Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Jovana Jovanović i Aida Ćorović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

U članu 4, u poglavlju koje se odnosi na merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, mi smo predložili izmenu ovog člana, tako da je pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, a naročito se uzima u obzir složenost predmeta u činjeničnom i pravnom smislu, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, celokupno trajanje postupka i ponašanje suda itd.
Mi smo u ovom opisu člana naveli taksativno sve ono što je u predloženom članu bilo navedeno u nizu.
U obrazloženju koje smo dali, naveli smo da u odnosu na Predlogom zakona predloženi tekst, amandmanom se vrši određeno preciziranje člana 4, čije će pravilno razumevanje biti od izuzetne važnosti u primeni ovog zakona, na šta, između ostalog, ukazuje i pozivanje na član 4. u nizu bitnih odredaba čl. 10, 18, 30. i 31. Ovaj član je odbijen jer je, kao, dovoljno jasno i precizno objašnjen u onome što je Vlada predložila. Hvala lepo.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti iz Ministarstva pravde, dozvolite mi predsednice Gojković samo da i ja osudim ovaj fizički napad na državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, gospodina Šuvakova. Mi smo ovde često raspravljali, nismo se razumevali oko mnogo stvari, ali, nasilje ne sme da se toleriše u našoj državi, niti bilo gde drugo. Mi ćemo uvek da se borimo, poštovana gospodo, protiv brutalizacije društva i fizičkog napada na bilo kog pojedinca, a posebno je to važno da se istakne kada je reč o nekim visokim funkcionerima, a naročito čoveku koji je veoma angažovan u Ministarstvu prosvete, kao što to jeste, gospodin Milovan Šuvakov.
Mi smo podneli amandman i na član 4. Predloga zakona i ja mislim, gospodine Selakoviću, da ovaj amandman treba da prihvatite. Radi se o tome da predlažemo da se iza zapete u članu 4. briše reč: „zatim“, jer mi smatramo da je suvišna. Vi kažete, ministre Selakoviću, da ta reč nije suvišna već je predložena formulacija preciznija, imajući u vidu da se u navedenoj odredbi nalazi veći broj elemenata koji se nabrajaju.
Ako bih ja sledio vašu logiku, ministre Selakoviću, onda bih ja mogao da zaključim da bi taj termin „zatim“ mogao onda i više puta da se upotrebi u članu 4, pa da onda nakon prvog nabrajanja imamo „zatim“, pa nakon drugog nabrajanja imamo „zatim“, pa nakon trećeg nabrajanja da imamo „zatim“ i onda biste vi, gospodine Selakoviću, bili dosledni argumentaciji.
Ovako, ja smatram, ako izbrišemo reč: „zatim“, da će to biti najpreciznija moguća formulacija sadržine člana 4. ovoga Predloga zakona i smatram da bi trebalo, evo sada ovde da kažete gospođi Gojković da i ovaj amandman poslanika Nove stranke, gospodine Selakoviću, prihvatate. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dozvolićete i meni, pošto je izrečeno nešto što može da bude uznemirujuće za čitavu javnost i reč je o jednom od kolega koje poznajem, nije u pitanju državni sekretar, u pitanju je pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gospodin Milovan Šuvakov. Istina je da je jutros došlo do napada na njega, da je napadnut čovek kada je krenuo na posao i da je to nešto što zaslužuje apsolutnu osudu čitave javnosti, bez obzira da li pripadamo vlasti ili opoziciji. Ovo nisu vremena i ovo nije država u kojoj ovakve stvari smeju da se dešavaju i da se tolerišu. Ako se to dešava jednom visokom državnom službeniku na položaju, šta onda može da misli običan građanin?
U svakom slučaju, ono što je neposredno prethodilo tome jeste da ste prethodnih dana u javnosti mogli da čujete kolegu Šuvakova da je vrlo pristojno i ozbiljno govorio o neophodnim reformama u oblasti visokog obrazovanja i kao član Vlade Srbije, kao neko ko lično poznaje gospodina Šuvakova i ministra Verbića, apsolutno sam uveren da će država dati svoj maksimum da sankcioniše ovakvo jedno nedelo i da spreči svako buduće ponašanje prema svakom građaninu, a naročito prema onima koji drugim građanima služe za primer, kao što su ovakvi čestiti ljudi.
Kada je reč o ovom amandmanu, moram vam priznati ovde, gospodine Pavićeviću, da je u pitanju bila reč struke, ne pravničke, već isključivo jezičke. Rekao sam u raspravi u načelu da je od strane izuzetnih lektora ovaj Predlog zakona pregledan, da ova reč: „zatim“ nije postojala u radnom tekstu, ali da su lektori rekli da se prilikom većeg nabrajanja, kao što je to u ovom članu, da ima mesta korišćenja ove reči: „zatim“.
U prilog tome, da bismo ovim napravili jednu vrstu malog nereda u tekstu zakona, govori, recimo, činjenica da u članu 18. i članu 29. takođe imate korišćenje ove reči, ali vi tu niste podneli amandman. Ista je situacija, veći broj nabrajanja.
To je jedini razlog. Poslušali smo lektore. Ja sam ponosan što smo dobrim lektorima dali ovaj zakon, kao što ćemo i svaki budući zakon, jer je to od interesa za uredniji, bolji, pravilniji tekst naših propisa. Zahvaljujem.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li želite reč? (Da)

Hvala, predsednice.
Ja ću u svakom slučaju nakon potrošenog vremena koje mi je Poslovnikom dozvoljeno za amandman, koristiti i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Predloženim amandmanom se pokušalo doprineti da se, po našem mišljenju, u poslaničkoj grupi SPS, preciznije definiše odredba člana 5, koja se odnosi na okončanje postupka. Ako bi se zadržala terminologija samo „okončanje“, to bi podrazumevalo znatno širi pojam u odnosu na ono što podrazumeva cilj ovog zakona, zbog čega smo mi predložili da se to definiše, dakle, da se odredba u stavu 1. promeni i glasi da prigovor i žalba mogu biti podneti do pravosnažnog okončanja postupka, zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Nesumnjivo je da je odrednica okončanja znatno šira u odnosu na pravosnažnost samog postupka.
Međutim, daleko značajniji razlog za podnošenje ovog amandmana jeste stav 3, gde se pojavljuje reč: „podrobno obrazloženje“. Ovaj termin „podrobno“ bi trebalo da naglasi značaj obrazloženja. Međutim, kako se svaki procesni zakon isključivo odnosi na sudije, prevashodno na sudije, dakle, na one koji primenjuju zakon, tako i svaka procesna norma upravo zbog sudija a ne zbog stranaka mora da bude perfektna, kako bi se sprečilo prevashodno pojavljivanje neujednačene sudske prakse i kako se sudije ne bi dovodile u situaciju da moraju da troše vreme da tumače norme.
Šta znači „podrobno“? Podrobno znači naglašavanje da obrazloženje mora sadržati znatno više od onoga što se očekuje. Međutim, procesnim zakonima, prevashodno Zakonom o parničnom postupku, mi već imamo obavezu da obrazloženje sadrži ono što mora u procesno-pravnom smislu da sadrži. Jer, ako ne sadrži elemente koje obrazloženje mora da sadrži, onda dolazimo do bitne povrede parničnog, vanparničnog, krivičnog ili izvršnog postupka. Ako je ta bitna povreda sadržana, onda se mora voditi računa o tome da i ono što se u obrazloženju navodi mora biti detaljno navedeno.
Zbog toga je, po našem mišljenju, sam termin „podrobno“ suvišan i u nomotehničkom smislu reči, opet po našem mišljenju, nepotreban, tako da je dovoljno da barem oni koji u praktičnom smislu reči primenjuju ovaj zakon budu obavezani da donesu obrazloženje, naravno u pisanoj formi, i da to obrazloženje u celosti odgovara onome što podrazumeva procesnu obavezu sudije, shodno odredbama odgovarajućeg procesnog zakona. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Naime, kada se radi o amandmanu koji je podneo moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, reč je o jednom kvalitetnom, kako tekstu amandmana, tako i njegovom obrazloženju i čini mi se da na sveobuhvatniji, potpuniji, precizniji način definiše predmetni član 5. samog teksta Predloga zakona.
U 1. stavu tog istog člana teksta Predloga zakona kaže se – prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Mislim da je to ključno zašto bi se trebalo razmisliti o prihvatanju rešenja iz amandmana kolege Neđe Jovanovića.
Naime, što se tiče same pravosnažnosti, svi znamo da je sudska odluka ta koja na autoritativan način reguliše ponašanje stranaka u presuđenoj strani. On istovremeno mora da bude i izbor pravne sigurnosti. To, takođe, znamo, a to može samo ukoliko je regulisanje pravnog odnosa sudskom odlukom konačno i ne izmenjeno. Zakon deluje prema svakom. Sudska odluka je zakon koji se primenjuje na konkretan sporni odnos između konkretnih stranka i za te stranke predstavlja tzv. svojevrsni individualni zakona za rešenje spornog odnosa.
Da bi sudska odluka imala sve ove navedene kvalitete, ona mora da poseduje sigurnost, mora da poseduje izvesnost u njenoj neprimenjivosti, mora da poseduje autoritet. Upravo je to ono što sudskoj odluci daje institut pravosnažnosti. Između okončanog postupka i između pravosnažnog okončanog postupka ne stoji znak jednakosti jer to nikada nisu bili sinonimi.
Ukoliko okončate postupak može značiti i da je doneta sudska odluka koja ima određeni autoritet. Okončati postupak može značiti i objaviti sudsku odluku koja vezuje sud. Okončati postupak može značiti i dostaviti sudsku odluku koja deluje i prema strankama, ali sve to znači okončati postupak, a to znači takođe da u toj fazi postupka se radi o odluci koja nije pravosnažna. Iz tih razloga mislim da još jednom treba razmisliti o usvajanju amandmana koji je podneo moj kolega Jovanović. Hvala.