Zahvaljujem, gospođo Besarović.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Samo da otklonimo nekoliko nedoumica. Pomenuli ste vezano za 60 rata, odnosno pet godina najkasnije pitanje vezano za zakup. I u jednom i u drugom slučaju mi upućujemo u zakonu na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i kažemo recimo – na zakup iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kojima se uređuje zakup građevinskog zemljišta, a ono predviđa godišnje usklađivanje. Tako da ne može da se desi da za jednu, dve, pet, deset, trideset godina to apsolutno ništa ne vredi.
Takođe, kada govorite o kapitacitetu lokalnih samouprava, još jedanput da ponovim, kompletan posed dokumentacije radi praktično Poreska uprava. Ona je ta koja će odrediti vrednost, a jedinica lokalne samouprave, odnosno Služba za imovinsko-pravne poslove će ukoliko postoji potreba za umanjenjem vrednosti uraditi najprostiju računsku operaciju sa tom razlikom što će zaista ministarstvo vršiti nadzor i vršiti kontrolu i pomoći, kao što u Zakonu o planiranju i izgradnji radimo sa svakom lokalnom samoupravom, tako ćemo raditi sa svakom koja bude krenula u primenu ovog zakona.
Što se tiče katastra, koji ste pomenuli, o sprovođenju, upisu brine vlasnik, ali praćenje u zavisnosti ko je vlasnik, na nivou države radi Ministarstvo finansija, odnosno lokalna samouprava, dakle, u zavisnosti ko je vlasnik.
To su, rekla bih, osnovna četiri pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, moram da pre svega izrazim nezadovoljstvo što o ovom zakonu danas raspravljamo manje od tri dana pošto smo dobili ovaj zakonski predlog. Zakonski predlog su poslanici, ko je bio pri internetu, mogli da vide u petak kasno popodne, a raspravu smo počeli danas u ponedeljak ujutru o jednom vrlo važnom zakonu. Vi niste rekli na početku, govorili ste u nekoliko kratkih rečenica o ovom zakonu, rekli ste između ostalog kako Vlada radi, ali niste rekli da recimo Vlada kasni sa donošenjem ovog zakona mesec dana.
Naime, izmenama i dopunama predloga o planiranju i izgradnji, koji smo doneli u decembru prošle godine, imali smo rok šest meseci za donošenje ovog zakona. Taj rok je isticao negde sredinom juna. Negde je to, čini mi se, najmanji problem, ali govori o tome na koji način je ovaj zakon stavljen na dnevni red i šta je možda skrivena namera ovog zakona, jer ne mogu da razumem zašto, ako je već prekoračen taj rok koji je Vlada sama sebi dala, pa ga nije ispoštovala, nije ostavljen dovoljan rok nama poslanicima da se spremimo za ovu raspravu. Moram da priznam da sam najviše o ovom zakonu saznao od kolega koji su danas pre mene govorili i hvala im na tome.
Nisam pravnik, nisam ni građevinac, ali se bavim dugo politikom i znam kada se ovakve stvari rade na brzinu da postoji neki skriveni interes, neke interesne grupe, kako smo kod jednog prethodnog zakona, koji ste vi ovde obrazlagali, našli taj termin u obrazloženju zakona, a sada hvala Bogu dobro je da nema tog termina. Ima činjenice da je vođena javna rasprava, ali odjednom je postojalo neko ćutanje nekoliko meseci i samo se ovaj zakon preko noći stvorio u proceduri pred nama poslanicima i mi danas, čini mi se, nemamo mogućnost da vodimo sa vama kvalitetnu raspravu jer ste vi sasvim sigurno bolje pripremljeni od svih nas ovde, jer jednostavno nismo imali dovoljno vremena.
Ima nekoliko stvari na koje želim da se osvrnem kod ovog zakona. Znači, činjenica je da ovaj problem postoji dugi niz godina u Republici Srbiji i da je pokušan prvi put da se reši kada je posle usvajanja novog Ustava 2006. godine usvojen 2009. godine novi Zakon o planiranju i izgradnji koji je predvideo ovu konverziju. Razne su bile najave kakve će rezultate ta konverzija doneti. Činjenica je da je u dve godine po donošenju Zakona o konverziji postojao rast u građevinskoj industriji i 2010. i 2011. godine, da je država nešto radila da bi pomogla građevinsku industriju, a da se od 2012. godine nije radilo ništa.
Onda je Vlada, čiji ste vi član već tri godine, krajem decembra 2012. godine donela izmene Zakona o planiranju i izgradnji i tadašnji ministar Vojislav Ilić je između ostalog rekao da je konverzija leglo korupcije i da je kao takvu treba ukinuti, da ono zemljište koje pripada, pravo na korišćenje treba dati besplatno i da će to otvoriti, dovesti u kratkom roku dve milijarde evra investicija koje čekaju i da će to biti rezultat izmena koje je tada parlament, znači, pre gotovo tri godine, a bio je predlog ove Vlade, vaše Vlade, usvojen, dovesti do pokretanja građevinske industrije.
Na žalost, to se nije desilo. Naprotiv, imamo dalji pad građevinske industrije i danas je građevinska industrija, izgradnje Srbije na najnižim granama u svojoj istoriji i sada donošenjem ovog zakona ponovo se obećava da će građevinska industrija doživeti procvat, da će zajedno sa novim, odnosno sa merama koje su usvojene u Zakonu o planiranju i izgradnji, o tome da se građevinske dozvole izdaju u roku od 28 dana, krenuti jak razvoj građevinske industrije, ali, moram da izrazim svoju skepsu da će se to stvarno i desiti.
Nisu problemi ovde bio u poslednjih nekoliko godina samo zakoni, nego i problem administracije, ne reagovanja javnih komunalnih preduzeća. Znači, neke opštine su i po starom Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. godine u roku od 30 dana izdavale građevinsku dozvolu, ali su bile dobro organizovane i mogle su to da urade. Mali je broj takvih opština u Srbiji, ali su mogle. U tim opštinama to može da se vidi. To su opštine koje su po pravilu privukle najviše investicija u poslednjih nekoliko godina. Tamo su napravljene industrijske zone. Otvaraju se nove fabrike. Druge opštine se jednostavno nisu snašle ili nisu želele da se snađu.
Sada nekoliko stvari, vi ste rekli, meni je to bilo vrlo zanimljivo, kako je ovaj zakon u skladu sa Ustavom. Znate, svaki zakon koji donosi Skupština, Skupština donosi u uverenju da je u skladu sa Ustavom. Naš Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja kaže da je zakon u skladu sa Ustavom, međutim, Ustavni sud je taj koji daje konačnu ocenu i imali smo brojne primere kada je Ustavni sud ocenjivao da zakoni nisu u skladu sa Ustavom, iako se u raspravi uvek govori da je u skladu sa Ustavom. Tako da – da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom, videćemo. Sigurno će se i on naći na Ustavnom sudu.
Ovde sam pročitao jedan deo obrazloženja odluke Ustavnog suda iz 2013. godine koji kaže – pravo korišćenja građevinskog zemljišta stečenog u postupcima privatizacije, stečaja, ili izvršnom postupku može se konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta. Znači, to je bio osnov da se ukine onaj deo Zakon o planiranju i izgradnji koji je govorio o umanjenju vrednosti zemljišta na osnovu sredstava koje je neko uložio kupujući neku firmu u privatizaciji. Vi ste sada predvideli drugi način umanjenja na izgrađene površine i videćemo, na površine pod objektima, izvinjavam se, trudiću se da terminološki budem što je moguće precizniji, na Ustavnom sudu da li će ovo sada proći. Siguran sam da će biti nekih žalbi Ustavnom sudu, tako da taj sud o tome da li je ovaj zakon u skladu sa Ustavom ili ne daće na kraju Ustavni sud. Svi mi ovde kada glasamo i raspravljamo o nekim zakonima verujemo da su oni u skladu sa Ustavom po našem najboljem saznanju.
Ovaj zakon rečeno je da neće da ima direktnih troškova po građane, usvajanje ovog zakona, i budžet, a govori se i rekli ste i vi to u svom izlaganju da se očekuje da u narednim godinama, ne znamo koji je to rok – naredne godine, očekuje da će Fond za restituciju i budžet Republike biti puniji, to je neka okvirna procena 631,4 miliona evra pojedinačno. Znači, nešto preko milijardu i 200 miliona evra i mislim da je to vrlo važan zakon. Ako danas donosimo zakon koji može da ima tako velike efekte, mislim da smo trebali da imamo malo više vremena da se konsultujemo i da raspravimo.
Čuli ste i dosta kolega koji su spremni da glasaju za ovaj zakon, koji su imali vrlo važne, vrlo ozbiljne sugestije na određena rešenja po ovom zakonu, koje ovaj zakon predviđa, jer ako bi se takav priliv obezbedio u budžet Republike Srbije, to je sasvim značajno, mislim, vrlo značajan prihod i mislim da treba ozbiljno da pristupimo.
Ono što smatramo da nije dobro uređeno, to je što ne postoji žalba na vrednost zemljišta, tu cenu određuje organ lokalne samouprave. Vi ste objašnjavali da će se on konsultovati sa Poreskom upravom oko cene, a da će nadležni organ za imovinska pitanja lokalne samouprave voditi ceo postupak i da kada se odredi ta cena u zakonu stoji da pravno lice koje je tražilo ima rok od tri dana da se odredi na koji način će platiti tu cenu, da li će ići na ovaj rok od 60 meseci na rate ili će platiti odmah, sa ovim umanjenjem od 30%, kako ste predvideli. Znači, ne postoji pravni lek na vrednost procene i mi smatramo da je to loše, da jednostavno mora da postoji dvostepenost u svakom postupku, pa i u ovom.
Takođe, manjkavost ovog zakona je, kako mi vidimo, da nije definisan rok do kada mora da se izvrši konverzija, znači to pitanje je ostalo potpuno otvoreno, i ostavljena je i ova mogućnost zakupa na 99 godina. To na prvi pogled deluje jako pravično, znate, odredite tržišnu cenu trenutnu zemljišta, pa podelite na 99 i onda se odredi mesečna rata. Pitanje je šta se dešava sa tim zemljištem u tih 99 godina, da li ono gubi na svojoj vrednosti ili ne, šta se u tom slučaju dešava sa ratom, ne samo u smislu, ne znam, inflacije ili usklađivanja u skladu sa zakonom, nego samo zemljište da li zbog nekih okolnosti dobija na vrednosti ili ne, a onda neko plaća, ako je to zemljište danas u nekom neatraktivnom delu neke lokalne samouprave gde nema ili nije planiran razvoj nekih 20 godina, onda danas će ta rata biti mala, za 20 godina, razvojem nekog grada ili opštine, to zemljište može da postane vrlo atraktivno, a neko će onda imati pravo ga koristi i na njemu gradi, plaćajući vrlo malu cenu zakupa? Mislimo da je potrebno možda ići na neku drugu cenu, jer obično se cena zemljišta revalorizuje kroz neku investiciju u roku od 10 do 15 godina, tako da je ovaj rok po nama predugačak.
Ono što takođe smatramo da je problem, to je neusklađenost važećih zakona, znači Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o državnom premeru i katastru. Nemaju ovu kategoriju - ukupna površina ispod objekta, ne prepoznaju tu kategoriju i sada se ovim zakonom to uvodi u pravni sistem i pitanje je šta će se dešavati i kako će se tumačiti. Slažem se sa koleginicom koja je rekla da je ovaj zakon pisan dosta komplikovano, kroz neke dugačke rečenice koju ni pravnici ne mogu do kraja da razumeju, pa će se verovatno dosta tumačiti od strane ministarstva u narednom periodu šta konkretno određeni članovi znače i kako će se zakon primenjivati, što je loše. Zakoni treba da budu pisani jasno, da mogu laici, kao što sam ja u ovom slučaju, da razumeju, jer ja sam, da budem iskren, nekoliko puta čitao članove 8, 9. i 6. i nisam do kraja bio siguran šta oni tačno znače. Priznajem da nisam bio siguran, ali dobro, nemam nikakvu firmu, nisam privatizovan, neću koristiti nijedno pravo koje će neki steći ovim zakonom, ali mislim da je to loše, da to ostavlja prostor za manipulaciju, ostavlja za ono, što je rekao svojevremeno ministar Ilić, da je konverzija leglo korupcije, da ovaj zakon to neće izlečiti i da ćemo biti svesni u mesecima i godinama koje dolaze da su ova zakonska rešenja odgovarala samo nekima. Za ova tri dana nisam uspeo do kraja da saznam ko su ti neki kojima će ovaj zakon odgovarati.
Drugi zakon koji je danas na dnevnom redu je prilično kratak i jasan, moram da priznam. Predlog zakona o izmeni Zakona o otklanjanju posledica poplava, kako ste sami rekli, samo jednu stvar menja, a to je produženje važenja ovog zakona na još nešto manje od šest meseci, tj. do kraja godine.
Mi smo protiv ovoga, prvo zato što smatramo da ako treba da produžimo rok važenja ovog zakona, onda treba da povedemo jednu ozbiljnu raspravu o tome šta je i na koji način je radila do sada Kancelarija i na koji način se ovaj zapis provodio. Vi niste u uvodnom izlaganju rekli mnogo toga. Rekli ste kasnije, rekli ste da je više od 20 hiljada građana dobilo pomoć, da je ta pomoć preko 43 milijardi dinara, da su na 120 lokacija izvršeni radovi u vrednosti od dve milijarde, na popravci, sanaciji brana i vodotokova, a da je ključni razlog to što je 62 miliona evra iz Fonda solidarnosti u maju ove godine opredeljeno da se potroši.
Moram da budem iskren, nisam siguran da u ovom roku koji ste vi predvideli zakonom to uopšte može da se uradi, da se taj novac potroši. Jednostavno, poznajući način na koji funkcioniše naša administracija i sve ono što se dešavalo i na šta je Kancelarija nailazila kao probleme u prethodnih godinu dana u radu na sanaciji i otklanjanju šteta od poplava, mislim da jednostavno ne daje nadu da možemo za šest meseci da završimo ceo ovaj posao.
Znači, krajem godine ćemo se naći ponovo u situaciji da li da produžavamo ovaj rok ponovo ili da na neki sistemski način rešimo ovaj problem. Rekli ste da postoji plan da se taj zakon donese, ali ja, nemojte da mi uzimate za zlo, jednostavno sumnjam u planove ove Vlade, jer takav je bio i plan na početku, ponavljam da se zakon o konverziji do donese do juna, sada je jul, pa ga tek sada donosimo. Bojim se da i taj zakon koji bi trebao sistemski da reši otklanjanje posledica katastrofalnih situacija u Srbiji neće biti donet do kraja ove godine. Onda ćemo imati situaciju koju imamo sada, isticaće rok za primenu ovog zakona. Mislim da je mnogo bolje rešavati stvari sistemski, a ne leks specijalis i ad hok zakonima.
Iz svega toga i iz toga što nemamo ozbiljnu raspravu, danas bi trebao možda ovde da bude i direktor Kancelarije da govori o problemima na koje je naišao, znam da su oni podneli nešto preko tri hiljade prijava za razne zloupotrebe kod dodele pomoći, ne sumnjam u njihov rad i transparentnost i način na koji su radili, ali ta njihova iskustva zaslužuju jednu ozbiljnu raspravu, a ne ovako da se uz zakon o konverziji, koji je vrlo ozbiljan i treba Republici Srbiji da obezbedi značajna sredstva, stavi i ova tačka kao jedan mali dodatak o kojoj će neko pričati, neko neće pričati i na kraju ćemo to samo izglasati bez velike rasprave.
To su razlozi zbog kojih mi ne možemo da podržimo ova zakonska rešenja kako su danas predložene, tu pre svega mislim na zakon o konverziji. Dali smo jedan broj amandmana, moram da priznam da, slušajući raspravu kolega poslanika, nismo obuhvatili sva pitanja i biće nam važno ne samo kako će naši amandmani biti sagledani od strane vas i Vlade, nego svi amandmani, jer ima tu dobrih ideja i potrebe za ispravkom ovog zakona, ali u ovom obliku kako je predložen, mi ne možemo da podržimo ova dva predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Đurišiću.
Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Puno toga ste rekli, ali konkretno određenih sugestija nisam baš imala, osim kvalifikacija da je nešto loše, da ste nezadovoljni itd, ali ja ću probati na nekoliko, čini mi se, važnih stvari, ipak da ih ponovim, kao što sam rekla u prethodnom periodu.
Naravno da nijedan državni organ, a odnosi se i na ovu Vladu i na ovo Ministarstvo, neće predložiti nikada nešto što je u suprotnosti sa Ustavom. Ali, kada sam govorila da je u skladu sa Ustavom, mislila sam pre svega da su rešenja u ovom Zakonu o konverziji direktno uslovljena odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine, gde smo imali situaciju kada je odlukom Ustavnog suda praktično zaustavljen proces same konverzije. Da ne govorimo praktično da od 2009. godine uredbom koja je bila toliko komplikovana, odnosno sa dve uredbe koje su bile toliko komplikovane, koje su prethodne vlade donosile, a to nije bila Vlada u kojoj je sedela SNS, dakle konverzija nije mogla da se uradi. Samo je jedna konverzija urađena na teritoriji Beograda za sve ovo vreme, što govori o tome kako je dobro napravljen bio taj zakon i na šta su ličile te uredbe. Mi danas ispravljamo nešto što je trebalo davno, slažem se sa nekim poslanicima, da bude završeno.
Rekli ste da nema mogućnosti žalbe. Niste u pravu. Ako pogledate zakon, imate tačno da vidite da tu postoji prigovor i to je član 12, poslednji je stav. Dakle, podnosilac ima pravo prigovora na akt lokalne poreske administracije u roku od 15 dana od dana dostavljanja, po prigovoru rešava opštinsko, odnosno gradsko veće jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi građevinsko zemljište koje je predmet konverzije. To je najnovija praksa upravnog suda. Prema tome, to i te kako stoji u zakonu i tu niste u pravu. Imate i žalbu na rešenje, mogućnost da se podnese i žalba na rešenje.
Kada ste govorili o roku, jedna stvar, nemoguće je dirati u stečena prava. Dakle, u tom smislu nismo mogli da stavimo rok koji vi pominjete.
Takođe, govorili ste o periodu od 99 godina. Nisam shvatila šta je tu problem, pa ćete možda kroz amandmane to da nam dostavite. Zakon nije neusklađen ni sa jednim zakonom. Ono što će nas takođe sačekati u narednom periodu, ja mogu da kažem da je završena javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o premeru i katastru. Verujem da ćemo u tom smislu imati jednu zaokruženu celinu, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o konverziji, Zakon o premeru i katastru. Zakon je bio dugo u javnoj raspravi i uopšte mogu da kažem da od prošle godine, od avgusta meseca, Zakon o planiranju i izgradnji, a posle toga ekonomske analize i razgovori o Predlogu nacrta Zakona o konverziji, stalno su u javnoj raspravi i verujem da je bilo dovoljno vremena da se daju komentari, ali kroz amandmane ćemo imati prilike to i da vidimo.
Što se tiče Zakona o produženju roka Zakona o poplavama, ja se s vama slažem da stvari moraju sistemski da se rešavaju. Situacija u kojoj smo se mi našli prošle godine je bila takva da je bilo neophodno doneti zakon, zakon koji će na jedan jasan, pregledan i transparentan način pokazati šta u stvari radimo i na koji način radimo da bismo sanirali posledice od poplava, ali isto tako da bismo se bavili prevencijom mogućih budućih poplava. Prema tome, Zakon o upravljanju rizikom od katastrofa, koji će vrlo brzo da se nađe u javnoj raspravi, jeste sistemski zakon koji će ostati, a ovaj zakon će živeti do kraja ove godine i do kraja ove godine ćemo završiti sa poslovima i projektima koje smo sada već pominjali, da ih ponovo ne nabrajam.
Takođe, na zahtev svakog odbora u parlamentu, Kancelarija i predstavnici Kancelarije su uvek tu da dođu i da se raspravlja o svakom, ne samo o problemima na koje su nailazili, nego i o svemu onome i o načinu kako su rešavali probleme posledica od poplava. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Reč ima ovlašćeno predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Balša Božović.
Izvolite, gospodine Božović.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poštovani gosti, poštovani građani, vi ste krajem prošle godine usvojili Zakon o planiranju i izgradnji. Tada ste obećali dve stvari ovde pred narodnim poslanicima i javnošću u Srbiji, izdavanje građevinskih dozvola za 28 dana i Zakon o konverziji do 1. marta ove godine. Ni jedna ni druga stvar nije ispunjena.
Tada ste bukvalno iščupali konverziju iz Zakona o planiranju i izgradnji, na naše opšte iznenađenje i opšte čudo u kojem smo se našli. Tada smo upućivali na mogućnost nezapamćene korupcije u Srbiji, koja se u istoriji ove zemlje nije dogodila, a pre svega kada su u pitanju ona preduzeća i one sporne 23 privatizacije iz vremena Vlade Vojislava Koštunice, jer ste time dozvolili tim vlasnicima preduzeća na zemljištu na kom su do tada imali pravo korišćenja, a imaju i danas, da imaju pravo na lokacijske uslove, odnosno na dobijanje građevinske dozvole. Ta mogućnost je upućivala na nezapamćenu korupciju, na nešto što bi se zvalo kriminal i oštro smo se iz tog razloga zalagali protiv takvog tajkunskog zakona i sa obe ruke smo glasali protiv.
Došli ste osam meseci kasnije sa Predlogom zakona o konverziji, koji ima takve odredbe da me uopšte ne bi čudilo da je pisan npr. u Luci Beograd. Ovaj papir koji smo dobili danas, koji predstavlja Predlog zakona o konverziji, miriše na prljavi zadatak koji ste vi u nečije ime ovde došli da sprovedete u delo. Isto kao i potpisivanje ugovora o „Beogradu na vodi“, koji do dan danas nismo imali prilike da vidimo, jer ne znamo šta se toliko krije od građana ako je u interesu svih nas. To je prva stvar koja pored ove odluke Ustavnog suda iz 2013. godine, koju držim u ruci, koja je zapravo neustavnim proglasila konverziju iz 2009. godine. Zašto? Zato što je taj zakon iz 2009. godine one koji su sumnjivim poslovima došli do ogromnog kapitala terala da plate konverziju.
Taj zakon je omogućavao još jednu stvar, jedan popust koji je predstavljao tržišnu vrednost zemljišta, minus cenu koju je neko platio za to preduzeće u jednoj od tih privatizacija. Na slikovitom primeru Luke Beograd to izgleda sledeće. Dakle, 400 miliona evra košta tržišna vrednost zemljišta, minus 40 miliona koliko je nečiji poslovni partner platio to preduzeće, jednako je 360 miliona evra. Toliko je po tom zakonu vlasnik Luke Beograd morao da plati da bi stekao pravo svojine nad zemljištem gde je do tada imao pravo korišćenja. Ustavni sud je rekao – gospodo, nema ni popusta, svako ko želi pravo svojine mora da plati punu vrednost zemljišta, tržišnu vrednost zemljišta. Ustavni sud je reagovao potpuno pravedno i pravično i oborio je tu odluku gde se omogućavao popust za takve slučajeve.
Rešenja koja su predložena ovim predlogom zakona su sa stanovišta Ustava iz prostog razloga samim tim još spornija, a reći ću i zašto. Najproblematičniji je član 8. ovog predloga zakona, po kome se izgrađeno zemljište daje u svojinu bez naknade, kojim se praktično obesmišljava pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, što je bila, kako smo razumeli, osnovna intencija ovog predloga zakona. To su hale, to su privremeni objekti, to su skladišta. I, ako opet uzmemo primer Luke Beograd, shvatićete o čemu govorim.
U članu 8, kako je i predloženo, kako smo ga dobili u ovoj integralnoj verziji, koji je i najsporniji član ovog predloga zakona, predstavlja se zapravo način da se ogromni i veliki kompleksi industrijskog i sličnog zemljišta poklone vlasnicima privrednih društava bez naknade. To je ono što će oštetiti i budžet Republike Srbije i AP Vojvodine i svih lokalnih opština i gradova, a samim tim i fond kada je u pitanju Fond za restituciju. Predviđena sredstva od milijardu i 492 miliona evra se poklanjaju tajkunima i onima koji su svi znamo na koji način došli do ogromnog kapitala u 23 sporne privatizacije. O tome se radi u ovom zakonu. Neko vraća neke stare dugove iz 2012. godine, a mi smo na to još 2012. godine upućivali i sumnjali i danas smo dočekali taj dan da mimo interesa države i naroda usvajate zakon i predlažete zakon koji je u najmanju ruku kriminalan.
Ne postoji razlog zbog koga bi se izgrađeno građevinsko zemljište dalo besplatno vlasnicima privrednih društava. Ova odredba najdirektnije obesmišljava ceo ovaj Predlog zakona. On se u svom naslovu zove Konverzija uz naknadu, a zapravo je nešto sasvim drugo. Ovo zemljište, kao što vam je vrlo poznato, može i moguće je planski prenameniti, možda je već prenamenjeno, i to su podaci koji se takođe kriju od očiju od javnosti. Zatečena namena je jedno, osnovna namena tih preduzeća i delatnost je jedno, a zatim je osnovna delatnost ugašena, samo kako bi se prigrabilo ogromno zemljište, na primer u Beogradu, na primer u Novom Sadu i velikim centrima u Srbiji, i kako bi se tu promenila namena iz osnovne u stambeno-poslovnu, stambenu, komercijalnu i neku drugu.
Ovo rešenje je u suprotnosti, samim tim, po Ustavu Republike Srbije. Prekršen je i član 84. Ustava koji govori o tome da svi imaju jednak položaj i na tržištu. Nekome se omogućava sticanje prava svojine bez naknade, a neko je za to platio naknadu. A zašto jednu? To smo imali danas prilike da čujemo. I zašto je samo jedna konverzija urađena? Iz prostog razloga, zato što je izmenama i dopunama zakona, i Velimira Ilića i vas lično, dozvoljeno da i korisnici zemljišta dobijaju lokacijske uslove, odnosno građevinske dozvole. Nikome se nije, samim tim, isplatilo da izvrši konverziju. Zašto bi to neko radio? To je na ovaj način obesmišljeno i predstavlja potpuno nepotreban trošak za svakog ko je na sumnjiv način stekao svoj kapital u Srbiji. Jako bi bilo strašno da se još dokaže i namera da je tako nešto urađeno iz poslovno-političkih interesa, poklanjanje milijardu i 429 miliona.
Mi danas pričamo i o Zakonu o obnovi. Produžavamo rok do kraja godine. Vi lično ste rekli 1. septembar prošle godine. Evo, godinu dana skoro kasnije posao nije završen. Zašto? Jednostavno, zato što nema sredstava, zato što Vlada Republike Srbije ima svoje prioritete, zato što se i dalje nije obnovilo ono što je u poplavama srušeno. Nema sredstava, a poklanja se milijardu i 429 miliona. Imate ovde ljudi koji su se godinama unazad bavili građevinom, bavili projektima. Šta bi sve moglo za taj novac da se uradi? Da li bi mogli da vratimo plate i penzije na staro? Da li bi vratili ovu razliku koja je neustavno smanjena? Da li bi morali da povećavamo ovoliko porez na imovinu, cenu struje. Da li bi morali da povećavamo PDV sa milijardu i 429 miliona evra? Mogli smo da izgradimo dvokolosečnu prugu, brzu prugu između Beograda i Novog Sada. Šta smo sve mogli za taj novac? Mogli smo Koridor 11 da završimo, pošto je doveden u pitanje, a to nadam se da i sami imate toliko iskrenosti da kažete. Sramota je za jednu Vladu da se donose ovakvi zakoni bez trunke i zrna patriotizma u njima.
Druga ideja ovog zakona je za neizgrađeno zemljište, takođe i za ono koje neće bez naknade pripasti u svojinu, da se do konverzije potpiše ugovor o zakupu, čime se takođe izbegava na ovaj način od strane tajkuna da plate konverziju zemljišta i stekne na taj način pravo svojine. To je način na koji se izbegava. Zašto? Zato što ne postoji rok u zakonu, ne postoji kazna ako neko u određenom roku ne izvrši konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.
Omogućili ste da se zaključi ugovor na 99 godina, uz tržišnu cenu koja se podeli sa 99 godina kako bi dobili godišnji zakup zemljišta. Zašto bi neko izvršio konverziju zemljišta? Ja vas pitam jednostavno pitanje – zato što nema nikakvog interesa da plaća konverziju ako može da ima zakup koji mu garantuje dobijanje građevinske dozvole. Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, vi lično predložili ovde u Skupštini Srbije, od 1. marta ove godine stupili na snagu. Šta to znači? Pa, to znači da je tajkunima jeftinije da zaključe ugovor o zakupu. To znači da je izmenama i dopunama vašeg Zakona o porezu na imovinu iz 2013. godine, koji je doveo do ovakvog skoka poreza na imovinu ove godine građanima Srbije i Beograda, više ne moraju da plate ni porez na imovinu, kada je u pitanju zakup zemljišta, i tog nameta ste ih oslobodili.
Stvarate društvo tolikih razlika, da imate 1% ne bogatih, nego prebogatih. Oligarsi, kao vaši partneri, i svi ostali drugi. Dok vi i vaši partneri živite bolje u Srbiji u poslednje tri godine, svi ostali žive mnogo, mnogo lošije. Ovo je četvrta godina vašeg mandata, a vi govorite kako je DS odgovorna za to što se u Beogradu i Srbiji apsolutno ništa ne gradi. Pa možemo da se vratimo godinama unazad, kada je u pitanju naknada za uređenje gradskog-građevinskog zemljišta, u Beogradu 2008, krizne godine, 110 miliona evra. Evo, Milutin Mrkonjić je ovde prisutan pa može i on da potvrdi.
Godine 2009, krizna godina, 90 miliona evra. Godine 2008, 80 miliona evra. Znate li koliko je ove godine? Petnaest miliona evra. To je slika i prilika onoga što danas predstavlja građevinsku industriju u Srbiji i glavnom gradu. Da ne pričam za Novi Sad, da ne pričam za Užice. Tu su neki koji su kompetentniji od mene. Ne postoje sankcije, ne postoje rokovi za konverziju i samim tim izvrgavanje ruglu od strane onih koji su najbogatiji u Srbiji uslediće već od prekosutra, odnosno od srede, kada se ovaj zakon bude usvojio.
Kome treba ovaj zakon da ide u korist? Kome, ako donosite zakone koji su u koristi onima koji su vlasnici Luke „Beograd“? Ovaj zakon nije u koristi građana Srbije. On je u interesu Milana Beka, i to vi vrlo dobro znate. Neki poslanici su podnosili ostavke te 2012. godine, kada su sumnjali na ovako nešto zato što im je prećeno, zato što su praćeni, zato što su im se razne čudne stvari dešavale, a voleo bih da vidim da li će i meni nešto slično tome da se desi.
U članu 18. se dešava i to da se potpuno nejasno određuje tržišna cena, kada je u pitanju zakup zemljišta. Na kraju, imali smo prilike da uz sve izmene i dopune svih zakona koje smo doneli u ovoj skupštini, koje ste i lično, a gde su i vaše kolege dolazile i predlagale iste ili slične, doveli do toga da se danas u najkriznijim vremenima za Srbiju, kada građani žive najteže od 1990. do danas, kada nemaju da plate osnovne račune ni za struju ni za osnovne životne namirnice, kada nemaju da plate porez na imovinu, kada se vrši tajna nacionalizacija ponovna nečije imovine, jer kada je nekom porez 800% veći, onda ga dovodimo do toga da on mora da da celu svoju imovinu kako bi taj namet izmirio. Danas se mi odričemo milijardu i 429 miliona, u trenutku kada Srbija gladuje, u trenutku kada je broj nezaposlenih nezapamćen, u trenutku kada je svega 15 miliona evra naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu, što i sami znate da predstavlja manje od 100 hiljada kvadrata.
Odluka Ustavnog suda će biti nesumnjiva i kada je ovaj zakon u pitanju i to su i kolege poslanici danas potvrdili, koji su učestvovali u ovoj raspravi. Odluka iz 2013. godine govori da je ovaj zakon protivustavan. Mi govorimo da ovaj zakon neće privući nove investicije. Govorimo o tome da on neće učiniti dobro interesima građana i države, pre svega, budžeta lokalnih opština i gradova.
Govorili ste danas o prevenciji poplava, a prevencija poplava je isključivo na budžetima opština i gradova u Srbiji, a na ovaj način se oduzimaju pare opštinama gradova iz Srbije. Niko neće imati interes da uplati jedan jedini dinar za konverziju iz prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, nijedan. Ono što ste ovde danas doneli jeste zakon koji je isključivo u interesu i u odnosu na svoje odredbe je pretpostavljam, pisan u Luci Beograd. Zahvaljujem.

Zahvaljuje, gospodine Vukčeviću.
Reč ima potpredsednik Vlade prof. dr Zorana Mihajlović.

Prvi naš interes, interes Vlade Srbije, interes Vlade u kojoj sedi SNS jeste zaštita javnog interesa.
Zakon koji ste vi doneli je bio, pre svega, protivustavan zakon. Dakle, protivustavan zakon ste doneli. Konverziju kao pojam ste vi uneli. Dakle, nije unela SNS. Vi ste zaustavili izgradnju u Srbiji, ne SNS. Nije u pitanju 24 sumnjive privatizacije, nego 650 sumnjivih privatizacija, tajkunskih, pljačkaških, u vaše vreme, koje su u raskidu ugovora ili u sporu. Da li je to uradila Demokratska stranka ili je uradila SNS? Pa, to je uradila Demokratska stranka.
Dakle, dalje nezapamćena, kako kažete ovde, ja zaista mislim da je autoprojekcija čudo, nezapamćena korupcija, tajkunski zakon, prljavi zadatak, poslovno-tehnička korupcija, zakon u interesu određenih tajkuna, onda oligarsi koji rade sa vama. To ste sve izgovorili u ovom zakonu. Ja mislim da je to karakteristika vašeg rada u prethodnih deset godina. Vi dok ste bili na vlasti, vi ste donosili zakon za vaše prijatelje tajkune i za sve one koji su privatizovali i uništili Srbiju.
Vi ste nas doveli u situaciju da pre godinu, odnosno pre dve godine pokušavamo i spašavamo Srbiju, što od deficita koji ste vi napravili, što upravo tih sumnjivih i pljačkaških privatizacija. Nijedna konstatacija koju ste rekli, vezano za ovaj zakon nije tačna. Dakle, ili ga niste dobro pročitali ili vam nisu lepo napisali, ili oni koji su vaši ministri u senci, koji su upravo napravili najveći problem u urbanizmu ove države vam nisu dali prave informacije.
Prema tome, da krenemo, da kada govorite, ukinuli ste vi naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, nismo to mi uradili. Kada govorite o tome da će milijardu i 400 miliona evra da ode iz budžete, pročitajte još jedanputa zakon. To je novac koji ulazi u budžet ili Fond za restituciju ili budžet Srbije, pokrajine i lokalne samouprave, a ne iz. „U“ i „iz“ su dve različite stvari, daju različite komentare.
Dalje, ono što je zanimljivo posebno, što ste rekli ovde. Godine 2009. kada je donet zakon, uredbe koje ste donosili, donosili ste u odnosu na svoje tajkune prijatelje i to jeste najveći problem i zato danas donosimo ovaj zakon. Zato danas pokušavamo da ispravimo sve ono što ste vi uradili pogrešno, a očito da ste uradili pogrešno i zbog vas. Kada govorim vas, ne mislim vas lično, mislim na stranku koju predstavljate. Dakle, zbog vaše stranke, ovde se nije radilo i gradilo.
Kada govorite da se dozvole ne daju za 28 dana, onda vi stvarno ili ne šetate Srbijom ili ne živite u Srbiji. Građevinske dozvole se u Beogradu daju za sedam dana. To nikada nije bilo. Nije bilo za vreme dok ste vi to radili.
Zakon o planiranju i izgradnji je zakon koji je doveo do toga da će građevinska industrija ovde da radi, odnosno da će građevinska industrija ovde da poveća svoj udeo. Kada govorite o Koridoru 10 i 11, zaista ne poznajete apsolutno ništa. Pa, što vi niste izgradili te brze pruge? Pa, što niste završili Koridor 10 u prethodnih 10 godina? Pa, ima li je jedna zemlja na svetu koja za 10 godina nije završila nekoliko stotina kilometara? Vi niste završili. I ne samo da niste to završili nego ste gledali da uništite sve što je domaća industrija i domaća privreda.
Za razliku od vas ovde će da radi domaća industrija i domaća privreda. I, za razliku od vas, rešenja zakonska se donose u javnom interesu države Srbije i građana Srbije a ne u interesu tajkuna sa kojima ste radili. Luku Beograd, onda se bar informišite, Vlada Srbije će doneti lučko područje koje ne potpada pod ovaj zakon. Vodi se spor, sve dok se vodi spor Luka Beograd nije predmet ove konverzije i ovog zakona. Tako da, kada krenete da pričate o tome i o vašoj ostrašćenosti onda se pre toga, prethodno informišite.