Molim vas gospodine Martinoviću.

Ja vas molim da ne dobacujete, ja vas vrlo pažljivo slušam, pošto je ovo neverovatno važna tema.
Ja sam u izlaganju predlagača dobila potvrdu svega onoga što sam tvrdila u svom izlaganju. O tome šta su ljudska prava i kakva je razlika i mesto, primene politika socijalne zaštite, primena Krivičnog zakona, primena borbe protiv nasilja, o tome ovlašćeni predlagač čita pre predlaganja. Baš se upravo o tome i radi.
Sadržaj ovog izlaganja pokazuje da nemamo svest u ovoj skupštini šta je diskriminacija, da mislimo da imamo prava zato što smo narodni poslanici, da kažemo u ovom slučaju pripadnicima drugačije seksualne orijentacije, ne možete javno. To je nedolično. Ili da kvalifikujemo…
(Narodni poslanici dobacuju.)
Molim bez dobacivanja, ja sam vrlo pažljivo slušala.
Ako vam tako jako smeta što neko ima stav i volju za dijalog, ja nažalost ne mogu da vam pomognem, osim da ostanem u dijalogu sa nadom da će i kandidatkinja razumeti kredibilitet predlagača u ovom slučaju. Imala bi bar tri postupka da je ovaj govor izrečen bilo gde osim u sali Narodne skupštine. O tome vam govorim. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika.
(Janko Veselinović, s mesta: Ja sam tražio repliku.)
Gospodine Veselinoviću, nije dovoljno da samo vaše ime neko pomene pa da istog trenutka imate pravo na repliku.
(Janko Veselinović, s mesta: U negativnom kontekstu je spomenuto.)
Nije u negativnom kontekstu. Zahvaljujem.
Nema veze sa ovom temom.
Izvolite gospodine Martinoviću.

Zahvaljujem se gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.
Ja sam rekao, ako ste me pažljivo slušali da govorim u svoje lično ime. Znam da pripadnici tzv. LGBT populacije imaju pravo da javno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju, ali dozvolite da ja kao građanin imam pravo da kažem da mi to nije dolično ponašanje. Na kraju krajeva, na Pravnom fakultetu sam naučio jednu latinsku sentencu koja kaže – Ono što ne zabranjuje zakon, zabranjuje stid.
Te 2009. godine sam rekao da nije u duhu morala našeg naroda, da nije u duhu naše tradicije javno ispoljavanje bilo kakve, ne samo drugačije, bilo kakve seksualne orijentacije, a poštujem sva prava koja imaju ove grupe koje su navedene u Zakonu o zabrani diskriminacije.
Nikada ni jednom rečju, nikada ni jednim delom neću dovesti u pitanje život, zdravlje, integritet bilo kog čoveka koji učestvuje npr. u „gej paradi“, ne pada mi na pamet, ali imam pravo da kažem da se sa tim ne slažem. Nemojte mi reći da sada nemam pravo. Imam pravo i to sam rekao i 2009. godine i to kažem sada 2015. godine. postoji nešto što se zove moral. Postoji nešto što se zove ukorenjene moralne vrednosti. Postoji nešto što se zove moralni kod jednog naroda.
Vi sad možete doneti 1000 zakona, ali činjenica je da najveći deo građana Srbije, evo izvršite sada anketu, takav vid javnih manifestacija ne podržava. To što vi silom zakona nešto pokušavate da nametnete, u zakonu može da piše i poštujem to što piše, ali šta vredi kada građani to ne podržavaju.

Zahvaljujem.
Dajem pauzu od dva minuta.
(Jovan Marković, s mesta: Diskusija je baš dobra.)
(Posle pauze.)

Imate nešto da kažete gospodine Markoviću?
Nemojte da dobacujete, molim vas.
Nastavljamo sa radom
Reč ima ovlašćeni predstavnik Miletić Mihajlović. Izvolite.
(Janko Veselinović, s mesta: Poslovnik.)

Poštovani predsedavajući…
(Gordana Čomić, s mesta: Jel pauza, da znam da se javim za repliku?)

Gospodine Mihajloviću, dobili ste reč kao ovlašćeni predstavnik SPS. Izvolite, nastavite.
Završena je rasprava, replike, prijave po Poslovniku, gospođo Čomić.
Dogovorili smo se.
Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Mihajlović.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Janković, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas već uveliko raspravljamo o jednoj važnoj temi.
Na dnevnom redu imamo izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i SPS svakako je zainteresovana za ovu temu, pa i za sam izbor, s obzirom da SPS stoji na stavu i na poziciji da su veoma važna nezavisna regulatorna tela danas u Srbiji i da moramo i kroz vreme i kroz praksu i kroz život da činimo da u punom svom kapacitetu i izražaju takvi organi deluju u Srbiji, kao što se to inače događa u savremenim demokratskim društvima.
Republika Srbija je donela Zakon o zabrani diskriminacije 2009. godine i SPS, zapravo naši poslanici imaju zadovoljstvo da su i sami učestvovali u donošenju ovog zakona na čelu sa Slavicom Đukić Dejanović koja je tada bila predsednica Narodne skupštine.
Zabrana diskriminacije je temelj demokratskog društva i Srbija kao zemlja u tranziciji je na dobrom putu da dostigne standarde savremenog demokratskog društva. Donošenje ovog zakona je značajan korak u tom pravcu, tim pre što zabrana svih oblika i vidova diskriminacije proizilazi iz mnogih međunarodnih sporazuma koje je Srbija potpisala ili ranije države čiji je Srbija sukcesor i pravni naslednik, mislim na državu SFRJ, na Saveznu Republiku Jugoslaviju, Zajednica Srbije i Crne Gore, konačno Srbija na tim i sledi obaveze iz ratifikovanih sporazuma na međunarodnom planu.
Sa druge strane, uporište se nalazi u Ustavu. Član 21. Ustava Republike Srbije izričito zabranjuje diskriminaciju. Takođe, jedno poglavlje veoma značajno i ne tako malo tretira pitanja ljudskih manjinskih prava i sloboda, tako da iz toga neposredno ili posredno proizilaze sva ona pitanja koja su značajna i koja govore zapravo o zabrani diskriminacije.
U pravnom sistemu Republike Srbije postoje zakoni koji na pojedinim mestima tretiraju ova pitanja, ali ne u celosti. Na drugoj strani postoje oni zakoni koji u celosti su posvećeni zabrani diskriminacije, ali samo se to odnosi na određene društvene grupe, kao što je npr. Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine.
Međutim, bilo je primetno da kršenje zabrane diskriminacije prema različitim grupama i pojedincima, prema njihovom ličnom svojstvu se ne smanjuje, već će čak i pojačava. Iz tih razloga bilo je važno doneti krovni zakon, to je Zakon o zabrani diskriminacije, koji se integrisano zalaže i reguliše sva ova pitanja, raznorodna i često pojedinačne pravne norme i povezuje ih i daju jednu celinu sa kojim će se efikasnije regulisati ovo veoma važno pitanje.
Donošenjem ovog zakona Srbija se svrstala u red zemalja koje su institucionalno uredile zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, ali moramo reći da to svakako nije dovoljno jer mi u realnosti, u svakodnevnom životu imamo mnoge nepravilnosti koje se dešavaju i za posledicu imaju kršenje prava pojedinaca ili određenih grupa i kršenje zabrane diskriminacije.
Zakonom o zabrani diskriminacije izričito se zabranjuje diskriminacija po osnovu mnogih svojstava, po osnovu rođenja, rase, pola, seksualne orijentacije, uzrasta, vere, rada, imovine, bračnog stanja, verske pripadnosti, invalidnosti, političke pripadnosti itd. Zapravo, možemo postaviti pitanje – šta je to diskriminacija i ona je svakako nejednako postupanje prema jednakima ili jednako postupanje prema nejednakima. O tome se uvek mora voditi računa.
Naše društvo treba da bude oslobođeno straha da prijavi akt diskriminacije. Naravno mi još nismo stigli na taj nivo i u taj stepen shvatanja i svesti i moramo još dugo raditi na tom planu sa više aspekata.
Dakle, donošenje ovog zakona, ali pre svega ustavna načela u našem Ustavu koja tretiraju ova pitanja, kao i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i ovi drugi zakoni posebni, u kojima se u pojedinim delovima to pitanje rešava, sve to ostaje kao deklarativno mrtvo slovo na papiru, ako nema implementacije ovih zakona, a pre svega Zakona o zabrani diskriminacije.
Važnu ulogu u implementaciji u primeni zakona svakako ima Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji ima ulogu ne samo u sprečavanju već i u prevenciji diskriminacije. Danas u Srbiji postoje mnoge predrasude i potrebno nam je još dugo vremena za socijalnu, kulturnu i kulturnu emancipaciju. Zapravo, kroz obrazovno vaspitne sadržaje, kulturne, kroz informisanje, kroz medijske političke, kroz sportske i ekonomske sadržaje, moramo edukovati i graditi novu svest i shvatanje ljudi u našem društvu.
Dakle, ceo posao koji se tiče ove teme, ovih pitanja u sprečavanju diskriminacije neće se završiti jednim zakonom ma kakav on bio, niti Poverenik za zaštitu ravnopravnosti makar on bio, da upotrebim jedan termin, supermen, ne može urediti to pitanje i dovesti ga na poželjni nivo savremenog demokratskog društva.
Kada je reč o predloženoj kandidatkinji za dužnost Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođi Brankici Janković, imao sam zadovoljstvo da sa njom sarađujem po određenim pitanjima na jedan veoma korektan način, pre svega sa njene strane, naravno i sa moje, ja se nadam, a zapravo bila je saradnja na polju onoga što je funkcionisanje socijalnih ustanova u opštini Petrovac na Mlavi i Centra za socijalni rad. Gospođa Brankica Janković u svom radu iskazala je veliku odgovornost i brigu upravo za one delove populacija i za one slučajeve koji su najviše na meti diskriminacije danas.
Iz svega iznetog, poslanička grupa SPS iz tih razloga će i glasati za ovakav izbor.
Napomenuću još na kraju da po našem shvatanju, shvatanju Poslaničke grupe SPS, u delu koji se odnosi na njenu profesionalnu aktivnost i na sve one reference koje joj daju pravo i mogućnost za izbor na ovu funkciju, da je naše shvatanje da ona apsolutno ispunjava te uslove, činjenicom da je ona radila npr. u ustanovi Gerontološkog centra kao pomoćnik direktora u 2014. godini, možda ne cele godine, ali nije ni bitno, kao i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku kao državni sekretar dve godine, gde je svakako u svom radu imala upravo ta pitanja zaštite ljudskih i manjinskih prava i sprečavanja diskriminacije. Zatim, radila je u ustanovi Gerontološkog centra Beograd, gde je radila od 2006. do 2012. godine kao direktor, a naravno da je sa pozicije direktora tim pre bila u poziciji da i te kako zastupa interese takvih grupa i da čini na zabrani i sprečavanju zapravo diskriminacije. Konačno, radila je i u Gimnaziji „Ruđer Bošković“ kao nastavnik predmeta „Ustav i pravo građana“. Naravno da je i to jedan od momenata koji joj daje takav jedan legitimitet.
Ja lično smatram da sutradan, ili da je nekim drugim slučajem bilo, ne znam da li je gospođa Brankica Janković u ranijem periodu bila poslanik, ali i da jeste, sama činjenica biti poslanik, svakako i to je jedna oblast, odnosno jedno zanimanje, jedna delatnost, da tako kažem, koja u potpunosti daje tu mogućnost da se ispunjava i ovakav jedan uslov.
Dakle, iz svih tih razloga, uz činjenicu da SPS podržava ulogu, značaj i rad nezavisnih regulatornih tela i subjekata i čini sve da oni u punom kapacitetu i izražaju daju svoj doprinos daljem demokratskom razvoju i emancipaciji našeg društva, glasaće za izbor gospođe Brankice Janković za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Mihajlović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodna poslanica Vesna Rakonjac.
Izvolite, dr Rakonjac.