Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, pridružujem se ovom predlogu za zaključak. Svakako kada pogledate šta tačno čini sastav ovog člana 2. U tačkama 6. i 7. se zapravo nalazi isključivo tu ono što čini konkretan slučaj opipljivim, jasnim i specifičnim na svoj način, jer osim tih stavki 6. i 7. šta je sve ostalo? Opšti podaci o imenu, o prebivalištu, o broju predmeta itd. i na kraju potpis.
Dakle, samo pod 6. i pod 7. postoji prostor da se ukaže na konkretan problem. Upravo smo bili u prilici da čujemo da se vidi šta to konkretno nije kako treba ili se smatra da je sporno. I sve ono što smo čuli od onih koji su podržavali ovaj amandman svakako u to spada. Dakle, i problemi sa nezakazivanjem i sa nepotrebnim prolongiranjem, ali sve ono što bi spadalo u eventualna saznanja o postojanju nekog nekorektnog interesa da ne dođe do okončanja u onome što se smatra razumnim vremenom.
Dakle, vrlo je jasno zašto su ove stvari praktično potrebne, zašto su od koristi. Ako se pozovemo na argument neko bi mogao pogrešiti, pa zbog toga da bude odbijen mogli bismo da se pozovemo na istu logiku i da kažemo – mogao bi pogrešno da popuni podatke. Pa, zašto onda ne obrišemo i stavke 1, 2, 3. itd. ako tu postoji mogućnost za grešku i samim tim za loš ishod?
Mislim da ćemo se razumeti da ima više nego dovoljno smisla da ovaj predlog ostane onako kako se nalazi u izvornom tekstu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Bez obzira što sam i ja podneo amandman na upravo ovaj član, moram da potvrdim navode koje je istakao ministar u obrazloženju svog stava odgovarajući na predlog amandmana uvažene koleginice Čomić, imajući u vidu da zaista postoji i suviše mnogo činjenica i ja sam zaista i insistirao da se umesto termina pod tačkom 6. i 7. – podaci; navedu činjenice,a ne podaci.
Podaci su znatno širi pojam i bojim se da u tom preširokom tumačenju same terminologije se ne ide u nešto što bude suprotnost samog cilja ovog člana, ali je i te kako tačno da se tužioci u svom postupanju nekada služe i nečim što nije u duhu njihove profesije, ne samo zbog toga što ne saslušavaju osumnjičenog, sad čak i u fazi javno-tužilačke istrage imamo situacije kada se odlaže i saslušanje svedoka.
Ranije smo imali situacije kada tužilac toleriše veštaka koji ne daje svoj potpun nalaz i mišljenje pa zbog toga mora da se preduzima nešto što podrazumeva ukazivanje veštaku na dopunski nalaz i to onda ide u nedogled.
Zbog toga ste potpuno u pravu kada ste ukazali na jedno takvo postupanje javno-tužilačkih, odnosno onih koji obavljaju javno-tužilačku funkciju i u tom pravcu zaista postoje problemi koji uzrokuju, koji generišu povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Jedino što, pošto se neću javljati po tom amandmanu, mislim da bi trebalo razmisliti da umesto termina – podatak o predmetu suđenja; to je pod tačkom 6. i 7, podaci o predmetu suđenja i podaci o predmetu istrage se zameni – činjenice o predmetu suđenja i činjenice koje se vezuju za istragu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv člana 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Ovo je još jedan amandman iz opusa – pomažemo lektorima; pošto je i ovde urađena ispravka rubruma koji je glasio – Podnošenje prigovora. Postupak po prigovoru; i sada je ispravno, rubrum glasi – Podnošenje prigovora i postupak po prigovoru.
Kada govorimo o ovom prihvaćenom amandmanu, postoji taj način pisanja zakona kod nas sa naslovima, sa rubrumima i to nije oduvek. To se desilo pre otprilike 10 godina da je uvedeno kao praksa za sve zakone, tako otprilike, sa tadašnjim direktorom Sekretarijata za zakonodavstvo. Pre toga su zakoni imali eventualno poglavlja, imali su samo članove.
Mislim da treba razmisliti da li dosledno da stojimo kod takvog, nemam ja ništa protiv niti kritikujem, samo znam kad predlozi zakona u Skupštinu dolaze ili bez rubruma i kada su počeli da dolaze sa rubrumima, zbog toga što imamo raznih primedbi od onih koji zakon koriste, bez obzira da li ih tumače advokati i ostali, da im to predstavlja teškoću kao i kod izmena i dopuna koje će se tek dešavati.
Dakle, ne sporim ni da treba ni da ne treba, jednostavno u nekoj maloj radnoj grupi da ministar u okviru ministarstva vidi da li je to stvarno najbolji mogući način za sve ono na čega se tekst zakona jednom objavljen, podnosi.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, jedna, što kažu, nota bene. Dakle, poštujem ovo što ste rekli – rubrum, naslov člana zakona jeste jedan od osnovnih elemenata preglednosti zakona. U pravu ste da kod nas to nije bilo pravilo prilikom normiranja bukvalno svake materije. Ali, ako uzmete neke od naših najboljih važećih propisa, dakle, izvora pozitivnog prava, kao što je jedan izuzetan Zakon o obligacionim odnosima, videćete koliko naslov člana čini bitan elemenat zakona, pogotovo kada je reč o onim zakonima koji imaju i te kako čestu upotrebu.
Zakoni retko imaju sadržaj. Upravo iz tog razloga, kada imate naslov člana, možete da napravite i sadržaj. Dakle, u ovakvom zakonu gde svaki član ima svoj naziv građaninu, laiku, čoveku koji nije školovani pravnik, mnogo jednostavnije je da se snađe i da pronađe ono što mu je potrebno i što ga zanima. Naravno, postoje zakoni koji uređuju retke situacije, gde možete reći da to i nije toliko potrebno, ali mislim da je ovo nešto što u svakom slučaju koristi.

Zahvaljujem.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Ovim amandmanom se traži izmena stava 1. i stava 3. člana 7. ovog zakona.
Sada stav 1. glasi – stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak, ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo. Racionalnije je, čini mi se, rešenje da stav 1. glasi – stranka podnosi prigovor sudu pred kojim se vodi postupak. Time je obuhvaćeno i ovo „iza, ili“. Nema nikakvog razloga da imamo višak teksta.
Druga izmena, drugi deo amandmana, to je izmena stava 3, je još značajnija. U stavu 3. piše – da se ne održava usmena rasprava po žalbi, što je direktno suprotno članu 6. Evropske konvencije koji sadrži imperativnu odredbu da se o pravima i obavezama odlučuje na osnovu usmenog i javnog raspravljanja i predloženim stavom 3. ovo načelo je isključeno, a samim tim to nije dobro rešenje za naš zakon.
Obrazloženje koje je dato je naravno kopi-pejst obrazloženje, koje smo već imali prilike da vidimo, gde se kaže da je predloženi tekst precizniji, ali da, ja mislim, jednom logičkom analizom, jezičkom, pravnom lako možemo da dođemo do zaključka da su solucije koje su predložene ovim amandmanom bolje od onoga što je u tekstu zakona, te pozviam ministra da prihvati ovaj amandman.