Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite ovaj prenos, najpre želim da iskoristim priliku da građanima opštine Ivanjica čestitam današnji dan, dan opštine 16. jun. Juna 16. 1866. godine Knez Mihailo Obrenović je proglasio Ivanjicu za varošicu. Naravno, čestitam i svim dobitnicima Junske nagrade i želim uspeh u daljem radu.
Sada ću se vratiti na veoma važan zakon, Zakon o odbrani od grada. Svi smo, kao što čujemo, već godinama, preko 20 godina željno iščekivali da ovaj zakon konačno dođe u Skupštinu i evo ga danas tu. Hvala vam uvaženi ministre na svim naporima, na naporima vašeg tima i vaših saradnika.
To je želja, pre svega, poljoprivrednih proizvođača ali i svih zainteresovanih, pre svega, zato što elementarna nepogoda grad nanosi i te kako velike posledice, pre svega, i velike štete na poljoprivredne proizvode. Ove štete se odnose najpre na poljoprivredu, ali ne samo na poljoprivredu gde jesu najveće, one se odnose i na šumarstvo ali i na stambene i ekonomske objekte. Naravno, štete od poljoprivrede posredno utiču i na štete u prehrambenoj industriji.
Ove godine, zaista, opština Ivanjica imala je veoma velike štete od grada i to u dva navrata, najpre 14. maja, a onda i 19. maja. Komisije su izašle na lice mesta i konstatovale štete. Te štete su na preko 400 hektara površine, a negde preko 100 hektara procenjuje se da je bila i stopostotna šteta. Tim štetama obuhvaćeno je 1.200 domaćinstava. Moram ovom prilikom da istaknem da je lokalna samouprava nabavila 192 rakete, da je 30 raketa ostalo od prošle godine. Međutim, samo 19. maja dejstvovalo je 63 rakete. I kao što vidimo i ovih dana postoje potencijalne opasnosti za to dejstvo. S toga danas najveći problem u mojoj opštini jeste što prosto ne staje tih raketa, nema ih više i potrebno je što pre ih kupiti i dostaviti kako bismo imali dalju efikasnu zaštitu od grada.
Međutim, ja moram ovom prilikom da se osvrnem na diskusije pojedinih poslanika koji su pomenuli moju opštinu i susednu opštinu Ivanjica. Verujte, pre svega kao građanin ove opštine, nije nam potrebna takva podrška, nije nam potrebna podrška bivšeg režima koji su svoju odgovornost, odnosno neodgovornost i te kako pokazali na koži naših građana. Urušili su prosto privredu Ivanjice, isterali fakultetski obrazovanu radnu snagu u malinjake, a da ne govorimo da nisu smogli za 20 godina snage ni da pričaju o jednom zakonu koji će na poseban način regulisati ovu oblast.
Mi verujemo i sigurni smo da će primena ovog zakona doneti veću efikasnost i da će naši poljoprivredni proizvođači moći mirnije i sigurnije da gledaju u nebo gde im je i osnovni izvor prihoda jer osnovne štete u Ivanjici su upravo bile na malinjacima.
Da kažem da aktivne mere odbrane od grada organizovano se sprovode u Republici Srbiji od 1968. godine i to u vegetativnom periodu od 15. aprila do 15. oktobra kao što je to svima poznato. Svi već znamo koliki su rizici, štete i svi znamo da klimatski uslovi i meteorološki uslovi govore da će tih nepogoda biti i u budućnosti. S toga je i te kako važno da ćemo imati jedan poseban zakon koji će ovu važnu oblast, oblast odbrane od grada regulisati zakonom.
Već smo čuli činjenice da u proteklih 10 godina imali smo u periodu odbrane od grada potencijalno opasnih gradonosnih oblaka od 100 do 110 dana i da se dejstvovalo u 50% tih slučajeva. Sam proces veštačke modifikacije u atmosferu može biti i te kako efikasan i umanjiti te posledice ako je on blagovremen i ako se na pravi način i primeni.
Ja ću ovom prilikom pokušati samo da ukažem na osnovne ciljeve koji će se postići ovim zakonom o odbrani od grada. Pod jedan, smatram da je to veoma važan cilj da ćemo imati jedinstveno i celovito uređen sistem u Republici Srbiji. Zašto je to važno? Zato što uopšte oblaci, gradonosni oblaci nemaju uopšte granice, ljudske granice ne poznaju ni prostorne ni vremenske, tako ako se dejstvuje iz jedne lokalne samouprave jedne teritorije, to ne znači da ćemo otkloniti posledice baš iznad te teritorije već gradonosni oblak ide dalje.
Drugi važan cilj ovog zakona jeste što on pretenduje da imamo integralni pristup koji će kombinovati aktivne mere zaštite koji podrazumevaju odbranu od grada ali i pasivne mere zaštite, a to je osiguranje. Pasivnim merama zaštite koje jesu dobre, mi ćemo naravno otkloniti finansijske efekte i pomoći poljoprivrednim proizvođačima u finansijskim efektima. Međutim, ono što je cilj ovog društva jeste da mi sačuvamo poljoprivredni proizvod i zato ćemo apelovati upravo na aktivne mere zaštite, a naravno i dalje poslati apel našim poljoprivrednim proizvođačima da osiguravaju svoje poljoprivredne proizvode.
S tim u vezi, imamo treći cilj ovog zakona, a to je veoma važan cilj da očuvamo poljoprivredni proizvod, da zaštitimo poljoprivrednog proizvođača koji će na taj način moći da blagovremeno pripremi setvu i za sledeću godinu.
Ono što je, po mom mišljenju četvrti važan cilj ovog zakona, jeste da ovim zakonom dobijamo na tome da imamo precizno određeno šta su prava, šta su obaveze i šta su nadležnosti, kako državnih organa tako i autonomne pokrajine, ali i jedinica lokalne samouprave.
Peti cilj koji je veoma važan jeste da ovim zakonom i članom 14. posebno, imamo jasno definisano kako se reguliše finansiranje odbrane od grada. To finansiranje, naravno, mora biti stabilno i održivo kako bismo imali jedan pravi i efikasan sistem odbrane od grada na teritoriji cele Republike Srbije.
Još jedan cilj na koji želim da skrenem pažnju jeste da je veoma potrebno i neophodno da pratimo naučna istraživanja, da jednostavno idemo u korak sa vremenom i da se zapitamo u stvari koje su to najbolje metode odbrane od grada i najefikasnije metode upravo u Republici Srbiji.
O ovom zakonu sprovedena je i javna rasprava. Na javnu raspravu su pozvane i jedinice lokalne samouprave, bili su prisutni i poljoprivrednici, Udruženje poljoprivrednika, naravno, javne, naučne institucije. Ovaj zakon imaće efekta i on se naravno odnosi, pre svega, na oblast poljoprivrede, na pravna i fizička lica, ali naravno i na sve građane naše Republike Srbije.
Da zaključim, svaki dinar uložen u odbranu od grada vraća se višestruko.
I na kraju, u danu za glasanje, zajedno sa kolegama narodnim poslanicima SNS, glasaću i podržaću sva tri predloga zakona o kojima danas raspravljamo u načelu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, a zatim neka se pripremi Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre unutrašnjih poslova, načelniče Sektora za vanredne situacije, gospodine Mariću, i ostali iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku u poslaničkom klubu Srpske napredne stranke. Govoriću o Zakonu o zaštiti grada, zakonu koji je veoma potreban i bitan za našu poljoprivrednu proizvodnju, za sve naše poljoprivredne proizvođače.
Srbija se svrstava u grupu zemalja sa najmanje efikasnim sistemom odbrane protivgradne zaštite. Dok je u Evropskoj uniji sistem zaštite od grada efikasan u 50% slučajeva, kod nas je u 20% slučajeva. Tome je doprinelo i to što je dosta toga u ovoj oblasti nedefinisano, nije razgraničen u potpunosti nadležnost organa, sistema finansiranja, a jedan od uzroka je i manjak novca u državnoj kasi.
Srbija je zbog klimatskih uslova veoma često izložena dejstvu grada, što nekada poprima i razmere elementarne nepogode. Zato se kod nas organizuje protivgradna zaštita još od 1968. godine i ona je u početku bila poverena opština, pa nakon toga SIZ-ovima, u saradnji sa RHMZ, u skladu sa starim Zakonom o protivgradnoj zaštiti iz 1973. godine. Nakon ukidanja SIZ-ova i stavljanjem Zakona o protivgradnoj zaštiti 1992. godine van snage, nadležnost je preuzeo RHMZ, sve do donošenja Zakona o ministarstvima 2011. godine, kada su ovi poslovi stavljeni u nadležnost MUP Republike Srbije, odnosno Sektora za vanredne situacije.
Sredstva za protivgradnu zaštitu su se do sada neredovno i nedovoljno obezbeđivala. Rakete su nabavljane na kraju sezone. Status strelaca nije bio adekvatno rešen. Postojao je problem njihovog finansiranja i način dotiranja od strane lokalnih samouprava.
Ovim zakonom je objedinjena nadležnost na nivou Republičkog centra odbrane od grada. Finansiranjem iz više izvora obezbeđuje se veći priliv sredstava od osiguranja u državnu kasu. Reguliše se odgovornost svih učesnika i građana. Samim tim se obezbeđuje i smanjenje štete u poljoprivredi, što znači manje potrebe za sredstvima u budžetu Republike za štetu od grada, a što povlači i stabilnost u prehrambenoj industriji, koja koristi sirovine iz poljoprivrede.
Smatram da je naročito dobro rešenje da se primeni sistem finansiranja iz više izvora, budžet Republike Srbije, 10% od premija osiguravajućih društava za osiguranje useva i ostali izvori u skladu sa zakonom.
Smatram da je veoma dobro rešenje što se propisuje obaveza osiguravajućih društava do 10% sredstava koja prikupe uplatom, premije i osiguranja useva i plodova, koje su platila poljoprivredna gazdinstva do desetog u mesecu, za prethodni mesec uplate na račun budžeta propisan za uplatu javnih prihoda. Od tih sredstava i sredstava planiranih budžetom, a u skladu sa Zakonom o finansiranju, finansiraju se sve aktivnosti vezane za organizaciju i funkcionisanje protivgradne zaštite od strane nadležnog organa, a to je sada MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, a biće RHMZ i Ministarstvo poljoprivrede, nadam se, u narednom periodu, posle izglasavanja ovog zakona.
Takođe, Predlogom zakona je predviđeno da se strelcima osigura visina naknade tako da ona mora iznositi najmanje 20% od minimalne zarade u Republici Srbiji, a možemo da se setimo da su strelci do sada imali 4.000 dinara i jedan deo sredstava su obezbeđivale lokalne samouprave. Mislim da se ovim zakonom daje mogućnost strelcima da mogu da rade i obavljaju svoju dužnost najbolje što mogu i da za to imaju svoju naknadu.
U obrazloženju Zakona je veoma korektno naveden podatak o tome koliko je premija osiguranja i koliko je 10%. To je 100.000.000 dinara, po trenutnim pokazateljima. Treba reći da su tih 100 miliona u stvari sredstva agrarnog budžeta koja se u vidu 40% subvencije isplaćuju na ime osiguranih površina na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.
Ministarstvo ne prognozira rast osiguranih površina, jer se i dalje zadržava suma od jedne milijarde, koliko će inkasirati osiguranja, a 40% je 400 miliona dinara. To je potpuno logično, jer je selo osiromašeno i nema sredstava za premije osiguranja, a država refundira tek nakon minimuma od jedne godine. Istovremeno, veliki su problemi oko reosiguranja, pa se često poljoprivrednim proizvođači koji nisu zadovoljni osiguravajućom kućom tuže i ti procesi traju i više od godinu dana, kako je moglo u prvim godinama promene zakona. Pored ovih 10%, što je ravno 12% potrebnog budžeta za protivgradnu zaštitu, trebalo je definisati i deo iz premija za podsticaje u biljnoj proizvodnji i za regresiranje goriva i đubriva. Isključivo bi ta sredstva trebalo vezivati za nabavku raketa, a sve drugo da finansira direktno redovan budžet. S obzirom da nama treba na godišnjem nivou za potrošnju rakete prosečno oko 400 miliona dinara, još 300 miliona mora da se nađe za hvatanje od subvencija za podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji i za goriva i za đubriva i to u iznosu otprilike 1,5% od ukupne subvencije.
Ja ću to malo pojasniti. Svi naši poljoprivredni proizvođači koji koriste subvencije biće, siguran sam, spremni da jedan deo njihovih subvencija izdvoje od jedan do 1,5%, a to je u proseku 200 dinara od te subvencije i sa tim sredstvima mi ćemo imati mogućnost da poboljšamo i obezbedimo sredstva za protivgradnu zaštitu koja je, ponovo kažem, veoma bitna za našu poljoprivrednu proizvodnju i ne samo za poljoprivrednu proizvodnju, već i za ostale stvari u celoj Srbiji, da se ponavljamo, kao što smo malopre govorili.
Uredba o subvencijama kako bi trebalo definisati u Zakonu o odbrani od grada, svake godine bi trebalo da se ta uredba menja u zavisnosti od toga koliko će biti sredstava u delu za subvencije u poljoprivredi, što znači da ta sredstva zajedno, jer smo mi, još jednom mogu da kažem i da zahvalim ministru policije, gospodinu Nebojši, koji su zajedno sa nama juče razgovarali, gde smo mi dali određene primedbe, gde je Odbor za poljoprivredu još pre mesec dana i sve smo sa nekim primedbama vama dostavili, gde ste vi te primedbe skoro sve usvojili. Ovaj zakon je stvarno izuzetno dobar, za razliku od onih stvari koje su bile ranije.
Sada ću se vratiti malo na period kada je RHMZ bio veoma uspešan, kada je radio kako treba, a to je bilo sve do 2002. godine.
Moram da se osvrnem i na period od 2011. godine. Kao što svi znate, u 2011. godini je Zakonom o ministarstvima prebačeno da od RHMZ nadležnost dobije MUP, odnosno Sektor za vanredne situacije, na čijem je čelu gospodin Predrag Marić, sa kojim sarađujemo unazad nekoliko godina, jer smo imali uvek problema kada sam ja bio u opštini Svrljig nadležan i kao predsednik opštine.
Moram da se osvrnem na primer iz 2011. godine, gde su u budžetu za tu godinu bila predviđena sredstva za naknadu za rad radnika protivgradne zaštite, a da ona nisu bila isplaćivana redovno, bez obzira što su radnici radili po 16 ili 17 dana u jednoj smeni, sa radnim vremenom koje je bilo nemoguće odrediti zbog prirode posla, tako da je praktično u tim smenama prisustvo radnika bilo obavezno 24 časa. Čak se išlo dotle da su pojedinim radnicima bile isplaćivane zarade, a drugima nisu, ili su kasnile po nekoliko meseci. Sve se to dešavalo verovatno zbog zloupotrebi u Upravi RHMZ. Naime, sredstva za zarade radnika protivgradne zaštite su predviđena budžetom za 2011. godinu u iznosu od 580.659.000 dinara, a kada je došlo do promene u organizaciji po sporazumu o prelasku radnika u MUP, preneta je suma od svega 81.820.000 dinara za zarade radnika po stanicama.
Takođe, interesantna pozicija, gde su bila predviđena sredstva za isplatu socijalnih doprinosa na teret poslodavaca u iznosu od 103.000 dinara, od 103.056.000 dinara, a preneto je svega 14.646.000 dinara. Da budem još konkretniji, po svim pozicijama koje se odnose na isplatu zarada RHMZ je dobio 839.868.000 dinara u budžetu za 2011. godinu, a MUP je po sporazumu po istim stavkama dobio za funkcionisanje protivgradne zaštite svega 148.904.000 dinara, što iznosi oko 17,73% od ukupno navedene sume.
Zašto je to tako? Odgovore na ta pitanja trebalo je da daju tadašnji rukovodioci RHMZ, direktor Dacić i njegov pomoćnik za finansije Plavšić, koji su bili bliski saradnici sa tadašnjim ministrom poljoprivrede gospodinom Sašom Draginom i tadašnjim ministrom poljoprivrede, za ekologiju Oliverom Dulićem. O svim tim stvarima postoji i dostavljen dopis radnika radarskog centra koji su to dostavili i državnom sekretaru u MUP-u. Ja taj dopis imam i ja ću vam ga, gospodine ministre, dostaviti, pa vi vidite da li je tu bilo nekih problema i zbog čega su ta sredstva na ovaj i ovakav način isplaćivana. Možemo da kažemo da je kriza u odbrani od grada počela baš u tom periodu od 2007. do 2011. godine kada su bili ti rukovodioci na tim funkcijama.
Bez obzira na nedostatak regulative, zbog dobrobiti svih svojih stanovnika i poljoprivredne proizvodnje, mnoge lokalne samouprave su u proteklom 2014. godini učestvovale sa svojim sredstvima u finansiranju i nabavci protivgradnih raketa. Tako je i opština Svrljig iz budžeta za 2014. godinu izdvojila milion i 500.000 dinara i nabavila 80 raketa za svoje protivgradne strelce, a u budžetu za 2015. godinu izdvojili smo milion i 800.000 dinara i za strelce u 2014. godini izdvojeno je 400.000 dinara. Na taj način smo hteli da pomognemo strelcima i da njima malo poboljšamo uslove za rad.
Odbrana od grada mora se sprovoditi jedinstveno, sinhronizovano i celovito na celoj teritoriji od momenta formiranja gradonosnog oblaka, pa duž cele njegove putanje, jer se tako dobija najefikasnija zaštita. Znači, bitno je mnogo elemenata u ovom sistemu zaštite, pa je potrebno da svi funkcionišu usklađeno, što znači da se mora komunicirati i sa susednim zemljama kada oblak kreće sa njihove teritorije, mora se razviti i dobar sistem osmatranja, jer se mora pratiti gradonosni oblak od momenta formiranja i mora se delovati tokom cele njegove putanje, jer je tada najbolji efekat.
Ovim predlogom su precizirane sve aktivnosti i obaveze u smislu saradnje i koordinacije naših organa, tako i međunarodna saradnja, a predviđene su i kaznene odredbe za pravna i fizička lica koja ometaju rad strelaca i funkcionisanje protivgradne zaštite.
Ovo ću reći svojim rečima. Situacija na terenu je bila sledeća. Imamo protivgradnu stanicu, do protivgradne stanice postoji put, u jednom trenutku fizičko ili pravno lice zatvori taj put i niko ne može do tamo da dopremi ni rakete, ni lansirne rampe i tada dolazi do problema. Ovim zakonom sada se sve to definiše. Stvarno mogu da budem zadovoljan kao čovek, koji se bavi poljoprivredom, koji predstavlja Ujedinjenu seljačku stranku. Mogu da budem zadovoljan ovim zakonom jer je zakon stvarno na svom mestu i mislim da zakon pre njega nije bio bolji.
Još jednom da podržim u potpunosti i MUP i sve koji su pripremali ovaj zakon. Ja ću kao poslanik podržati ovaj zakon svim srcem, jer sam siguran da ćemo ovim zakonom imati mogućnosti da obezbedimo bolje uslove i za strelce i za sve radnike u sistemu, a što je najbitnije obezbedićemo sigurnost za sve naše poljoprivredne proizvođače. Još malo i dolazi vreme žetve i mi svi koji se bavimo poljoprivredom znamo da, kada dođe gradonosni oblak, je najopasnije da nam on obere našu pšenicu.
Zbog toga, još jednom, ću podržati ovaj zakon kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke sa liste SNS i dajem punu podršku Vladi premijera Vučića i svim ministrima, jer mislim da je to za nas jedini pravi put.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović

Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dva sistemski nova zakona. Jedan od zakona je Zakon o odbrani od grada, drugi zakon je Zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima i treći zakon je zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, a koji je u direktnoj vezi sa Zakonom o odbrani od grada.
Fokusirala bih se samo na nekoliko najznačajnijih segmenata koji se tiču ova dva sistemski nova zakona.
Najpre bih krenula od toga da ovo svakako jeste značajan korak napred u odbrani i zaštiti od grada iz razloga što od 1992. godine ovaj zakon nije ni postojao. Gle čuda, 2011. godine prethodna Vlada pitanja i zaštite odbrane od grada stavila je u nadležnost MUP-a, odnosno resora za vanredne situacije. Naravno, da je nadležno ministarstvo jednom temeljnom analizom, uz punu participaciju udruženja poljoprivrednika, poslanika, skupštinskih odbora nadležnih za poljoprivredu, sa stručnom javnošću, sa lokalnim samoupravama, nakon jedne temeljne i detaljne rasprave, okruglih stolova koji su organizovani u mnogim lokalnim samoupravama, došlo do jednog kvalitetnog zakona koji se odnosi na Zakon o odbrani od grada.
Ovaj zakon značajan je sa aspekta zaštite poljoprivrednih proizvođača i, ne samo sa aspekta njihove zaštite, jer znamo da je poljoprivredna proizvodnja u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa prehrambenom industrijom, u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa tržištem, u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa cenom poljoprivrednih proizvoda. Naime, štete koje pretrpe poljoprivrednici, jednim neadekvatnim i savesnim radom, kako je to bilo do 2011. godine, svakako su ogromne.
Ova Vlada je, kao odgovorna Vlada, kao Vlada kojoj je pre svega zaštita interesa njenih građana, ovde se radi o zaštiti poljoprivrednih proizvođača, ali naravno i o zaštiti svih onih gde elementarnom nepogodom nastane šteta na materijalnim proizvodima, na kulturnim dobrima, donela novi zakon.
Ovde se govorilo da ima previše normi. Ne može imati previše normi na nešto što uopšte ne postoji. Naime, Zakon o odbrani od grada nije postojao od 1992. godine. Kada jedan zakon ne postoji, onda naravno da ne može da postoji ni odgovornost, odnosno postoji ne odgovornost onih koji nisu prepoznali vrlo važan segment života građana Srbije i nisu doneli zakon.
Ono što želim da istaknem, a to je da modifikacija vremena, odnosno projekti koji se odnose na modifikaciju vremena nije moguće urediti bez saglasnosti Vlade, jer atmosfera predstavlja vrlo važan eko sistem i zato što svaki pojedinac mora da bude odgovoran za njega. Zakon jedistveno uređuje ovu oblast. Tačno su podeljene nadležnosti, utvrđen je i način finansiranja.
Sada bih rekla samo jednu, dve rečenice koje se odnose na Zakon o zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima koji je značajan sa aspekta usklađivanja sa međunarodnim standardima koji je značajan sa aspekta usklađivanja sa Zakonom o protivpožarnoj zaštiti, koji je značajan sa aspekta bezbednosti, sigurnosti imovine lica, koji je značajan sa aspekta međusektorske saradnje, odnosno saradnje između državnih organa.
Takođe, ovaj zakon stvara i pravni okvir za pojavu novih privrednih subjekata, posebno privrednih subjekata iz inostranstva koji se bave izgradnjom savremene opreme za ugradnju u ovakve sisteme, a inače i Zakon o odbrani od grada i te kako je značajan za pojavu novih privrednih subjekata kada je u pitanju proizvodnja protivgradnih raketa i drugih hemijskih reagenasa.
Srpska napredna stranka u danu za glasanje će podržati sve predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Stefanoviću sa saradnicima, poštovani predsedavajući, kao diplomirani inženjer poljoprivrede govoriću o ovom zakonu koji je danas predmet rasprave sa aspekta važnosti za agrarni sektor.
Kako se u ovoj zemlji ozbiljno računa na poljoprivrednu proizvodnju, ovakav zakon o odbrani od grada je neophodan i trebao je mnogo godina ranije da bude donesen.
Najveće štete od grada nastaje u poljoprivredi i one su nenadoknadive, a osiguravanjem rizika, to je pasivni oblik zaštite od grada, ublažuju se delimično ekionomske štete, ali su izgubljeni mnogi proizvodi koji se, nažalost, moraju uvoziti.
Teritorija Republike Srbije, zbog svojih meteorološko-klimatskih uslova, izložena je dejstvu grada, često u razmerama velike elementarne nepogode. Poslednjih 10 godina, u toku sezone odbrane od grada, iznad teritorije Srbije bilo je između 100 i 110 dana sa radarskim praćenjem, do 63 dana u toku jedne sezone, od 15. aprila do 15. oktobra. Elementarna atmosferka nepogoda i gradonosni oblak menjaju se prostorno i vremenski, krećući se i ne priznaju nikakve ljudske granice. Po pravilu, zahvataju i kreću se preko mnogo većih teritorija koje pokrivaju jedinice lokalne samouprave.
Bez ovog zakona štete na poljoprivrednim proizvodima su bile ogromne, na širem prostoru Republike. Odbranu od grada treba urediti na način kako je definisano zakonom i, što je još važnije, osigurati njegovu primenu u celosti.
Odbrana od grada u Srbiji počela je davne 1968. godine u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda, RHMZ, kao Sektor odbrane od grada i uspešno se usavršavala i napredovala kao funkcionalna celina na celoj teritoriji Srbije. Sistem odbrane od grada premešten je u Sektor za vanredne situacije MUP-a 2010. godine, a RHMZ je hteo na taj način da se reši Sektora odbrane od grada, posle započete istrage u vezi pričinjene štete od preko osam i po miliona evra.
Sredstva dobijena iz budžeta Republike Srbije za nabavku protivgradnih raketa tadašnje rukovodstvo RHMZ-a je preusmerilo u druge svrhe. Pošto su nenamenski utrošili novac iz budžeta, koji je bio namenjen za nabavku protivgradnih raketa, hteli su da ugase protivgradnu odbranu. Te 2010. godine je bilo ogromnih šteta od grada širom Srbije, a nije bilo adekvatne odbrane, zbog nedostatka raketa. Pobunili su se poljoprivrednici i više od 10 hiljada njih je potpisalo peticiju za odbranu protivgradne odbrane. Predstavnici iz 80 opština i gradova Srbije su se tada izjasnili protiv gašenja protivgradne odbrane Srbije.
U tom periodu, plan za smanjenje broja radnika je trebalo da bude na račun Sektora za odbranu od grada, koji je trebao da bude prepolovljen. Bez obzira na meru Vlade Republike Srbije o smanjenju broja radnika u državnoj administraciji, RHMZ je na račun 200 radnika Sektora odbrane od grada, koji su prešli u MUP, odmah primio u stalni radni odnos novih 200 radnika. Na račun strelaca i pomoćnika strelaca koji su po sporazumu ostali kod njih, oni su po ugovoru zaposlili na prečac veliki broj honorarnih saradnika. Neki od njih nisu ni ušli u Zavod, ali su zato većina bili članovi Demokratske stranke.
Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a, Predrag Marić, prihvatio je odbranu od grada. Ali, istražujući ovu problematiku, nisam našao da negde u svetu odbrana od grada pripada policiji. U Hrvatskoj državi odbrana od grada je u nadležnosti hiderometeoroloških zavoda, u Republici Srpskoj imamo javno preduzeće Protivgradna odbrana, u Makedoniji je državna ustanova Uprava za hidrometeorološke poslove, a u Bugarskoj izvršna Agencija za borbu sa gradom. U Rumuniji je to u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Agencija za suzbijanje grada i povećanje padavina.
U većini zemalja umerene geografske širine, gde se sprovodi odbrana od grada, najzastupljeniji i najefikasniji način preventivnog delovanja od gradonosnih oblaka u cilju smanjenja štete od grada je zasejavanjem oblaka reagensima, protivgradnim raketama, gde imamo 70% efikasnosti, dok avio-zasejavanje koje ima 50% vrlo se malo koristi u svetu.
U budžetski fond za vanredne situacije 2012. godine izdvojeno je milijardu i 800 miliona dinara za prevenciju vanrednih situacija i za nabavku raketa i sistem protivgradne odbrane. Tadašnje Ministarstvo finansija je usmerilo milijardu i 600 miliona za druge svrhe i za vanredne situacije ostalo je samo 200 miliona dinara, što je bilo nedovoljno za nabavku potrebnog broja raketa.
Dakle, počev od 2007. godine, sve je manje bilo raketa na protivgradnim stanicama, a štete od grada su bile sve veće. Najodgovorniji za propadanje protivgradne odbrane Srbije je Miroljub Milutinović, bivši pomoćnik generalnog direktora RHMZ-a za protivgradnu odbranu i Milan Dacić, bivši generalni direktor RHMZ-a, bivši premijer Mirko Cvetković i članovi tadašnje republičke Vlade.
Bivša predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać uputila je dopis premijeru Cvetkoviću u kome je upozorila na korupciju u RHMZ-u i na nekontrolisano trošenje sredstava za odbranu od grada, zbog čega je pričinjena šteta od osam i po miliona evra. Agencija za borbu protiv korupcije i uprava za javne nabavke zatražili su od Višeg javnog tužilaštva da pokrene istragu o dešavanjima u RHMZ-u.
Veliki doprinos takođe u uništavanju odbrane od grada dali su i lobiji osiguravajućih društava i uvoznika protivgradnih raketa, uz podršku politike koja je bila iznad struke i iznad nauke.
Na kraju, odbrana od grada Republike Srbije ima kakvu-takvu tehniku, ima programe i projekte, ima stručni kadar i hiljadu 600 protivgradnih stanica, isto toliko strelaca i pomoćnika, ali nema dovoljno raketa. Smatram da će Zakon o odbrani od grada izmeniti umnogome ovu sliku. Rešiće se status protivgradne odbrane Srbije i finansiranje tog sistema iz godine u godinu, gde će uznapredovati.
Ja bih da se osvrnem na lokalnu samoupravu iz koje dolazim, a to je grad Leskovac, koja obuhvata 144 naseljena mesta ukupne površine 1025 kvadratnih kilometara. Dakle, to je ogromna teritorija koju treba braniti od grada. Na teritoriji grada ukupno postoji 31 protivgradna stanica. Najveći broj stanica u Srbiji i svake godine na ovim stanicama je angažovano po dva strelca, što ukupno iznosi 62 angažovana strelca. Radom protivgradnih stanica i protivgradnih strelaca rukovodi Radarski centar „Kukavica“.
Grad Leskovac u poslednje tri godine pridaje izuzetan značaj radu ove službe, pa tako svake godine izdvaja određena finansijska sredstva za stimulaciju rada strelaca, sprovodi aktivnosti na održavanju i uređenju protivgradne infrastrukture, tako da su izgrađene četiri potpuno nove protivgradne stanice, osam je renovirano, a u planu je da u narednom periodu renoviramo i osam novih stanica. Stanje ostalih protivgradnih stanica je solidno.
Grad Leskovac je u 2015. godini kao pomoć radu protivgradne službe nabavio, dopremio i donirao Sektoru za vanredne situacije 100 komada protivgradnih raketa, čija je vrednost 3.450 hiljada dinara. Takođe su planirane i biće sprovedene određene aktivnosti na zaštiti samih strelaca nabavkom HTZ opreme, kabanice, čizme, kao i na pomoći u održavanju i funkcionisanju sistema veza.
Završiću, primenom Zakona o odbrani od grada će se značajno unaprediti sistem protivgradne zaštite i precizirati nadležnosti na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou uprave. Ovim predlogom zakona uređuje se i stabilan način finansiranja poslova odbrane od grada, sa preciznim definisanjem uloge i obaveza jedinica lokalne samouprave. Takođe, uređena je oblast međunarodne saradnje u sistemu odbrane od grada, obzirom da na području naše zemlje štete od grada često dostižu razmere elementarne nepogode.
Usvajanjem zakona će se osigurati puna efikasnost sistema protivgradne odbrane, kao i nužno praćenje i upravljanje svim troškovima koji se javljaju u funkcionisanju odbrane od grada i uspostavljanju modaliteta praćenja efekta dejstava protivgradne zaštite, sa stanovišta učestalosti pojave grada, intenziteta, obuhvata područja koristima koje su učinjene delovanjem sistema i drugo. Na osnovu svega iznetog, Poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon.

Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas smo mnogo toga čuli o ovom zakonu i ja ću se potruditi da ovako sažmem sve ono što je trebalo da kažem, dakle, da zbog globalnog otopljavanja i definitivno zbog promene klime ono sa čim ćemo se sigurno susretati nažalost u narednom periodu jesu vremenske nepogode praćene gradom, i to definitivno najveću štetu će naneti poljoprivredi i šumarstvu. Pored toga što će poljoprivreda biti oštećena, biće i naši prehrambeni proizvodi, jer mi ćemo na neki način možda i nadoknaditi te štete u samoj poljoprivredi, ali ćemo ostati bez tih proizvoda.
Dakle, već smo čuli da zaštita u Srbiji od grada je još od 1968. godine i da je ona prošla razne nadležnosti, odnosno bila je u raznim nadležnostima, dakle, od samoupravne interesne zajednice, tzv. SIZ-ova, ali ono što je zajedničko jeste da je uvek bila na neki način suštinski u nadležnosti RHMZ. Ono što je definitivno svima čudno, jeste zašto se 2011. godine našla u nadležnosti MUP, koji je svih ovih par godina unazad bio nadležan samo za nabavljanje protivgradnih raketa.
Ako razgovarate sa poljoprivrednicima ili sa stručnjacima iz ove oblasti, definitivno ćete čuti onda da su 2011. godine upravo i počeli svi problemi vezani za ovu oblast, koja je do tada išla na neki način uzlaznom putanjom. Dakle, napominje se da je 2011. godine čak četiri miliona evra dato za razno-razna ispitivanja vezana za protivgradnu odbranu i da se na taj način gledalo da se promeni način, da se ne koriste protivgradne rakete, nego da se to vrši iz vazduha, zasejavanja oblaka, kao i da se koriste protivgradne mreže. Naravno da to nije uspelo zato što su se pobunili poljoprivrednici, jer ovaj način koji je planiran da se uvede sigurnost bi uvodio do samo nekih 50%, za razliku od raketa koje daju 70% sigurnosti. Dakle, poljoprivrednici i stručnjaci su se pobunili na našu sreću i, naravno, urušavanje ovog sistema nije uspelo.
Te iste 2011. godine, kada se sav novac koji je bio usmeren za protivgradnu zaštitu slivao u neke druge namene, a samo 10 do 20% je odlazilo zaista za odbranu od grada, na neki način bili su upozoreni i od nadležnih iz Agencije za borbu protiv korupcije da se novac nenamenski troši i da odlazi tamo gde nije namenjen. Naravno, niko se danas od naših opozicionih kolega nije pitao ko je odgovoran za 2011. godinu, kada su nastali svi oni problemi koje je uzrokovao grad takođe u Ivanjici i Arilju. Ko je tada bio odgovoran što nije bilo protivgradnih raketa za zaštitu?
Dakle, od 2007. do 2013. godine nastala je šteta samo na poljoprivrednim kulturama u iznosu 45 miliona evra. Ako znamo da je za 10.000 raketa koje bi odbranile ove useve potrebno samo tri miliona evra, opet se pitamo zašto nije bio tada obezbeđen taj novac?
Dakle, donošenje ovog zakona definitivno će pre svega, odnosno potreba postoji da se ova oblast usaglasi sa nadležnostima autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava koje su dužne pre svega da se staraju o zaštiti životne sredine i o zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda. Treba napomenuti da će se sredstva za finansiranje obezbediti sa više pozicija, a ne samo iz budžeta Republike Srbije, kao što je to većinom do sada bilo, već nekim delom iz jedinica lokalne samouprave. Ono što je značajno, jeste da će se obezbediti sredstva iz dela osiguranja useva i naknade za odbranu od grada. Činjenica jeste da će jedinice lokalne samouprave jedan mali deo obezbeđivati i to će biti održavanje lansirnih stanica i angažovanje samih strelaca. Dakle, ova oblast se vraća definitivno u nadležnost RHMZ i povlači se iz nadležnosti MUP-a, koji je, napominjem, do sada samo nabavljao rakete. U ovoj nadležnosti RHMZ se nalazi 44 godine i to se pokazalo kao najbolja opcija.
Dakle, osnovno načelo ovog zakona jeste preventivno delovanje, preventivna zaštita i celovito jedinstveno delovanje, a ja želim da napomenem, kao neko ko dolazi iz Užica, da pre mesec dana, kada smo nažalost imali onu nesreću i delovanje grada u Ivanjici i Arilju, čak se delovalo i iz protivgradnih stanica oko Užica i ispaljeno je 15 protivgradnih raketa. Tada je procenjeno da je to dovoljno. Međutim, nažalost, nije se pokazalo tako. Ali, ono što je jako bitno da građani znaju, jeste da se oblaci kreću i da gradonosni oblaci zahvataju mnogo veći prostor od jedne lokalne samouprave i da obično kada delujete na taj oblak vi ne sprečavate da pada na tu lokalnu samoupravu, već na onu sledeću na koju oblak nailazi. Zato je jako bitna saradnja između lokalnih samouprava i to je ono što će upravo postići ovaj zakon, što će biti od presudnog značaja, kao i ovaj način sistema finansiranja koji će obezbediti održivost i efikasnost.
Dakle, nadamo se da će se ova protivgradna zaštita vratiti bar na početak one koju smo imali iz 2011. godine, do onih preokreta koje je učinila DS i sve pohvale za ovaj Predlog zakona koji ćemo podržati u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Biljana Ilić Stošić.