Trinaesto vanredno zasedanje, 13.07.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Trinaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/309-15

13.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:20

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 93 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 137 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju sledeći narodni poslanici Zlata Đerić, Branko Đurović, Vladimir Marinković, Dragan Šutanovac, Dušan Milisavljević, Vladimir Pavićević, Jovana Jovanović.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika i, izuzetno, za ponedeljak, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda koji je utvrđen u zahtevu Vlade.
Dostavljeni su vam zapisnici sednice 9. i 10. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Pošto današnjoj sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa ovih sednica.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice 9. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 16, 17, 18. i 19. juna 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 133, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutnih 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice 9. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice 10. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, održane 22. i 24. juna 2015. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 134, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 12 od ukupno prisutnih 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice 10. vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u saziv sednice 13. vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2015. godini, koja je sazvana na zahtev Vlade, dostavljen vam je i zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnom redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za sednicu 13. vanrednog zasedanja određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu,
2. Predlog zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, i
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji.
Narodni poslanik Aleksandar Marković, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157…
(Marko Đurišić, sa mesta: Poslovnik.)
Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Hvala.
Ja sam tražio povredu Poslovnika za ovo što vi tek treba da izgovorite, pošto mi obično ne date reč kada izgovorite, a to je objedinjavanje rasprave po članu 157. koji ste hteli sada da pročitate.
Znači, ponovo imamo predlog da se objedine dve tačke dnevnog reda, a suprotno članu 157. Poslovnika koji kaže u stavu 2. – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu zakona obavlja posebno.
Ja nisam uspeo, čitajući zakone, ni obrazloženja Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i zakona o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji, da nađem nikakvu zajedničku vezu, ni međusobno uslovljena rešenja. Jedino što bi moglo da ih spoji je činjenica da je ispred Vlade ovlašćena potpredsednica Vlade gospođa Mihajlović da obrazlaže ove zakone. Nikakvu međusobnu uslovljenost i povezana rešenja nisam mogao da pronađem, kako stoji u članu 157.
Molim vas da ovaj predlog, pošto nije u skladu sa Poslovnikom, a vaša je obaveza po članu 27. Poslovnika da se starate o primeni Poslovnika, ne stavite na dnevni red, jer je nemoguće i bilo bi suprotno Poslovniku da se obavi zajednička rasprava o ova dva predloga zakona. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Uvek ste dobili reč kada ste tražili, po članu 157, povredu Poslovnika, ali ono što vi nikada nećete da shvatite ili ne želite, a to je da i drugi poslanici imaju pravo da se pozovu na Poslovnik. To je član 92. stav 2. i član 150. stav 7, a na plenumu je da odluči da li će usvojiti predlog poslanika koji se pozove na ove članove i spojiti raspravu ili ne. Tu vaše pojedinačno razmišljanje ne znači ništa naspram raspoloženja i odluke većine poslanika u ovom parlamentu. Tu povrede Poslovnika nema baš nikakve, niti može poslanik da povredi Poslovnik. To ne postoji, a pošto nije ništa izglasano, moja je dužnost da predloge poslanika stavim na glasanje, ne postoji ni moja povreda Poslovnika, niti bilo kog drugog ko predsedava sednicom, niti ljudi koji pripremaju sednice, a oni manje znaju Poslovnik od vas.
Znači, molim vas da Poslovnik čitate od prvog do poslednjeg člana. Jako je važno povezivati stvari međusobno. To pravnici znaju da jedna norma ne ide bez druge, a stavove, pogotovo, jedan za drugim.
Poslaniče, niste u pravu. Pokušavam nekako da vam pomognem kada se pozivate na član 157. Ne možete suzbiti demokratiju i glasanje u ovom parlamentu. Tu vam ne mogu pomoći. Možemo da glasamo reda radi, ali uopšte niste u pravu.
(Marko Đurišić, sa mesta: Da glasamo.)
Naravno da ćemo glasati.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Gospođo predsednice, nekako je postala tradicija da svaku sednicu počinjemo na istovetan način. Reklamiram povredu Poslovnika, član 108. stav 1. Neću tražiti da se Skupština izjašnjava o ovome.
U prilog argumentaciji koju ste malopre dali, podsetiću i podsetiću kolegu koji nekako uporno reklamira povredu Poslovnika, žaleći se što su dve tačke dnevnog reda spojene u jednu objedinjenu raspravu. Podsetiću da je 5. maja ova Narodna skupština raspravljala o spojenih 97 tačaka, pa smo tako spajali Zakon o pivu zajedno sa Zakonom o šumama. Ne znam kakve veze imaju, osim ako šumari ne konzumiraju pivo, verovatno posle radnog vremena, a sve to zajedno sa Zakonom o meteorologiji. Ne znam kakve veze pivo ima sa meteorologijom, a sve sa Zakonom o vodama, pa sve to sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu. To nije smetalo kolegi koji reklamira povredu Poslovnika zato što je kolega Marković predložio spajanje dve tačke dnevnog reda.
Imamo 29. maj 2009. godine, to nije individualni slučaj, kada su spojene 64 tačke dnevnog reda. Ne dve, već 64 tačke dnevnog reda, pa je tako spojen Zakon o dobrobiti životinja sa Zakonom o etanolu. Kakve veze ima etanol sa Zakonom o bezbednosti životinja?
Voleo bih da mi kolege koje su tada glasale za objedinjenu raspravu objasne, a sada im smeta i kažu kakve veze ima Zakon o poplavama sa zakonima koji su danas predloženi. Takođe, 11. decembar 2009. godine, 57 tačaka dnevnog reda.
Da ne bi bilo da stalno gledamo u prošlost, ovaj saziv Narodne skupštine za više od godinu dana …
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Završavam.
… najviše je imao 12 spojenih tačaka u jednu. Ne 97, ne po 60 i nešto, već najviše 12 što je veliki iskorak u poštovanju Narodne skupštine.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Dakle, ne tražite glasanje? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog o spajanju rasprave u zajednički načelni pretres.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 136, protiv – devet, uzdržanih – nema, nije glasalo devet od ukupno prisutnih 154 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Damljanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mr Đorđe Milić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ljubomir Aksentijević, posebni savetnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji.
Da li želi reč predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture­? (Da.)
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, drage poslanice i poslanici, ispred vas je danas jedan Predlog zakona koji je veoma važan za Srbiju, pogotovo kada govorimo o povećanju uslova, odnosno poboljšanju uslova investiranja i ako govorimo o povećanju investicija i naravno same zaposlenosti.
Pre nego što krenem da objašnjavam zakon, imam potrebu takođe da kažem da sve što smo prethodnih godinu dana uradili, a tiče se Vlade i Ministarstva građevinarstva, jeste upravo pokušaj da kroz adekvatna zakonska rešenja obezbedimo da se u Srbiji gradi. I u Srbiji se danas gradi upravo zbog toga što smo i prošle godine doneli važan zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji za koji ja danas mogu da kažem da živi, za razliku od drugih prethodnih zakonskih rešenja koje ispravljamo, pa upravo i današnjim predlogom Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine mi ispravljamo greške koje nismo napravili i zbog kojih imamo situaciju da određeni subjekti, bilo da su iz privatizacije, stečaja, sportska društva, ili oni koji su dobili pravo korišćenja od lokalnih samouprava, nisu priveli zemljište nameni, nisu mogli da grade i samim tim su zaustavili svoj proces bilo proizvodnje, industrije, jednostavno zapošljavanja.
Dakle, mi želimo da okončamo svojinsku transformaciju na građevinskom zemljištu, želimo da privedemo urbanističkoj nameni građevinsko zemljište i da povećamo, pre svega, prihode, dakle, ne samo budžeta Srbije, pokrajine, nego i lokalnih samouprava.
Institut konverzije uveden je već 2009. godine. Odlukom takođe iz 2013. godine Ustavnog suda osporena je mogućnost da se konverzija vrši na način koji je tada bio predviđen i zbog toga smo imali definitivno i zastoj kada govorimo o gradnji i investiranju.
Zakonom koji je ispred vas omogućena je konverzija, omogućena je konverzija, dakle, u pravo svojine ili pravo dugoročnog zakupa uz određenu naknadu. Naknada je po tržišnoj vrednosti uz naravno mogućnosti koje će definisati Vlada Srbije kroz uredbu mogućnosti smanjenja te naknade. Međutim, ovo pitanje dugi niz godina je bilo političko pitanje i mi smo upravo pokušali da to političko pitanje iz te sfere politike prebacimo na ono što se zove ekonomija i da to postane ekonomsko pitanje i kada smo govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji ja sam rekla da ćemo mi prvo uraditi analizu efekata Zakona o konverziji, a tek onda pred vas doći predložiti odnosno dati nacrt ovog zakona.
Uradili smo tu analizu. Uzeli smo podatke od 137 lokalnih samouprava i opština o površini građevinskog zemljišta na kojima su lica nosioci konverzije upisani kao nosioci prava korišćenja. Dobili smo podatke od institucija, kao što su Republički geodetski zavod o ukupnoj površini građevinskog zemljišta. Dobili smo podatke od Agencije za restituciju o svima onima koji potražuju bilo novac, bilo zemljište. Dobili smo podatke od Agencije za privatizaciju o broju privatizovani privrednih subjekata, kao i broju privrednih subjekata u restrukturiranju i dobili smo podatke od Poreske uprave o tržišnoj vrednosti građevinskoj zemljišta.
Dakle, to su relevantne institucije i svi podaci koji stoje u ekonomskoj analizi, a mislim da ih imate u obrazloženju ovog zakona, su bili osnova na osnovu čega smo predložili Predlog ovog zakona.
Zašto smo to uradili? Uradili smo zato što želimo da utvrdimo orijentacionu vrednost građevinskog zemljišta i došli smo do nekoliko važnih informacija, a to je da ukupna vrednost građevinskog zemljišta u RS iznosi 661.015 hektara, a da predmet ovog zakona, predmet Zakona o konverziji, da se tako izražavam brže, jeste 531.042 hektara, odnosno 0,80% od ukupnog građevinskog zemljišta. Da je vrednost prema procenama Poreske uprave tog zemljišta 1,4 milijarde evra. Dakle, to su podaci koje smo dobili na osnovu ekonomske analize koja je napravljena.
Ova pravna situacija koja postoji već dugi niz godina i koja je onemogućila praktično da se nastavi da se gradi mora da bude rešena i ovim zakonom mi ćemo zatvoriti i konačno završiti priču koju govorimo oko svojinske transformacije građevinskog zemljišta.
Imali smo široku javnu raspravu od Beograda, Niša, Novog Sada, Kruševca, Užica. Pored toga, svim potencijalnim i relevantnim partnerima je nacrt zakona dat na mišljenje. Komentare koje smo dobija smo zajedno sa njima usklađivali, odnosno ubacivali u ovaj zakon želeći da upravo dobijemo jedno kvalitetno zakonskom rešenje.
Zatim, ono što je veoma važno, a to je da je ovaj zakon, odnosno Predlog ovog zakona u skladu sa Ustavom RS, budući da smo upravo u prethodnom periodu imali problem sa odlukom Ustavnog suda jer prethodno rešenje i uredbe koju je Vlada donosila, koju su prethodne vlade donosile nije bila u skladu sa Ustavom.
Pored konverzije za koju smatramo da ovim zakonom može da se izvrši pravo korišćenja, pravo svojine, ovaj zakon je jednostavan, administrativno lako sprovodiv, u roku od 30 dana je, po našoj proceni, moguće izvršiti konverziju. Osim toga, ovim zakonom smo dali mogućnost da do trenutka prava svojine može se ići u pravo zakupa na 99 godina tako što se tržišna vrednost građevinskog zemljišta deli sa 99 i dobija se godišnja naknada koja mora da se plati.
Naknada koja se naplaćuje se raspodeljuje na dva jednaka dela, da tako kažem. Jedan deo ide Fondu za restituciju, Agenciji za restituciju, a drugi deo budžetu Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.
Procene govore da u narednih dve do tri godine je moguće na taj način skupiti oko 630 miliona evra na strani Fonda za restituciju i isto toliko na strani budžeta Srbije, pokrajine i lokalne samouprave.
Naravno da postoji i pravo na umanjenje naknade. Pravo na umanjenje naknade kada govorimo o neizgrađenom građevinskom zemljištu odnosi se pre svega na stepen razvijenosti lokalne samouprave pošto, kao što znate, postoji određeni broj lokalnih samouprava koje su devastirane i nerazvijene i u tom smislu će sasvim sigurno postojati umanjenje naknade i to će biti uređeno uredbom koju će doneti Vlada Srbije u narednih najkasnije i najviše 30 dana.
Kada je izgrađeno građevinsko zemljište onda se od tržišne cene odbija cena zemljišta koja je ispod objekta. Ukoliko je u pitanju neki industrijski ili proizvodni kompleks onda se ne obračunava zemljište koje je planirano za javnu namenu, putevi i sve ono što uz to ide.
Ja se nadam da ćemo uz raspravu koju imamo danas i uz sve komentare koji mogu da pomognu da ovaj nacrt zakona koji je potrebno bude još bolji bez obzira na sve javne rasprave i na sve dogovore koje smo imali upravo sa potencijalnim investitorima i domaćim i stranim i organizacijama poput Privredne komore Srbije, Privredne komore Beograda, Naleda, svih privrednih komora od američkih i svih ostalih, saveta stranih investitora itd, sve vaše sugestije i komentare koji mogu da pomognu da ovaj zakon bude još bolji su dobrodošli. Hvala vam.
Naravno, još jedan Predlog zakona je ispred vas budući da je poslanik pominjao zašto se objedinjuje. Možemo tako da tumačimo da je to i zato što sam kao potpredsednik Vlade ovde, ali mogu da vam kažem da mi kada govorimo o Zakonu o poplavama, da opet govorim skraćeno, jedina promena koju danas predlažemo, a ja ću obrazložiti zašto, jeste da se produži dejstvo zakona do decembra 2015. godine, odnosno ove godine, budući da postoji, da jednostavno određeni poslovi nisu još uvek završeni ne zato što Srbija nešto nije završila, nego zbog toga što je upravljanje sredstvima Fonda solidarnosti ukupne vrednosti oko 60,2 miliona evra Kancelarija, identifikovano Sporazumom sa EU, kao telo koje je odgovorno za upravljanje ovim sredstvima. Sredstva su uplaćena u maju 2015. godine.
Prema tome, to je jedan od razloga koji svakako traži da ta kancelarija nastavi da radi, a mora da radi naravno u skladu sa zakonom. Vrlo važan, za mene, značajan razlog zašto produžavamo dejstvo ovog zakona jeste što uporedo radimo već nekoliko meseci na sistemskom zakonu, zakonu o upravljanju rizikom od katastrofa koji do sada kao zakon nije postojao. Prema tome, onog trenutka kada budemo taj zakon stavili u javnu raspravu i doneli ga samim tim onda će prestati i dejstvo ovog zakona.
Naravno, otvorena sam da pričamo o tome. Ima još puno argumenata zašto tražimo produžetak i zašto molimo poslanike da prihvate produžetak Zakona o poplavama do kraja ove godine. Hvala vam lepo.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih Odbora žele reč?
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.
...
Nova Srbija

Dragan Jovanović

Nova Srbija
Uvažena predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ispred nas je zakon kojim sam već pominjao ovde na plenumu kada su bili neki drugi zakoni, pre svega, kada je ministar privrede gospodin Sertić izlagao izmene Zakona o privatizaciji, i gde sam tada rekao da je Zakon o konverziji preko potreban kao jedan od ključnih zakona da bi jednostavno se investicije u Srbiji otkočile i da bi Srbija mogla da krene napred.
Moram da kažem, uvažena gospođo Mihajlović, da sam malo danas u nezahvalnoj poziciji. S jedne strane, govorim kao predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije i podržavam Predlog zakona, a sa druge strane, dolazim iz porodice koja je pretrpela, nažalost, velike štete i čija je imovina nacionalizovana posle 1945. godine.
Moja porodica je jedan od osnivača i lige za restituciju. Dolazim iz opštine Topola, koja je zbog istorijskog nasleđa 1945. godine doživela divljačku nacionalizaciju i čije posledice trpi i dan danas. Nažalost, situacija je takva i lično sam i dobio dopis, pre svega, lige za restituciju koja izražava određena neslaganja sa Predlogom zakona, ali, kažem i u svoje ime i u ime stranke kojoj pripadam, sa tim se ne slažem.
Šta je ključa stvar koju hoću ovde da, pre svega, pomenem kao nešto zbog čega podržavam ovaj zakon. Ovaj zakon ima samo 23 člana, dosta je jasan. Međutim, ima određene male nedostatke, neke sam i amandmanima predložio da se otklone, a neke možemo i ovako, da kažem, u ovoj načelnoj raspravi dotaći, pa očekujem i neke konkretne odgovore na određena pitanja.
Najpre, pomenuli ste da ćemo posle donošenja ovog zakona imati uredbu Vlade, koja će biti doneta u roku od 30 dana od usvajanja ovog zakona, ali ono što je najveći problem jeste kada lokalne samouprave budu određivale cenu konverzije. To je sada prvi problem koji se javlja. U zakonu se kaže – cena konverzije će se određivati prema stepenu razvijenosti opština. Vi znate, upravo sam i ovde pred vama govorio da je najveći problem trenutno u Srbiji upravo ta, moram da kažem, jedna raspodela koja je ostala kao zaostavština još vremena Mlađana Dinkića, koji je stepen razvijenosti opština štelovao prema potrebi tamo gde je on bio na vlasti, pa tamo gde je on bio na vlasti te opštine su bile, moram da pomenem, da se niko ne ljuti ovde, primer Loznice koja je uvek bila na nekom trećem stepenu i uvek je dobijala najviše sredstava, za razliku nekih drugih opština koje su u to vreme bile opozicione toj vlasti i koje su uvek bile u prvoj grupi da bi dobili najmanje sredstava.
Uvažena gospođo Mihajlović, zbog toga tu uredbu podhitno promeniti, ako uopšte mislimo da cena konverzije bude, hajde da kažem, pravična za sve.
Šta je još jedna stvar koju ste pomenuli, a koja, možda čak u ovom uvodnom delu i niste spomenuli, a tiče se državne pomoći. Vrlo bitna stvar u ovom zakonu i nešto što se bojim da može dovesti do određenih zloupotreba i korupcije pri primeni ovog zakona, koje dobro osmišljen. Zašto vam ovo govorim? Zato što ste ostavili prostor da budući investitori koji su kupili zemljište, imaju ga na korišćenje kao fizička ili kao pravna lica, mogu se pojaviti u lokalnoj samoupravi i na osnovu planova detaljne regulacije reći – mi hoćemo na ovoj parceli na osnovu stepeni zauzetosti u budućem vremenskom periodu da gradimo još objekata, silosa, bilo čega drugog, i svo to zemljište ispod tih pretpostavljenih objekata ne ulazi u cenu konverzije. Zatim, ono što ste još naveli, što mislim takođe da je bespotrebno, da lokalne samouprave pribavljaju nekakve izjave od budućih investitora, koliko će oni zapošljavati radnika.
Bojim se, možemo u lokalnim samoupravama bilo kakve izjave da uzimamo od investitora, ali šta je ono što će garantovati da će ti investitori ispoštovati onda to, ako kažu da će zaposliti 100, 200 ili 300 ljudi? Sa jedne strane, dobiće oslobađanje na tom delu zemljišta koje se nalazi ispod budućih navedenih objekata, naravno, to zemljište ispod objekata prati sudbinu samih objekata, ali nemamo nikakvu garanciju osim određenih dogovora koji se mogu praviti između tih nekakvih investitora i lokalnih samouprava. Na taj način može doći do određene zloupotrebe.
Šta je još važno kod ovog zakona? Kod ovog zakona takođe, gospođo Mihajlović, celokupna procedura se nalazi kod lokalnih samouprava. Zbog kolega poslanika i zbog javnosti treba jasno istaći da celokupnu proceduru buduće konverzije rade lokalne samouprave, odnosno opštine i gradovi.
Najpre, član 3. ovog zakona, moram i kao dugogodišnji predsednik opštine samo da ga iščitam zbog javnosti, član 3. koji utvrđuje visinu naknade kaže – visinu naknade za konverziju utvrđuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne odnose, u skladu sa aktom o utvrđivanju prosečne cene kvadratnog metra odgovarajuće nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza na imovinu, donetih od strane jedinice lokalne samouprave na teritoriji na kojoj se nalazi građevinsko zemljište za koji je podnet zahtev za konverziju, i sprovedenog postupka u skladu sa ovim zakonom o tržišnoj vrednosti predmetnog građevinskog zemljišta, u skladu sa propisom kojim se uređuje porez na imovinu.
Ako sam ja predsednik opštine 10 godina i apsolutno ne mogu da se snađem u ovom članu, mogu samo da pretpostavim kako je običnom građaninu koji će ovo da čita. Najpre, uopšte mi nije jasno zašto ste nešto što je finansijski deo vezali za organ lokalne samouprave koji je zadužen za imovinsko-pravne odnose? Mislim da je bilo pravičnije i mnogo lakše, i za buduće stranke i za građane, da sve što se tiče finansijskog dela rade poreske lokalne uprave, koje prosto kod sebe već imaju bazu podataka koliko koje zemljište vredi, na kojoj parceli, u kojoj zoni, a da samo imovinsko-pravno služba Odeljenja za urbanizam lokalnih samouprava daje saglasnost da li je to zemljište podložno konverziji ili ne, a da celokupnu proceduru sprovodi lokalna poreska uprava. Onda bi bilo mnogo lakše za građane da se snađu u celoj ovoj priči.
Takođe, ono što je važno, moram da kažem par rečenica o samoj proceduri. Procedura sledeća, da ja, ako sam vlasnik pravnog lica koje ima zemljište koje podleže konverziji, dolazim u opštinu, tražim to Odeljenje za imovinsko-pravne odnose, tamo podnosim zahtev, oni u roku od pet dana da li je taj zahtev validan ili nije. Ako nije validan, traže u roku od osam dana određene dopune, ako vi te dopune nemate, a smatrate da ih nepravedno od vas traži organ lokalne samouprave, imate pravo žalbe u Ministarstvu za infrastrukturu i to je jedini deo gde se pominje Ministarstvo za infrastrukturu.
Ono što je takođe kod ovog zakona interesantno, to je nešto što smo mi još u avgustu prošle godine na jednoj od javnih rasprava na Odboru za infrastrukturu pominjali, a to je sada plaćanje naknade, ako neko hoće u celosti da plati konverziju, za određen broj hektara, ari ili već koliko toga ima. Tada smo stali na stanovište da je opravdano da se da popust, odnosno diskont otprilike na 50%. Sada u Predlogu zakona se pojavljuje 30%.
Uvažena gospođo Mihajlović, iskreno verujem, i poslanička grupa Nove Srbije, da je trebalo da ostane stari predlog od 50%, ne da bismo mi sada branili te investitore, odnosno poslodavce, a, da kažem, smanjivali ovaj deo koji treba da odlazi i u Fond za restituciju, da upravo porodice sličnoj mojoj mogu sutra dobiti određenu nadoknadu, već iskreno verujem da su ti ljudi jedom već to plaćali.
Znači, oni su putem aukcije tendera kupili firme kao pravna lica, platili su to ili su to kupili iz stečajnog postupka, ali su opet platili određenu cenu i sada će platiti po nekakvoj tržišnoj vrednosti koju će određivati lokalne samouprave ponovo 70% od te tržišne cene, ako plaćaju odjednom u gotovini, ili će imati pravo to da plate u 60 mesečnih rata, ali bez ikakvog popusta. Iako plaćaju 60 mesečnih rata, tada će morati da daju i sredstva obezbeđenja. Znači, moraće da daju bankarsku garanciju ili će morati da daju hipoteku. Slažem se i tu ste u pravu kada kažete - to je po zakonu, ali treba da znate da je to za poslodavca takođe opterećenje, jer bankarska garancija košta, tako da je to jedno stvarno dodatno opterećenje.
Već sam pomenuo državnu pomoć i samo zbog javnosti da kažem da državnu pomoć definišemo kao pomoć koju privrednicima daju ili lokalne samouprave ili država, ali prosto zakonski se tretira kao državna pomoć. Na nju daje saglasnost Komisija za državnu pomoć Vlade Republike Srbije, bez obzira na iznose koje ili daju lokalne samouprave, ili daje Vlada Republike Srbije, ili Vlada AP Vojvodine. Zbog toga još jednom da prosto ponovim da smatram da je ova državna pomoć potpuno nepotrebna u ovom zakonu i može samo da proizvede određene zloupotrebe.
Sada oko novčanog dela koji ste već pomenuli u uvodnom delu još jednom da ponovimo da otprilike građevinskog zemljišta u Srbiji ima oko 640.000 hektara, da je nekih 5.400 hektara, da tako kažem, sutra podložno konverziji, ali to ne znači, isto da kažem zbog javnosti, da će sutra svi da pohrle da urade odmah konverziju. Dakle, uradiće oni kojima je potrebno pre svega zbog gradnje, ili neko ko će sutra prodavati to zemljište, pa hoće da ga pravno reši.
Ono što je važno, to je taj paritet koji ste predložili u zakonu, a tiče se novca koji će ići ka državi, odnosno ka Fondu za restituciju. Onda ste dali interesantan predlog i ja sam tu takođe intervenisao sa amandmanom, da kod zemljišta koje se vodi na državu, a moram da napomenem, uopšte ne znam da li ste imali taj podatak, a ja ga zvanično imam, da 92% zemljišta od ovih ukupno 5.400 hektara se vodi na Republiku Srbiju. Znači, samo 8% u državi Srbiji se vodi na lokalne samouprave i na AP Vojvodinu, što znači da se preko 90% vodi na Republiku Srbiju. Vi ste predvideli da u zakonu zemljište koje se vodi na Republiku Srbiju, od novca koji se dobije putem konverzije, 50% ide Republici, a 50% ide u Fond za restituciju.
Dakle, ko čita i ne zna ove procente rekao bi da je to super i da je to u redu. Iako lokalne samouprave 90% sprovode ovaj zakon, u praksi će dobiti mrvice ili neće dobiti gotovo ništa. Zato sam predložio amandman da se od ovog dela bar jedna petina, znači samo jedna petina, što bi od ukupnog iznosa bilo 10%, ide u budžet lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština. Smatram da je to pravično i smatram da je to pošteno upravo zbog ovog visokog procenta da se to zemljište, iako se nalazi na teritoriji lokalnih samouprava, vodi na Republiku Srbiju. To je nešto što prosto smatram kao opravdano i smatram da se na takav način može prihvatiti.
Još jednom da napomenem da smo se mi u Srbiji prosto svi skupa nadali da će priča restitucije ići brže, ali se nadam iskreno, pomenuli ste i Agenciju za restituciju, da će nakon dobijanja određenih sredstava i putem konverzije taj proces da se otkoči, da taj proces krene brže i da ljudi koji ne mogu, da tako kažem, naturalno da dobiju objekte, zemljište, da će moći brže da dobijaju te vaučere, kako bi sutra dobili nekakvu nadoknadu za to što im je oduzeto.
Sa druge strane, uvažena ministarko, vi ste pomenuli i Republički geodetski zavod kao instituciju koja vam je određene podatke prosledila. Još jednom moram da se požalim na rad tog organa. Ako hoćemo da i ova konverzija bude što brža i ako hoćemo da ona bude što efikasnija, najljubaznije vas molim da prosto pogledate kako funkcionišu ti katastari, pre svega po lokalnim samoupravama širom Srbije, da to nažalost ni na šta ne lični, da to tako godinama ide i da mi to svi nekako ćutke gledamo i trpimo jedan nerad, jedan javašluk. Neko to mora jednom da prekine, a ja se nadam da ste vi sa vašom energijom dovoljno snažni da to možete da uradite, da se taj katastar uredi i da on počne normalno da radi svoj posao.
Uz ova pre svega konkretna pitanja koja sam izneo, želim vam iskreno svaku sreću u primeni ovog zakona, jer ovaj zakon je preko potreban Srbiji. Daću jedan mali primer. Kada je pre nekoliko dana i premijer Vučić bio sa mnom u jednoj poseti vinariji Oplenac u Topoli, prvo pitanje investitora je bilo – kad će zakon o konverziji? Znači, to je prvo pitanje, da bi se prosto posao širio, a naročito strani investitori hoće da znaju jednostavno šta je čije i hoće da zemljište imaju u svom vlasništvu. Kod njih pojam korišćenja apsolutno ne stoji.
Moram samo da istaknem, ovde u obrazloženju se kaže da ćemo imati bolju naplatu poreza na imovinu. To koliko će lokalne samouprave dobiti od toga, to je relativno pitanje, jer mi sada imamo i objedinjenu stopu za pravna lica lokalnih samouprava, koja je 0,4% od tržišne vrednosti, tako da tu apsolutno nije ni bitno da li neko ima korišćenje ili ima vlasništvo, ta suma se neće menjati. Ali, suština je veoma važna, da ćemo korak po korak ići ka uređenoj imovini i imaćemo pre svega mogućnost da od fizičkih lica, koja će sutra ući u konverziju, na jedan lakši način naplatimo i u lokalnim samoupravama porez na imovinu, što se može odraziti na prihode lokalnih samouprava, jer oni sada, da tako kažem, uspešnim fingiranjem apsolutno sa ovakvim statusom korišćenja državnog zemljišta bez konverzije izbegavaju plaćanje poreza na imovinu.
Sa ovim završavam, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati zakon u načelu, a nadamo se da ćete prihvatiti naše amandmane. Hvala puno.