Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani kolega narodni poslaniče Orliću, poštovani kolega Martinoviću, u svakom slučaju danas raspravljamo o jednom veoma značajnom pitanju koje se već duže vreme pojavljuje u praktičnoj primeni Zakona o visokom obrazovanju i to primeni člana 54. stav 1. tog zakona.
Značaj ovog pitanja, u svakom slučaju, iziskuje pažnju svih narodnih poslanika, pa bih zaista zamolio da narodni poslanici, kada budemo donosili odluku po ovoj tački dnevnog reda uzmu učešće i da doprinose svojim kvalitetnim diskusijama, a naročito pristupom u rešavanju ovog problema.
Moram da počnem od nečeg što je apsolutno nesporno. Imajući u vidu da je u odgovoru na ovo pitanje Vlada Republike Srbije dala mišljenje koje u svakom slučaju predstavlja jedno od uporišta za davanje autentičnog tumačenja člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, poslanička grupa SPS podržava mišljenje Vlade Republike Srbije, na kome se na neki način i ovo autentično tumačenje zasniva.
Naime, kod formiranja upravljačkih i rukovodećih struktura univerziteta, fakulteta, akademija, visokih škola, visokih škola strukovnih studija u dužem periodu unazad postoji dilema koliko puta se organ poslovođenja ovih visokoškolskih ustanova može izabrati na istu funkciju. Po našem mišljenju, u poslaničkoj grupi SPS, data je u zakonu dovoljno jasna formulacija člana 54. stav 1. upravo ovog zakona, Zakona o visokom obrazovanju i to da se organ poslovođenja bira na tri godine, sa mogućnošću još jednog ponovnog izbora.
Sam termin – ponovni izbor, ne bi trebalo da izaziva nedoumice, jer je jasno da i u slučaju, da isto lice bude drugi put izabrano, odmah posle isteka mandata na kome je već bilo i gde je legitimno izabrano, može biti ponovno birano, kao i u slučaju da postoji vremenski diskontinuitet između prethodnog izbora i ponovnog izbora, pa čak i od više godina.
U svakom slučaju se radi o ponovnom izboru i taj termin ne treba da izaziva ni dileme, ni nedoumice, ali se radi samo o jednom ponovnom izboru. Stoga, mislim da je zakonodavac u tom pravcu normirao Zakon o visokom obrazovanju, kada je u pitanju ova okolnost onako kako treba.
Takođe, nedoumice i dileme ne treba da izaziva ni ona druga okolnost, da promena naziva visokoškolske ustanove, bez obzira o kojoj visokoškolskoj ustanovi je reč, može biti razlog da se neko izabere više od dva puta. Apsolutno ne može, apsolutno pravno nedopustivo, ili pravno neprihvatljivo, imajući u vidu da činjenica promene naziva visokoškolske ustanove, ne podrazumeva i promenu njenog pravnog subjektiviteta. Ne podrazumeva promenu ustrojstva, ne podrazumeva promenu organizacije, promenu strukture organa i tela visokoškolske ustanove, tako da bi ta promena naziva visokoškolske ustanove mogla da se koristi samo u smislu zloupotreba kada je u pitanju izbor organa rukovođenja odnosno upravljanja i upravljačkih prava u visokoškolskoj ustanovi.
Takođe, ne bi smele da postoje nedoumice u pogledu ličnih podataka lica koje se bira na mesto organa rukovođenja visokoškolskom ustanovom, jer je više nego logično da se i u slučaju promene imena i prezimena radi o istom licu. Da li je to lice promenilo svoj status? Da li je iz vanbračnog prešlo u bračno?
Da li je na neki drugi način promenjen status lica u pogledu njegovog identiteta kada su u pitanju lični podaci? Apsolutno ne znači ništa jer se radi isključivo o istom licu, koje opet po tom osnovu ne može biti birano više od dva puta.
Naravno da jedino zakonodavac može normirati i sistematizovati način kako će doći do toga da se eventualno, što sada svakako nije slučaj, uspostavi mogućnost izbora organa upravljanja i više od dva puta.
Međutim, ove dileme, po našem mišljenju u poslaničkoj grupi SPS, su apsolutno nepotrebne, ali su ipak postojale i to ne samo što su postojale, već se izlazilo iz granica tih dilema, tako što se iz raznih razloga pristupalo različitim tumačenjima člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, pa se dešavalo da isto lice bude birano i znatno više od jednog ponovnog izbora, kako to propisuje Zakon o kome mi danas raspravljamo.
U tom smislu tumačenja su bila vrlo široka i upodobljavala su se okolnostima i situacijama, koje su pratile visokoškolske ustanove, ali i okolnostima i statusima lica koja su konkurisala na mesta organa rukovođenja u tim ustanovama. Tako su se za više od jednog ponovnog izbora koristile razne činjenice i okolnosti, kao što sam već napomenuo – promena naziva visokoškolske ustanove, zatim promena imena i prezimena lica koje konkuriše ili promene Zakona kojim se reguliše materija visokog obrazovanja.
Stoga mi u poslaničkoj grupi SPS istrajavamo na zakonodavnom procesu u kojem se donose zakoni koji su, pre svega, usaglašeni sa Ustavom Republike Srbije u kojem se poštuju prava i slobode građana, zatim prava i slobode koje su utvrđene, naravno, međunarodnim deklaracijama i konvencijama, kao i da ti zakoni moraju sadržati potpuno jasne nedvosmislene norme kako bi se izbegla različita tumačenja u praksi.
Navodno da se na ovaj način i ovakvim tumačenjem odredbe člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju ni u kom slučaju ne sme zadirati u autonomiju univerziteta, fakulteta, akademija, visokih škola ili visokih škola strukovnih studija. Mi u poslaničkoj grupi SPS poštujemo autonomiju univerziteta i visokoškolskih ustanova, kao univerzalni princip i načelo na kojim počiva ustrojstvo visokoškolskih ustanova u svetu.
Poštovanje i afirmacija ovog načela i principa autonomije postoji, bez obzira na različite oblike autonomije visokoškolskih ustanova u svetu.
Komparativnom analizom autonomije univerziteta, fakulteta, akademija, svuda u svetu dolazi se do zaključka da ta autonomija svuda nije na isti način koncipirana a samim tim nije na isti način i pravno ustrojena.
U pojedinim zemljama se autonomija odnosi samo na obrazovne, odnosno studijske programe, ali ne i na upravljačka prava koja se dešavaju uz obavezno učešće država.
U pojedinim zemljama kompletno finansijsko poslovanje visokoškolskih ustanova je izmešteno iz autonomnog delovanja tih ustanova i dato u ruke državnog aparata.
Naravno da su sve ove razlike prisutne od kontinenta do kontinenta, od države do države i od načina uređenja visokoškolskih ustanova, postavljanja obrazovanja na principe i načela na kojima obrazovanje i treba da počiva, ali ono što je za nas kao parlament i za nas kao narodne poslanike bitno, jeste da mi pred građanima ni u kom slučaju ne pokazujemo pre svega neozbiljnost, ne dajemo bilo kakve poruke koje podudaraju od ovog principa i ono što je najvažnije, najvažnije je da se upravo ovim tumačenjem zadržava autonomija univerziteta i ostalih visokoškolskih ustanova.
Stoga se i tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju mora posmatrati u svetlu zaštite visokoškolskih ustanova od povreda drugih zakona, pre svega, Zakona o borbi protiv korupcije, kada je u pitanju sukob interesa, kao i pojave koruptivnog delovanja, zatim, zbog što šireg obima u dostupnosti javne funkcije rektora, dekana, predsednika, direktora itd.
Imajući u vidu da se upravo ovim tumačenjem daje potpuno jasan normativni obim ili normativni oblik, koji podrazumeva način izbora organa rukovođenja, a samim tim i definisanje upravljačkih prava, mi činimo jedan pomak u tom smislu što upravo ovo autentično tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju predstavlja nešto što je obavezujuće za sve visokoškolske ustanove u Srbiji.
Stoga, odavde, iz ovog parlamenta, iz ovog visokog doma, treba da bude upućen poziv bukvalno svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji da svoja normativna akta, pre svega svoje statute, usklade sa ovim autentičnim tumačenjem, kako se više nikada ne bi pojavljivali oni načini koji su, najblaže rečeno, na ivici zakona, izbora organa rukovođenja i upravljanja visokoškolskim ustanovama, koji su nesumnjivo sporni, tim pre što se dešavalo da jedno isto lice ne tri puta, ne četiri puta, nego mnogo više od toga bude imenovano na mesto organa upravljanja i rukovođenja.
Ja kao narodni poslanik dolazim iz Užica. U Užicu postoji Učiteljski fakultet, kao i Visoka poslovna škola strukovnih studija, dakle, dve visokoškolske ustanove. Sa ponosom mogu da istaknem da nijedna od ovih ustanova, ni fakultet, ni visoka škola, nikada nisu imali ovakav način izbora svojih organa upravljanja i rukovođenja o kojima danas raspravljamo, odnosno nikada se nije desilo da jedno isto lice bude izabrano više od dva puta na mesto direktora, odnosno dekana.
Stoga sam uveren da će tim putem krenuti i ostale visokoškolske ustanove, a izražavam, kao i svi građani Užica i cele zapadne Srbije, naročito Zlatiborskog okruga, uverenje da će konačno posle dugo, dugo godina i Užice postati univerzitetski grad, da će Užice dobiti jednu takvu visokoškolsku ustanovu koja traži podršku Vlade Republike Srbije, traži podršku Ministarstva prosvete, jer ne samo da su ispunjeni svi uslovi, već postoje nesumnjivo i svi razlozi za osnivanje jedne takve visokoškolske ustanove, počev od činjenice da je Užice bilo jedan od većih univerzitetskih centara po broju studenata od 1977. do 1987. godine, kada su ukinuta odeljenja pravnog, mašinskog i ekonomskog fakulteta u kojima su studirali studenti od Ivanjice do Kolašina u Crnoj Gori, do Foče u Republici Srpskoj, odnosno tada Bosni i Hercegovini, kada je preko 1000 studenata cirkulisalo u tom gradu i sticalo akademska zvanja upravo u Užicu. Ne smemo zaboraviti da je pre dve godine tadašnji premijer…
(Predsedavajući: Gospodine Jovanoviću, molim vas, samo se malo vratite na temu.)
Naravno da sam u temi. Da je upravo tadašnji premijer, naš predsednik Ivica Dačić postavio kamen temeljac za takav univerzitet i ono što želimo, želimo da upravo ono što danas promovišemo i što danas ističemo kao cilj bude i na novoosnovanim univerzitetima, da imamo za rektore, dekane, direktore i predsednike najkvalitetnije među najkvalitetnijim, da ih biraju oni koji to po zakonu jesu dužni, dakle, njihove kolege sa visokoškolskih ustanova, ali da se nikad ne dešavaju, blago rečeno, zloupotrebe koje su se do sada dešavale, a mi u poslaničkoj grupi SPS smo uvereni da se nakon donošenja ovog autentičnog tumačenja to više nikad neće desiti.
Zahvaljujem se i ističem da će Poslanička grupa SPS nesumnjivo podržati ovakvo autentično tumačenje člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, uz još jednom istaknutom zahvalnošću kolegi Orliću i svima onima koji su participirali i doprineli da se ovakvo autentično tumačenje zasnuje, utemelji i postane obavezujuće za sve visokoškolske ustanove u Srbiji. Hvala.