Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Ustali ste gospodine Božoviću, zbog čega?
(Balša Božović, s mesta: Imam valjda pravo na repliku.)
Da li mislite da imate pravo na repliku?
(Jovan Marković, s mesta: Pa, Demokratska strana je pomenuta 15 puta.)
Petnaest puta je pomenuta Demokratska stranka.
Izvolite, na pominjanje Demokratske stranke, samo sam želeo da čujem od vas osnovu, bez da vam sufliraju gospodin Marković i ostali.
Izvolite, gospodine Božoviću, replika dva minuta.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Mihajlović, dakle vi igrate partiju šaha, a preko puta vas je državni i interes naroda. Ja vas molim da pazite na svaki potez, jer morate da znate da posle svake partije šaha i kralj i pijun idu u istu kutiju.
Mi smo tajkunima naplaćivali nešto što im vi danas dajete besplatno. Toliko o interesima građana i interesima Srbije. Demokratska stranka je 2009. godine rekla svako ko je na takav način stekao imovinu mora da plati, vi im to danas dajete bez naknade.
Pričate o dozvolama za sedam dana, a ne znam da li znate da je u Beogradu koji je najveći građevinski centar u Srbiji, nekad bio i u jugoistočnoj Evropi za vreme Demokratske stranke, imate izdatih ove godine 30 dozvola. Trideset dozvola i pričate o nečemu što je podstaklo razvoj građevinske industrije. Mislim da je to i vama samima smešno.
Govorite o sporu Luke Beograd, mnogi sporovi su se vrlo brzo završili onako kako je to bilo u interesu određenih političkih i finansijskih partnera, pa ne sumnjam da će se isto tako završiti i ovaj spor. Kada pričate o komorama koje su lobirale, ne postoji nijedna komora gde je najglasniji glas za konverziju bez naknade, nije bila Luka Beograd. A zašto bi to radila ako je u sporu sa Republikom Srbijom.
Ovo je ono zbog čega se donosi ovaj zakon. Ovo je snimak iz satelita zemljišta najveće vrednosti u Gradu Beogradu. Zapadno od Pančevačkog mosta je nešto što predstavlja zemljište koje ste dali bez naknade Luci Beograd.

Zahvaljujem gospodine Božoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade doktor Zorana Mihajlović. Izvolite.

Opet bih vas zamolila da sednete sa vašim ministrom u senci koji je do duše napravio opšti haos, ali da sednete sa vašim ministrom u senci i da porazgovarate malo o ovom zakonu i da još jednom pročitate ovaj zakon zbog toga što opet sve što govorite nije tačno. Dakle, to bez naknade je zemljište samo za redovnu upotrebu, ovaj zakon i ovo što radi ova Vlada nije partija šaha. Opet ste u autoprojekciji zato što kada govorimo o partiji šaha onda ste vi tu verovatno u pravu, ali mi radimo u interesu građana i u interesu, pre svega u javnom interesu.
Pominjete dakle Vladu kako kažete u interesu tajkuna, pominjete sud, kažete da i sud ne radi kako treba. Ja zaista ne razumem o čemu vi govorite. Dakle, Zakon o konverziji zemljišta je tu da bi rešio probleme koje ste napravili. Sve što ste uradili u prethodnih deset godina uradili ste od pozadi, po redosledu koji nije bio prirodan i normalna ni za jednu državu, jedino ste vi to uradili u Srbiji. Napravili ste sumnjive, pljačkaške privatizacije, pa ste tek onda krenuli u rešavanje svojine, pa ste na kraju napravili zakon koji je protivustavan i danas govorite o tome da ovaj zakon nije dobar.
Kada govorite o izdavanju građevinskih dozvola samo da vam kažem u prethodnih tri meseca izdato je ukupno 2.800 građevinskih dozvola na teritoriji Srbije što je 35% više nego za tri meseca prethodne godine. Toliko o Zakonu o planiranju i izgradnji za koji takođe tvrdite da nije dobar.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvažena gospođo Mihajlović, koleginice i kolege narodni poslanici, posle usvojenih izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i zaista uspešne implementacije zakona u praksi jedan od najvažnijih zakona iz oblasti građevinarstva, iz oblasti ekonomije, iz finansijskog sektora je upravo Zakon o konverziji o kojem danas raspravljamo.
Važan je zakon o konverziji zbog toga što utiče na promenu oblika svojine iz korisništva u vlasništvo, a odnosi se na državnu imovinu koja je u svakoj zemlji najvažniji resurs, i upravo zbog toga ovom zakonu i uopšte ovom problemu trebamo da priđemo sa mnogo odgovornosti i mnogo pažnje.
Konverziju nikako ne treba posmatrati kao sredstvo kojim će se ispraviti greške koje su počinjene lošom privatizacijom. Mi smo inače zemlja u kojoj se godinama različito tretiraju pravo na objektima kao vlasništvo i pravo na zemljištu na kojem su isti ti objekti izgrađeni kao korisništvu.
Stupanjem na snagu Ustava 2006. godine, taj problem je počeo da se rešava. Stvorena je pravna mogućnost da građevinsko zemljište, osim u državnoj svojini, može da bude i u privatnoj svojini.
Procena je da od 21 milion katastarskih parcela u Srbiji, trećinu čini građevinsko zemljište. Neke podatke smo čuli i od vas. Ja raspolažem nekim podacima, doduše nisam baš uverena da su potpuno tačni. Podaci su iz katastra i govore o tome da je nakon što je Zakonom o planiranju i izgradnji 2009. godine uopšte uveden institut konverzije, kao način pretvaranja prava korišćenja u pravo svojina na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, da je podneto oko 15.000 zahteva za konverziju uz naknadu, od čega je prema izveštaju Uprave za trezor Ministarstva finansija izvršeno negde oko 900 transakcija. Mi smo čuli od vas da je jedna u Beogradu. Ovo se odnosi na celu Srbiju. Kažem, nisam sigurna da je ovaj podatak tačan, i da je naplaćeno negde oko 250 miliona dinara.
Jasno je da, iz iskustva koje svi mi imamo, institut konverzije nije zaživeo ni u obimu, ni u obliku u kakvom je trebao, a glavni problem dosadašnjeg zakonskog rešenja je u stvari, pogrešan koncept na kome je konverzija bazirana.
I sami ste rekli da nije između ostalog bilo ni političke volje da se taj problem reši onako kako treba, a to se sve negativno odrazilo i na građevinsku industriju i na nameru investitora da grade, jer, pre svega, investitori koji grade žele da na zemljištu na kojem grade imaju svojinu. Strani investitori uopšte ne prepoznaju pravo korišćenja već samo pravo svojine, tako da je uopšte ovo donošenje zakona o konverziji uticalo da upravo građevinarstvo, iz tog razloga, u izvesnoj meri stane.
Za državu veliki problem predstavljaju oni korisnici građevinskog zemljišta koji su to zemljište dobijali pre 2003. godine, po uslovima i po zakonima koji su u to vreme važili i tu je postojao rok da se to zemljište privede nameni.
Vi ste pomenuli da izvesne parcele nisu privedene nameri pa ste to doveli u vezu sa tim da zakon o konverziji nije donet, međutim, znate i sami da postoje i oni korisnici zemljišta koji su to zemljište upravo uzimali po tim uslovima pre 2003. godine, čekajući da se donese zakon o konverziji kojim bi im omogućio promenu korisništva u vlasništvo da bi to zemljište dalje preprodavali.
Konverzija je veoma osetljivo pitanje. Pre svega osetljivo pitanje za državu, osetljivo pitanje za sve one privrednike i investitore koji su kupovali preduzeća iz privatizacije ili iz stečaja. Osetljivo pitanje za sve učesnike u postupku restitucije, za sve one koji žele da grade a na zemljištu nemaju vlasništvo već korisništvo, i svi oni koji su u stvari zainteresovani da se ovaj problem reši imaju i različite interese i različite stavove i različita gledišta, tako da je zaista bilo teško napraviti zakon koji bi zadovoljio sve interese i uklopio se sa stavovima svih onih koji su zainteresovani za rešavanje pitanja.
Međutim, vi i sami znate da je suština svega pitanje koliko će koštati prenamena? Osim toga, naravno i način kojim će se konverzija izvršiti i da li će biti nekih olakšica, ali suština svega je koliko će prenamena koštati?
Pravni osnov za naplatu konverzije zemljišta nalazi se u činjenici da pravni subjekti koji su prodavani u postupku privatizacije nisu ni imali pravo vlasništva na zemljištu, već pravo korisništva. Svi oni koji su kupovali pravni subjekt znali su šta kupuju. Kupovali su kapital preduzeća, nisu kupovali zemljište.
S druge strane, znamo da se u cenu kada se kalkulisalo ko će platiti, kalkulisali su i vrednost zemljišta i da je u stvari najinteresantnije u svemu i bila lokacija na kojima se preduzeća nalaze, da je najinteresantnije bilo zemljište kojim preduzeća raspolažu i da je sve to i uticalo na cenu koju će oni platiti.
Država i zakon su tada to omogućavali iako se znalo da se uglavnom po nekim nižim cenama, neću da kažem u bescenje, je bilo i onih koji su zaista plaćali i neku realnu cenu, ali po nižim cenama kupovane su fabrike upravo da bi se to zemljište koristilo u komercijalne svrhe.
Sada postoji ovde neka polemika da li treba platiti, uopšte u javnom mnjenju, da li to zemljište treba platiti uz naknadu, da li treba osloboditi i bez plaćanja naknade, naš stav je da u slučajevima kada su preduzeća i fabrike kupovane ne da bi se nastavila delatnost, da bi se proširila proizvodnja, da bi se zapošljavali novi radnici, već kada su kupovane samo da bi se to zemljište preprodavalo ili kažem opet, gradilo u komercijalne svrhe, stav naše poslaničke grupe je naravno da konverzija treba da bude plaćena po tržišnoj ceni i da je u tim slučajevima konverziju u stvari treba posmatrati isključivo kao kupovinu zemljišta od države.
Ja se u jednom delu diskusije sa koleginicom Batić, koja se tiče člana 6, slažem. Ne slažem se da ste hteli bilo šta da uvedete na mala vrata naravno. Mislim da je samo ovde nedovoljno formulisan ovaj član, pa ostavlja prostora da se različito tumači. Mi nismo uložili amandman zato što mislim da ovaj član treba celokupan preraditi da ne ostavlja prostora da dolazimo u dilemu da možda neke firme koje su upravo iz navedenih razloga prodavane, odnosno kupovane, sada budu oslobođene plaćanja naknade za konverziju.
Međutim, postoji i jedna druga strana priče, šta sa onim privrednicima i investitorima koji su kupovali preduzeća, nastavili da se bave delatnošću tih preduzeća, zapošljavali nove radnike, širili proizvodnju, imaju zemljište nad kojim imaju pravo korišćenja i sada hoće na tom zemljištu da grade da bi i dalje proširili proizvodnju, da bi i dalje zapošljavali nove radnike? Da li se ovaj zakon u ovakvom obimu odnosi na njih ili ćete vi uredbom možda da oslobodite ili plaćanja konverzije u jednom delu ili na neki drugi način, ali mislim da svakako svima onima koji žele da dalje proširuju proizvodnju, da se i dalje bave istom delatnošću preduzeća, zapošljavaju radnike, da ih svakako treba na određeni način stimulisati?
Naročito je važno precizno i jasno utvrditi način utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti koja se odnosi i na objekte i na zemljište. Veoma je opasno ostaviti prostora da se utvrđivanje tržišne vrednosti nepokretnosti dvosmisleno tumači.
Ja nisam sigurna šta je Ustavni sud rekao u svojoj odluci kada je procena vrednosti nepokretnosti, da li i tu postoji jedan deo koji se odnosi da to treba da rade veštaci ili je ostavljen prostor da to mogu da rade poreske uprave, nisam sigurna, ali kažem da ipak kod ovog člana treba obratiti dosta pažnju i imati u vidu naravno da će tržišna vrednost zemljišta koja je u obavezi da se izvrši konverzija, upravo zbog te obaveze konverzije da će vrednost tog zemljišta sigurno biti umanjena.
Članom 5. Predloga zakona o konverziji, određuje se da je predmet konverzije izgrađeno ili neizgrađeno građevinsko zemljište. Pitanje za vas, gospođo Mihajlović, je - da li je za izgrađeno građevinsko zemljište uslov da se uz podnošenje zahteva za konverziju dostavi dokaz da objekat koji je izgrađen ili objekti, ukoliko ih ima više, koji su izgrađeni na tom zemljištu imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu? Da li je to obaveza i šta sa zemljištem za koje ne postoje planski dokumenti? Znate da u Srbiji još uvek ima opština gde planski dokumenti nisu urađeni. Pitam sa razlogom, jer sam u praksi naišla na slučajeve da je kao vlasnik zemljišta upisan grad, lokalna samouprave, nebitno. Nebitno je ni da li se radi o izgrađenoj ili neizgrađenoj građevinskoj parceli, već se radi o tome da građevinska parcela nije obuhvaćena planskim dokumentom, pa je postupak konverzije nemoguće sprovesti, jer vlasništvo nad zemljištem se ne može uspostaviti ako se ne zna status zemljišta. Čak i član 83, 84. Zakona o planiranju i izgradnji govori da se građevinsko zemljište koristi prema nameni koja je određena zakonom i planskim dokumentom.
Vraćam se na ono prvo pitanje - da li je u obavezi da se uz zahtev dostavi i građevinska i upotrebna parcela, jer se to traži kada je u pitanju konverzija zemljišta bez naknade? Mislim da je ovda možda trebalo tačno, s obzirom da znamo kako nam službe tumače zakone i kakvih problema kod tumačenja zakona ima, da je u ovom članu onda, ukoliko je potrebna i građevinska i upotrebna dozvola, da je trebalo tačno to i navesti.
Član 8. – pravo na umanjenje tržišne vrednosti građevinskog zemljišta imaju lica iz člana 1. stav 2. ovog zakona i tu se govori da pravo na umanjenje imaju za površinu zemljišta pod objektima koji su izgrađeni na katastarskoj parceli u skladu sa zakonom, a to su zgrade, silosi, pomoćni objekti itd. Šta ako investitor nije izgradio, opet se vraćam na ono prethodno pitanje, nije izgradio objekat u skladu sa zakonom, nema građevinsku dozvolu? Znači, njemu ne omogućavamo, jer tu dolazimo u problem legalizacije takvih objekata, jer prvo morate da imate svojinu da biste mogli objekta da legalizujete, znači, razumemo se oko toga. I, šta je sa objektima koji su upisani po posebnim uslovima? Znači, opet moramo da radimo svojinu na zemljištu, pa onda da krenemo na legalizaciju objekata.
S obzirom na kompleksnost problema koji se ovim zakonom pokušava rešiti i s obzirom na to da se prilikom pisanja ovog zakona morao ispoštovati niz smernica, počev od odluke Ustavnog suda, preko pravila koja nam nameće EU, pa do obaveze da se zaštite interesi svih zainteresovanih, jer nam je obaveza da ničija prava ne budu oštećena, smatram i naša poslanička grupa smatra da je ovaj zakon, uz sitne ispravke i uz prihvatanje naših amandmana dobro zakonsko rešenje, tako da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati Zakon o konverziji.
Kada govorimo o Zakonu o otklanjanju posledica poplava, životno važan zakon za sve nas, naročito za naše sugrađane koji žive u ugroženim područjima. Ko je jednom doživeo strahote koje poplave sa sobom nose, ne može se ni skoro ni lako osloboditi od straha od nekih novih nepogoda. Za sve ono što se dogodilo maja 2014. godine svi snosimo odgovornost i država i građani i lokalne samouprave. Dosta toga je urađeno, dosta toga je otklonjeno. Naravno, ostalo je još dosta toga da se uradi. Ima još dosta ugroženih i ima potrebe da se urade i klizišta i obale.
Treba raditi i na prevenciji. Treba uticati na građane da mi sami sebi moramo da obezbedimo zaštitu od poplava, od nepogoda takvog tipa, upravo našim odgovornim ponašanjem. Podržavamo produženje roka, čak smatramo da je možda ovaj rok trebalo da bude i duži.
Naravno, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Hvala vam na komentarima.
Da krenem od produženja vremena važenja Zakona o otklanjanju posledica od poplava, pogotovu tema prevencije koju ste pomenuli, koja je veoma važna. Mi prethodnih godinu dana, pored otklanjanja posledica od poplava, zaista mnogo radimo upravo na prevenciji. Između ostalog, mi imamo sada dogovor i sa Svetskom bankom na realizaciji projekta unapređenja sistema za odbranu od poplava, kroz izgradnju novih objekata u Smederevskoj Palanci, Aleksincu, Negotinu, Nišu, Somboru, Bačkoj Palanci, Raškoj i Novom Pazaru.
Pored toga, upravo kada sam pominjala dogovor i saradnju kancelarije sa delegacijom EU u vrednosti od 72 miliona evra, najveći deo se upravo odnosi na prevenciju od budućih poplava. Pored opreme za RHMZ, tu je nabavka mobilne opreme za zaštitu od poplava, tu je izrada sistema za rano upozoravanje, tu je čišćenje kanala za odvodnjavanje u Obrenovcu i Surčinu i izrada potpuno novih infrastrukturnih objekata za zaštitu. Dakle, sve je prevencija i sve je zaštita od poplava, kako u Mačvi, tako i u Valjevu, Svilajncu i Paraćinu.
Što se tiče Zakona o konverziji, nekoliko stvari. Oko člana 6. koji ste pominjali, mi smo potpuno saglasni da ga treba bolje formulisati i to ćemo zajedno kroz amandmane sigurno i uraditi. Ono što je važno da se zna, uredba koja će biti i koja jeste jedan jedini podzakonski akt koji će biti urađen u narednih mesec dana tiče se samo isključivo neizgrađenog građevinskog zemljišta, odnosno stepena razvijenosti lokalnih samouprava. Uredbom neće i ne mogu biti obuhvaćene lokalne samouprave i gradovi prvog i drugog stepena, dakle one koje imaju BDP po stanovniku iznad republičkog proseka ili u iznosu od 80 do 100%. To znači, recimo, maločas pomenuta Luka Beograd sasvim sigurno neće imati nikakvo umanjenje tržišne vrednosti zbog toga što je u pitanju neizgrađeno zemljište. Znači, platiće se sve. Suština ovog zakona jeste da se izvrši konverzija, da se ide u pravo svojine ili zakupa, ali da se sve to radi po tržišnim vrednostima.
Poreska uprava, naravno da postoji mogućnost, veštaci ili poreska uprava, to ste pitali. Mi smo izabrali poresku upravu. Ima dosta amandmana i predloga da se prihvati i mogućnost veštaka. O tome ćemo razgovarati na samom odboru. Poreska uprava je prva institucija za koju smo smatrali da može da utvrdi tržišnu vrednost građevinskog izgrađenog i neizgrađenog zemljišta.
Takođe ste pitali šta je uslov, da li na građevinskom zemljištu izgrađeni objekti moraju da imaju građevinsku dozvolu? Naravno, u skladu sa zakonom, moraju da imaju građevinsku dozvolu da bismo uopšte mogli dalje da krenemo u postupak. U koliko su izgrađeni po posebnim uslovima, koje ste takođe pomenuli, oni već imaju upisano pravo svojine. Prema tome, to ide dalje svojim tokom.
Ako sam slučajno nešto propustila, ponovite, molim vas.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS narodna poslanica Katarina Rakić.

Hvala.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počenem svoju diskusiju na današnji zakon onako kako sam želela to da uradim, ne mogu a da se ne osvrnem na nervoznu diskusiju mog kolege iz DS, koji je govorio da je zakon koji danas donosimo tajkunski zakon.
Želim da kažem da je tajkunski zakon koji je donet 2009. godine, zatim, ponovljen 2011. godine, Ustavni sud oborio. Međutim, poslednje što sam danas očekivala jeste da neko u ovoj sali govori u ime tajkuna i to na jedan jako nervozan način, pri tome pominjući čak i cifru od milijardu i 400 miliona evra, koju je očigledno neko ostao dužan tajkunima, pošto je obećao da će zemlja koja je stečena u privatizaciji biti džabe.
Državna zemlja ne može biti džabe. To je rekao i Ustavni sud. Očigledno je da je namera svih privatizacija u prošlom vremenu bila jednostavno doći jeftino do najplodnijeg zemljišta, doći jeftino do hektara i hektara najplodnijeg zemljišta u Srbiji. Sada ja mogu i da razumem nervoznu diskusiju mog prethodnog kolege iz Demokratske stranke kada je pominjao cifru od milijardu i 400 miliona evra. To je cifra koju je on izračunao na način da je ukupna cifra koja se treba platiti za konverziju u budžet Republike Srbije ta. Naravno, ta cifra ne ide tajkunima, ali očigledno su, posle toliko pominjanja, oni ostali dužni tajkunima i to moraju sada glasno i da kažu.
Međutim, ja ću se vratiti sada na diskusiju onako kako sam želela i na samom početku da obrazložim zakon koji je danas pred nama.
Naime, Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu sa nadoknadom je jedan od logičnih sleda i ono što smo obećali građanima i privredi Srbije, kada smo u decembru mesecu doneli izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Tada smo u članu 102. predvideli koji su to slučajevi kada se zemljište može dodeliti, odnosno može konvertovati bez nadoknade i taksativno naveli koji su to slučajevi kada se konverzija može izvršiti uz nadoknadu i predvideli rok od šest meseci da donesemo jedan ovakav zakon.
Obzirom da je primena Zakona o planiranju i izgradnji počela 1. marta ove godine, smatramo da donošenjem ovog zakona danas, odnosno u toku ove nedelje, sasvim ispunjavamo rok koji smo obećali.
Što se tiče samog Predloga zakona moram da naglasim da je nadležno ministarstvo veoma vredno radilo na pripremi samog nacrta ovog zakona i da su uradili mnoge ekonomske analize i da su prikupili mnoge podatke, pre svega, od opština i gradova. Prikupili su podatke od 137 opština i gradova u Srbiji od ukupno 167 gradova i opština u Srbiji. To su podaci o samoj površini građevinskog zemljišta na kome su upisana lica kao nosioci korišćenja na građevinskom zemljištu, i to lica iz privatizacije i stečaja. Takođe, Ministarstvo je tražilo podatke od Republičkog geodetskog zavoda o ukupnoj površini građevinskog zemljišta u Srbiji, zatim od Agencije za privatizaciju o broju privatizovanih privrednih subjekata, kao i od poreske uprave, kako bi mogli da dođu do same cene zemljišta.
Ono do čega su došli u Ministarstvu prilikom vršenja ove analize su sledeći podaci – u Srbiji imamo ukupno nešto malo više od 660.000 hektara građevinskog zemljišta. Od toga, prema podacima koje su dostavile 137 gradova i opština širom Srbije, 5.310 hektara treba da bude stvar konverzije. Znači, kada od ukupne površine, od 660.000 hektara, oduzmemo ovaj deo dobijamo da u stvari predmet konverzije treba da bude nešto blizu 0,8% od ukupnog građevinskog zemljišta u Srbiji, i to pod uslovom da svi oni koji su zainteresovani za konverziju tako nešto i urade.
Sada ćemo doći i do one cifre koju je očigledno neko ostao dužan tajkunima, a to je cifra od 1.430.000.000 evra. To je cifra koja po Upravi prihoda treba da bude uplaćena u budžet Republike Srbije, 50% u budžet Republike Srbije, a 50% u budžet Fonda za restituciju, ukoliko bi se po tržišnoj vrednosti ovih 5.310 hektara, koje su predviđeni za konverziju, i konvertovali, odnosno konvertovali pravo svojine u pravo vlasništva na tom zemljištu.
Što se tiče ovih podataka koje sam iznela, kao što navodi i samo Ministarstvo u analizi koja se nalazi u prilogu zakona, oni nisu 100% precizni, jer ovi podaci nisu zakonski, odnosno nisu bili obavezni za praćenje, tako da su oni više služili kao analiza i prosto da se utvrdi okvir o koliko se zemljišta radi i šta bi uopšte konverzija, odnosno proces konverzije šta bi uopšte doneo u Srbiji.
Moram da kažem da ovo zakonsko rešenje koje je danas pred nama nije sistemsko rešenje. Ovo nije sistemski zakon. Ovo je zakon koji pokušava da reši probleme koji su se godina unazad nakupili.
Kada biste nekom ponudili da investira svu svoju imovinu ili kada bi došao neki strani investitori i ponudili mu da zida, da svu svoju životnu ušteđevinu uloži u neki objekat na tuđoj zemlji, a sutra može da se dogodi da mu tu zemlju neko i oduzme sa svom svojom imovinom, pa šta mislite da li bi tako nešto neko prihvatio, da li biste vi tako nešto prihvatili? To ide u prilog onome što je, takođe, malopre u diskusiji moj kolega pomenuo - zašto bi neko izvršio konverziju?
Nije govorio tako pre šest meseci kada je na dnevnom redu bio Zakon o planiranju i izgradnji, kada je nervozno govorio kada će konverzija, kada će konverzija, zašto konverzija nije sastavni deo Zakona o planiranju i izgradi? Zato me danas jako čudi kada pita – zašto bi neko vršio konverziju? Meni je zaista čudno da neko želi u Srbiji da živi u neizvesnosti da zemlja na kojoj gradi i zemlja na koju ulaže svu svoju imovinu možda sutra bude predmet restitucije, odnosno možda sutra država oduzme tu imovinu iz bilo kog razloga, tako da prosto ja ne bih postavila pitanje - da li jedan ovakav zakon treba da se donese?
Što se tiče samog Predloga zakona, smatram da je veoma detaljno i jasno objašnjena sama procedura, kao i rokovi koji se u njemu nalaze. Takođe, kao što sam naziv kaže, ova konverzija se vrši uz nadoknadu. Sama visina nadoknade iznosi tržišnu vrednost u trenutku kada se preda zahtev za konverziju.
Takođe, Predlog zakona predviđa da ukoliko se bude cena, odnosno naknada platila odjednom može se smanjiti za 30%, a Uredbom Vlade Republike Srbije svakako će se propisati koji su to načini za umanjenja, a da opet budu u skladu sa odlukom Ustavnog suda.
Što se tiče same konverzije, postupak koji je predviđen ovim zakonom je veoma jednostavan. Postupak pokreće lice koje je zainteresovano za konverziju podnošenjem zahteva kod organa jedinice lokalne samouprave, koje se bavi imovinsko-pravnim poslovima. Takođe zakon predviđa jednu veoma jednostavnu proceduru koja bi trebalo da traje maksimalno do tridesetak dana.
Pored prevođenja prava korisništva u pravo vlasništva, ovaj zakon takođe predviđa i pravo dugoročnog zakupa, kao što smo već čuli u prethodnoj diskusiji. Ugovor se može zaključiti sa vlasnikom zemljišta, i to na dugoročni zakup od 99 godina, na način što će godišnja naknada biti ukupna tržišna vrednost zemljišta podeljena sa 99. Takođe, ono što sam već navela jeste da se ovim zakonom predviđa da 50% od prihoda, koji su predviđeni da budu uplaćeni za cenu konverzije zemljišta, bude uplaćeno u budžetski Fond za restitutciju, a drugih 50% u budžet Republike Srbije, odnosno titulara na zemljištu, jedinice lokalne samouprave, odnosno grada.
Meni je žao što vidim da u ovom zakonu nema kaznenih odredbi za one koji će sprovoditi ovaj zakon. Znači, nema kaznenih odredbi za administraciju, ali mi je drago da vidim da će Ministarstvo vršiti kontrolu i edukaciju zaposlenih po lokalnim samoupravama koje će ovaj zakon i sprovoditi.
Takođe, bitno je da kažem da nisu predviđeni dodatni troškovi za realizaciju ovog zakona, zato što nije predviđen veliki obim posla, te će se sam posao raspodeliti u okviru onoga što već rade imovinsko-pravne službe.
Kao što smo već čuli zakon je dobio mnoga pozitivna mišljenja. Između ostalog, dobio je pozitivno mišljenje i od Evropske komisije, a takođe je za ovo zakonsko rešenje sprovedena široka javna rasprava po gradovima širom Srbije na
kojoj su prisustvovali mnogi privrednici, mnogo oni koji su zainteresovano i koji će biti korisnici ovog zakona, te da su njihove primedbe svakako uvršćene, odnosno postale integralni deo ovog zakona.
Lično smatram da je ovo jedno dobro zakonsko rešenje, jedan dobar predlog. Smatram da se u Srbiji problem u ovoj oblasti mora rešiti i da se konačno mora okončati svojinska transformacija na građevinskom zemljištu u Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji kao što u samom obrazloženju koje se nalazi u prilogu zakona kaže – razlog za produženje jeste nastavak pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima koji su pretrpeli štetu od elementarnih nepogoda na području koji su pogođeni poplavama, a sve do stupanja na snagu posebnog zakona koji će na jedan celovit način rešiti upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda.
Ono što ja želim danas da istaknem jesu činjenice koje govore, naravno u prilog ovom produženju roka, a to je sledeće - za godinu dana isplaćena je materijalna pomoć da ukupno 20.288 domaćinstava širom Srbije, ukupne vrednosti od 4,83 milijarde dinara. Od Crvenog krsta uplaćeno je po 210 evra za 12.671 domaćinstvo. Zbrinuto je 435 porodica čije su kuće srušene, od toga je završena izgradnja 244 kuće, dok je 191 porodica dobila novac u slučajevima kada nije bila moguća izgradnja kuća.
U saradnji sa EU i sa Švajcarskom trenutno se radi na izgradnji 96 novih stambenih jedinica i to u Obrenovcu i Lazarevcu. Pomoć su do sada dobile 673 podstanarske porodice, ukupnog iznosa 48,6 miliona dinara.
Što se tiče privrede iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je skoro pola milijarde dinara za bespovratnu pomoć. Pomoć je planirana da se isplati u iznosu od 240.000 do 600.000, tako da možemo da izračunamo da bi tu pomoć trebalo da dobije blizu 2.000 privrednih subjekata. Ono što je do sada isplaćeno jeste pola miliona dinara za 1.766 privrednih subjekata.
Što se tiče javnih objekata iz sredstava EU utrošeno je dva miliona evra za obnovu 21 škole, vrtića u Obrenovcu, Šapcu, Paraćinu, Trsteniku, Ljuboviji, Svilajncu. Iz donacije Norveške četiri miliona evra za obnovu 25 obdaništa, zdravstvenih i kulturnih i sličnih objekata i od strane raznih donatora obnovljeno je ili u toku je obnova 19 škola, obdaništa i zdravstvenih centara.
Što se tiče prevencije Vlada Republike Srbije u decembru mesecu 2014. godine usvojila je Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, a za realizaciju ovog programa do sada je obezbeđeno preko 70 miliona evra.
Sve ovo što sam sada pročitala veoma je bitno da se čuje. Ovo su zvanični podaci Kancelarije za obnovu. Veoma je bitno da se čuje, obzirom da se u Srbiji nikada do sada nije radilo na jedan ovako vredan i transparentan način. Svi ovi podaci koje sam sada pročitala nalaze se na sajtu Kancelarije za obnovu – obnova. rs. gov. za njih je sproveden proces javne nabavke, za šta se nikada u Srbiji nikada ranije nije desilo, a što se tiče svih onih koji su svoja sredstva želela da doniraju u korist poplava, njihova imena nalaze se na sajtu Vlade Republike Srbije takođe na jedan veoma transparentan način je i to urađeno.
Smatram da je veoma potrebno da se produži važenje jednog ovakvog zakona kako bi Kancelarija za obnovu mogla svoj posao da okonča do kraja. Hvala.