Molim vas, Babiću …

… ni Borkova, ni moja, da bi se sada prema tome odnosili kao da ćemo celog života to raditi. Na osnovu onoga kako radimo i šta radimo, tako ćemo i sud javnosti i sud građana dobiti.
Zašto je teško otići kući? Pre tri godine su im ljudi rekli da idu kući. Još uvek ne mogu da se probude.

Hvala.
Ipak, pošto pažljivo pratim, moram da budem korektan prema svim narodnim poslanicima. Ne želim da branim nikoga, ali je Borko povredu Poslovnika reklamirao zbog načina na koji ste vi izvršili povredu Poslovnika.
(Zoran Babić, s mesta: Da li sam ja „to“?)
Znam, ali nemojte. Znate dobro, ima tu prebacivanja, uvreda, ali suština je njegova bila reklamiranje da je bila replika, umesto povrede Poslovnika. Zbog toga smatram da ne treba dalje to zloupotrebljavati.
(Zoran Babić, s mesta: Nemojte meni to da pričate.)
Hajde da završimo sa ovim povredama Poslovnika. Gubimo smisao povrede Poslovnika. Ja ću onda morati svakog od vas da isključim ako ovako nastavimo način obrazloženja povrede Poslovnika.
Da li vi želite povredu Poslovnika?
(Borislav Stefanović, s mesta: Samo kratko, da pojasnim.)
Nemojte. Nije uobičajeno da se na povredu Poslovnika daje replika. Zašto? Neko je ovde rekao da to nigde ne piše u Poslovniku, ali povreda Poslovnika je upućena prema predsedavajućem, a ne prema poslaniku. Iz toga proizilazi da nemate pravo replike, jer sam ja taj koji je to učinio.
Gospodin Neđo Jovanović je tražio repliku. Dao sam vam reč da bih vas čuo. Ne znam po kom osnovu je replika?

I te kako, uvaženi predsedavajući, imajući u vidu da je u izlaganju upravo kolege Borka Stefanovića izrečeno da je vlast pod mentorstvom banaka i da mi kao kvazi-levica upravo to mentorstvo prihvatamo kako bi afirmisali ovaj zakon.
(Borislav Stefanović, s mesta: Njih niko nije spomenuo.)

Molim vas, Neđo.
(Neđo Jovanović, s mesta: Ovo je već osnov za repliku, i to osnov iz Poslovnika.)
Ne, vi biste možda mogli da koristite instituciju povrede Poslovnika, pošto ste se našli kao vlast, ali smatram da svaki govornik o zakonu koji je na dnevnom redu može da iznese svoje mišljenje, koliko se jedna strana slagala ili neslagala sa tim, to je drugo pitanje.
(Neđo Jovanović, s mesta: Ne radi se o slaganju.)
Kada bi se mi svi slagali, ovde ne bi bio više partijski sistem, nego bi bio jednopartijski sistem. Nemate osnova za repliku, zato što mislim da nema dovoljno razloga da bude replika.
Reč ima ministar Vujović.

Hvala.
Bojim se da sam posle 10 minuta već zaboravio zbog čega sam se javio za reč, ali moram da kažem sledeće. Imali smo dobru diskusiju od jutros, ali mi se čini da smo sada krenuli putem koji nije konstruktivan put i koji nije uopšte povezan sa suštinom ovog zakonskog predloga, odnosno Predloga izmena i dopuna Zakona o hipoteci.
Kao prvo, ja stvarno mislim da bi bilo korisno da se odnosimo kolegijalno. Gospodine Stefanoviću, moram da vam kažem, mi nismo eksponenti banaka, mi nismo predstavnici bankarske oligarhije i zelenaških banaka, kao što ste vi rekli. Sa indignacijom odbijam takav rečnik. To stvarno nije u redu. Niste argumente naveli. Ja nisam deo vaše političke kampanje. Sačuvajte to za neke druge medije, ne za Skupštinu, molim vas. Izvinite, ja ne volim ovako da govorim, ali stvarno niste u pravu kada tako govorite.
Drugo, mi se bavimo posledicama, a ne uzrocima. Probleme koje rešavamo izmenama Zakona o hipoteci, rešavaju probleme koji su se nakupili. Lepo ste rekli, 12 do 15 milijardi, mislim da je bliže, izvinite, pet do 12 milijardi, mislim da je bliže pet milijardi, mislim da je bliže 22% do 25% aktive banaka. Trenutno se vrše procene, pripremaju se analize. U roku od naredna dva, tri meseca ćemo ići sa planom rešavanja kredita koji su u problemima i Skupština će biti informisana sa detaljima plana. Prema tome, trenutno je u toku procena kvaliteta aktive banaka, gde ulazi sve, plasmani preduzećima, plasmani pojedincima i sve ostalo.
Moram da vam kažem da vaša uznemirenost oko broja neispunjenih kredita nije opravdana. NKOSK je prošle godine imao 0,9% kredita, hipotekarnih kredita koji se ne izvršavaju, vrlo nizak procenat, još uvek. Rizici postoje, ali su ostvareni difolti kredita za stanove, pre svega, za nekretnine, vrlo niski.
Jako važno. Rešavamo probleme. Da. Investicije su čarobna reč, privredna aktivnost je čarobna reč, nova radna mesta su čarobna reč, smanjenje nezaposlenosti su čarobne reči koje će Srbiju, nadam se, izvesti na pravi put.
Mi ovim stvarima rešavamo probleme koje smo zatekli. Vi znate da je potrebno da prođe tri, četiri, pet godina da bi se problemi u finansijskom sistemu ispoljili. Mi smo zatekli bezobrazno neprimerene kamate. Da. To se zovu visoke margine koje odražavaju ove rizike i nesposobnost banaka, znači kamatne marže, da naplate svoje plasmane i u privredi i u nekim situacijama kod pojedinaca. Zbog čega? Sami znate jako dobro. Zbog 500 i nešto preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju, zbog nediscipline u javnom sistemu i dugova i svega ostalog što se dogodilo. Mi se bavimo teškim poslom. Nadam se zajedno sa vama da to rešimo. Ne pravimo mi te probleme, mi ih rešavamo. Rešenja jesu bolna, ali su rešenja. Ponudite bolja rešenja. Ja mislim da, neću da koristim političke termine, obraćanje građanima Srbije da postoji laki put izlaska, da ne plate ono za šta su uzeli kredite, da rušimo finansijski sistem zemlje, da pravimo haos u zemlji, nisu realna obećanja i da nikome ne treba to da govorimo kao mogućnost izlaska, pošto to jednostavno ne funkcioniše.
Mi se trudimo da fiskalnom konsolidacijom uradimo prvi korak kojem će slediti konsolidacija finansijskog sektora i te dve konsolidacije zajedno da stvore prostor za nove investicije, za ekonomski rast i sve ostalo. Nadam se da situacija „Razvojne banke Vojvodine“, „Univerzal banke“, „Agrobanke“ i sličnih situacija više neće biti u budućnosti, a to ćemo pokušati da sprečimo time što će banke moći da naplate svoja potraživanja. Ako je neko nekome dao novac za nešto, ima pravo da naplati ta potraživanja.
Svuda u svetu, a nadam se da pokušavamo to da sprovedemo, od Švajcarske do Amerike, Australije, Nemačke su hipotekarna potraživanja neprikosnovena. Zato ona i postoje da ako se dogodi da dohodak onoga ko je uzeo kredit nije dovoljan, može da se naplati. Kao što znate, hipotekarni krediti su krediti sa najboljim mogućim uslovima zbog toga što nude prvoklasno obezbeđenje potraživanja. Nemojte molim vas da prodajte maglu. To je svuda poznato. To je abeceda ekonomije. To sve zemlje u svetu rade. Nemojte da rušimo nešto zbog čega građani nikada neće imati uslove da dobiju kredit na 30 godina, kao što svuda u svetu dobijaju. Niko ne može sebi da priušti kredit iz izvora koji su četiri, pet godina, a da biste dobili kredit na 30 godina, morate da imate stabilno tržište nekretnina i hipoteku koja funkcioniše.
Što se tiče tržišta nekretnina, vi sami znate kako je došlo do pregrejavanja tog tržišta kod nas i zašto su i kako su cene otišle na tri i više hiljada evra po kvadratnom metru. Nisam deo tog procesa. Žao mi je što se to dogodilo. Nismo mi jedina zemlja u svetu koja ima taj problem. Problem ćemo rešavati, ali preduslov rešavanja je vaspostavljanje vere u institute tržišta koji to obezbeđuju. Neće banke davati kredite, ako nemaju obezbeđenje. Nećemo postići ništa time što će banke 10 godina čekati da se u nekom zaustavljenom procesu stečaja ili nikada definisane, unapred pripremljene, restrukturiranja, dođe do nekih rešenja. Ne vredi. Ti apeli ne daju rezultat. Rešenje je izlazak iz ove situacije.
Izlazak postoji. Tačno je. Pala je aktivnost pružanja garancija. NKOSK je ove godine dao 2.200 garancija na nove kredite od 2.500 zahteva, što je mnogo manje od 18.000 koje su date 2008. godine, ali je pala proizvodnja, palo je tržište. Ne pravimo mi to. Mi bismo želeli da se vrati, a ono će se vratiti onda kada proizvođači stanova, građevinska industrija i kada banke budu spremne da investiraju ponovo u to, a ne u državne obveznice, kao što to danas čine.
Drugim rečima, moram da ponovim još jednom, uvodimo u ovaj razgovor optužujuće termine, koji nisu potkrepljeni činjenicama. Moram da kažem da se ne slažem. Put izlaska je težak, ali pravo napred, a ne u stranu, ne odbijanje realnosti života, ne odbijanjem obaveza koje smo vremenom na sebe preuzeli, bilo kao zemlja u celini, bilo kao pojedinci. Hvala.

Gospodine Stefanoviću, vi sigurno želite repliku?
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)
Ne vidim osnova.
(Borislav Stefanović, s mesta: Zašto.)
Daću vam obrazloženje.
Znači, ministar je samo dao, da kažem, obrazloženje i odgovore na vaša pitanja koje ste u toku vaše rasprave postavili. Prema tome, vi imate neslaganje, i to mogu da shvatim, ali dalju repliku ili raspravu po tome je nemoguće voditi. Zato mislim da nemate osnova. Ništa uvredljivo nije bilo. Ministar je sa aspekta struke dao odgovore na vaša pitanja. Verovatno se ne slažete sa tim, ali to je vaše pravo. Prema tome, mislim da nemate osnova.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru, barem ne u ovom delu sednice, da se javljam za reč po Predlogu ovog zakona. Međutim, kolega iz DS-a je meni deo određenu inspiraciju da popričamo o ovom zakonu.
Prvo, uopšte kada pričamo kako se zakoni donose, postavlja se jedno logično pitanje – zašto se zakoni donosi? Da se jedna oblast uredi, da se ljudi ne svađaju, da se zna po zakonu šta kome pripada. Zato se zakoni donosi. Ovaj zakon nisu pisale banke. Možda su samo rekle svoje probleme, ali ovaj zakon nisu pisale banke. Znam za druge zakone koje su pisali tajkuni i koji jeste posledica tog zakonodavstva iz 2010, 2011. godine sa ovim zakonom.
Voleo bih da neke kolege, kada se jave ovde, barem pročitaju stenogramske beleške, a kada smo radili izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci. Da se ne bi više posipali pepelom, jer tada je baš lepo objašnjeno kako smo mi zapali u finansijsku krizu, krizu investiciju i krizu javnog duga.
Kada sam spomenuo zakon koji su pisali tajkuni, tu pre sve svega mislim na Miškovićevu oligarhiju, a tu mislim na Zakon o deviznom poslovanju. Tada su oni koji kritikuju ovaj zakon podigli obe ruke da legalizuju iznošenje novca iz zemlje.
Da podsetim, odredbe zakona su predviđale da nešto možete da izvezete iz Srbije i nikada da ne naplatite u Srbiji to potraživanje. Završavalo je na Devičanskim i Sejšelskim ostrvima da se ovde ne bi plaćao porez. I to je nemoguće da neko ospori, ljudi, objavljeno je u „Službenom glasniku“. Mogli ste isto tako preko ćerke firme, ne ćerkine firme, nego ćerke firme, znači, isti osnivač ili povezano lice, da date profakturu preduzeću u Srbiji da avansira za robu i usluge, da po tom Zakonu o deviznom poslovanju izađe taj novac iz Srbije i da nikad roba, usluga ili novac ne budu vraćeni u Srbiju.
I onda pričamo o kreditima koji su nenaplativi. Evo, zašto su nenaplativi? Zbog takvih mangupskih odnosa prema državi Narodna banka Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine prodala je 4,5 milijarde evra deviznih rezervi i kurs evra je skočio sa 80 na 120 dinara. Koliki je danas, toliki je bio i 8. avgusta 2012. godine kada je novi guverner ušao u Narodnu banku, a za vaše četiri godine skočio je 50%. Zato krediti ne mogu da se vraćaju, zato što su uglavnom indeksirani u stranoj valuti. Jel su za to krive banke? Verujem da jesu. Ali su najviše krivi oni koji su dali zakonsku regulativu da to banke mogu da rade i ti zakoni su pisani za te banke, a ne ovaj. Ovaj je posledica ponašanja tih zakona.
Znate, neko sa platom od, primera radi, 50.000 dinara uzme kredit i otplaćuje ga sa kamatom i glavnicom 20.000 dinara, kad, 2008. godine. Godine 2012. vraća ga sa kamatom i glavnicom 30.000 dinara. Zato su nam krediti sve teže i teže naplativi.
Pitanje kako regulisati ovu oblast i kako isisavan kapital od građana privrede i na kraju države od strane tih banaka do 2012. godine, možemo da vidimo po tome kolike su bile referentne kamatne stope, recimo, 2010. godine, građani ne znaju šta je referentna kamatna stopa. Moje kolege iz DS znaju, ali objasniću građanima. Referentna kamatna stopa označava kolika je vrednost kapitala u Srbiji u dinarima i na tu referentnu kamatnu stopu dodaje se marža banke. Referentna kamatna stopa 2010. godine bila je 16%, na to su banke dodavale svoju mažu 6,7,8,10%,15% i naplaćivale kamatu po 30%, čak od države 24% gde su državne hartije od vrednosti, hartije od vrednosti prve kategorije.
Hoće li neko da mi kaže šta to znači da neko ko je upisao hipoteku, jedna se banka naplati i briše se hipoteka drugih banaka, a ko je mogao, mislite običan građanin je mogao na jednu nepokretnost da upiše dve-tri hipoteke, mali privrednik, vlasnik malog preduzeća, zanatlije, to je bilo nemoguće. Dve i više hipoteka su upisivali oni koji su varali „Agrobanku“ i „Razvojnu banku Vojvodine“, a to nisu mogli obični građani. Pa jer DS kada kaže tako nešto štiti te koji su koštale građane Srbije milijardu evra? Može li to da se desi kod privatne banke? Pa, ne može. Čije sada interese branimo? Onih koji su podizali kredite od „Razvojne banke Vojvodine“ od „Agrobanke“, sada ih sprečavamo, državu i sud da naplate te kredite prodajom njihovih nepokretnosti.
Onda izađemo i kažemo – to je u korist banaka. Nije, ovo je u korist banaka u stečaju koje ste gurnuli u stečaj. Ili da vam još jedan podatak dam, pošto je bankarski sistem u nadležnosti Odbora za finansije, meni je žao što je kolega Stefanović napustio Odbor za finansije, 12 građana, pazite 12 građana kod „Agrobanke“ i „Razvojne banke Vojvodine“ imaju kredite u vrednosti od 12 miliona evra. Fizičko lice, ne koja obavlja delatnost, ne preduzeće, fizičko lice. Koja on to primanja ima da može da podigne kredit od miliona evra? Koju to imovinu ima kojom može da obezbedi kredit od milion evra? To su te šupe o kojima je govorio kolega Babić, koje ste prikazivali prilikom procene vrednosti, kao vile i dvorce.
Kaže – ne brani se korisnik kredita. Ko kaže? Kako je to bilo ranije? Proceni se na jednu vrednost, onda procenitelj te iste banke proceni na nižu vrednost, ako se uđe u docnju da bi se što pre naplatio kredit od 30.000, a nekretnina vredi 250.000 evra, smakne se i na 30.000 evra samo da bi se to prodalo. Sada to ne može bez suda. Jel to štiti banku ili dužnika? Mislim da štiti dužnika.
Ovo što sam rekao je praksa koja je bila do sada. Onda ste vi zakasnili, kada ostane bez imovine mogli da pokrenete sudski spor protiv banke, zašto vam je to jeftinije prodao, sada ne može bez suda. Ovaj zakon ipak uređuje jednu oblast, a to kako smo došli i tu priču šta smo uradili za tri godine, samo bih podsetio oko čuvenog gašenja četiri najveće srpske banke, preuzimanja duga Londonskog i Pariskog kluba, velike hvale kako je javni dug tada bio smanjen itd.
Neću previše u to da ulazim, ali to je bilo, početak onoga što se nama danas dešava. Pojavom tih novih banaka čije navodne interese branimo, sada ću vam objasniti kako to izgleda, pojavom tih banaka narod koji je bio izmučen sankcijama, ratovima, krenuo je pod jako povoljnim uslovima u tom trenutku da uzima kredite. Uslovi su vredeli samo do prve rate koju je trebao da plati, onda su ekspresno menjani.
Sa tim i takvim načinom vođenja banaka bez ikakve kontrole od države, bez ikakvog nadzora od centralne banke, dolazili smo u situaciju da su građani počeli da rade i da žive samo da bi vraćali visoke kamate. Kada se to desilo, prvo je osetila privreda, pad potrošnje, počela je i onda te iste kredite da uzima, da bi održala svoju likvidnost. Umesto da ono što zaradi usmerava na razvoj preduzeća, na otvaranje novih radnih mesta, usmeravala je svu svoju zaradu u plaćanje takođe visokih kamata. Svi ti podaci postoje.
Treći koji je bio na udaru je bila država, došlo je do pada potrošnje, pada poreza, pa je i država počela da se zadužuje. To se nije desilo za vreme vlasti SNS. Onda nasleđujemo državu sa dugovima koji su na poznati, a onda nasledimo i državu sa dugovima za koje tek saznamo, kada počne da funkcioniše Vlada u Nemanjinoj, onda saznamo da su falsifikovani izveštaji o izvršenoj reviziji Centralne banke za „Agrobanku“, pa se onda emituju državne hartije od vrednosti da se pokrije gubitak „Agrobanke“, da bi na kraju bio proglašen stečaj.
Sad, ja bih voleo da vidim tog mađioničara, tog Hudinija kako da rešimo te probleme od duga koji smo nasledili i koji je bio 68% za dve ili tri godine. Neka nam kaže, neka nas nauči, ali ne onaj ko je napravio dug, neko drugi će morati. Onaj koji pravio dug nam je pokazao.
Godine 2015. Srbija treba da vrati milijardu evra kamate na osnovu duga koji nije napravila ova Vlada, ni ona pre nje, nego ona do 2012. godine. Onda mi skaču ovde poslanici – raste javni dug, raste javni dug. Jeste, rastu kamate. Mi te kredite nismo podizali. Sada očekujte od države da reši sve te probleme preko noći. Neće moći. Ne može niko to da uradi. To što će da se naplate banke koje su u stečaju zbog kredita koje su tajkuni podizali tako što su lažno prijavljivali vrednost imovine, nije mi žao uopšte. U 99% slučajeva oni su jedini koji su mogli da upišu dve i više hipoteka na jednu istu nepokretnost. Takođe mi ih nije žao što su pisali hipoteku na šupu koja je iskazana kao vrednost maltene dvorca, što će im se kada se proda ta šupa pleniti njihov pravi dvorac. Ni zato mi nije žao. Kome je žao? Pa ne znam zašto. Da li možda prima platu od njih?

Zbog spominjanja stranke i lično vas Stefanoviću, izvolite. Imate pravo na repliku.

Gospodine predsedavajući, hvala.
Polemika je zdrava. Njoj je mesto, ona živi u Skupštini. Svaki poslanik je iznad ministra zato što ga bira. Ministar ako nešto kaže poslaniku, spomene ime ili stranku, vi morate da date reč. Vi ste obavezni, osim ako mislite da svi ćutimo kad govori izvršna vlast, a ja znam da vi to ne mislite.
Dakle, svašta ste nam rekli ovde. Samo niste onu osnovnu stvar. Nekako ste zaobilazili one koji će biti pogođeni, a to su građani. Rekli smo koji građani i kako. Tajkuni da. Treba prekinuti, treba im oduzeti, ali to ne piše. Niste te zakone doneli, ni o poreklu imovine. Niste doneli zakone koji omogućavaju progresivno oporezivanje, ništa od toga niste uradili, samo pričate. Ali, niste takođe izuzeli ljude koji žive u tom stanu od mogućnosti da im se stan pleni od strane banke. To niste uradili.
Tako da sada imamo pravni osnov - zahtev poverioca u Zakonu po izvršenju. Prvi put imamo zakonski osnov - zahtev poverioca. Ima da ti uzmem stan i to je dovoljan pravni osnov. Kako bilo čiji zahtev van suda može biti osnov za oduzimanje imovine? Kako? To vi nama recite.
Ne spominjete „Univerzal banku“. Spominjete sve ove druge, ali tu nekako slabo. Razumem vas. Nije to jednostavno. Kako može neko da uđe u bilo čiji privatni posed bez odluke suda pa makar on bio i banka? Kako?
Taj što je pravio banke i što im je davao kredite onda, verujte rade to i sada. Možda niste informisani. Samo su drugi ljudi, ali isti mehanizam. Potpuno isti. Sada za pet godina, ili za tri godine od sada, ja treba ovde vas da podsećam na sve te stvari.