Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo Janković, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas već uveliko raspravljamo o jednoj važnoj temi.
Na dnevnom redu imamo izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i SPS svakako je zainteresovana za ovu temu, pa i za sam izbor, s obzirom da SPS stoji na stavu i na poziciji da su veoma važna nezavisna regulatorna tela danas u Srbiji i da moramo i kroz vreme i kroz praksu i kroz život da činimo da u punom svom kapacitetu i izražaju takvi organi deluju u Srbiji, kao što se to inače događa u savremenim demokratskim društvima.
Republika Srbija je donela Zakon o zabrani diskriminacije 2009. godine i SPS, zapravo naši poslanici imaju zadovoljstvo da su i sami učestvovali u donošenju ovog zakona na čelu sa Slavicom Đukić Dejanović koja je tada bila predsednica Narodne skupštine.
Zabrana diskriminacije je temelj demokratskog društva i Srbija kao zemlja u tranziciji je na dobrom putu da dostigne standarde savremenog demokratskog društva. Donošenje ovog zakona je značajan korak u tom pravcu, tim pre što zabrana svih oblika i vidova diskriminacije proizilazi iz mnogih međunarodnih sporazuma koje je Srbija potpisala ili ranije države čiji je Srbija sukcesor i pravni naslednik, mislim na državu SFRJ, na Saveznu Republiku Jugoslaviju, Zajednica Srbije i Crne Gore, konačno Srbija na tim i sledi obaveze iz ratifikovanih sporazuma na međunarodnom planu.
Sa druge strane, uporište se nalazi u Ustavu. Član 21. Ustava Republike Srbije izričito zabranjuje diskriminaciju. Takođe, jedno poglavlje veoma značajno i ne tako malo tretira pitanja ljudskih manjinskih prava i sloboda, tako da iz toga neposredno ili posredno proizilaze sva ona pitanja koja su značajna i koja govore zapravo o zabrani diskriminacije.
U pravnom sistemu Republike Srbije postoje zakoni koji na pojedinim mestima tretiraju ova pitanja, ali ne u celosti. Na drugoj strani postoje oni zakoni koji u celosti su posvećeni zabrani diskriminacije, ali samo se to odnosi na određene društvene grupe, kao što je npr. Zakon o zabrani diskriminacije osoba sa invaliditetom iz 2006. godine.
Međutim, bilo je primetno da kršenje zabrane diskriminacije prema različitim grupama i pojedincima, prema njihovom ličnom svojstvu se ne smanjuje, već će čak i pojačava. Iz tih razloga bilo je važno doneti krovni zakon, to je Zakon o zabrani diskriminacije, koji se integrisano zalaže i reguliše sva ova pitanja, raznorodna i često pojedinačne pravne norme i povezuje ih i daju jednu celinu sa kojim će se efikasnije regulisati ovo veoma važno pitanje.
Donošenjem ovog zakona Srbija se svrstala u red zemalja koje su institucionalno uredile zabranu diskriminacije po bilo kom osnovu, ali moramo reći da to svakako nije dovoljno jer mi u realnosti, u svakodnevnom životu imamo mnoge nepravilnosti koje se dešavaju i za posledicu imaju kršenje prava pojedinaca ili određenih grupa i kršenje zabrane diskriminacije.
Zakonom o zabrani diskriminacije izričito se zabranjuje diskriminacija po osnovu mnogih svojstava, po osnovu rođenja, rase, pola, seksualne orijentacije, uzrasta, vere, rada, imovine, bračnog stanja, verske pripadnosti, invalidnosti, političke pripadnosti itd. Zapravo, možemo postaviti pitanje – šta je to diskriminacija i ona je svakako nejednako postupanje prema jednakima ili jednako postupanje prema nejednakima. O tome se uvek mora voditi računa.
Naše društvo treba da bude oslobođeno straha da prijavi akt diskriminacije. Naravno mi još nismo stigli na taj nivo i u taj stepen shvatanja i svesti i moramo još dugo raditi na tom planu sa više aspekata.
Dakle, donošenje ovog zakona, ali pre svega ustavna načela u našem Ustavu koja tretiraju ova pitanja, kao i Zakon o zabrani diskriminacije, kao i ovi drugi zakoni posebni, u kojima se u pojedinim delovima to pitanje rešava, sve to ostaje kao deklarativno mrtvo slovo na papiru, ako nema implementacije ovih zakona, a pre svega Zakona o zabrani diskriminacije.
Važnu ulogu u implementaciji u primeni zakona svakako ima Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji ima ulogu ne samo u sprečavanju već i u prevenciji diskriminacije. Danas u Srbiji postoje mnoge predrasude i potrebno nam je još dugo vremena za socijalnu, kulturnu i kulturnu emancipaciju. Zapravo, kroz obrazovno vaspitne sadržaje, kulturne, kroz informisanje, kroz medijske političke, kroz sportske i ekonomske sadržaje, moramo edukovati i graditi novu svest i shvatanje ljudi u našem društvu.
Dakle, ceo posao koji se tiče ove teme, ovih pitanja u sprečavanju diskriminacije neće se završiti jednim zakonom ma kakav on bio, niti Poverenik za zaštitu ravnopravnosti makar on bio, da upotrebim jedan termin, supermen, ne može urediti to pitanje i dovesti ga na poželjni nivo savremenog demokratskog društva.
Kada je reč o predloženoj kandidatkinji za dužnost Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođi Brankici Janković, imao sam zadovoljstvo da sa njom sarađujem po određenim pitanjima na jedan veoma korektan način, pre svega sa njene strane, naravno i sa moje, ja se nadam, a zapravo bila je saradnja na polju onoga što je funkcionisanje socijalnih ustanova u opštini Petrovac na Mlavi i Centra za socijalni rad. Gospođa Brankica Janković u svom radu iskazala je veliku odgovornost i brigu upravo za one delove populacija i za one slučajeve koji su najviše na meti diskriminacije danas.
Iz svega iznetog, poslanička grupa SPS iz tih razloga će i glasati za ovakav izbor.
Napomenuću još na kraju da po našem shvatanju, shvatanju Poslaničke grupe SPS, u delu koji se odnosi na njenu profesionalnu aktivnost i na sve one reference koje joj daju pravo i mogućnost za izbor na ovu funkciju, da je naše shvatanje da ona apsolutno ispunjava te uslove, činjenicom da je ona radila npr. u ustanovi Gerontološkog centra kao pomoćnik direktora u 2014. godini, možda ne cele godine, ali nije ni bitno, kao i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku kao državni sekretar dve godine, gde je svakako u svom radu imala upravo ta pitanja zaštite ljudskih i manjinskih prava i sprečavanja diskriminacije. Zatim, radila je u ustanovi Gerontološkog centra Beograd, gde je radila od 2006. do 2012. godine kao direktor, a naravno da je sa pozicije direktora tim pre bila u poziciji da i te kako zastupa interese takvih grupa i da čini na zabrani i sprečavanju zapravo diskriminacije. Konačno, radila je i u Gimnaziji „Ruđer Bošković“ kao nastavnik predmeta „Ustav i pravo građana“. Naravno da je i to jedan od momenata koji joj daje takav jedan legitimitet.
Ja lično smatram da sutradan, ili da je nekim drugim slučajem bilo, ne znam da li je gospođa Brankica Janković u ranijem periodu bila poslanik, ali i da jeste, sama činjenica biti poslanik, svakako i to je jedna oblast, odnosno jedno zanimanje, jedna delatnost, da tako kažem, koja u potpunosti daje tu mogućnost da se ispunjava i ovakav jedan uslov.
Dakle, iz svih tih razloga, uz činjenicu da SPS podržava ulogu, značaj i rad nezavisnih regulatornih tela i subjekata i čini sve da oni u punom kapacitetu i izražaju daju svoj doprinos daljem demokratskom razvoju i emancipaciji našeg društva, glasaće za izbor gospođe Brankice Janković za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Mihajlović.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodna poslanica Vesna Rakonjac.
Izvolite, dr Rakonjac.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo Brankice Janković, poštovane kolege poslanici, danas razgovaramo o jednoj veoma važnoj temi, a to je izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Kada sam se spremala za današnju diskusiju, imala sam sasvim drugačiju koncepciju i predstavu da ćemo na drugačiji način razgovarati. Međutim, pošto je rasprava tekla u takvom tonu u kakvom je tekla, ja prosto moram da se osvrnem na neke delove prethodnih rasprava.
Kada govorimo o kontekstu, a ona u pravom smislu znači – veza misli u govoru, smisao, spoj reči, mislim da je gospodin Aleksandar Martinović veoma smisleno govorio i obrazlagao način i izbor za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ne smatram da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo formalni predlagač. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je potpuno pravni predlagač, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, člana 28. Prema tome, sve je urađeno po procedurama i po zakonu.
Ono što je možda sporno za prethodne govornike, to je da je ovaj zakon donet u 2009. godini, pa da je tada postojala neka apopleksija ili izliv vlasti, kako smo čuli, u glavu i da nisu mogli da očekuju da će u nekim narednim godinama građani drugačije glasati, pa su napravili takve zakone da odgovaraju samo onima koji su trenutno na vlasti. Još Nikola Pašić je rekao svom ministru, kada mu je dao predlog jednog takvog zakona koji je napravljen tako da neće moći opozicija nikad da dođe na vlast, on je rekao – pa daj to malo doteraj, možda se desi da i mi jednog dana budemo
opozicija.
Što se tiče druge reči, a to je reč „paradigma“, ja se potpuno slažem, jer je to obrazac za ugled, prosto prevedeno, ili model po kojem se nešto gradi ili stvara. U naučnoj teoriji najopštiji model po kome se grade pojedini principi i zakoni. Mislim da smo mi apsolutno postupali po takvom jednom modelu i potpuno se slažem sa prethodnim govornikom kada je reč „paradigma“ u pitanju i mislim da je ovde u potpunosti ispoštovana procedura.
Što se tiče jednog drugog govora, on je izazvao veliku gorčinu kod mene, jer samo u tom jednom govoru ja sam pronašla povredu člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, a to je povreda načela jednakih prava i obaveza. U jednom govoru smo čuli da gospođa Brankica Janković iz nekih razloga ne može da ima jednaka prava, a samim tim i obaveze, a to nije potkrepljeno adekvatnim činjenicama. Možemo da kažemo da ima i elemenata iz člana 11. – govor mržnje. Možemo da kažemo da ima i elemenata iz člana 12. – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje. Možemo da kažemo da ima i elemenata iz člana 13. stav 1) – teški oblici diskriminacije, koji kaže – izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu…, pa da ne čitam sada na osnovu čega, ali između ostalog i političkog opredeljenja. Sve i da je tačno da je gospođa Brankica Janković pripadnik određene partije, to ne znači da treba da bude diskriminisana na ovakav način.
Zatim, imamo i povredu člana 25. – diskriminacija zbog političke ili sindikalne pripadnosti. Znači, samo u jednom govoru smo imali niz povreda Zakona o zabrani diskriminacije, i to u danu kada biramo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a dešava se da upravo onaj koji treba da se brine o zaštiti ravnopravnosti građana biva izložen najgorim mogućim vidovima diskriminacije i to od službenika države Srbije. Jedna država, ako želi da bude moderna, ona mora da u svim svojim institucijama sprovodi pravni ambijent u kojim će svi građani biti ravnopravni.
Na kraju želim da kažem da smatram da gospođa Brankica Janković ne samo da zaslužuje poverenje naših građana, već i da će dobro raditi svoj posao. Ne želim da ponavljam njenu biografiju, ali ono što sam ja želela da kažem, to je da je u stvari preventivni rad na sprečavanju nastanka svih oblika diskriminacije nešto što je veoma bitno. Znači, kada dođe građanin do Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, to znači da su već njegova prava ugrožena. Mi trebamo kao društvo da se trudimo da do toga ne dođe. Mislim da je uloga medija u tome ogromna. Gospođa Brankica Janković je radila u medijima i ima ogromno iskustvo kako se to radi.
Zatim, uloga obrazovnih ustanova, predškolskih inkluzija, obrazovanje osoba sa smetnjama u razvoju, obrazovanje osoba sa invaliditetom. Zar mislite da osoba koja je provela i koja je radila u školstvu nema dovoljno iskustva, znanja i umeća da se bavi ovom problematikom i da zastupa interese oštećenih, odnosno marginalizovanih grupa stanovništva?
Zatim, deca. Vrlo osetljiva grupa i, praktično, po meni, još osetljivija grupa, a to su starije osobe. Gospođa Brankica Janković je dugo vremena bila na čelu jedne ustanove i samo ona zna kako je teško raditi sa osobama koje su i u godinama, koje su i osobe sa određenim stepenom invaliditeta i kako treba zastupati njihova prava i čuvati njihove interese i sprečavati i nasilje nad takvim osobama. To je ono što sam ja htela da kažem.
Mislim da nema spora o tome da će SNS glasati za izbor gospođe Brankice Janković za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a ono što želim na kraju da dodam da je Narodna skupština Republike Srbije i dobila dopis od Udruženja „Snaga prijateljstva – Amiti“, sa spiskom od 30 udruženja građana, odnosno nevladinih organizacija koje podržavaju izbor Brankice Janković na mestu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ako mi dozvolite, ja ću ih pročitati sve. To su: „Snaga prijateljstva - Amiti“, Beograd; Savez penzionera Srbije, Beograd; Pokret trećeg doba Srbije, Beograd; Gerontološko društvo Srbije, Beograd; Gradska organizacija penzionera, Beograd; Udruženje penzionera iz Hrvatske, Beograd; Hrišćansko humanitarno udruženje „Hleb života“; SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, Udruženje žena Sremica; Udruženje „Okrilje“ Beograd; Savez nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, Beograd; Udruženje lužničke rukotvorine; Društvo za cerebralnu i dečju paralizu Opštine Požega; Savez gluvih i nagluvih Srbije, Beograd; Savez slepih Srbije, Beograd; Savez udruženja slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“; Centar za samostalno kretanje i obuku pasa vodiča Srbije; Udruženje slabih i slabovidih Srbije „Beli štap“, region centralne Srbije - Gornji Milanovac; Udruženje slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“, region moravsko-ibarski - Kraljevo, region jugoistočna Srbija – Dimitrovgrad; Udruženje slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“, region Beograd; Udruženje građana „Kokoro“; Udruženje „Opstanak“, za borbu protiv bele kuge; Udruženje „Piroćanac“ u Beogradu; Centar za reproduktivnu etiku za bebe; Udruženje građana „Laris“; Liga za osobe sa invaliditetom; Hendi centar; Društvo za brigu sa starim licima Opštine Stari Beograd; Udruženje samohranih roditelja „Majke-očevi-deca“ Smederevo.
Hvala njima, a nadam se da ćemo se i mi pridružiti i izabrati pravog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u sutrašnjem danu. Hvala.

Zahvaljujem, dr Rakonjac.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić.
Izvolite, gospodine Stošić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Pošto gospodin Stošić nije tu, reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Skupštine gospodine Bečiću, poštovana gospođo Janković, kandidatkinjo za poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, meni je veoma žao što danas u ovoj raspravi i kandidatkinja ne može da učestvuje. Nezgodna je situacija, poštovana gospodo, za jednog narodnog poslanika da govori o drugoj osobi koja je kandidat za izvesnu poziciju, a da ne postoji prilika za bilo kakvu vrstu dijaloga i rasprave.
Osim toga, poštovana gospodo, verujem da bi i kandidatkinja za ovu poziciju, gospođa Janković, sigurno mnogo bolje obrazložila ovu kandidaturu nego što je to uradio gospodin Martinović, pa samim tim možda i ubedila narodne poslanike i opozicije da glasaju za ovaj predlog.
Poštovana gospodo, ja sam ovde saglasan i sa gospođom Rakonjac, koja je malopre, nastupajući u ime poslaničke grupe SNS, saopštila da je rasprava i odluka o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti jedno veoma važno pitanje, da je ta odluka veoma važna odluka, s obzirom na značaj i ulogu poverenika. Poštovana gospodo, s obzirom da smo saglasni da je to važno pitanje, onda smatram da i pristup odlučivanju i raspravi o takvom pitanju mora da bude veoma ozbiljan, da kažem ovde, besprekoran.
Druga stvar koju ovde hoću da kažem, smatram da su, poštovana gospodo, i pitanja ljudskih prava i ljudskih sloboda uvek veoma važna pitanja u jednoj savremenoj demokratskoj državi. Pa, dovoljno je, poštovana gospodo, da se podsetimo, ako ništa drugo, i sadržine našeg Ustava, pa da se uverimo u to da su pitanja ljudskih i manjinskih prava i sloboda najobimniji deo, uz deo o uređenju vlasti, i u našem Ustavu ovde, ali sve to, poštovana gospodo, i gospođo Janković, vama da se obratim, nama treba da sugeriše da moramo apsolutno da se pridržavamo svih procedura, ozbiljno da pristupimo i da ovaj čin izbora poverenika, odnosno poverenice napravimo besprekornim. Utoliko pre mi je žao, gospođo Janković, što vi ne možete da učestvujete u raspravi, ali mi je veoma drago što poštujete ovaj dom time što sve vreme sedite, slušate, prisustvujete i nadam se da ćemo uskoro, prilikom izveštaja, verovatno, moći i da diskutujemo ovde.
Dve su napomene koje želim da saopštim naprednjačkoj većini pre svega ovde, i gospodinu Martinoviću i gospodinu Giriću, koji se oglašava ovde kada drugi narodni poslanici govore, a kada treba da učestvuje u dijalogu, ne primećujem neku vrstu javljanja ovde, poštovana gospodo. Možda sada gospodin Girić odluči da se javi.
Pazite, mi imamo dve situacije ovde veoma važne. Jedno je – zamenik predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, molim vas, ovo je, ja mislim, jedna upozoravajuća stvar povodom ove rasprave. Gospodin Janko Veselinović, koji je takođe pravnik, koji je doktor pravnih nauka, poštovana gospodo, on je podneo ostavku zbog toga što su grubo povređena pravila postupka za utvrđivanje predloga za izbor poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Gospodin Janko Veselinović je ovde, poštovana gospodo, nama saopštio da je saznao ko je kandidat i da je dobio više informacija o kandidatu, odnosno kandidatkinji, evo, gospođo Janković, vi možda niste ni znali za to, tek u momentu kada je zakazana sednica Odbora na kojoj je već trebalo da se donese odluka o predlogu za poverenicu, odnosno poverenika.
Gospođo Janković, mislim da je važno da evidentirate ovde da je ovo bio pristup naprednjačke većine u odboru koji treba da se bavi ovim pitanjem, što znači da gospodin Martinović i ostala gospoda ovde nisu uvažavala čak ni integritet kandidatkinje, odnosno kandidata o kojem danas ovde treba da raspravljamo. Gospođo Janković, mislim da ovo vama možda da posluži za neku vrstu razmišljanja o tome kako je tekao proces predlaganja jednog kandidata. Sve to, gospođo Janković, je sudareno sa značajem i važnosti ovoga mesta za koje ste vi sada kandidat ovde.
Druga stvar, poštovana gospodo, ovde je sugerisano da postoje neki kriterijumi za izbor na ovu poziciju. Meni bi bilo važno da čujem i od gospođe Janković, ali to ne može sada, nažalost, da li zaista administrativno-menadžerske poslove možemo da identifikujemo sa iskustvom na pravnim poslovnima u oblasti zaštite ljudskih prava. Mene gospodin Martinović nije ubedio, ali možda bi gospođa Janković bila uspešnija, da ima prilike za razgovor. Veoma mi je žao što nema. Hvala.

Zahvaljujem.      
Reč ima dr Aleksandar Martinović.

Gospodine Pavićeviću, evo još jedna latinska mudrost za vas. Qui proficit in litteris, sed deficit in moribus, plus deficit, quam proficit. Ko napreduje u naukama a nazaduje u moralu, više nazaduje nego što napreduje.
Ja da sam predložio na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo Borisa Tadića za poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kolege iz bivšeg režima bi rekle – a zašto Boris Tadić? Dakle, to je ono što je u mentalitetu jednog dela našeg naroda, po rečima Branka Ćopića, da bude antiprotivan.
Da sam predložio vas, da sam predložio Zorana Živkovića, da sam predložio ne znam doktora Bradića, a što Blagoje Bradić, a što Živković, tako i ovo, a što Brankica Janković. Sada ja mogu da se ubijem na Odboru objašnjavajući da je poštovana procedura. Da, gospođa Brankica Janković ima sve uslove da bude Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, da je procedura sprovedena do kraja, da je poštovan Zakon o zabrani diskriminacije. Vi uvek možete da kažete – da, ali eto gospodin Janko Veselinović je u pravu, a vi Martinoviću niste u pravu.
Ono što takođe ne mogu da razumem, dobar deo vašeg izlaganja je bio prepričavanje onoga što je rekao gospodin Janko Veselinović. Možda je on vama dao punomoć da vi budete njegov politički advokat, pa da vi sada nama date neke dodatne argumente u prilog onome što je govorio Janko Veselinović. Lično mislim da je takav način političnog dijaloga poprilično besmislen i da ne može da da neki koristan rezultat, ali ono što mogu da ponovim, to je da će poslanička grupa Srpske napredne stranke glasati za gospođu Brankicu Janković, zato što ispunjava zakonom propisane uslove.
I, samo ako dozvolite gospođo Gojković jedna mala napomena koju sam zaboravio da kažem. Ovde je bilo reči o tome kako Brankica Janković nema uslove, nije radila na poslovima zaštite ljudskih prava. Pa, čekajte, a na kojim poslovima je radila Nevenka Petrušić? Bila žena profesor na Pravnom fakultetu u Nišu. Kakve sada to veze ima sa zaštitom ljudskih prava? Po toj logici onda vi gospodine Pavićeviću možete da budete Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, jer ste docent na Fakultetu političkih nauka, isto koliko i Nevenka Petrušić mogla je takođe da bude na toj funkciji.
Ne vidim ja tu neku veliku logiku i neku veliku vezu. Radi se o tome da prosto ovo je predlog vladajuće većine, pa hajde da budemo protiv i onda iz malog mozga izvlačimo razloge, pa nam malo smeta procedura, malo nam smeta Brankica Janković, malo nam smeta Vučić, malo Martinović, malo Babić, ali u suštini sve je to tanka argumentacija. Gospođa Brankica Janković će biti izabrana, procedura je sprovedena do kraja i ja se nadam da će ona uspeti da odoli svim izazovima zato što posao koji je očekuje nije ni malo lak.

Replika. Prvo dr Ninoslav Girić, pošto ste vi njega pominjali.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovana gospođo Branković, poštovane koleginice i kolege, zaista ne razumem u kom kontekstu me je upotrebio gospodin Pavićević, ali predstavnici Srpske napredne stranke, gospodin Martinović i gospođa Rakonjac, sasvim dovoljno su obrazložili ovaj predlog. Izjasnila se poslanička grupa da će glasati o ovom predlogu, ali gospodin Pavićević se nije izjasnio, samo je kritikovao, ja ne znam šta.
Tako da ja pozivam gospodina Pavićevića da u danu za glasanje takođe glasa za ovaj predlog, jer zaista ne treba tražiti dlaku u jajetu, jer ga nema. Zahvaljujem.

Hvala.
Doktor Vladimir Pavićević, replika.