Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Prelazimo na listu.
Prvi na listi je Milisav Petronijević. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu imaće našu punu podršku i u raspravi i u Danu za glasanje.
Stav o tome već je iznela naša koleginica Suzana Spasojević i ja samo da se pridružim tome. Upravo podržavajući taj pristup o kome je govorila uvažena koleginica ja želim samo da to sve prosto posmatram iz još jednog ugla.
Šta želim na početku da kažem? Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu je vrlo važan zakon iz više razloga. Bez obzira što on obuhvata, kako smo čuli negde manje od 1% ukupno građevinsko zemljište u Srbiji, ali je veoma važan i zbog problema koji rešava i zbog ciljeva zbog kojih se ovaj zakon donosi.
Naime, problem koji stoji pred ovim zakonom koji treba da reše ovi zakoni je upravo način kako da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine kod one jedne kategorije lica koja nisu do sada to mogli da urade u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, radi se o subjektima privatizacije, stečaja izvršenja, sportskim društvima, udruženjima građana, preduzećima u restrukturiranju. Dakle, to je ta kategorija koja nije mogla da pravo korišćenja konvertuje u pravo svojine. Šta želim još tu da naglasim? Želim da naglasim da je veoma važno i cilj koji se postiže donošenjem ovog zakona.
To je prvo okončanje svojinske transformacije građevinskog zemljišta. Znate, kada je ta priča počela o privatizaciji, transformaciji građevinskog zemljišta velike su nade bile i očekivanja jer je građevinsko zemljište jedno ogromno bogatstvo svake opštine, svakog grada i bogatstvo opštine gradova se upravo meri po tome i imali smo situaciju da je ta transformacija otpočeta 2009. godine, kako popularno nazivamo konverzija. Nažalost, bila je neuspešna ova, a morala je da se na neki način reši, da se završi taj posao.
Drugi cilj za koji smatramo da je veoma važan jeste upravo taj što zbog toga nije moglo da se gradi, nije mogla da se privodi urbanistička namera. Sve je stajalo. Upravo rešavanjem toga ovim zakonom ostvarujemo ta dva osnovna cilja, da ne pričamo o onim drugim pratećim prednostima šta znači kada se privodi nameni, kada se gradi, kada se upošljava građevinska industrija, građevinska operativa, zapošljavaju ljudi i tako stvara nova vrednost itd.
Mislim da je tu značajno još reći da je ovo na neki način dopuna Zakona o planiranju i izgradnji kao jednom sistemu u Srbiji koji govori i o planiranju i o građevinskom zemljištu i o izgradnji. Veoma važan sistem. Ono što je karakteristično bilo i za izmene Zakona o planiranju i izgradnji, a to je karakteristika i kod ovog Predlog zakona o konverziji jeste u stvari želja Vlade, namera Vlade da pojednostavi, da ubrza, da smanji procedure, da najlakši mogući način se dođe do stvaranja uslova za izgradnju. To je višestruko značajno jer kada omogućimo brzu proceduru, kada omogućimo jeftinu proceduru onda, sad nam je po strani, dajemo doprinos rešavanju još jednog ogromnog problema, a to je problem bespravne gradnje. Ako građani i dan danas misle da je jeftinije, brže i jednostavnije da bespravno urade, a posle legalizuju, nego da kroz redovnu proceduru urade, imaćemo veliki problem. Zato ističem, možda je to na prvi pogled ne toliko važno, za mene jeste, značajno pojednostavljivanje procedure, značajno je stvaranje uslova za što bržu, što jednostavniju proceduru, odnosno stvaranje uslova za što bržu gradnju. Isti mislim da može da se primeni i kada je u pitanju Zakon o konverziji jer stvarno na jednostavan način, brzom procedurom rešava taj postupak konverzije.
Ono što takođe želim da istaknem to je da kada je u pitanju ovaj zakon dva izuzetno važna načela, da upotrebim taj izraz. Jedno je načelo - tržišna vrednost građevinskog zemljišta. To je nešto na čemu mi kao SPS insistiramo od kako je počela priča o konverziji. Drugo načelo, uz mogućnost naknade po tržišnoj vrednosti građevinskog zemljišta umanjenja po raznim osnovama, jeste da ne može da se umanjuje tamo gde postoji postupak restitucije kada je u pitanju to građevinsko zemljište.
Mislim da je to vrlo važan pravac, važan cilj, važna politička poruka koju je ova Vlada poslala kada je u pitanju ovaj zakon. Zašto to kažem? I sa jedne i sa druge strane je značajna poruka iz sledećih razloga. Prvo, Zakon ovde, kada se prođe kroz njega, kada utvrđuje vrednost, kada utvrđuje kolika je visina naknade, kada utvrđuje način plaćanja, proceduru kako da se to uradi i dr, sve vreme provlači se ta ideja – osnovna tržišna vrednost građevinskog zemljišta.
Potpuno podržavam pristup, odnosno odgovor uvažene ministarke da se još detaljnije pozabavi članom 6, koji može da dovede, nije ideja, nije cilj, nije želja, ali može da dovede zbog nekih nejasnoća dotle da se dovede u pitanje da li uopšte onda ovaj zakon treba uprostiti, njegovu čitavu vrednost. Znam da naravno to nije bila namera Vlade i zato podržavam da se to još jednom detaljno razjasni.
Mišljenja sam da treba još jednom pogledati i sva ona moguća umanjenja, da nismo negde to preširoko obuhvatili, preveliko itd. Ne dovodim u pitanje potrebu za tim umanjenjem.
Ono što želim na kraju da kažem, odnosno da ponovim, to je pitanje vezano za tržišnu vrednost nepokretnosti. Želim ponovo da potvrdim, ono što je najveća vrednost jeste upravo tržišna vrednost ovog zakona, to je stalno insistiranje na tome i molim da Vlada ne odustane, ne stvori nijednu moguću pukotinu da se to dovede u pitanje.
Tržišna naknada za građevinsko zemljište je vrlo važna, vrlo bitna, a i ja kada odem u samoposlugu, kada kupim nešto, moram da platim, ne koliko ja hoću, nego koliko je tamo propisano.
Na kraju, i odnosi se na njih, želim vrlo jasno da poručim, da budem jasan do kraja, naš stav, naš pristup. Svi oni koji su kupovali preduzeća i fabrike ne da bi pokretali proizvodnju, zapošljavali ljude, modernizovali tehnologiju, nego da bi to sve zatvorili, a čekali pogodan trenutak da prodaju građevinsko zemljište, da se obogate, moraju da plate i treba da plate punu tržišnu vrednost. Hvala.

Reč ima ministar prof. dr Zorana Mihajlović.

Hvala vam što ćete dati podršku ovom nacrtu zakona. Slažem se da je veoma važan i da, kako vi kažete, obuhvata manje od 1% građevinskog zemljišta, ali to je uglavnom u gradovima i vredno građevinsko zemljište. Naš razlog zašto donosimo ovakav zakon jeste upravo da privedemo zemljište zaista urbanističkoj nameni i da se zaista gradi i da imamo određenih prihoda od toga.
Uopšte su procedure u Srbiji najveći problem bile. Zakonom o planiranju i izgradnji potpuno smo promenili sistem i uveli jednošalterski sistem i doveli do toga da Srbija bude zemlja, nadam se vrlo skoro i u samom izveštaju Svetske banke, u koju će investitori želeti da dođu, jer nećemo biti poslednji ili među poslednjima, nego ćemo biti zemlja koja daje građevinske dozvole u najkraćem roku.
Sa rešenim pitanjem konverzije sa novim zakonom koji je završio već svoju javnu raspravu o premeru i katastru, koji je takođe jednako važan, jer sve ovo nam ne može biti dobro ukoliko nemamo uređen katastar, i sa još jednim zakonom koji sada ulazi u javnu raspravu, a to je zakon o ozakonjavanju objekata, onda verujem da ćemo konačno imati red u onome što se zove građevinarstvo. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Jasno je da je trebalo doneti ovaj zakon, ali zakon je loš, tako da, da ne sumnjamo u nameru, bez obzira na metodologiju kako je zakon došao do parlamenta. Dobili smo ga, ako se ne varam, u petak, u 18,15 časova je ušao u ovo zdanje, a danas je rasprava. Malo je neobično da kada neko ima dobre namere i kada želi da nešto dobro uradi i kaže da je ponosan na to, da to radi praktično preko noći.
Ono što su veliki problemi u ovom zakonu, to već jeste bio razlog da se podnesu amandmani. Podneo sam ih zajedno sa ostalim poslanicima. Nemam puno vremena da o detaljima pričam sada, ali, recimo, ta čuvena tržišna vrednost kao tržišna cena, kao najvažnija stvar u ovom zakonu, vrlo je problematično kako se utvrđuje. Ko utvrđuje tržišnu cenu? Poreska uprava? Po kom osnovu? Gde je poreska uprava kvalifikovana da ocenjuje tržišnu cenu? Da li ova rešenja koja su dobijena za porez za nepokretnosti, koja je pisala poreska uprava, imaju bilo kakve veze sa tržišnom vrednošću? Logično je bilo da to rade sudski veštaci. To je neko rešenje koje više liči.
Kako ćete, recimo, da utvrdite tržišnu cenu zemljišta gde treba da se gradi navodno „Beograd na vodi“? Tamo ništa nije građeno 100 godina, nemate uporedne primere, nemate ni u blizini ništa što liči na tu lokaciju, niti takav plan. Kako će tu da se utvrdi tržišna cena? To je jedno od pitanja.
Postoji neusaglašenost termina, pitanje zauzetosti i izgrađenosti. Neke lokalne samouprave koriste jednu verziju, druge drugu, drugi institut. Pitanje je kako će se zakon sprovoditi kod jednih, a kako kod drugih? Neki analitičari, bez navodnika, su pravili neke analize oko umanjenja cene, pa su došli da postoji mogućnost da se cena umanji i preko 100%. To znači da još treba lokalne samouprave da nekom daju pare što je dobio zemljište.
Pitanje definicija redovne upotrebe, jedna je definicija u ovom zakonu, druga je u Zakonu o planiranju i izgradnji.
Pitanje zakupa od 99 godina je takođe jedno vrlo interesantno pitanje. Moje pitanje je zašto uopšte da postoji taj institut zakupa od 99 godina? To, naravno, nije zakup, to je očigledno svojina, a opet svojina sa neizvesnim završetkom - šta se stvarno dešava posle 99 godina. Zašto bi neko dobio mogućnost da neku lokaciju plaća na kredit, praktično, od 100 godina, a neko drugi to ne može?
To su sve dileme koje ovaj zakon u mojim očima predstavljaju kao loše rešenje i mislim da bi bilo dobro da se zakon povuče i da, ne sumnjajući u dobre namere, dobijemo bolji tekst. Siguran sam da ćete se složiti samnom gospođa Aleksandra Damjanović, koja je imala mnogo bolje tekstove zakona nego što je ovaj, i zahvalan sam na tim tekstovima u nekoj prošlosti, ali mislim da ovo nije baš najsvetliji trenutak.
Pitanje isto, pošto su u zajedničkoj raspravi, naravno, potpuno besmisleno, poplave, ali to je već ovde normalna stvar, ta besmislenost, to produženje roka bi bilo jako interesantno i za ispitivanje svih nepravilnosti koje postoje oko pomoći poplavljenima, od toga da ne znamo ko je kriv za smrt 55 ljudi, ili 57, ili 60, ne zna se tačan podatak, naravno, to nije nadležnost Ministarstva, to očekujem od prepoštenog čoveka koji je na čelu neke kancelarije koja se bavi tom pomoći, da nam taj izveštaj da.
Šta je sa Zakonom o legalizaciji? Vi ste sada rekli da se sprema zakon i to je interesantno. Da vam dam odmah jedan predlog kako da se to reši – intabulacijom. Sve ono što nije investiciona gradnja i sve ono što nije građeno u zabranjenim zonama treba legalizovati, a oni koji su radili po zakonu treba da dobiju nagradu time što će biti oslobođeni od poreza na te nepokretnosti u jednom periodu, znači ljudi koji su radili sa papirima, ali to nije tema ovog zakona. U svakom slučaju, možete vi bolje i ja očekujem da povučete zakon i da u radite bolji predlog.

Hvala.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zakon o ozakonjavanju objekata koje ste pomenuli, kako bi se reklo, blizu ste, toplo je. Da, zakon je pripremljen i mi ćemo zaista učiniti sve da opet greške koje su postojale prethodnih deset godina i toliko zakona je doneto, a svi su za rezultat imali sve više i više nelegalno izgrađenih objekata, te ćemo mi taj problem rešiti, ali ne tako što ćemo dovesti u situaciju bilo investitore, bilo fizička ili pravna lica da ne mogu da ispoštuju odredbe zakona, nego da mogu da ispoštuju odredbe zakona i sa dokumentacijom i sa novcem koji treba da daju, da konačno postanu vlasnici svojih objekata. Ali, to danas nije tema, danas je tema Zakon o konverziji.
Dakle, moram da kažem da je lokalna poreska administracija ta koja će utvrđivati tržišnu vrednost. Kao što sam već rekla, postoji već veliki broj amandmana i predloga da se pojave u ovom slučaju u ovom zakonu i veštaci. Budući da to jeste u skladu sa evropskom praksom i da je to moguće, mi ćemo to ozbiljno razmotriti i mislim da to nije samo vaša ideja, nego i ideja mnogih poslanika.
Takođe, jedna važna stvar kada govorite o građevinskom zemljištu i redovnoj upotrebi, odmah da znamo da Zakon o planiranju i izgradnji ne poznaje ovo kao osnov za konverziju, odnosno ne poznaje konverziju. U tom smislu smo mi morali da stavio kao sui generis građevinsko zemljište za redovnu upotrebu.
I još jedna stvar za koju mi se čini da je niste razumeli, a pitanje je zakupa. Dakle, ukoliko neko nakon izvršenog zakupa, znači, zakon se utvrđuje na 99 godina tako što se tržišna vrednost deli sa 99 i imamo godišnji iznos itd, ali ukoliko na kraju 99 godine neko ne želi da uđe u svojinu tog objekata ili ne želi u nekom prethodnom periodu da uđe u svojinu, odriče se toga, vraća se vlasniku, tj. vraća se državi. Dakle, zadržavamo, odnosno ne radimo ništa na štetu državnih, odnosno javnog interesa i to mislim da je važno.
Pretpostavljam da ćemo kroz amandmane više pričati o ovome. Toliko. Hvala.

Hvala.

Vrlo tanko za repliku.

(Zoran Živković, s mesta: Samo da dam pojašnjenje.)

Dobro, pojasnite.

Oko zakupa na 99 godina. Uzme neko u zakup zemljište na 99 godina, napravi zgradu od 10 spratova i 99 godine kaže – neću da stavim to u svoju svojinu. Šta onda radimo? Rušimo zgradu od 10 spratova, ili ona postaje državna, ili je pitanje ko će da doživi tih 99 godina? Mislim da je rešenje neprimereno 21. veku generalno. Tu ne vidim lošu nameru, nego mislim da treba da to rešenje bude zamenjeno rešenjem koje će da definiše imovinu u ovom trenutku. Jedino ako mi sada zatvorimo priču o vlasništvu nad građevinskim zemljištem ovim zakonom, onda taj zakon ima smisla. Ako se ponovo otvaraju neke verzije decenije, godine, stotine godina, mislim da to nije dobro rešenje.