Zahvaljujem gospodine Martinoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, replika.

Zahvaljujem i beskrajno zahvalna sadržaju ovog govora, pošto je to sve u prilog nažalost mojim tvrdnjama.
Godine su lično svojstvo, ne upotrebljava se, piše u zakonu. Prava na javno ispoljavanje, piše u zakonu. Nema da li je dolično ili nedolično, ne možemo da biramo …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Imam pravo na svoje mišljenje.)

Molim vas gospodine Martinoviću.

Ja vas molim da ne dobacujete, ja vas vrlo pažljivo slušam, pošto je ovo neverovatno važna tema.
Ja sam u izlaganju predlagača dobila potvrdu svega onoga što sam tvrdila u svom izlaganju. O tome šta su ljudska prava i kakva je razlika i mesto, primene politika socijalne zaštite, primena Krivičnog zakona, primena borbe protiv nasilja, o tome ovlašćeni predlagač čita pre predlaganja. Baš se upravo o tome i radi.
Sadržaj ovog izlaganja pokazuje da nemamo svest u ovoj skupštini šta je diskriminacija, da mislimo da imamo prava zato što smo narodni poslanici, da kažemo u ovom slučaju pripadnicima drugačije seksualne orijentacije, ne možete javno. To je nedolično. Ili da kvalifikujemo…
(Narodni poslanici dobacuju.)
Molim bez dobacivanja, ja sam vrlo pažljivo slušala.
Ako vam tako jako smeta što neko ima stav i volju za dijalog, ja nažalost ne mogu da vam pomognem, osim da ostanem u dijalogu sa nadom da će i kandidatkinja razumeti kredibilitet predlagača u ovom slučaju. Imala bi bar tri postupka da je ovaj govor izrečen bilo gde osim u sali Narodne skupštine. O tome vam govorim. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika.
(Janko Veselinović, s mesta: Ja sam tražio repliku.)
Gospodine Veselinoviću, nije dovoljno da samo vaše ime neko pomene pa da istog trenutka imate pravo na repliku.
(Janko Veselinović, s mesta: U negativnom kontekstu je spomenuto.)
Nije u negativnom kontekstu. Zahvaljujem.
Nema veze sa ovom temom.
Izvolite gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.
Ja sam rekao, ako ste me pažljivo slušali da govorim u svoje lično ime. Znam da pripadnici tzv. LGBT populacije imaju pravo da javno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju, ali dozvolite da ja kao građanin imam pravo da kažem da mi to nije dolično ponašanje. Na kraju krajeva, na Pravnom fakultetu sam naučio jednu latinsku sentencu koja kaže – Ono što ne zabranjuje zakon, zabranjuje stid.
Te 2009. godine sam rekao da nije u duhu morala našeg naroda, da nije u duhu naše tradicije javno ispoljavanje bilo kakve, ne samo drugačije, bilo kakve seksualne orijentacije, a poštujem sva prava koja imaju ove grupe koje su navedene u Zakonu o zabrani diskriminacije.
Nikada ni jednom rečju, nikada ni jednim delom neću dovesti u pitanje život, zdravlje, integritet bilo kog čoveka koji učestvuje npr. u „gej paradi“, ne pada mi na pamet, ali imam pravo da kažem da se sa tim ne slažem. Nemojte mi reći da sada nemam pravo. Imam pravo i to sam rekao i 2009. godine i to kažem sada 2015. godine. postoji nešto što se zove moral. Postoji nešto što se zove ukorenjene moralne vrednosti. Postoji nešto što se zove moralni kod jednog naroda.
Vi sad možete doneti 1000 zakona, ali činjenica je da najveći deo građana Srbije, evo izvršite sada anketu, takav vid javnih manifestacija ne podržava. To što vi silom zakona nešto pokušavate da nametnete, u zakonu može da piše i poštujem to što piše, ali šta vredi kada građani to ne podržavaju.

Zahvaljujem.
Dajem pauzu od dva minuta.
(Jovan Marković, s mesta: Diskusija je baš dobra.)
(Posle pauze.)

Imate nešto da kažete gospodine Markoviću?
Nemojte da dobacujete, molim vas.
Nastavljamo sa radom
Reč ima ovlašćeni predstavnik Miletić Mihajlović. Izvolite.
(Janko Veselinović, s mesta: Poslovnik.)

Poštovani predsedavajući…
(Gordana Čomić, s mesta: Jel pauza, da znam da se javim za repliku?)

Gospodine Mihajloviću, dobili ste reč kao ovlašćeni predstavnik SPS. Izvolite, nastavite.
Završena je rasprava, replike, prijave po Poslovniku, gospođo Čomić.
Dogovorili smo se.
Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Mihajlović.