Gordana Čomić.

  Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Važno pitanje, i ja ću podržati amandman koje su kolege podnele zato što mi se to čini manjom štetom, nego izvesnost da tačke 6. i 7. budu problem kod podnošenja prigovora, jer su oni obavezan element podnošenja prigovora.
Ta tačka 6. kaže da podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem. Obaška, jezička formulacija kao da postoji potrebno kašnjenje. Sud ili kasni ili ne kasni.
Sud bi morao da radi u rokovima koji su mu propisani, tako da ne postoji potrebno ili ne potrebno kašnjenje i sada je tu problem sa tim koji je to podatak. Da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem. Koji je to podatak? Da li je podatak vezan za vremenske rokove koje sud ima, da li je podatak vezan za to da se ne zakazuje suđenje? Gde to pokazuje da je to, kako da vam kažem, obaveza suda pa da se krši.
Sklisko je i više mi liči, nažalost, da će to biti osnov da odbacite ili odbijete prigovor, ne vi, naravno, nego onaj kome se podnosi, nego što će mu zaista koristiti snagu podatka da ima nepotrebnog kašnjenja sa odlučivanjem. Šta je to odlučivanje u sudu? Da li se to odnosi na tok suđenja ili se odnosi na tok u sudskoj, da kažem brže, ustanovi. Dakle, neko ko treba da zakaže i slično.
Slično kao i tačka 7. podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage. To je tek nezgodno. Znači, on bi morao da bude krivično gonjen ako odugovlači.
Kako sme javni tužilac da odugovlači? Sa kojim razlozima? Ja znam da je i vama i meni to sa gorčinom i ako smo skloni, a nismo sarkazmu kada je u pitanju teško i smešno, ali mi ovde tražimo od stranke koja je u postupku da vam da podatak da javni tužilac odugovlači sa istragom.
On nema rok, kao što imamo, kako da vam kažem, kao što imamo situacije da javni tužilac ne reaguje, a morao bi po zakonu, na ono što su javna saznanja, na ono što su vesti u medijima, na ono što je svima dostupno i što je očigledno. Jako je sklisko.
Ja bih volela, nemojte da se pogrešno razumemo, dakle, ja bih volela da bude skraćeno vreme suđenja ili vreme istrage zato što postoji prostor u kome stranka može da kaže – ovaj sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem, a ovaj tužilac, javni tužilac odugovlači. Ali, ja ne vidim kako će to neko staviti u prigovor. Vezano je za ukupno dva roka u svim drugim zakonima koji se odnose na sudije i na tužioce. Nisam sigurna da će to biti dovoljno da se upotrebi svaki put kada neko želi da podnosi prigovor. Da ne dođemo zajedno u nepotrebnu situaciju da dajete čoveku, građaninu nekakvu šansu da dođe do suđenja ili do istrage u razumnom roku, a u stvari ga odredbama 6. i 7. sprečavate.

Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uz uvažavanje uvaženih koleginica koje su govorile na temu ovoga amandmana zaista mislim da nije do kraja sagledana njihova svrha.
Svrha se na prvom mestu ugleda meni u dve vrlo važne stvari. Prva stvar je ovo je član koji primenjuje sam građanin. Ako neko tvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pa neka kaže u čemu to misli taj građanin koji se pritužuje na povredu prava po čemu se ta povreda ogleda.
Može da kaže jednostavno da nije imao, recimo, godinu i po dana zakazano nijedno jedino ročište. Ja sam u raspravi u načelu govorio da smo imali slučajeve sudija protiv kojih su vođeni disciplinski postupci i razrešeni su zbog teškog disciplinskog prekršaja zato što šest ili sedam godina nisu sproveli nijednu jedinu procesnu radnju u određenim postupcima. Dakle, jednostavno može da se navede ta činjenica.
Kada je u pitanju tačka 7, podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage, imate slučajeve, nažalost slučajeve, gde javni tužilac donese naredbu o otvaranju istrage i duži vremenski period uopšte ni ne pozove osumnjičeno lice na saslušanje.
Recimo, vi ili ja znamo da se protiv nas istraga, a pojma nemamo o čemu se vodi istraga, navedete razlog godinu i po dana sam pod istragom, ni jednom nisam pozvan da budem saslušan. Ili recimo, predložio sam da se prikupe određeni dokazi ukoliko sam okrivljeni u tom postupku. Javni tužilac o tome ne odlučuje godinu i po dana i to se navede.
Druga svrha, i time završavam, jeste da se ovo pravo koje građanin poseduje ipak ne bi izvrglo ruglu i neutemeljeno koristilo na način da se maltene zloupotrebi i da se sudovi zatrpavaju ovim predmetima. Navedite u čemu smatrate da se ogleda povreda prava, a sud će odlučivati o tome da li povrede ima ili ne. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, pridružujem se ovom predlogu za zaključak. Svakako kada pogledate šta tačno čini sastav ovog člana 2. U tačkama 6. i 7. se zapravo nalazi isključivo tu ono što čini konkretan slučaj opipljivim, jasnim i specifičnim na svoj način, jer osim tih stavki 6. i 7. šta je sve ostalo? Opšti podaci o imenu, o prebivalištu, o broju predmeta itd. i na kraju potpis.
Dakle, samo pod 6. i pod 7. postoji prostor da se ukaže na konkretan problem. Upravo smo bili u prilici da čujemo da se vidi šta to konkretno nije kako treba ili se smatra da je sporno. I sve ono što smo čuli od onih koji su podržavali ovaj amandman svakako u to spada. Dakle, i problemi sa nezakazivanjem i sa nepotrebnim prolongiranjem, ali sve ono što bi spadalo u eventualna saznanja o postojanju nekog nekorektnog interesa da ne dođe do okončanja u onome što se smatra razumnim vremenom.
Dakle, vrlo je jasno zašto su ove stvari praktično potrebne, zašto su od koristi. Ako se pozovemo na argument neko bi mogao pogrešiti, pa zbog toga da bude odbijen mogli bismo da se pozovemo na istu logiku i da kažemo – mogao bi pogrešno da popuni podatke. Pa, zašto onda ne obrišemo i stavke 1, 2, 3. itd. ako tu postoji mogućnost za grešku i samim tim za loš ishod?
Mislim da ćemo se razumeti da ima više nego dovoljno smisla da ovaj predlog ostane onako kako se nalazi u izvornom tekstu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Bez obzira što sam i ja podneo amandman na upravo ovaj član, moram da potvrdim navode koje je istakao ministar u obrazloženju svog stava odgovarajući na predlog amandmana uvažene koleginice Čomić, imajući u vidu da zaista postoji i suviše mnogo činjenica i ja sam zaista i insistirao da se umesto termina pod tačkom 6. i 7. – podaci; navedu činjenice,a ne podaci.
Podaci su znatno širi pojam i bojim se da u tom preširokom tumačenju same terminologije se ne ide u nešto što bude suprotnost samog cilja ovog člana, ali je i te kako tačno da se tužioci u svom postupanju nekada služe i nečim što nije u duhu njihove profesije, ne samo zbog toga što ne saslušavaju osumnjičenog, sad čak i u fazi javno-tužilačke istrage imamo situacije kada se odlaže i saslušanje svedoka.
Ranije smo imali situacije kada tužilac toleriše veštaka koji ne daje svoj potpun nalaz i mišljenje pa zbog toga mora da se preduzima nešto što podrazumeva ukazivanje veštaku na dopunski nalaz i to onda ide u nedogled.
Zbog toga ste potpuno u pravu kada ste ukazali na jedno takvo postupanje javno-tužilačkih, odnosno onih koji obavljaju javno-tužilačku funkciju i u tom pravcu zaista postoje problemi koji uzrokuju, koji generišu povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Jedino što, pošto se neću javljati po tom amandmanu, mislim da bi trebalo razmisliti da umesto termina – podatak o predmetu suđenja; to je pod tačkom 6. i 7, podaci o predmetu suđenja i podaci o predmetu istrage se zameni – činjenice o predmetu suđenja i činjenice koje se vezuju za istragu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv člana 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Ovo je još jedan amandman iz opusa – pomažemo lektorima; pošto je i ovde urađena ispravka rubruma koji je glasio – Podnošenje prigovora. Postupak po prigovoru; i sada je ispravno, rubrum glasi – Podnošenje prigovora i postupak po prigovoru.
Kada govorimo o ovom prihvaćenom amandmanu, postoji taj način pisanja zakona kod nas sa naslovima, sa rubrumima i to nije oduvek. To se desilo pre otprilike 10 godina da je uvedeno kao praksa za sve zakone, tako otprilike, sa tadašnjim direktorom Sekretarijata za zakonodavstvo. Pre toga su zakoni imali eventualno poglavlja, imali su samo članove.
Mislim da treba razmisliti da li dosledno da stojimo kod takvog, nemam ja ništa protiv niti kritikujem, samo znam kad predlozi zakona u Skupštinu dolaze ili bez rubruma i kada su počeli da dolaze sa rubrumima, zbog toga što imamo raznih primedbi od onih koji zakon koriste, bez obzira da li ih tumače advokati i ostali, da im to predstavlja teškoću kao i kod izmena i dopuna koje će se tek dešavati.
Dakle, ne sporim ni da treba ni da ne treba, jednostavno u nekoj maloj radnoj grupi da ministar u okviru ministarstva vidi da li je to stvarno najbolji mogući način za sve ono na čega se tekst zakona jednom objavljen, podnosi.