Mi smo ona Vlada koja ne daje ništa besplatno, a vi ste bili u onim vladama koje su prodavale i učestvovale u pljačkaškim privatizacijama, to je razlika.
Drugo, kada govorite o kućama sve što je trebalo, odnosno što je moglo i što smo uradili, što smo sanirali, sve su kuće sanirane. Mnogo je veće pitanje sada o kojem ja govorim, prevencija od budućih poplava. Dakle, ne daj bože da ste vi bili na vlasti tada, ne znam šta bi bilo tada i ne znam da li biste pet kuća sanirali.
Dakle, sanirano je, ali kada govorimo o izveštaju, ja nemam ništa protiv da od Kancelarije, određeni odbor parlamenta zatraži izveštaj i da Kancelarija dostavi izveštaj i da direktor Kancelarije dođe i da o tome razgovara. Nemam ništa protiv ni ja da vam dostavim taj izveštaj ukoliko smatrate da nešto nije urađeno kako treba.
Takođe, najlakše bi možda bilo da uđete na sve te sajtove Kancelarije i Vlade, jer sigurna sam da to možete i da onda lepo pogledate, jer sve stoji. Mi ništa ne krijemo, sve stoji, svaka javna nabavka, sav novac koji je došao i gde je taj novac potrošen. To je još jedna od razlika ove Vlade u odnosu na neke prethodne.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, način na koji je Vlada utvrdila Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i dostavila ga Skupštini na razmatranje ne ostavljajući nama poslanicima dovoljno vremena da se upoznamo sa tekstom Predloga zakona i amandmanski intervenišemo tamo gde smatramo da treba, opet pokazuje bahatost i osilnost ove Vlade jer ima dovoljnu većinu u Skupštini koje će izglasati sve što Vlada predloži. Da ni poslanici vladajuće većine nisu uspeli da se u potpunosti upoznaju sa Predlogom zakona vidi se iz diskusije nekih koji su govorili o plodnom poljoprivrednom zemljištu, a predmet ovog zakona građevinsko zemljište.

Vlada je imala rok koji je sama sebi odredila da usvoji ovaj Predlog zakona, što znači da je znala za ovu obavezu i da ovo nije ništa novo i neočekivano. Taj rok je već probijen i ne bi bilo ništa strašno, ne bio veliki problem da je prekoračen za još par dana i da se tih par dana ostavilo poslanicima kao mogućnost da se temeljnije pripreme i da daju kvalitetan doprinos ua konačna rešenja u Predlogu zakona.

Kada se na ovakav način donosi zakon opravdano se javlja sumnja da se donosi pod pritiskom određenih subjekata ili određenih interesnih grupa pogotovo što je član Vlade kojoj i vi uvažena ministarko pripadate već više od tri godine izjavio da je konverzija leglo korupcije. Mi ne sporimo potrebu donošenja zakona koji reguliše ovu materiju zato što je potrebno završiti postupak svojinske transformacije uz skladu sa Ustavom. Sporimo postupak donošenja ovog Predloga zakona i sporimo kako su data neka rešenja u Predlogu zakona.

O sprovedenoj javnoj raspravi i o tekstu Predloga zakona nismo imali prilike da se upoznamo ali ja sam pre nego što sam uopšte videla Predlog zakona pročitala u dnevnim novinama danas u dvobroju koji je izašao za subotu i nedelju o javnoj raspravi i o ovom Predlogu zakona, između ostaloga kaže – u ovaj Nacrt zakona ušao je i predlog Američke Privredne komore da naknada za konverziju neće biti za objekte koji se nalaze ispod zemlje. Pozdravljam to što ste uvažili primedbu iz javne rasprave, ali mi nije jasno koji su to objekti koji su ispod zemlje, da li oni koji su u celosti izgrađeni pod zemljom ili su to delovi objekta, građevinskih objekata koji imaju i neke delove pod zemljom kao što su podrumi, podzemne garaže ili neka postrojenja.

Dalje, u tekstu je navedena još jedna primedba, pa kaže – kako je pravo svojine samo jedan deo, a da nedostaju neki drugi delovi poput prava raspolaganja. Onda sam obratila pažnju i nisam u tekstu zakona našla da je ova primedba ugrađena i da je razrađeno pravo raspolaganja zemljišta posle izvršene konverzije.

Uz to moram da konstatujem da je Predlog zakona napisan vrlo nejasno sa dugim komplikovanim definicijama i preobimnim članovima koji stvaraju konfuziju u tumačenju i onemogućavaju tumačenje i razumevanje od strane lica iz člana 1. stav 2. na koje se odnosi. Imajući u vidu stanje privrede u Srbiji, nemaju sva pravna lica finansijskih mogućnosti da uposle pravnike ili angažuju advokate. Trebalo bi da mogu da razumeju zakon koji se odnosi na njih i koji treba da primenjuju.

Uvažena ministarko u odgovoru jednoj koleginici poslanici rekli ste da ovaj zakon ne može da rešava problem restitucije. Mi nismo ni očekivali da ovaj zakon rešava problem restitucije, ali smo očekivali da bude predviđeno da predmeti u postupku restitucije koji nisu završeni, koji nisu rešeni ne budu onemogućeni da se rešavaju naturalnom naknadom posle primene konverzije.

Zato očekujemo da prihvatite primedbu koja je već izneta u raspravi i koja, ponavljam, da se ugradi ograničavajući faktor, da tamo gde postoje zahtevi za naturalnu restituciju i gde postoji mogućnost za to da se ne dozvoli konverzija.

Vreme. Privedite kraju.

Još jednom apelujem da razmotrite amandmane i primedbe iznete u diskusiji i poboljšate tekst zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade, prof. dr Zorana Mihajlović.

Hvala na vašim komentarima.

Da podsetim da nacrt ovog zakona Vlada Srbije je usvojila i pred vas stavila sa ciljem da završimo proces svojinske transformacije, da privedemo zemljište određenih grupa, zemljište nameni, samim tim da povećamo investicije i zaposlenost i naravno povećamo prihode u budžetu.

Ne znam, ne razumem komentar o bahatosti ove Vlade, ovih ministara. Da smo bahati ja ne bih odgovorila na svako pitanje koje je postavio danas poslanik, ali isto tako sećam se nekih prethodnih vlada, u kojima su ministri sedeli, dolazili i stavljali zakone i nisu ih uopšte ni komentarisali. Ali dobro, to je, svako ima pravo na svoj određeni sud.

Svojina između ostalog nam daje pravo raspolaganja, pošto ste pominjali pravo raspolaganja, a druga stvar pomenuli ste i između ostalih i Američku privrednu komoru. Ovaj zakon je bio u širokoj javnoj raspravi, u svim gradovima u Srbiji i svi zainteresovani partneri, domaći i strani, su davali svoje komentare. To ne znači da su svi komentari i da su svi predlozi bili prihvaćeni, ali ću vas podsetiti, na primer, da ta ista Američka privredna komora, u njoj se trenutno danas nalazi 190 kompanija u Srbiji i oni su u Srbiju uložili preko 14 milijardi evra u prethodnih 15 godina i zapošljavaju preko 15 hiljada ljudi.

Dakle, morate priznati da su poprilično relevantni da daju svoje mišljenje, pogotovo ukoliko ono može da pomogne da se još veći broj zapošljava. Ali, smo mi isto tako komentare prihvatili od Privredne komore Srbije, od Privredne komore Beograd, i bilo je regionalnih privrednih komora koje su dale određene kvalitetne komentare, od kompanija poput NIS-a i mnogih drugih, NALED-a, itd. Dakle, široka je bila javna rasprava i sigurna sam da i poslanici parlamenta su imali prilike da i kroz te javne rasprave koje su vođene dobiju informacije o ovom zakonu.

Naravno vaše amandmane ćemo pogledati, pa ćemo u danu za amandmane o tome razgovarati. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.
Izvolite, gospođo Stojiljković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama jedan izuzetno bitan zakon, zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu i to je jedan od onih bitnih zakona u nizu koje će ovo ministarstvo doneti na usvajanje pred ovu Skupštinu, koji će poboljšati stanje u našem građevinarstvu i pre svega omogućiti dolazak investitora u našu zemlju.
Ja bih pre nego što kažem nešto o ovom zakonu, pre svega istakla zakon koji je bio prvi u nizu, među prvima u nizu to je Zakon o planiranju i izgradnji koji je mnogo udario čvrste temelje da svi ovi budući zakoni koji budu došli i pravno uokvire sve ono što će se ticati ove oblasti, a pre svega sve pohvale zato što je Zakon o planiranju i izgradnji podigao za 30% izdavanje građevinskih dozvola, a samim tim i gradnju u našoj zemlji, što je jedan veliki iskorak.
I ono što bih ja pomenula danas, nisam sigurna da smo puno puta čuli, a ja sam sigurna da je bitno za građane, da će od 1. januara 2016. godine ili okvirno oko tog datuma početi se i sa elektronskim izdavanjem građevinskih dozvola.
Dakle, pored Zakona o planiranju i izgradnji sada je pred nama zakon o konverziji, zatim se planira zakon o premeru i katastru, zakon o legalizaciji, zakon o kapitalnim investicijama i to su upravo ti zakoni koji će, kao što sam rekla, uokviriti ovu oblast.
Cilj zakona o konverziji koji je pred nama pre svega trebalo bi konačno da uredi svojinsko pravo odnosa nad građevinskim zemljištem, zatim da se privodi zemljište u urbanističkoj nameni. To bi prosto bilo veoma bitno zato što do sada nije bilo omogućeno da se gradi, a namena se određenih objekata menjala i određenog zemljišta, i prosto vlasnici su jedva čekali sa nestrpljenjem usvajanje ovog zakona da bi mogli da ožive privredu.
Dakle, kao što smo rekli, usaglašavanje sa Ustavom i to nije bez razloga više puta rečeno jer se Zakon o konverziji iz 2009. godine, Ustavni sud ga je oborio nekoliko godina kasnije, tako da definitivno opozicija je pokazala da nije znala da se pozabavi ovom problematikom.
Zatim, tu će biti izgradnja objekata, preduzeća, otvaranje novih radnih mesta i ono što nije ništa manje značajno, to je i slivanje novca od tih naknada u Fond za restituciju, kao i u budžet Republike Srbije, Pokrajine Vojvodine i u lokalne samouprave.
Ono što je činjenica, jeste što je uvažena ministarka više puta rekla zašto je ovaj zakon jako bitan, a mi smo se kao poslanici puno puta sreli sa tim primedbama, jeste da ni jedan investitor ne želi da gradi na tuđem zemljištu.
Ta nesigurnost koja mu takav uslov daje prosto nije mogao da uloži novac i da bude siguran da ga sutra neko neće sa time ucenjivati.
Dakle, Zakon o konverziji zemljišta upravo će rešiti taj problem i to će biti prvi korak sigurnosti investiranja u našoj zemlji. Takođe, čuli smo više puta da nismo na vreme obavešteni. Ja prosto smatram da svaki poslanik se informiše o zakonima i mimo Skupštine pa smo čuli da su postojale javne rasprave u svim većim gradovima u Srbiji. Koga je zanimalo, sigurna sam i da je i prisustvovao. Naravno, ko je iz ove oblasti, ja sam gotovo sigurna da se interesovao na vreme, tako da i za to je bilo dovoljno vremena, a čak ni Evropska komisija i to je potrebno napomenuti, nije dala primedbu na ovaj zakon.
Dakle, na osnovu analiza, to smo više puta danas čuli, a ja bih želela da pomenem zbog javnosti da približno nam se vodi oko 661 hiljada hektara građevinskog zemljišta. Od toga oko 5300 jeste upravo ono koje podleže Zakonu o konverziji i to je negde oko približno 1% ukupnog građevinskog zemljišta, ali ono što je jako bitno jeste da ovo zemljište koje podleže konverziji je izuzetno značajno zato što je od velike vrednosti i novčane vrednosti, a i potencijalne investicione vrednosti. Dakle, radi se o vrednosti od 1,4 milijarde evra, tako da definitivno ne smemo dozvoliti da ovaj prostor ostane ruiniran, da ne ostane iskorišćen, da ovde ne dozvolimo razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta.
Dakle, dosadašnjim zakonom to je bilo onemogućeno. Nadamo se da nakon ovog usvajanja kao i svi zakoni iz ove oblasti koji su pokazali, da će ovo biti primenjeno.
Dakle, do sada je sve stajalo zato što je ovo bilo pitanje politike, od sada je stala struka i ekonomija i za ove problematike i konačno je nađeno rešenje. Takođe treba napomenuti da se Zakon bavi subjektima privatizacije, stečaja i izvršenja, zatim sportskim društvima, udruženjima građana i bavi se preduzećima u restrukturiranju ali ne odnosi se najveći broj građana koji ovo pravo stiču, odnosno vlasništvo nad zemljom ostvaruju bez naknade po Zakonu o planiranju i izgradnji.
Dakle, čuli smo, konverzija je moguća, ali po tržišnoj vrednosti., Naravno da ne može da se poklanja zemljište a i to treba napomenuti da se ovim ne ukida pravo na korišćenje, ali naravno i dalje se ograničava mogućnost gradnje, tako da onaj ko je korisnik može da odluči da li želi da gradi ili želi da ostane u takvom uslovu.
Dakle, predviđa se i mogućnost zakupa na 99 godina i treba pomenuti da predmet konverzije ne može da bude građevinsko zemljište koje je posebnim zakonom izuzeto od prodaje, kao ni zemljište koje je planskim dokumentima predviđeno da se na njemu grade objekti javne namene.
Ono što je država izašla u susret i što će veoma značajno biti za investitore, to je da je predviđeno umanjenje tržišne vrednosti u tri slučaja kada se zemljište nalazi na teritoriji lokalne samouprave koja je sa niskim životnim standardom. Zatim kod izgrađenog građevinskog zemljišta kada se od tržišne vrednosti oduzima upravo površina koja se nalazi pod objektima i kada se nalazi kod građevinskog zemljišta gde su objekti izgrađeni u nekom kompleksu.
Dakle, već sam rekla ovaj novac koji će se dobijati od naknada slivaće se u budžet Republike Srbije, u budžet AP Vojvodine i lokalnih samouprava i 50% će odlaziti u Fond za restituciju.
Meni je lično žao što u moj grad, u grad Užice se neće slivati veći novac od naknada zato što mogu da kažem da bivši gradonačelnik u Užicu nije iskoristio pravo da se grad upiše kao nosilac javne svojine nad građevinskim zemljištem. Nije tada iskoristio to pravo, mi nažalost, za to se najveći procenat našeg građevinskog zemljišta i dalje vodi u republičkom vlasništvu.
Ja sam sigurna da ćemo mi to izmeniti i da će nam ovaj zakon to omogućiti i da ćemo onda i omogućiti da se u naš grad i u naš budžet lokalni slije mnogo više novca.
Iz svih ovih razloga koje sam navela i zbog svih zakona koji će tek uslediti u ovoj oblasti, veliku podršku imate SNS i svaka čast na dosadašnjim rezultatima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine Markoviću, po kom osnovu želite reč?
(Jovan Marković, s mesta: Ako sam pomenut kao bivši gradonačelnik.)
Nijednom nije pomenuto vaše ime i prezime. Jedini osnov koji bi ja mogao kao predsedavajući da nađem, to je da ste iz istog grada, ukoliko se ja ne varam. Ali, to nije dovoljno za repliku. Nije pomenuta DS. Da jeste, vi opet nemate pravo, ima ovlašćeni predstavnik ili u ovom slučaju predsednik poslaničke grupe gospodin Stefanović.
Ja stvarno i pored nabolje volje i želje ne vidim u izlaganju gospođe Stojiljković nijednu mogućnost da ja vama mogu dati repliku. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
Da li sam u pravu, gospodine Stefanoviću?