Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica mr Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije koji pratite našu današnju diskusiju o određenim zakonskim izmenama Zakona o privatizaciji, i to po hitnom postupku, jer je jako važno da se primena ovog zakona obezbedi što pre, jer na taj način izbegavamo štetne posledice, kako na socijalnom, tako i na privrednom planu.
Ovaj zakon otkloniće mnoge nedostatke prethodnog zakona. Kao primer ću uzeti predlog Vlade da se određeni subjekti privatizacije izuzmu, a to su subjekti koji imaju strateški značaj za našu državu. Ne smemo zaboraviti da upravo u tim strateškim firmama je zaposleno oko 25 hiljada radnika, tako da odlazak ovih firmi u stečaj i gubitak posla za veliki broj građana dovodi do velikih potresa u Republici Srbiji, kako na socijalnom, tako i na privrednom planu.
Odlaganje isteka roka za zaštitu od prinudne naplate na jednu godinu od dana stupanja na snagu zakona, otvara se mogućnost da se pokuša sa revitalizacijom ovih subjekata i sa očuvanjem radnih mesta.
Sve što nije završeno prethodnih 15 godina, sada moramo da završimo, i to pomoću tri glavne promene Zakona o privatizaciji. Preduzeća za koja su objavljeni tenderi za privatizaciju dobijaju zaštitu do 31. oktobra, Vlada za manji broj preduzeća može doneti odluku o zaštiti do godinu dana i procena tržišne vrednosti na dan 31. decembra poslednje poslovne godine – tu se traži usaglašavanje stanja imovine, obaveza i kapitala u prodajnoj dokumentaciji sa faktičkim stanjem, da se odstupanja svedu na najmanju moguću meru.
Poenta je, dakle, da se za maksimalan broj preduzeća nađe strateški partner ili da ih prodamo. Dobro je da je pripremljen ozbiljan tranzicioni fond od 16 milijardi dinara i u dogovoru sa MMF-om ne treba da kršimo pravila. Suština je da svi radnici čija preduzeća uđu u probleme, da uzmu otpremnine i na taj način, bar privremeno, reše svoj socijalni problem. Novi zakon odrediće ko ide u raj a za koga više nema šanse. Priča mora da se okonča najbolje moguće za državu, ali i za armiju ljudi koji će ostati bez radno-pravnog statusa.
Važno je napomenuti da u svim aktivnostima nema ništa loše ukoliko su te aktivnosti transparentne i bitno je da nema transakcija koje se rade mimo zakona.
Sada imamo tri grupe firmi. U prvoj se nalazi 17 firmi koje su zaštićene od poverilaca godinu dana, u drugoj grupi se nalazi 28 preduzeća za koja je validna dokumentacija i za njih će se raspisati drugi krug, javni poziv za prodaju, a u trećoj je 117 firmi, gde zaštita od poverilaca prestaje 31. maja. Za preostalih 340 nema nade. To znači da će morati u stečaj.
Radnici preduzeća koja Vladinim planom budu otišla u stečaj, mogu da računaju na pomoć tranzicionog fonda, a sredstva koja dobijaju ne treba da potroše na tekuću potrošnju, već za pokretanje sopstvenog biznisa, bilo da rade samostalno ili udruživanjem kroz osnivanje novih malih firmi. Ponoviću, u toj armiji ljudi koji ostaju bez radnog angažmana, značajan je broj ljudi koji su odlučni u svojoj profesiji i samo treba imati malo hrabrosti, i neka ovo bude jedna vrsta mog apela, da sredstva koriste za investiciono ulaganje i tako krenu u bolju budućnost, da sigurno zarađuju za sebe i za svoje porodice.
Izvlačimo zaključak da su dosadašnji pozitivni privatizacioni efekti krajnje skromni, a da su oni negativni u svojoj punoj meri došli do izražaja. Proces privatizacije još uvek je daleko od svog savršenog kraja, ali naša Vlada sve čini da svojim aktivnostima sačuva što je moguće više radnih mesta.
Meni je apsolutno jasno da privatizacija nije magična mašina za stvaranje profita i da neće baš tako brzo da dovede do rasta efikasnosti. Stanje koje smo nasledili je da su preduzeća ekonomski oslabljena, položaj zaposlenih je veoma težak. Neko je zaboravio pre nas da privatizacija nije samo ekonomska stvar, već je uvek socio-politička stvar.
Naša Vlada čini sve i ulaže maksimalne napore da u svom tranzicionom procesu postigne pozitivne pomake, kako u postizanju makro-ekonomske stabilnosti, tako i u smanjenju stope nezaposlenosti. Dakle, mi nećemo da rušimo započeto, ali moramo da ispravljamo greške i dal vršimo dalju afirmaciju elemenata neophodnih za efikasnu tržišnu privredu.
Na kraju, jako je važno da kažem da ova Vlada neće davati subvencije za neproduktivna preduzeća, već smelo ulazi čak i u reformu javnog sektora, što će biti jedna ključna determinanta uspešnosti jedne Vlade.
I da rezimiram današnju diskusiju, privatizacija će biti okončana u zakonskom roku i proces će biti vođen u skladu sa svim zakonskim pravilima. Biće potpuno javan i otvoren. U Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz Poslaničke grupe SNS, podržaću ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.

Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, ja ću se truditi da budem veoma kratak. Ova Vlada je preuzela rešavanje mnogih teških zadataka, ali mi se čini da je jedan od najtežih sigurno revitalizacija privrede, reforma javnog sektora i konačno završetak privatizacije u Srbiji.
Zakon o privatizaciji je donet prošle godine, da podsetimo one koji su malo zaboravili, prošavši veoma kvalitetnu javnu raspravu, kako stručne domaće, tako i međunarodne javnosti.
Samo produžavanje rokova koji se predlažu ovim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, odnose se za grupu preduzeća, što pokazuje spremnost samog ministarstva i Vlade, da se konačno ovaj proces završi.
Iako smo svesni činjenice da gotovo sva preduzeća u restrukturiranju su tehnološki zaostala, 50% od njih više i ne obavlja delatnost, izgubljeno je tržište, izgubljeni dobavljači, dugovanja prema državi itd. Ulažući maksimalne napore, uskoro ćemo i ovu stranicu naše nemari zatvoriti, kroz pronalaženje strateških partnera, kupaca, kroz stečaj i slično i konačno ćemo znati na čemu smo. Završićemo proces presipanja šupljeg u prazno, ponavljanje postupaka privatizacije i slično.
Svesni smo da ćemo, zbog loših procena u privatizaciji, plaćati svi mi zajedno ceh na osnovu sudskih presuda zbog nezakonitosti u raskidu nekih privatizacija. Ali, izborićemo se i sa tim.
Ja ću samo navesti jedan primer loših privatizacija, tako da kažem, a to je privatizacija „Prvog maja“ iz Pirota, koja je prvi put sprovedena 2004. godine, pa je raskinuta privatizacija 2007. godine, pa 2012. godine je opet privatizovana, a u međuvremenu se vratila u restrukturiranju. Potrošene su pare, dobijeni podsticaj od SIEPA i danas radnici na ulici, menadžment nije odgovoran, pa ministarstvo neka se nosi sa tim problemima.
Obzirom da vidim da je i gospodin Šubara nestrpljiv jer ga čeka veliki posao da se vrati u Agenciju, a i ljudi iz Ministarstva, ja ću time i završiti i želim vam puno uspeha u budućem radu i u Danu za glasanje podržaćemo ove izmene. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Kostiću.
Reč ima Milanka Jeftović Vukojičić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva privrede, na početku želim da kažem da je danas na dnevnom redu Skupštine Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o standardizaciji. I jedan i drugi zakon i te kako su važni pre svega sa ekonomskog aspekta.
Strateški cilj SNS jeste ekonomski oporavak Republike Srbije i ekonomski oporavak na zdravim i realnim privrednim osnovama. Samo ekonomski oporavak Republike Srbije može dovesti do novog zapošljavanja i do daljeg napretka Republike, kao i svih njenih građana.
Ono što želim da istaknem, to je da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji postiže nekoliko ciljeva. Najpre, štite se preduzeća koja imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, kao i preduzeća čija se imovina nalazi na teritoriji AP Kosova i Metohije ili pretežna delatnost ili sedište se nalazi na području ove AP, i to se štite od prinudne naplate potraživanja, odnosno od prinudnog izvršenja od strane poverilaca i to najduže do godinu dana. U pitanju su preduzeća koja imaju strateški značaj za Republiku Srbiju, ali takođe i preduzeća koja imaju veliki značaj što se tiče pitanja zaposlenosti. Takođe, imaju veliki značaj što se tiče regionalne zaposlenosti i regionalnog razvoja pojedinih područja, ali se radi i o preduzećima koja imaju trenutno tekuću likvidnost i proizvode i obezbeđuju sredstva za svoje likvidno održavanje.
Ono što takođe želim da naglasim je da ovim izmenama i dopunama zakona takođe se štite preduzeća od prinudne naplate i prinudnog izvršenja i to najkasnije do 31. oktobra ove godine, a to su preduzeća u kojima je raspisan javni poziv za prodaju kapitala preduzeća u kojima je raspisan javni poziv za izbor strateškog partnera.
Želim da naglasim i to da dolazim iz jugozapadnog dela Srbije, iz grada koji se nalazi u dolini reke Lim, iz grada u kome se ta čitava limska dolina u periodu prethodnog režima, čija je okosnica bila DS, nazivala „dolinom gladnih“. Dolaskom nove vlasti 2012. godine, odnosno dolaskom premijera Aleksandra Vučića, u ovom jugozapadnom delu Srbije, gde spadaju i Priboj i Prijepolje i Nova Varoš i kompletan Zlatiborski okrug, pojavila se nada i sigurnost građana ovih opština da će doći do ekonomskog oporavka i ekonomskog razvoja, jer su simbol ovog kraja jugozapadnog dela Srbije kamioni.
Prvi državnik koji je u Priboj došao ne da se slika u praznim fabričkim halama, već da se suoči sa problemima koji su se dešavali u Fabrici automobila Priboj je upravo naš premijer Aleksandar Vučić. On je došao u oktobru mesecu 2013. godine, a odmah u novembru mesecu 2013. godine formirana je radna grupa kako bi se pomoglo u iznalaženju strateškog partnerstva.
Maja 30. 2014. godine potpisan je Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i finske Fabrike za proizvodnju teških kamiona „Sisu auto“. Januara 23. 2015. godine Vlada Republike Srbije donela je Odluku o privatizaciji FAP-a putem strateškog modela, gde će se formirati novo preduzeće i gde će Republika Srbija ući u strateško partnerstvo sa finskim „Sisu auto“. To praktično znači ekonomski oporavak Republike Srbije, ali i ponovno prepoznavanje Republike Srbije na mapi zemalja gde će biti prepoznata po industrijskog proizvodnji teških kamiona.
Svakako, SNS u danu za glasanje podržaće i jedan i drugi zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem.
Gospodo iz Ministarstva privrede, gospodine Šubara, koleginice i kolege, ovaj predlog izmena i dopuna zakona je samo normalan sled onoga što ova Vlada radi i zakona koji smo ovde izglasali u prošloj godini i pokušaj da privedemo kraju, a tu se svi slažemo, jednu bezuspešnu privatizaciju koja nas godinama opterećuje i muči.
Ono što me čudi u današnjim diskusijama je upravo pokušaj da se nametne neka kolektivna amnezija, da sve prekriju snegovi zaborava i šaš. Upravo to ne smemo dozvoliti. Ja bih zamolio gospodu koja učestvuje u radu i u Agenciji i u Ministarstvu privrede, da strogo povedu računa.
Smeta mi što u ovim predlozima zakona nema konsekvenciji protiv onih koji su upravo ove privredne subjekte, a i preko 500, doveli u ovu situaciju u kakvoj jesu. Ne mislim tu samo na bivšu Vladu. Pre svega mislim na rukovodstvo tih preduzeća, na zastupnike kapitala, na direktore koji su dozvolili da oni dođu, da radnici, a uzeću jedan prosto primer iz grada Kraljeva iz kog ja dolazim. Koleginica Cica je pomenula malo pre ovaj grad gladnih. Pa, Kraljevo liči sada na grad gladnih. Grad koji je imao fenomenalnu industriju i to tešku industriju, Fabriku vagona „Magnohrom“, da ne pričam o jakim trgovinskim kućama.
Pomenuću Fabriku vagona kao primer. Imamo Fabriku vagona, imamo bezuspešnu privatizaciju u ukrajinskoj firmi „Azov impeks“, koja se završila na kraju tako da je i Agencija za privatizaciju sada u blokadi i zbog tih četiri miliona evra koje Vlada Republike Srbije i mi svi građani Republike Srbije treba da vratimo tim stranim investitorima, jer su dobili sudsku presudu, negde oko 495 miliona, koliko ja znam i svi mi to sada vraćamo zbog nekoga ko je dozvolio da radnici Fabrike vagona 30 meseci nisu primili platu, da 650 što bivših što sadašnjih radnika podnese tužbe protiv te iste Fabrike vagona, da ta ista Fabrika vagona duguje 13 miliona evra javnim preduzećima i državnim ustanovama, da ta ista Fabrika vagona, nažalost, duguje „Železnici Srbije“ 295 vagona kojih nigde nema, a tih 295 vagona je nekih 435 miliona dinara sredstava koja smo dobili iz Fonda za razvoj Republike Srbije. Zar neko ne treba da odgovara za to? Zar samo da odgovaraju radnici Fabrike vagona?
Upravo ovaj Predlog zakona nadam se da će najzad isterati lisicu na pravi put. Završićemo privatizaciju, siguran sam i ove Fabrike vagona, možda ne u ovom obliku i ne na ovaj način, ali oni segmenti fabrike koji i sada funkcionišu, kao što je „Livnica“, će opstati. Sve ono što radi i funkcioniše, opstaće.
Pomenuću i na kraju svog izlaganja još jednog bivšeg giganta. Tu je „Magnohrom“. Zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da je „Magnohrom“ pomenut kao preduzeće koje je kod Agencije za privatizaciju dalo jedan od najboljih procena imovine, to je nekih 10 miliona evra. Za „Magnohrom“ postoje strateški partneri, Poljaci i Grci i siguran sam, ako ne u prvom krugu, možda zbog visine te vrednosti imovine, siguran sam da u drugom krugu, a pre 31. oktobra, Industrija „Magnohrom“ srešće strateškog partnera. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva privrede, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, koja se nalazi pored Niša, i govoriću o Predlogu zakona o izmenama  i dopunama Zakona o privatizaciji.
Tokom primene Zakona o privatizaciji pokazali su se određeni nedostaci koje je trebalo hitno rešiti, jer je veoma važno za preduzeća koja su u postupku, kao i za njihove radnike, da se postupak uspešno okonča. U poslednjih šest godina nije privatizovano nijedno preduzeće, dok je ranijih godina privatizovano na hiljade preduzeća. To je signal da treba nešto menjati, a preventivno treba zaštiti preduzeća u postupku prodaje, jer zaštita od prinudne naplate ističe 31. maja i mnoge firme bi mogle biti na udaru poverilaca.
Tako se ovim predlogom rok za privatizaciju pomera za 31. decembar 2015. godine, ali za preduzeća koje je Vlada proglasila preduzećima od strateškog značaja, kao i za preduzeća sa Kosova i Metohije, ovaj rok ne važi. To je opravdano, jer se radi o velikim preduzećima koje imaju važnu ulogu u privredi Republike Srbije. Zato moramo učiniti sve što je u našoj moći i, kao prvo izmeniti odredbe postojećeg zakona o privatizaciji, stvaranjem osnovnih preduslova za uspešnu privatizaciju svih preduzeća, ali ipak sa naglaskom na preduzeća od strateškog značaja, kao i na preduzeća sa Kosova i Metohije ili preduzeća koja tamo pretežno posluju ili im je imovina na Kosovu. One su posebno izložene različitim pritiscima, kao i nezakonitoj privatizaciji od strane kosovske agencije za privatizaciju.
Prva izmena u tom cilju je što subjekt privatizacije mora da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, a ne 2013. godine kako je bilo do sada, što je dobar predlog, jer je taj podatak biti najstabilniji u stanju… U prodajnoj dokumentaciji neće biti naduvanih, nerealnih vrednosti koje odvraćaju potencijalne kupce i strateške partnere.
Sledeća značajna izmena sastoji se u odlaganju prinudnog izvršenja i prinudne naplate protiv subjekata privatizacije najkasnije do 31. oktobra 2015. godine, a za preduzeća od strateškog značaja, preduzeća sa Kosova odlaganje do isteka jedne godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, što znači do sredine 2016. godine. Odlaganjem roka za prinudnu naplatu i prinudno izvršenje se produžava zaštita ovih preduzeća, i to je najznačajnija izmena u ovom predlogu zakona.
Ovim se stvara mogućnost da se pokuša u narednih pet meseci sa održavanjem ovih preduzeća i sa očuvanjem svih radnih mesta u preduzećima, sprečava se odlazak svih preduzeća u stečaj čime se spašavaju radna mesta i olakšava socijalni mir.
Ovde je konkretno reč o 54 preduzeća za koje je objavljena prodaja, a sigurno je da je veoma opasno ugroziti egzistenciju 27 hiljada radnika i njihovih porodica, kao i ostati bez 54 preduzeća, gde je njih 17 od strateškog značaja sa 21.517 zaposlenih i 37 drugih preduzeća sa ukupno 5.857 zaposlenih.
Ovaj zakon se donosi da bi se uspešno rešila sudbina subjekata privatizacije, a za koje postoje uslovi za prodaju, jer ako bi tokom postupka došlo do prinudnih izvršenja, prodaja i opstanak bi se ugrozili i onemogućili.
Sigurno da je važno spasiti FAP, „Galeniku“, „Prosvetu“, preduzeća metalske industrije, ali je bitno spasiti i preduzeća u jugoistočnoj Srbiji i preduzeća, rekli smo, „Galenika“ … „Galenika“ je veoma bitna, kao što je malopre rekao i ministar, gospodin Sertić. Za nas, iz moje opštine Svrljig, je veoma bitna „Galenika“, jer je ona formirala u Svrljigu jedno preduzeće 2000. godine, a zove se „Herbogal“. Ja očekujem da će posle oporavka „Galenike“ postojati mogućnost da rešimo problem „Herbogala“.
Još nešto što je bitno za naše firme koje se nalaze na jugoistoku Srbije, u Nišu, mašinska industrija, elektronska industrija, ovim predlogom zakona i donošenjem imaćemo mogućnost da puno stvari poboljšamo, da odredimo mnogo bolje privatizacije, nego što je bilo do sada i na taj način imaćemo mogućnost da pojačamo privrednu aktivnost u Nišavskom okrugu i jugoistočnoj Srbiji. Uvek stavljam naglasak, opština Svrljig odakle dolazim, ali za mene i moje Svrljižane bitan je i Niš, jer pokretanjem Niša imamo veliku šansu da pokrenemo i celu Srbiju.
Za nas poljoprivredne proizvođače, ja sam predstavnik Ujedinjene seljačke stranke, veoma je bitan 25. maj, ne zbog toga što je to u prošlom veku bio Dan mladosti, već zbog toga što je danas German i u mojoj opštini se danas ne radi poljoprivreda.
Malopre sam napomenuo 25. maj, Dan mladosti, stvarno imam poverenja u našu Vladu, u našeg premijera, u našeg ministra privrede, jer sam siguran da ćemo donošenjem ovog zakona potpomoći da uposlimo mlade ljude i zato ću ja kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke u klubu SNS glasati za predlog ovog zakona i siguran sam da ćemo ovim zakonom potpomoći da se reše problemi zapošljavanja u celoj Srbiji, a stavljam akcenat na Niš i jugoistočnu Srbiju i moju opštinu Svrljig.