Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Arsiću, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde.
Amandman na član 15. koji smo zajedno podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja, je jedan od 35 podnetih amandmana, ali nažalost, ne i onaj amandman koji je usvojen.
Ovde bi hteo vreme kojim raspolažem da usmerim ka jednoj napomeni, pre svega ministru Selakoviću koje se ponovo tiče obrazloženja zbog čega jedan amandman nije prihvaćen ovde.
Ponovo se kao argument za ne prihvatanje amandmana koristi termin – celishodnost. Poštovana gospodo, u redu, ja sam razumeo, možda je bilo kratko vreme za obrazlaganjem itd, ali ako ni zbog čega drugog a ono zbog ove naše parlamentarne istorije, neko će da istražuje ovo što se istražuje danas.
Evo kada je bila rasprava o projektu i izgradnji „Beograd na vodi“ ovde, ja sam sedeo gore u biblioteci, čitao stenografske beleške, šta tu sve nije moglo da se nađe poštovana gospodo. I žao mi je što ono što je ostalo u beleškama nije sadržalo nekakva precizna određenja oko nekih predloga ili rasprava o ugovorima i neki istraživač koji dođe za godinu, 10 godina ili 100 godina, kada bude istraživao kako su obrazlagana ne prihvatanja amandmana i kada vidi da je jedan narodni poslanik, apsolutno precizno, obrazložio zašto je neophodno da se u stavu 3. menja tačka 1. člana 15. onda ja mislim, nije red da stoji u obrazloženju odbijanja – pa evo ovo je što mi smatramo celishodno. Pa pretpostavka je da neko smatra da je celishodno, ali je veoma važno da se pažljivo, konkretno, detaljno obrazloži zašto neko misli da je jedno celishodnije od onoga drugoga. Tada stvaramo uslove gospodine Arsiću, da i naša rasprava, u našoj narednoj skupštini bude veoma, veoma kvalitetna, što treba da bude cilj svih nas ja mislim. Hvala vam.