Trinaesto vanredno zasedanje, 13.07.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Trinaesto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/309-15

13.07.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 18:20

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Što se tiče samog instituta zakupa, on je poznat u Srbiji od 2003. godine i u celoj Evropi. Dakle, na konkretnom primeru koji ste vi rekli zemljište se svakako vraća vlasniku. Što se tiče zgrade, pretpostavljam da u tom smislu dolazi do određenih razgovora na koji način će se to rešiti, ali zemljište, jer mi sada pričamo o zemljištu, zemljište se vraća vlasniku. Šta je intencija zakona? Intencija zakona jeste da više ide u svojinu i to jeste razlog zašto smo dali ovaj zakon, ali smo takođe dali mogućnost da ukoliko to nije moguće za ove određene grupe, da je moguće uzeti i zakup, ali tako da ne narušimo javni interes i interes države. Dakle, u konkretnom slučaju zemljište ide državi.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o otklanjanju posledica od poplava, naravno da ću ga ja podržati, s tim u vezi da se produži rok do kraja ove godine, da taj zakon može da deluje. S tim u vezi zato što su posebno posledice poplave u poljoprivredi bile merene stotinama miliona evra i stoga je moja patriotska obaveza kao predsednika Narodne seljačke stranke, kao nekog ko živi na selu, kao nekog ko je čak i bio žrtva, koji je imao čak i ljudske žrtve u toj poplavi, da ovaj zakon prihvatim i da ga podržim.
Što se tiče ovog drugog Zakona o konverziji, ja nisam razumeo baš do kraja mog kolegu. On nas je otprilike pitao šta će se desiti posle zakupa poljoprivrednog zemljišta od 99 godina, kako će se država ponašati? Svakako se neće ponašati na način na koji se ponašala prilikom zakupa poljoprivrednog zemljišta na Fruškoj Gori, koje je zakupljeno na pet godina kao poljoprivredno zemljište. Gle čuda, još pre zakupa je tamo nikao vinograd, po papirologiji kojom raspolažem, a zasad vinove loze je trajao od 30 do 40 godina. Ne razumem državu koja je, sve da je to bilo najispravnije, dala podsticaj subvencije nekome ko ima pravo zakupa na poljoprivrednom zemljištu na pet godina da zasadi višegodišnji zasad koji traje 40 godina. Ja ne verujem više da ćemo imati tako neozbiljnu državu, koja će na takav način izdati zemljište u zakup i dozvoliti da jedan višegodišnji zasad bude zasađen na zemljištu koje je zakupljeno samo na pet godina.
Dakle, samo kada to uzmemo zdravorazumno, vidimo koliki je moralni prekršaj bio i koliko je moralno posrnuće te Vlade bilo i Ministarstva poljoprivrede koje je dozvolilo takvu jednu, da tako kažem, obligaciju.
Idemo dalje. Kada je već o konverziji reč, molim ministarku da mi objasni na koji način je izvršena konverzija zemljišta oko zgrade Ušća. Da li je ta afera zatvorena za vjek vjekova, amin, ili postoji šansa da se ispita na koji način je izvršena konverzija zemljišta koje je bilo oko zgrade čija je vrednost negde oko 30 miliona evra, a površina je negde oko 5ha?
Da podsetim da je tu bilo malo više prekršaja i da je moj kolega poljoprivrednik u pokušaju u tom trenutku bio savezni ministar policije, član Savezne vlade, da je jedan lider druge opozicione partije bio savezni ministar za telekomunikacije i ne znam šta i njima se obraćalo pravobranilaštvo po pitanju prodaje zgrade, govoreći da je došlo do određenih nepravilnosti, da to zemljište ne sme da bude predmet prodaje prilikom prodaje zgrade Centralnog komiteta, odnosno zgrade na Ušću, koja je, gle čuda, prodato na konkursu u junu mesecu, koji je trajao 30 dana, ali konkursna komisija je imenovana tek 15. avgusta.
Postavlja se pitanje kako je konkursna komisija, koja je imenovana 15. avgusta odlukom Savezne vlade, sprovodila konkurs koji je Savezna vlada raspisala i koji je trajao od 30. juna do 30. jula? Kako je ta komisija retroaktivno uspela da isplati konkurs? I tu ima niz nepravilnosti. Naravno, da se ispita kako je to Savezno pravobranilaštvo upozorilo Saveznu vladu da postoje dve vrste ugovora. Jedan ugovor je bio ugovor koji je stigao u pravobranilaštvo, na njega je pravobranilaštvo dalo saglasnost, a sasvim drugi ugovor je potpisan bez saglasnosti Saveznog pravobranilaštva koje je upozoravalo Saveznu vladu, koja je u tom trenutku imala današnja dva lidera opozicionih stranaka u svom sastavu. Uprkos tome što su ih upozorili, u decembru mesecu je sklopljen ugovor sa firmom koja je osnovana tek 15. decembra. Dakle, nije postojala u junu mesecu, u vreme kada je sprovođen konkurs. Ako je to takva konverzija, ako težimo takvoj konverziji, onda ja svakako ne bih bio rad da podržim taj zakon.
Takođe smo čuli pripadnika stranke bivšeg režima koji je ovde obrazlagao i tako zdušno se zalagao za otklanjanje nepravilnosti itd, ali ja moram da ih upozorim da nije isto i jedina moja zamerka na ovaj zakon je što konverzija na selu treba biti potpuno besplatna. Nije isto držati baštu u selu Novi Karlovci ili u Smilovcima, ili u Lebanu, ili u Medveđi. Nije isto držati baštu, staklenik i plastenik u selu i držati baštu od dva kafića u Beogradu.
Jedna njegova kafa košta 150 dinara, a za tu cenu u ovom trenutku možete u Leskovcu, u drugim baštama kupiti 50 kilograma krastavaca, možete kupiti 20 kilograma paradajza, dakle, neko ima hleb sa sedam kora i svakako mu se moraju omogućiti odgovarajuće povlastice, s obzirom da ovde neko ko zdušno tako zalagao i nalazio manjkavosti u ovom zakonu ima dve bašte u svojim kafićima koje donose impozantan prihod po jedinici površine. Dakle, ako jedna kafa košta koliko 50 kilograma krastavaca, onda ako prodate na jednom kvadratnom metru danas 10 kafa, u toku godine 50 kilograma krastavaca ne može da rodi na jednom kvadratnom metru.
Zato mislim da konverzija zemljišta treba na selu da bude besplatna, s obzirom da nam preti opasnost da nestane taj mali čovek koji živi na selu, prosečne starosti 59 godina, sela nam se prazne, prazne teritorije. I, mislim da ubuduće Ministarstvo građevina, sve od konverzije do legalizacije i svih zakona koji se tiču izgradnje na selu, treba da propiše da se na selu prilikom izgradnje plaća samo minimum nekih doprinosa, dakle, da izgradnja bude bez ikakvih komunalnih opterećenja itd, da jednostavno ljudi prijave lokaciju i da rade.
Na takav način ćemo deo prerađivačke industrije, zbog izbegavanja visokih komunalija u gradovima, premestiti na selo. Tako ćemo naći posla za oca na njivi, sina i snaju u fabrici i na takav način možemo da povratimo deo stanovništva koji sada tumara po predgrađima Beograda bez posla i bez hleba. To je ono za čega se ja zalažem.
Mislim i da zakon o konverziji i da svi drugi zakoni u budućnosti koji se budu donosili budu maksimalno u korist sela i seoskog stanovništva, da na takav način neke investicije privučemo direktno na selo, posebno one koje se bave prerađivačkom industrijom, dakle, preradom onoga što seljaci naprave, jer ja kao čovek koji se zalaže za Srbiju njiva, šljiva, za Srbiju radnika i seljaka, devojaka i momaka, svakako ću se do kraja boriti za te njihove interese. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Izvolite, ministre.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Ovaj zakon tretira isključivo građevinsko zemljište, dakle, izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište.
Kada govorimo o baštama na selu, itd, onda pričamo o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu koje postoji ili se sad menja, ali kada govorimo o eventualnim mogućnostima druge vrste izgradnje na seoskom, poljoprivrednom zemljištu, Zakonom o planiranju i izgradnji mi smo dosta relaksirali taj deo pa smo rekli da ne moraju posebni planovi da se rade i sve što radimo i što ćemo dalje raditi, radimo upravo u cilju relaksiranja, odnosno u cilju rasterećenja svih obaveza koje bi bile na selu, kako bi mogli da pospešimo ne samo poljoprivrednu proizvodnju, nego i ulaganje i ostanak pre svega ljudi na selu.
Kad ste pominjali Tržni centar „Ušće“, da, ozbiljno je pitanje i mi ćemo pokrenuti da dobijemo kompletnu informaciju, odnosno već smo pokrenuli, dakle, kako je parking koji je bio potpuno javan postao deo i vrlo brzo dobio za vreme DOS-ove Vlade sve dozvole i postavlja se pitanje – na koji način? Tako da, to pitanje je već u jednoj vrsti procedure, da tako kažem.
(Marijan Rističević, s mesta: Replika. Nisam dovoljno dobro protumačen. Pogrešno sam protumačen.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Razumeo sam vaš odgovor, ali takođe moram da vas upoznam da su neke lokalne samouprave po 500-600 hektara u određenim selima proglasili građevinskim zemljištem, da se za 20 godina ništa na tom građevinskom zemljištu ne radi, da se ranije ubirala taksa na građevinsko zemljište, a da se sada po zonama ubira porez na imovinu, a da pri tome niko nema ozbiljnu nameru da gradi i ukoliko bi, recimo, nekome ponudili da po toj ceni po kojoj je procenjeno to građevinsko zemljište to otkupi, ukoliko bi to ponudili toj opštini, ona bi odbila da to otkupi u svoju korist, da tu podigne neku industriju ili neko stambeno naselje. Dakle, radi se o tome da određene lokalne samouprave, da bi napunile svoje budžete, ogromne površine na selu proglašavaju građevinskim zemljištem, iako se tamo ništa ne gradi. Ja tražim povlastice da se mnoge od tih taksi republičkim nekim zakonom utvrde, neki minimalni limit, ili da se ljudi oslobode prilikom gradnje na selu jer tu ima mnogo pomoćnih i ekonomskih objekata koji se tretiraju maltene kao da praviš staklenu baštu kafića u gradu Beogradu, gde sam već opisao koji se prihodi stvaraju.
Mislim da moramo da težimo da te takse budu što manje, da komunalne takse budu na nekom minimumu, da čovek prijavi samo parcelu i da čak i ovi investitori koji nešto investiraju, kada investiraju na selu da to bude uz minimalnu naknadu i da se na takav način podigne neka prerađivačka industrija i zadržimo stanovništvo jer to nije samo pitanje poljoprivrede, to je pitanje demografije, bezbednosti i suvereniteta države. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Izvolite, ministarka.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Za proizvodne industrijske objekte se inače više ne plaća Zakonom o planiranju i izgradnji, ali kada govorimo o ovim lokalnim samoupravama koje su očito promenile planom namenu u građevinsko zemljište pa ništa nisu izgradile, onda je jedino rešenje da se ponovo planom vrate na poljoprivredno i da se u tom smislu dalje radi. Slažem se potpuno za rasterećenje svih obaveza na selu.