Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti i gošće.
Imam utisak jedan, na osnovu rasprave do sada, pre svega o našim amandmanima, kao da sam jednim delom u jednom teatru apsurda jer, na naša prethodna četiri amandmana koja smo podneli narodni poslanik Zoran Živković i ja, za svaki je gospodin Selaković rekao – u pravu ste. Možemo da proverimo, i dodao – ali, ne možemo da usvojimo te amandmane.
Ja sam sad pomislio, pravo da vam kažem, da li bi možda amandman bio usvojen kada bi ja sada ministru Selakoviću, evo u ovom našem amandmanu, rekao – nemojte da ga usvojite, jer nemamo dobro obrazloženje i da nakon toga ministar Selaković kaže – pa dobro, nemate dobro obrazloženje ali evo da usvojimo amandman.
Jer pazite poštovana gospodo, ako je obrazloženje dobro, ako se kaže - u pravu ste, ako mi potvrdimo da je primereniji argumentaciji, ja mislim da je nekakav logički ishod da se taj amandman usvoji pa i amandman na član 6. Jer se tiče, gospodine Selakoviću, ja mislim, preciznije formulacije nečega što piše u stavu 2. člana 6. u odnosu na ono kako ste vi definisali.
Mi smo ponudili jednu formulaciju kojom se ne bi moglo doći do zaključka da je u ovom postupku radi zaštite prava na razumno suđenje obavezno zastupanje od strane punomoćnika.
Vi ste se, ministre Selakoviću jutros pozivali na ovaj kriterijum preciznosti, pa ste rekli da ta preciznost vodi ka primerenosti, ka boljem razumevanju, lektori su takođe tu bili uključeni kao kriterijum, ja mislim da nema nikakve prepreke ako pratimo neku logiku da se naš amandman, koji se u obrazloženju zasniva na dodatnoj preciznosti, na član 6. evo sada ovde usvoji.
Ako se ne usvoji, ja ću samo nastaviti da se osećam kao u tom teatru apsurda. Eto, hvala vam poštovana gospodo.