Samo kratko jedan mali komentar na izlaganje prethodnog poslanika, s obzirom da je spomenuo dve kompanije koje su nekada bile ozbiljne kompanije i veliki giganti i zapošljavale daleko veći broj radnika nego što se danas nalaze.
Međutim, suočili smo se veoma puno puta u prethodnom periodu sa optužbama kako mi kao i neke druge kompanije niko nije hteo da primi, kako nisu imali prostor u Ministarstvu privrede da dođu, kako niko u Agenciji za privatizaciju nije želeo sa njima da razgovara.
Sada vam javno pred kamerama kažem ono što sam rekao na tom sastanku gde smo čuli takvu optužbu – pozivam predstavnike sindikata, direktore, rukovodstvo, članove nadzornog odbora ili ne znam koje sve tamo bio da sednemo zajedno pred kamerama, da nabrojimo koliko puta sam ja sedeo na sastancima u Ministarstvu privrede sa njima, koga smo sve primili od investitora, koliko je razgovora bilo u Agenciji za privatizaciju obavljeno.
Pre dva i po ili tri meseca smo napravili jedan veliki sastanak na kome smo definisali tim ljudi koji treba nezavisno od nas, evo vam ljudi, napravite model kakav vi mislite da treba, ali da bude zakonski uokviren, da bude veoma jasan i precizan i sprovodljiv i donesite nam ga, sa zadovoljstvom ću da ga potpišem i da dam predlog. Ne možete iz suve drenovine da izvučete vodu za kupanje. Ne možete iz nečega što ne postoji nešto na ovaj način kakvi su predlozi bili, svako je čuo samo svoj deo. Nama su se svakako javile neke kompanije iz Evrope i van Evrope i dolazile sa predlozima, ali one uvek prvo kažu – da, mi smo zainteresovane i onda to predstavnici sindikata, koje veoma poštujem, i direktori čuju taj deo, ali ne čuju onaj drugi deo kada ti isti ljudi kažu - ali, mi ćemo da dođemo u kompaniju pod tim i tim uslovima, jer prvi predstavnici najzainteresovanije kompanije koja je bila za IMT je rekla – mi nećemo ove radnike, mi nećemo na ovaj način da ovo funkcioniše. Nama ne treba ova mašina. Nama treba samo ime.
Što bi to neko platio 10, 20, 30, 50, 100 miliona evra? Niko to neće na taj način, ali ljudi čuju selektivno. Čuju samo ono što žele da čuju i po principu odgovornosti, da ja ne bih odgovarao pred mojim radnicima, da bih ja bio dobar vođa sindikata, ja ću da kažem – ovi gori nisu ništa uradili. Direktor će da opere ruke od sebe. Ne samo u ovom slučaju, u mnogim slučajevima i onda su svi krivi gore, Agencija za privatizaciju, Ministarstvo privrede i na čelu ministar privrede. Ja vam kažem da to nije istina.
Nebrojen broj puta je sa tim kompanijama obavljen razgovor, sa investitorima, ali model privatizacije u okviru ovih zakonskih rešenja i sa ovom transparentnošću, koja se od nas traži, i načinom kako su to videli strani investitori i onim šta je kompanija mogla da ponudi ne postoji. Postoje neki drugi načini kroz stečajni postupak, kroz izdavanja dela imovine i ono što sam rekao da država zaštiti svoj deo imovine, da preuzme građevinsko zemljište potencijalno koje postoji. Da je neko došao tamo zaista zbog mašina i opreme, onda treba da kupi samu fabriku i samo tu opremu koja stoji tu i da proizvodi traktore ili mašine ili šta god drugo, a ne da dođete da kupite za milion evra neku opremu koja je stara i rashodovana, koja više nema ni kroz amortizaciju nikakvu vrednost, a zato ćete da za pet godina napravite bum u izgradnji na tom delu zemljišta.
Zaista nije samo primer ovoga. Samo želim da rasčistim jer znam da su pojedinci iz kompanije dolazili i po poslaničkim grupama i razgovarali na različitoj strani. Zato sam i rekao kada sam završavao moj deo – molim vas, želeo sam da pričamo o argumentima, da pričamo argumentovano o svakoj situaciji. Ne postoji čovek, niti mi koji sedimo ispred vas, niti bilo ko zaposlen u Ministarstvu privrede, Agenciji kome nije bio cilj da obavi što je moguće veći broj privatizacija, da spakujemo dokumentaciju po propisu kako je dato i da damo pokušaj bilo kome da u okviru paketa koji se naprave da dođu da privatizuju.
Međutim, postoje zaista problemi realni i objektivni. Nabrajao sam ih, neću više ponavljati. Suštinski, želim samo da vi imate poverenje u ono što mi radimo, da znate da smo ozbiljno počeli da radimo, da smo svi prionuli na posao, da smo izabrali timove, najbolje ljude iz Agencije za privatizaciju da nam pomažu u tom procesu, da su oko nas najkompetentniji ljudi koji rade svoj posao.
Gospodine Tribunac je školovan, v.d. pomoćnika ministra, takva mu je trenutna uloga u ministarstvu, ali vodi ceo kompletan proces privatizacije zajedno sa direktorom privatizacije. Čovek koji je školovan u Americi, koji ima više sertifikata međunarodnih nego bilo ko od nas ovde u sali. To su ljudi koji vode proces privatizacije i koji znaju šta možemo, šta ne možemo, kako to postoji i na koji način.
I dalje ćemo činiti za svako preduzeće, i za IMT i IMR takođe da učinimo sve što možemo da pokušamo kroz ove druge procese da im nađemo strateškog partnera, ali postoji jedna objektivna realnost koja mora da bude uvažena kod svih partnera u toj igri, a ne samo kod nas. Hvala vam lepo.
