Zahvaljujem, dr Martinoviću.
Gospođo Petrović, vi želite repliku, ako sam dobro razumeo, ili se javljate kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe?
(Mira Petrović, s mesta: Ja se javljam kao ovlašćeni predstavnik.)
Onda pre toga reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, replika zbog pominjanja imena. Izvolite.

Hvala.
U suštini, ono što je rekao gospodin Martinović, neću reagovati na onaj deo koji su čiste neistine, na način kako je odreagovao da bi iznosio nove neistine. Dakle, nikada nisam dobio biografiju gospođe Janković. Prvi put sam je video na sednici Odbora. Dakle, nije tačno da sam u prilogu dobio biografiju. Mogu da kažem, ali sam ih prozvao da to oni kažu, mislim da niko od članova Odbora tu biografiju nije dobio. Moguće je da je gospodin Martinović dobio, ne isključujem, ali ubeđen sam da niko od članova Odbora tu biografiju nije dobio pre toga.
S druge strane, kaže, bio je poziv. Kada smo dobili SMS poruku, rekao sam kako, na sajt parlamenta je okačen poziv, na tom sajtu nije bilo ni imena ni prezimena gospođe Janković, niti je bilo biografije. S druge strane, kako sam ja mogao da se informišem o gospođi Janković? Kažete – mogao sam da se informišem. Kako sam ja mogao da gatam da je gospođa Janković kandidat? Na bazi čega sam ja mogao da saznam da je gospođa Janković kandidat?
S druge strane, kada sam rekao da je uputilo 200 organizacija, u ovom dopisu su potpisi koalicija i oni u dopisu kažu da okupljaju 200 organizacija. Nemojte biti maliciozni, ispravio sam se kada sam rekao 220 godina, rekao sam - 20 godina iskustva u zaštiti ljudskih prava. Dobro ste vi, gospodine Martinoviću, čuli, vi ste nešto čak i mlađi od mene.

Vreme. Zahvaljujem.
Možda ipak da proverite u poslaničkoj grupi kod sekretarice da li ste dobili taj poziv.
Izvolite, dr Aleksandar Martinović. Replika, dva minuta, izvolite, kao predstavnik predlagača.

Možemo mi sad od ove sednice da pravimo pačiju školu i da se učimo poslovnika itd.
Ovo je poziv za sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Taj poziv, između ostalog, nalazio se i na oglasnoj tabli u Narodnoj skupštini. Kažite mi, gospodine Veselinoviću, jedan slučaj kada je na nekom odboru predlagan kandidat za neku državnu funkciju a da je u pozivu za sednicu odbora stajalo ime i prezime kandidata i njegova biografija. Evo, navedite mi jedan jedini slučaj. Takvog slučaja nema.
Sada me pitate da li ste vi trebali da gatate. Sumnjam da ste obdareni takvim sposobnostima da možete da gatate, a na kraju krajeva, gatanje i nije baš u hrišćanskoj tradiciji. Ovo ponavljam zbog građana, ne zbog vas jer vama ne vredi pričati, vama čovek može da da hiljadu argumenata, a vi terate po svome i opet nemam ništa protiv toga. Dana 7. aprila 2015. godine predsednica Narodne skupštine je pozvala sve poslaničke grupe da predlože kandidate za poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Vaša poslanička grupa to nije uradila. Rekao sam – ne dovodim u pitanje to vaše pravo. Imali ste pravo da predložite, niste ga iskoristili, nemam ništa protiv. Poslaničke grupe koje sam naveo su to učinile.
Vi ste u svakom trenutku u periodu od 7. aprila do 28. aprila mogli da se informišete kod predsednice Narodne skupštine koja je i pozvala poslaničke grupe da predlože kandidate, da je pitate – izvinite, gospođo predsednice, a ko je kandidat poslaničkih grupa za poverenika za zaštitu ravnopravnosti? Gospođa predsednica Maja Gojković bi, ili da ste pitali nekog od potpredsednika, ja sam ubeđen, dobili biste odgovor na to pitanje, dobili biste biografiju gospođe Brankice Janković.
Dakle, ovde apsolutno ništa nije sporno. Poštovan je Zakon o zabrani diskriminacije, poštovan je Poslovnik Narodne skupštine, uredno ste obavešteni. Gospođa Brankica Janković je pozvana na sednicu Odbora. Mogli ste da je pitate sve što vam je na duši, svaki detalj iz njene biografije. Koliko se sećam, vi to niste uradili, a koliko se takođe sećam, niste glasali protiv gospođe Brankice Janković.
Dakle, mene sada čudi ova negativna argumentacija da odjedanput, preko noći gospođa Brankica Janković nije baš podobna da bude kandidat za Poverenika zaštitu ravnopravnosti, zato što je to, kažu neke nevladine organizacije ili koalicije nevladinih organizacija. Ja sada prvi put čujem za taj izraz koalicija nevladinih organizacija, ali ajde, svaki dan naučim nešto novo.
Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje, da li Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predlaže Odbor za ustavna pitanja, a bira ga Narodna skupština ili mi imamo obavezu da konsultujemo nevladine organizacije o tome ko će biti Poverenik za zaštitu ravnopravnosti? Tu je moja koleginica, Vesna Rakonjac. Vesna, koliko ono mi u Srbiji imamo nevladinih organizacija? Evo, imamo 15.700 nevladinih organizacija.
Jel vi mislite, gospodine Veselinoviću, da sam ja kao predsednik Odbora za ustavna pitanja, a svi su inače eksperti za zaštitu ljudskih prava, svi su, znači posisali svu pamet sveta kada je u pitanju zaštita ljudskih prava, od Nataše Kandić, pa redom, svih 15.700. Svi znaju sve o zaštiti ljudskih prava, svi su eksperti, svi imaju, ne znam ni ja kakve sertifikate itd. Da li mislite da sam ja trebao kao predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ili predsednica Narodne skupštine, da sad obavim razgovor sa 15.700 predstavnika nevladinih organizacija, njihovih koalicija, pitaj Boga čega, pa da na bazi njihovog mišljenja kreiram sliku o tome da li gospođa Brankica Janković treba da bude Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ili ne? Vi sami znate da to prosto nije bilo moguće, ali na kraju krajeva zakon ni Poslovnik ni mene ni predsednicu Narodne skupštine na to ne obavezuju.
Znate, gospodine Veselinoviću, kada god koristite taj argument da nešto kaže neka nevladina organizacija, verujte mi na reč, to su vam tanki argumenti. Jako tanki argumenti zato što kod nas postoji jedno šarenilo različitih nevladinih organizacija. Niču kao pečurke posle kiše. Niko ne zna kako se finansiraju, šta rade, čime se bave. Svaki dan se neko od nevladinih organizacija javi da nam soli pamet, te treba ovako, te treba onako, te ovaj potez Vlade je dobar, te ovaj potez Vlade nije dobar, te Brankica Janković je dobra, te Brankica Janković nije dobra itd.
To se ne dešava ni u jednoj demokratskoj državi. Evo, kaži te vi meni gospodine Veselinoviću, kada se u Nemačkoj biraju neki državni funkcioneri, jel neko tamo pita nevladine organizacije, ko će biti izabran? Jel neko pita u Francuskoj? Jel neko pita u SAD? Jel neko pita u Italiji, u Španiji? Ne, to je postalo pomodarstvo u Srbiji. Skupi se nekoliko ljudi, verovatno iz nekih komercijalnih razloga, naprave neku nevladinu organizaciju i sad su oni, Bože moj, bogom dani da se pitaju za sve i svašta u Republici Srbiji, od toga kakva će ekonomska politika da se vodi, pa do toga ko će biti kandidat za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Dakle, ti argumenti oko tih vaših nevladinih organizacija i njihovih koalicija su vam jako tanki i to uopšte nisam razumeo ni koliko ih ima ni koliko godina imaju iskustva u oblasti zaštite od zabrane diskriminacije itd. Sve ste vi to pomešali i broj nevladinih organizacija i godine iskustva i moje godine i vaše godine itd.
Dakle, procedura je poštovana ništa nije sporno, građani Srbije buditi potpuno spokojni, predložen je u ovom trenutku najbolji mogući kandidat i ja gospođi Brankici Janković želim puno sreće i uspeha u budućem radu.

Zahvaljujem
Gospodine Martinović, smatram da smo dovoljno razgovarali o proceduri i sada prelazimo na dnevni red.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Ja ovo prekraćujem, jer ne dozvoljavam da se na ovakav način blati kandidat i dostojanstvo Narodne skupštine.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

  Zahvaljujem gospodine potpredsedniče Skupštine, uvažena gospođo Janković, drage i poštovane koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, moram priznati da je meni žao što mi na početku današnje rasprave kada treba da izaberemo i raspravljamo o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti vodimo jednu ovakvu raspravu. Zašto to kažem? Pa, zato što mi, narodni poslanici, mi koji su građani Republike Srbije izabrali da vode interese o našim građanima, pre svega bi u svom radu trebalo da se oslanjamo i da najviše i najveće saveznike tražimo upravo u nezavisnim državnim telima. Mislim tu na Zaštitnika građana, na Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti.
Ustav Republike Srbije i zakoni su naprosto instituciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dali veoma širok delokrug rada. To su gotovo sve oblasti društvenog rada i života, jer je zabrana diskriminacije i poštovanje ravnopravnosti utvrđena kao opšte Ustavno načelo. Ja bih vas podsetio da u Ustavu Republike Srbije čak u prvih 80 članova se govori o ljudskim pravima, o poštovanju ljudskih prava i sloboda svih građana Republike Srbije.
Dakle, nadležnosti i okvir rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti utvrđeni su i zakonom, ja bih vas podsetio, Zakonom o zaštiti ravnopravnosti, još iz 2000. godine. Naša Skupština ima Poslovnik. Poslovnik tu jasno definiše i reguliše postupak za vršenje nadzora nad radom državnih organa, uspostavljanju posebnih zakona i razmatranju njihovih izveštaja.
Upravo i poslanička grupa SDPS, a i ja u ovom svojstvu i kao predsednik Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova koji u svojoj nadležnosti ima razmatranje pitanja iz rada, nadležnosti Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, podržavamo u potpunosti predlog koji je vladajuća koalicija dala kada je u pitanju izbor ličnosti koji će voditi ovu veoma značajnu instituciju. To je predlog koji je podržalo oko 200 narodnih poslanika, čini mi se, nemojte me držati za reč. Dakle, ovo je predlog velikog broja narodnih poslanika i rekao bih svih poslaničkih grupa iz vladajuće koalicije.
Ne bih voleo da mi unosimo ovde sada elemente polemike i rasprave o tome šta je bilo, kako je bilo. Ne bih ni da polemišemo sa civilnim sektorom. Skupština Srbije sa nezavisnim državnim institucijama, sa nevladinim organizacijama mora i treba u budućem radu permanentno da radi, ali znate šta, neke koalicije i nekih 200 tzv. koalicija nevladinih organizacija imalo je pravo i mogućnost kao i u nekim prethodnim periodima da se konsultuje, da da eventualno svoje predloge, da li putem, da obave razgovore sa poslaničkim grupama, sa nekim odborima u okviru Skupštine Republike Srbije. Oni to nisu uradili.
Predsednica Skupštine Maja Gojković je 7. aprila dostavila predlog svim poslaničkim grupama, svim poslaničkim grupama da u skladu sa Poslovnikom i zakonom ukoliko imaju predlog ili kandidata da ih dostave na pisarnicu i predsednici Skupštine kako bi matični odbor, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo imao prostora i mogućnosti da razmatra eventualno više kandidatura. Nijedna poslanička grupa osim onih poslaničkih grupa koje sam spomenuo u okviru vladajuće koalicije nije imala nijednog kandidata. Zašto je to tako, to morate pitati njih, ali nemojmo pričati o tome da nije bilo mogućnosti, da nije bilo prostora, da se sve radilo ispod žita i preko noći, jer naprosto to nije tačno.
Još u januaru mesecu, bivša Poverenica za zaštitu ravnopravnosti polova, gospođa Nevena Petrušić i na odboru kojim ja predsedavam je više puta naglasila da 5. maja ističe mandata i predsednica Narodna skupština Republike Srbije je u više intervjua govorila da će Skupština Republike Srbije u zakonskom roku izabrati novog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Dakle, celokupna javnost u Srbiji je znala za postupak, odnosno za rokove i dinamiku koja se odvija kada je u pitanju izbor ove veoma značajne institucije.
Dakle, ja bih zamolio sve one koji eventualno imaju primedbe na ono što je gospođa Janković radila u svom dosadašnjem životu, da to kažu ovde pred građanima Republike Srbije i pred svim narodnim poslanicima Republike Srbije. Ja, moram biti ličan, imao to zadovoljstvo i iskustvo da dugo godina sarađujem sa gospođom Janković. Ona je osoba koja ne samo da odgovora onim zakonskim kriterijumima, ona je pre svega osoba koja je odgovorna, osoba koja je stručna, osoba koja zna da radi svoj posao.
Rekao bih jednu stvar koju mi u parlamentu retko govorimo. Mi gledamo da li je sve po zakonu, i tako moramo da radimo, na kraju krajeva, ali ja bih dodao i jedan segment ljudske ličnosti i onih moralnih osobina koje gospođa Janković ima, a to je posvećenost poslu, posvećenost onim kategorijama stanovništva koje su ugrožene u našem društvu. Ona se čitavu deceniju bavila upravo najugroženijim kategorijama u našem društvu. To su stari, osobe sa invaliditetom, Romi, deca, itd. Dakle, čitav niz najugroženijih kategorija našeg društva, čitav niz građana Republike Srbije koji jesu bili diskriminisani. Oni su bili oblast kojom se ona bavila i za koju je bila i te kako posvećena. Imala je ono što često zaboravljamo, imala je taj ljudski pristup, imala je tu empatiju prema upravo takvim ljudima. Mislim da je važno da i taj segment istaknemo.
Dakle, da li je neko obavljao ovu ili onu funkciju, važno je, ali, po meni je mnogo značajnije i mnogo važnije da li ta osoba ima senzibilitet za ugrožene kategorije, da li ta osoba shvata šta je diskriminacija, da li ta osoba zna da razume diskriminisane osobe i, pre svega, ima li spremnost i volju da im pomogne.
U tom kontekstu, Socijaldemokratska partija Srbije kao jedan od predlagača gospođe Brankice Janković za funkciju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti će, naravno, u Danu za glasanje podržati njen izbor. Ja duboko verujem da će i ovaj parlament i odbor kojim ja predsedavam imati veoma dobrog saveznika u poslu koji je pred nama. Jer, diskriminacije u našem društvu ima, toga ne treba da se stidimo, ne treba ni da je krijemo da postoji. Mi moramo da je rešavamo, mi moramo da pomažemo, a nema bolje pomoći od iskrene i institucionalne saradnje između Narodne skupštine Republike Srbije i institucije kakva je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. U tom smislu vam se još jednom zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Omerović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Mira Petrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, drage koleginice i kolege, na ovo što je rekao naš kolega Meho Omerović ja zaista ne bih imala šta više da dodam. Mislim isto što i on, mislim isto što je rekao i gospodin Martinović i mislim da zaista biografija gospođe Janković je preporučuje. Mi kao Poslanička grupa PUPS-a ne bismo imali ništa protiv i da sami stojimo iza ovakvog predloga. Naravno da smo mi sa vladajućom većinom podržali predlog koji je pred nama.
Ono zbog čega sam se najviše javila je u stvari, i žao mi je što gospodin Veselinović nije ovde, jeste govor koji je održao gospodin Veselinović i koji je vrlo uvredljiv za našu poslaničku grupu. Ono što karakteriše PUPS i našeg predsednika je čast, moral i poštenje. Insinuacije koje je gospodin Veselinović izneo su zaista za nekog ko ima čast i moral vrlo uvredljive i mislim da bi toga trebao da se stidi.
Niti je gospodin Milan Krkobabić dobio da vodi javno preduzeće zato što će nakon dve godine morati da podrži premijera u merama koje su donete, niti smo podržali predlog gospođe Janković da bi gospodin Krkobabić ostao na mestu na kome se nalazi. Gospodin Krkobabić je pokazao kako se vodi javno preduzeće i sviđalo se to ili ne gospodinu Veselinoviću, to je najbolji rezultat koji je Pošta imala ikada u svojoj istoriji i mislim da će u novijoj istoriji ostati zapamćen kao čovek koji je unapredio jedno javno preduzeće i za prva tri meseca imamo preko milijardu dobiti.
S druge strane, podrška koju smo dali smanjenju plata i penzija, podrška koju smo dali konceptu premijera Vučića, nije donela nikakvu novu poziciju. Donela nam je jedino, gospodin Krkobabić je to vrlo precizno objasnio ovde u parlamentu, i svim poslanicima i gospodinu Veselinoviću zašto smo mi stali iza toga, upravo iza onih milion i 48 hiljada ljudi o kojima je i u proteklom periodu brinula gospođa Janković, znači, jedina korist svega toga, ako se to može nazvati nekom dobiti je prosto priznanje koje smo dobili od premijera da smo jedini bili spremni na takvo odricanje, za razliku od svih koji su se u poslednjem periodu setili penzionera. Godinama unazad se njima niko nije bavio, sem Partije ujedinjenih penzionera Srbije.
Mislim da gospodin Veselinović mora malo da razmisli o izjavama koje je dao. Mislim da je zaista uvredljivo i treba da se, još jednom moram da ponovim, duboko stidi onoga što je izjavio.
Što se tiče gospođe Janković, mi stojimo iza ovog predloga i stajaćemo uvek iza svih ljudi koji imaju ovakve moralne kvalitete i ovakve biografije iza sebe.
Moram samo da se osvrnem i na taj nevladin sektor. Ne sećam se da kada je birana gospođa Petrušić da je tada bila potrebna saglasnost nevladinog sektora. Ali, u svakom slučaju, ja znam da koliko god postojale peticije protiv, da postoje i peticije za gospođu Janković.
Mi kao partija koja se zaista bavi ugroženim i ranjivim kategorijama ovog društva, mi ne jurimo duhove. Mi zaista gledamo napred, gledamo kako možemo da pomognemo svim tim ljudima i zato stojimo iza ovog predloga i danas ćemo kao Poslanička grupa PUPS-a glasati za gospođu Janković. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović, kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovana gospođo Brankice Janković, na početku svog kratkog izlaganja, najpre ću Neveni Petrušić zahvaliti za predan rad u svom petogodišnjem mandatu, jer je izgradnja institucije poverenika u ovoj oblasti delovanja značajna za državu koja razvija svoje institucionalne demokratske kapacitete.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ u čijoj je nadležnosti zaštita od diskriminacije i unapređivanje ravnopravnosti.
Ustav Srbije garantuje jednakost ljudima i svakome zabranjuje da prema ljudima postupa nejednako, odnosno da ljude stavlja u nejednak položaj na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva. Dakle, posao poverenika je iskorenjivanje svih oblika diskriminacije i ostvarivanje pune ravnopravnosti, u svim oblastima društvenog života.
Naša prošlost, vreme tranzicije, porušilo je moralne vertikale. Iz ratova 90-ih izašli smo dezorijentisani. Najdrastičniji su bili primeri verske i nacionalne netrpeljivosti i sukoba. Sveopšta nacionalna histerija rezultirala je i sveopštim posrnućem i udaljila nas od principa savremene zapadne civilizacije.
Zato je obaveza ovog parlamenta, a teret naše i generacija iza nas još veći, mnoge ideje koje se najbolje vidi kod mladih, kako nekakvo pravo može da ti da sila ili bolje reći nasilje, kako oni pogrešno misle – preživeli su ratove i ostali u svesti do dana današnjeg, pa je potpuni otklon od tog nasleđa više nego potreban.
Stvaranje modernog društva, spremnog da se pridruži EU, kao neko ko iskreno veruje u najviše standarde demokratije, trebalo bi da bude cilj.
Značajno je i to što će Poverenik ponovo biti žena, zbog važnosti rodne ravnopravnosti. Sećam se da su koristeći slične argumente pre pet godina pojedinci iz ovog parlamenta osporavali izbor Nevene Petrušić, a sada žale zbog njenog odlaska.
Stoga želim puno sreće i uspeha u budućem radu Brankici Janković, koju će u Danu za glasanje Poslanički klub Srpskog pokreta obnove i Demohrišćanske stranke Srbije podržati. Hvala vam.