Prenećemo gospodinu Pavićeviću.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani gospodine Arsiću, malo vam zameram što nisam imao najavu kao povodom prethodnog amandmana ili možda još malo primereniju i precizniju i bolju gospodine Arsiću.
Poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde gospođo Kuburović i poštovani gosti iz Ministarstva, dve stvari želim da kažem povodom amandmana na ovaj član Predloga zakona.
Najpre, moram gospodinu Orliću koji se požalio malopre ovde da dugo čeka odgovor na pitanje da mu preporučim da zaista to pitanje prenese gospođi Vlahović, narodnoj poslanici u Narodnoj skupštini, da ona postavi to pitanje, jer ću ja svakako radije na pitanje odgovoriti narodnoj poslanici gospođi Vlahović. Ja vidim da gospođa Vlahović prihvata ovo kao jednu vrstu komplimenta, jedne posebne pažnje prema jednoj našoj koleginici ovde, poštovana gospodo.
Druga stvar koju ovde moram da kažem vama gospodine Arsiću i pravo da vam kažem, da vas malo izazovem na jednu raspravu, da iskoristite onu mogućnost i pravo iz člana 100. Poslovnika, pa da debatujemo i ovim amandmanima. Drago mi je, što ste vi sa mesta predsedavajućeg ovde prihvatili da je Nova stranka već na 5% podrške biračkog tela, gospodine Arsiću, a ja se nadam da će ona moja računica koja Novu stranku, na narednim parlamentarnim izborima vodi i do 20%, biti tačna gospodine Arsiću.
Žao mi je što je gospodin Selaković odlučio da prihvatanjem samo jednog amandmana stvori jednu prepreku za taj uspeh, ali se nadam da ćemo u daljim raspravama, poštovana gospodo, već od narednog utorka, za kada je zakazana nova sednica Narodne skupštine, a na toj sednici i Zakon o udžbenicima, za koji sam se i te kako pripremio ovde, da će broj tih amandmana biti uvećan, pa i taj procenat podrške na izborima, poštovani gospodine Arsiću. Hvala.

Zahvaljujem kolega Pavićeviću.
Naš narod kaže nada poslednja umire.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, niste u pravu. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, dragi gosti, gospodine predsedniče, predsedavajući niste u pravu. Ima poslovica nada umire poslednja, nije tačno. Ipak poslednji umire njen vlasnik. Tek toliko da postoji i ta neka druga izreka.
Naravno da sam ja za to da se ne prihvati ovaj amandman s obzirom da sam već iznosio argumentaciju za to, kada predlagači amandmana smatraju da je kvalitet njihovih amandmana veoma sumnjiv, kada nisu voljni da glasaju za sopstvene predloge. Kada to nisu učinili ni u procentu 10% glasanja za sopstvene amandmane, a kako mi onda da glasamo za amandmane i da verujemo u šta i oni sami ne veruju.
To su argumenti koje sam već upotrebio nekoliko puta u vezi ovih amandmana zato što su u svim tim amandmanima neke kozmetičke promene, tipa promene jedne reči ili tako dalje, što suštinski ništa ne znači.
Ono što stalno zvone telefoni i ono što su me sada upozorile kolege, na usijanje nečijih telefona. Da su me građani, ne sada samo iz ona dva sela, Pupovac i Čabrovac, sada iz svih sela me upozoravaju, s obzirom da svi koji plaćaju porez i svi oni koji pune budžet Republike Srbije su sve nas zamolili, a posebno vas gospodine ministre i gospodine predsedavajući, da se dobro pazite od ovih usijanih telefona. Oni na tim svojim usijanim telefonima i svojom topolom ljubavlju prema ovoj Skupštini ponovo ne zapale ovaj visoki dom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući, samo bih za kolegu Pavićevića, molim vas, ako možete da mu prenesete, s obzirom da mu je kolega Orlić rekao, pomoć moja ne u vidu pitanja nego u vidu odgovora. Tako da ću ja za sva neprihvatanja vaših amandmana pročitati obrazloženje koje je dala Vlada.
Znači, samo prvu rečenicu, kako je moj kolega Orlić rekao – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 51. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano da predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda. Rešenjem iz člana 7. Predloga zakona i u skladu sa tim ovlašćenjima predsednika suda, tako da se nadam da je kolega Pavićević shvatio. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv Odeljka iznad člana 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala predsedavajući.
Pošto je ovo poslednji amandman po kome se javljam, želim samo ukratko i to zaista vrlo kratko da ukažem da je naš amandman išao u pravcu upodobljavanja sa odredbom člana 193. Zakona o parničnom postupku, a ministar Selaković i te kako dobro zna šta smo uradili sa izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku kada smo morali taj zakon, izvinjavam se, odnosno taj član 193. da izmenimo u smislu da imperativna norma koja podržava obavezu stranke da se pre podnošenja tužbe mora obratiti pravobranilaštvu, sada predstavlja opciono pravo, što znači da stranka može da se obrati pravobranilaštvu, a da to nije njena obaveza.
U amandmanu smo upravo u tom pravcu i postavili formulaciju člana 24, da stranka može da pre pokretanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnese pravobranilaštvu predlog za zaključenje sporazuma o poravnanju u roku od šest meseci od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje.
U predlogu za zaključenje sporazuma o poravnanju stranka će navesti koju vrstu pravičnog zadovoljenja iz člana 23. stav 1. ovog zakona traži. Ukoliko u roku od 60 dana od dana podnošenja predloga stranke iz stava 1. ovog člana, pravobranilaštvo ne odgovori na predlog stranke, smatraće se da predlog nije prihvaćen.
Sporazum o poravnanju postignut između stranke i pravobranilaštva ima snagu izvršne isprave. Na kraju, sporazumom o poravnanju stranka i pravobranilaštvo mogu dogovoriti iznos pravične novčane naknade zbog povrede prava, samo u granicama novčane naknade propisane članom 30. ovog zakona.
Dakle, ovo je jedna norma koja bi bila u celosti upodobljena sa Zakonom o parničnom postupku, koji na potpuno identičan način reguliše pravo stranke da svoj pravni interes ostvari van sudskog postupka. Čak, štaviše, razlog za usvajanje ovog amandmana je sadržan u možda jednoj suvišnoj odredbi predloženog člana 24, gde se kaže da je stranka slobodna da u svako doba pismeno odustane od pokušaja poravnanja.
Zašto je suvišno? Zbog toga što u svakom slučaju stranka može odustati od pokušaja poravnanja, zato što slobodno ulazi u postupak radi dogovora, odnosno pokušaja za postizanje poravnanja, a to ni u kom slučaju ne podrazumeva njenu obavezu.
Prema tome, mislim da je ovaj naš amandman zaista suvisao i da u ovakvom tekstu može biti prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 24. amandmane su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici: zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Ivan Jovanović i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima podnosilac amandmana, poštovani narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovana gošćo iz Ministarstva pravde gospođo Kuburović i poštovani gosti iz Ministarstva pravde i naravno, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici gospodine Arsiću, na početku da vam kažem - hvala vam na ovakvoj najavi i ona je primerena, ja mislim, situaciji u kojoj smo svi čuli da je usvojen amandman  na Predlog zakona na član 24, koji smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja.
Poštovana gospodo, ovo je poslednji put da ja danas govorim u okviru naše amandmanske rasprave i odlučio sam da govorim, pa nije valjda aplauz za kraj govora, poštovana gospodo, valjda se ovde očekuje da raspravljamo i dalje i više, a sve sa nadom da ministra Selakovića i njegovu saradnicu i saradnike ubedimo da usvoje veći broj amandmana jer je ideja da sadržinski predlozi zakona budu bolji.
Ali, ja sam odlučio da ovo bude moj poslednji govor tokom današnje rasprave, između ostalog i zbog toga što smo došli do amandmana koji je usvojen. Za jednog narodnog poslanika, poštovana gospodo, barem što se tiče mog pristupa radu ovoj Narodnoj skupštini, ne postoji neka bolja situacija od one u kojoj se sazna da je jedna osoba uticala na to i uspela u tome da obezbedi da se jedan predlog zakona promeni na bolje, i to zahvaljujući delanju upravo te osobe, poštovana gospodo.
Budući da je naša Skupština zakonodavno telo, da mi ovde usvajamo zakone, da naše usmerenje mora da bude ka opštem dobru, a opšte dobro podrazumeva da usvajamo najbolje moguće zakone, ja moram sada ovde, povodom ovog poslednjeg javljanja, da saopštim ipak jedno zadovoljstvo što smo dobar predlog zakona, makar malo, učinili boljim, poštovana gospodo. Hvala.