Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre unutrašnjih poslova, načelniče Sektora za vanredne situacije, gospodine Mariću, i ostali iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u poslaničkom klubu Srpske napredne stranke. Govoriću o Zakonu o zaštiti grada, zakonu koji je veoma potreban i bitan za našu poljoprivrednu proizvodnju, za sve naše poljoprivredne proizvođače.
Srbija se svrstava u grupu zemalja sa najmanje efikasnim sistemom odbrane protivgradne zaštite. Dok je u Evropskoj uniji sistem zaštite od grada efikasan u 50% slučajeva, kod nas je u 20% slučajeva. Tome je doprinelo i to što je dosta toga u ovoj oblasti nedefinisano, nije razgraničen u potpunosti nadležnost organa, sistema finansiranja, a jedan od uzroka je i manjak novca u državnoj kasi.
Srbija je zbog klimatskih uslova veoma često izložena dejstvu grada, što nekada poprima i razmere elementarne nepogode. Zato se kod nas organizuje protivgradna zaštita još od 1968. godine i ona je u početku bila poverena opština, pa nakon toga SIZ-ovima, u saradnji sa RHMZ, u skladu sa starim Zakonom o protivgradnoj zaštiti iz 1973. godine. Nakon ukidanja SIZ-ova i stavljanjem Zakona o protivgradnoj zaštiti 1992. godine van snage, nadležnost je preuzeo RHMZ, sve do donošenja Zakona o ministarstvima 2011. godine, kada su ovi poslovi stavljeni u nadležnost MUP Republike Srbije, odnosno Sektora za vanredne situacije.
Sredstva za protivgradnu zaštitu su se do sada neredovno i nedovoljno obezbeđivala. Rakete su nabavljane na kraju sezone. Status strelaca nije bio adekvatno rešen. Postojao je problem njihovog finansiranja i način dotiranja od strane lokalnih samouprava.
Ovim zakonom je objedinjena nadležnost na nivou Republičkog centra odbrane od grada. Finansiranjem iz više izvora obezbeđuje se veći priliv sredstava od osiguranja u državnu kasu. Reguliše se odgovornost svih učesnika i građana. Samim tim se obezbeđuje i smanjenje štete u poljoprivredi, što znači manje potrebe za sredstvima u budžetu Republike za štetu od grada, a što povlači i stabilnost u prehrambenoj industriji, koja koristi sirovine iz poljoprivrede.
Smatram da je naročito dobro rešenje da se primeni sistem finansiranja iz više izvora, budžet Republike Srbije, 10% od premija osiguravajućih društava za osiguranje useva i ostali izvori u skladu sa zakonom.
Smatram da je veoma dobro rešenje što se propisuje obaveza osiguravajućih društava do 10% sredstava koja prikupe uplatom, premije i osiguranja useva i plodova, koje su platila poljoprivredna gazdinstva do desetog u mesecu, za prethodni mesec uplate na račun budžeta propisan za uplatu javnih prihoda. Od tih sredstava i sredstava planiranih budžetom, a u skladu sa Zakonom o finansiranju, finansiraju se sve aktivnosti vezane za organizaciju i funkcionisanje protivgradne zaštite od strane nadležnog organa, a to je sada MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, a biće RHMZ i Ministarstvo poljoprivrede, nadam se, u narednom periodu, posle izglasavanja ovog zakona.
Takođe, Predlogom zakona je predviđeno da se strelcima osigura visina naknade tako da ona mora iznositi najmanje 20% od minimalne zarade u Republici Srbiji, a možemo da se setimo da su strelci do sada imali 4.000 dinara i jedan deo sredstava su obezbeđivale lokalne samouprave. Mislim da se ovim zakonom daje mogućnost strelcima da mogu da rade i obavljaju svoju dužnost najbolje što mogu i da za to imaju svoju naknadu.
U obrazloženju Zakona je veoma korektno naveden podatak o tome koliko je premija osiguranja i koliko je 10%. To je 100.000.000 dinara, po trenutnim pokazateljima. Treba reći da su tih 100 miliona u stvari sredstva agrarnog budžeta koja se u vidu 40% subvencije isplaćuju na ime osiguranih površina na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Ministarstvo ne prognozira rast osiguranih površina, jer se i dalje zadržava suma od jedne milijarde, koliko će inkasirati osiguranja, a 40% je 400 miliona dinara. To je potpuno logično, jer je selo osiromašeno i nema sredstava za premije osiguranja, a država refundira tek nakon minimuma od jedne godine. Istovremeno, veliki su problemi oko reosiguranja, pa se često poljoprivrednim proizvođači koji nisu zadovoljni osiguravajućom kućom tuže i ti procesi traju i više od godinu dana, kako je moglo u prvim godinama promene zakona. Pored ovih 10%, što je ravno 12% potrebnog budžeta za protivgradnu zaštitu, trebalo je definisati i deo iz premija za podsticaje u biljnoj proizvodnji i za regresiranje goriva i đubriva. Isključivo bi ta sredstva trebalo vezivati za nabavku raketa, a sve drugo da finansira direktno redovan budžet. S obzirom da nama treba na godišnjem nivou za potrošnju rakete prosečno oko 400 miliona dinara, još 300 miliona mora da se nađe za hvatanje od subvencija za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji i za goriva i za đubriva i to u iznosu otprilike 1,5% od ukupne subvencije.
Ja ću to malo pojasniti. Svi naši poljoprivredni proizvođači koji koriste subvencije biće, siguran sam, spremni da jedan deo njihovih subvencija izdvoje od jedan do 1,5%, a to je u proseku 200 dinara od te subvencije i sa tim sredstvima mi ćemo imati mogućnost da poboljšamo i obezbedimo sredstva za protivgradnu zaštitu koja je, ponovo kažem, veoma bitna za našu poljoprivrednu proizvodnju i ne samo za poljoprivrednu proizvodnju, već i za ostale stvari u celoj Srbiji, da se ponavljamo, kao što smo malopre govorili.
Uredba o subvencijama kako bi trebalo definisati u Zakonu o odbrani od grada, svake godine bi trebalo da se ta uredba menja u zavisnosti od toga koliko će biti sredstava u delu za subvencije u poljoprivredi, što znači da ta sredstva zajedno, jer smo mi, još jednom mogu da kažem i da zahvalim ministru policije, gospodinu Nebojši, koji su zajedno sa nama juče razgovarali, gde smo mi dali određene primedbe, gde je Odbor za poljoprivredu još pre mesec dana i sve smo sa nekim primedbama vama dostavili, gde ste vi te primedbe skoro sve usvojili. Ovaj zakon je stvarno izuzetno dobar, za razliku od onih stvari koje su bile ranije.
Sada ću se vratiti malo na period kada je RHMZ bio veoma uspešan, kada je radio kako treba, a to je bilo sve do 2002. godine.
Moram da se osvrnem i na period od 2011. godine. Kao što svi znate, u 2011. godini je Zakonom o ministarstvima prebačeno da od RHMZ nadležnost dobije MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, na čijem je čelu gospodin Predrag Marić, sa kojim sarađujemo unazad nekoliko godina, jer smo imali uvek problema kada sam ja bio u opštini Svrljig nadležan i kao predsednik opštine.
Moram da se osvrnem na primer iz 2011. godine, gde su u budžetu za tu godinu bila predviđena sredstva za naknadu za rad radnika protivgradne zaštite, a da ona nisu bila isplaćivana redovno, bez obzira što su radnici radili po 16 ili 17 dana u jednoj smeni, sa radnim vremenom koje je bilo nemoguće odrediti zbog prirode posla, tako da je praktično u tim smenama prisustvo radnika bilo obavezno 24 časa. Čak se išlo dotle da su pojedinim radnicima bile isplaćivane zarade, a drugima nisu, ili su kasnile po nekoliko meseci. Sve se to dešavalo verovatno zbog zloupotrebi u Upravi RHMZ. Naime, sredstva za zarade radnika protivgradne zaštite su predviđena budžetom za 2011. godinu u iznosu od 580.659.000 dinara, a kada je došlo do promene u organizaciji po sporazumu o prelasku radnika u MUP, preneta je suma od svega 81.820.000 dinara za zarade radnika po stanicama.
Takođe, interesantna pozicija, gde su bila predviđena sredstva za isplatu socijalnih doprinosa na teret poslodavaca u iznosu od 103.000 dinara, od 103.056.000 dinara, a preneto je svega 14.646.000 dinara. Da budem još konkretniji, po svim pozicijama koje se odnose na isplatu zarada RHMZ je dobio 839.868.000 dinara u budžetu za 2011. godinu, a MUP je po sporazumu po istim stavkama dobio za funkcionisanje protivgradne zaštite svega 148.904.000 dinara, što iznosi oko 17,73% od ukupno navedene sume.
Zašto je to tako? Odgovore na ta pitanja trebalo je da daju tadašnji rukovodioci RHMZ, direktor Dacić i njegov pomoćnik za finansije Plavšić, koji su bili bliski saradnici sa tadašnjim ministrom poljoprivrede gospodinom Sašom Draginom i tadašnjim ministrom poljoprivrede, za ekologiju Oliverom Dulićem. O svim tim stvarima postoji i dostavljen dopis radnika radarskog centra koji su to dostavili i državnom sekretaru u MUP-u. Ja taj dopis imam i ja ću vam ga, gospodine ministre, dostaviti, pa vi vidite da li je tu bilo nekih problema i zbog čega su ta sredstva na ovaj i ovakav način isplaćivana. Možemo da kažemo da je kriza u odbrani od grada počela baš u tom periodu od 2007. do 2011. godine kada su bili ti rukovodioci na tim funkcijama.
Bez obzira na nedostatak regulative, zbog dobrobiti svih svojih stanovnika i poljoprivredne proizvodnje, mnoge lokalne samouprave su u proteklom 2014. godini učestvovale sa svojim sredstvima u finansiranju i nabavci protivgradnih raketa. Tako je i opština Svrljig iz budžeta za 2014. godinu izdvojila milion i 500.000 dinara i nabavila 80 raketa za svoje protivgradne strelce, a u budžetu za 2015. godinu izdvojili smo milion i 800.000 dinara i za strelce u 2014. godini izdvojeno je 400.000 dinara. Na taj način smo hteli da pomognemo strelcima i da njima malo poboljšamo uslove za rad.
Odbrana od grada mora se sprovoditi jedinstveno, sinhronizovano i celovito na celoj teritoriji od momenta formiranja gradonosnog oblaka, pa duž cele njegove putanje, jer se tako dobija najefikasnija zaštita. Znači, bitno je mnogo elemenata u ovom sistemu zaštite, pa je potrebno da svi funkcionišu usklađeno, što znači da se mora komunicirati i sa susednim zemljama kada oblak kreće sa njihove teritorije, mora se razviti i dobar sistem osmatranja, jer se mora pratiti gradonosni oblak od momenta formiranja i mora se delovati tokom cele njegove putanje, jer je tada najbolji efekat.
Ovim predlogom su precizirane sve aktivnosti i obaveze u smislu saradnje i koordinacije naših organa, tako i međunarodna saradnja, a predviđene su i kaznene odredbe za pravna i fizička lica koja ometaju rad strelaca i funkcionisanje protivgradne zaštite.
Ovo ću reći svojim rečima. Situacija na terenu je bila sledeća. Imamo protivgradnu stanicu, do protivgradne stanice postoji put, u jednom trenutku fizičko ili pravno lice zatvori taj put i niko ne može do tamo da dopremi ni rakete, ni lansirne rampe i tada dolazi do problema. Ovim zakonom sada se sve to definiše. Stvarno mogu da budem zadovoljan kao čovek, koji se bavi poljoprivredom, koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku. Mogu da budem zadovoljan ovim zakonom jer je zakon stvarno na svom mestu i mislim da zakon pre njega nije bio bolji.
Još jednom da podržim u potpunosti i MUP i sve koji su pripremali ovaj zakon. Ja ću kao poslanik podržati ovaj zakon svim srcem, jer sam siguran da ćemo ovim zakonom imati mogućnosti da obezbedimo bolje uslove i za strelce i za sve radnike u sistemu, a što je najbitnije obezbedićemo sigurnost za sve naše poljoprivredne proizvođače. Još malo i dolazi vreme žetve i mi svi koji se bavimo poljoprivredom znamo da, kada dođe gradonosni oblak, je najopasnije da nam on obere našu pšenicu.
Zbog toga, još jednom, ću podržati ovaj zakon kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS i dajem punu podršku Vladi premijera Vučića i svim ministrima, jer mislim da je to za nas jedini pravi put.