Hvala lepo, dabome po amandmanu.
Dame i gospodo narodni poslanici, izvešćete, siguran sam, dobar zaključak, o mom stavu po pitanju ovog amandmana na osnovu mojih stavova po pitanju onih argumenata ili šta bi već trebalo da predstavlja ono što smo čuli kao razloge za podršku u ovom amandmanu.
Argumenti da je ovde nešto neustavno, da nije jasno da li se prihod od 1,4 milijardi ili 600 miliona, da se nešto daje u bescenje. Hajdemo redom.
Stalno se ovde srećemo, otkad traje ova rasprava, sa ocenom da je ovde nešto neustavno, ali nikako da čujemo jasno i precizno zbog čega i šta to tačno. Čujemo jednu globalnu ocenu - neustavno je to što se predviđaju bilo kakve olakšice. Tobož, jedno rešenje je već palo zbog toga što je bilo podržano nekim olakšicama, tobož, Ustavni sud je rekao da nikakve olakšice ne dolaze u obzir. Još jednom –neistina. Imali smo već ovakvu situaciju na početku današnje rasprave, čini mi se po prvom amandmanu. Počela sa nečim što treba da bude argument, a ono ispadne potpuna neistina.
Imam pred sobom odluku Ustavnog suda i u toj odluci, između ostalog, tretira se pitanje da li može ili ne može da bude uključen u rešenje bilo kakav
mehanizam koji će podrazumevati olakšicu. Šta kaže Ustavni sud po tom pitanju? Mora da bude tržišno vrednovanje, to je glavni osnov za procenu situacije kada je reč o naknadi. To nije bilo ispoštovano u tom prethodnom rešenju koje je palo. To je bio glavni problem. Šta još kaže? Kaže, razume da predlagač zakona ima ovlašćenje da propiše i određene pogodnosti za navedenu konverziju. Opa, znači, pogodnosti nisu zabranjene.
Dakle, ako je nekome ovde bio problem, problem je proistekao očigledno iz nekog nerazumevanja ili razumevanja, ali uz svesnu želju da se ignoriše ono što je jasno i da se uz buku generiše problem. Ne znam šta je od te dve stvari gore. Hajde, dobronamerno ću da pretpostavim da neko prosto ne razume ni situaciju, ni šta je želeo da kaže, ni čime da ga obrazloži, ali oko ovoga da se razumemo - olakšice same po sebi nisu sporne sa aspekta Ustavnog suda. Šta jeste? Osnov za naknadu. Tamo je bilo vrlo precizno rečeno - osnov za naknadu mora biti tržišna vrednost.
Hajde da pogledamo ovaj predlog. Da li ovde postoji tržišna vrednost kao osnov? Postoji, u članu 2. crno na belo, kratka, jednostavna i razumljiva izjavna rečenica. Je li to već samo po sebi govori da postoji velika razlika između ove situacije i one situacije koju je Ustavni sud osporio? Naravno da govori. Neće insistiranje na tome - ponoviću ja sto puta ako treba da je ovo neustavno, ne možete mi ništa, to neće doneti nikakvu dodatnu sigurnost u tim rečima koje se izgovore, neće doprineti nikakvoj ubedljivosti toga što je izgovoreno. To je samo insistiranje na pogrešnom, ništa više.
Hajdemo dalje. Da li se prihoduje 1,4 milijarde ili 600 miliona, to nekom nije jasno. Nema šta da ne bude jasno. Čuli smo već dovoljan broj puta i kada je počela rasprava u načelu, a čuli smo i danas. Eto, ako neko nije siguran da li je dobro čuo, da li je dobro razumeo, imamo mi ovaj materijal koji smo dobili i koji prati zakon, strana 17, tu se srećemo sa tom cifrom od 1,4 milijarde. Šta to kaže? To je procenjena vrednost tog zemljišta o kom pričamo. Kaže se ovde lepo – na osnovu procenjenih površina, na osnovu prosečne dene, prosečne u ovom trenutku, to je procenjena vrednost.
Znači, nije to neka vrednost koja, eto, iznosi toliko, a kada se primeni zakon od nje neće ostati ništa. Vi imate ovde vrlo lepo prikazanu procenu. Kada se primeni zakon i kada se primene te olakšice, procenjeno je da će se prihodovati milijardu i 260 miliona. Ovo je valjda jasno kao beli dan. Tih 630 dođe 50% od milijardu i 260. Pola budžetu Republike, odnosno autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave, a pola u ovaj drugi fond, o kome mnogo pričamo ovih dana. Tu je matematika jasna i nema šta da bude neshvatljivo. Zna se odakle potiče 630. Još jednom, to je procenjena vrednost, kada se uračunaju svi mehanizmi za uvođenje olakšica. A čemu te olakšice služe? Reći ćemo i o tome par reči.
Treći argument, ili nazovi argument, da se ovim zakonom nešto daje u bescenje. I reč patriotizam i rodoljublje smo čuli danas. Pa, ja ovog puta stvarno ne mogu da odolim, ali i od koga je mnogo je. Hajdemo da se opet vratimo na onu odluku Ustavnog suda. Ja sam čuo ovih dana par puta da sa druge strane sale stiže glas - to je bila kazna za našu grešku, mi smo tada nešto predložili loše. Dakle, nikom ovde nije sporno ko je tada predlagao rešenje koje je Ustavni sud osporio.
Vidite sada, ja iz te odluke čitam šta je tada dato kao obrazloženje za to zakonsko rešenje, šta je onaj koji je tada predlagao taj zakon, koji je pred Ustavnim sudom pao, rekao zašto ga donosi. Citiram – da taj zakon treba da stvori uslov, između ostalog, za proširenje kruga lica koja mogu ostvariti pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade. Opa, onaj koji ga je donosio sam kaže da je to radio da bi proširio krug onih koji će nešto dobiti besplatno. Sada taj neko viče – zašto se daje besplatno? Komični detalj broj jedan, a dva ću da preskočim.
Ali, da nije u bescenje govori samo jedna jednostavna stvar. Ima li ovde računice i vidi li se plaćanje, vidi li se prihod? Pa, naravno da se vidi. Ovo pitanje, dame i gospodo, stvar je jednostavnog balansa, balansa između dve krajnosti. Ili će ići potpuno besplatno, ili će ići tako da se zaradi što više. Ja sam siguran da svako od nas ovde može da smisli bar jedan dobar razlog i za jednu i za drugu varijantu. Evo, samo da se podsetimo, i o tome smo pričali, okruženje je sve uradilo tako da bude potpuno besplatno i ima to svoje opravdanje.
Opet, s druge strane, svako od nas može da zamisli bar jedan dobar razlog zašto trba što više da zaradi Republika ili autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. A šta je suština? Pronaći neki dobar balans između, tako da se i ostvari prihod tamo gde je titular Republika, autonomna pokrajina, lokalna samouprava, a opet s druge strane da se ohrabri proces, da ljudi uđu u ovaj postupak konverzije, da se to zemljište, koje trenutno nažalost ne donosi ništa, aktivira i da od njega korist imaju svi. Svakako mi sa svoje strane pri tome vodimo računa o koristi našeg društva, pa samim tim i Republike, autonomne pokrajine, lokalne samouprave. Ovo je, dakle, neko rešenje između. Sve što možete da vidite u ovom zakonu proističe upravo iz tog principa, da se pronađe dobar balans. Da je besplatno, nije. Treba li još nešto?
Dakle, još jednom, ako ćemo ponovo danas da čujemo insistiranje na priči o neustavnosti 1,4 milijardi, meni nije teško da sve ovo pričam ponovo, ali kažite mi koliko ćemo ozbiljno da delujemo ako jedni drugima ovako jednostavne stvari moramo da ponavljamo? Još jednom, ne dokazuje se principijelnost u ponavljanju potpuno netačnih stvari, samo se, nažalost, uporno greši, a sami kažite da li nam to treba. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Podrška amandmanu koji su podneli kolega Balša Božović i koleginica Olgica Batić, jer je brisanje stavova 2. i 3. u članu 6. neophodno upravo zato što se uvodi u ovaj zakon ono što je osporeno u članu odlukom Ustavnog suda. Ko god hoće da pročita ta dva stava, biće jasno da se radi o licima koja se izuzimaju, što odluka Ustavnog suda smatra neustavnim, a u drugom stavu se kaže da se primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade za ta lica. Bez naknade znači bez novca. Svaki pokušaj da se na bilo koji način obrazloži ustavnost ova dva stava je uzaludan, što se nadam da će potvrditi i odluka Ustavnog suda nakon što podnesemo zahtev za ocenu ustavnosti, pozivajući se ne na tvrdoglavost u ovoj raspravi, potpuno nepotrebnu, jer brisanje ovih stavova pomaže zakonu, nego na odluku Ustavnog suda koju on ima u svojoj arhivi. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo, moram se složiti, naravno, i sa izlaganjem koleginice Čomić na ovom mestu, ali, naravno, i sa izlaganjem uvaženog gospodina Jovanovića. Ovde se spominje da neko ne zna da tumači odluke Ustavnog suda, što je apsolutno neprihvatljivo i neprimereno, jer onaj koji poseduje u svojim rukama tu odluku Ustavnog suda ne treba samo da je čita, već upravo treba da je tumači. Takođe, ne treba samo da se poziva na delove obrazloženja koji u toj ustavnoj odluci stoje, donete od strane Ustavnog suda, nego onda, ako ćemo biti potpuno iskreni pa ovde govoriti potpunu istinu, onda treba da se pročita lepo i dispozitiv te takve jedne odluke.
Da se ne bi ponavljala, s obzirom na sve ono što sam navela, a rekla sam da će ovo biti neustavno, u to sam sasvim sigurna, u Odluci Ustavnog suda, objavljenoj u „Službenom glasniku“, kaže se sledeće (ne čitam obrazloženje, nego čitam dispozitiv odluke) - Utvrđuje se da odredba člana 103. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, „Službeni glasnik Republike Srbije“, da ne nabrajam sve brojeve, znači integralni tekst sa svim ostalim naknadnim izmenama i dopunama odluka Ustavnog suda, u delu koji glasi – troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju u smislu ovog zakona ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine isplaćene u postupku privatizacije, odnosno ukupnu revalorizovanu cenu isplaćenu za imovinu ili deo imovine privrednog društva ili drugog pravnog lica u stečajnom ili izvršnom postupku, kao i druge stvarne troškove, nije u saglasnosti sa Ustavom. Stav 2. – Odbija se zahtev za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 105. i 106. Zakona iz tačke 1. Tri – Ukida se mera obustave izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koja je preuzeta na osnovu odredaba člana 103. stav 1. i člana 105. i 106. Zakona i tačke 1. Ovo je dispozitiv navedene odluke. Obrazloženje je opširno, može se uvek izvršiti, a može se isto tako pročitati.
Šta je suština? Opet ću se ponoviti. Na ovaj način odredbom u ovom predlogu zakona suština ovakve odredbe nije ništa drugo do suština odluke koja je proglašena neustavnom. Znači, pročitajte prvo dispozitiv, pa pročitajte obrazloženja. Ne okrivljujte ovde nekoga da ne zna ili da na pogrešan način tumači, posebno ne ljude koji dolaze iz oblasti pravosuđa i znaju da tumače, jer vrlo dobro i podnose predloge za ocenu ustavnosti, ali isto tako i vrlo često se njihove ustavne žalbe usvajaju itd. Ovde se na prikriveni način ovakvom zakonskom odredbom krije suština koja je proglašena neustavnom. To je suština svega. Pitajte koga god hoćete, pitajte sudije Ustavnog suda i isto će vam reći. Ako se postavi pitanje ocene ustavnosti ovakve odredbe zakona, nisam sigurna da će se odbiti, već sam sigurna da će se usvojiti kao neustavna. I, šta ćemo onda? Onda ćemo opet doći u situaciju da se opet ovde sastajemo, da zakonodavac opet nije uradio svoj deo posla kako treba, što se navodi u obrazloženju ovakve jedne odluke, pa hajdemo opet da menjamo i da pristupamo nekakvim izmenama i dopunama.
Mislim da stvari ne treba raditi površno. Ako već imamo mogućnost da usvojimo Predlog zakona u što prihvatljivijem obliku, sa što efikasnijim rešenjima, mislim da to treba da uradimo odmah i treba da uradimo sada, ne u nekom kasnijem periodu, kada se setimo da, eto, možda smo mogli, ali tada nismo, zato što neki nisu znali da tumače ustavne odredbe. Zapravo, ispostaviće se da su znali da tumače i te kako dobro, da opet dolazimo u situaciju da se ovde nalazimo i da kažemo - pa, eto, ta je odredba proglašena neustavnom od strane odluke Ustavnog suda, hajdemo sada da pristupimo izmenama i dopunama ovog zakona, za koji sam opet sigurna, naravno, da će se usvojiti.
Ali, apelujem još jednom, pogledajte, pročitajte kako dispozitiv, tako i obrazloženje odluke Ustavnog suda. Pogledajte opet, i to u svom integralnom tekstu, i Zakon o planiranju i izgradnji i sve kasnije izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Pročitajte. Nije dovoljno samo pročitati član, ovaj sporni član Predloga zakona, već shvatiti njegovu suštinu, a suština nije ništa drugo do protivustavna i njegova suština već i obrazloženje ovakvog maltene identičnog člana koji ovde imamo pred nama proglašen je neustavnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Kada je u pitanju amandman na član 6, amandman koji sam u ime „Pokreta za preokret“ podneo, tiče se mogućnosti da se od ovog zakona, uvažena potpredsednice Vlade, izuzme zemljište nad kojem je izvršena eksproprijacija, a potom dato na korišćenje. Zbog čega, smatram da nema potrebe da vam objašnjavam. Dakle, država je proglasila javni interes. Nakon toga nekom fizičkom ili pravnom licu to zemljište je dato na korišćenje. Smatram da nije pravično da nešto što je proglašeno javnim interesom postane privatna svojina.
Evo obrazloženja zbog čega amandman nije prihvaćen iz vašeg Ministarstva. Zbog toga što se ovaj slučaj retko javlja u praksi. Gospođo Mihajlović, ovo nije nikakvo obrazloženje. Ako se nešto retko javlja u praksi, to ne znači da ne može biti društveno štetno, a zakoni se i donose da bi se sprečile društveno štetne pojave koje ugrožavaju pravni sistem, odnosno društveni poredak. Pa i „Beograd na vodi“ se retko javlja u praksi, jednom u sto godina, ali je on jako društveno štetan i treba sprečiti slučajeve slične „Beogradu na vodi“, jer mi ne znamo šta postoji u arhivama i ko će tražiti konverziju u privatnu svojinu nečega što je nekada eksproprisano u cilju javnog interesa.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Mislite da se gospodin Marković javio pre vas?
Bili ste u sistemu pre gospodina Markovića, ali ako tako želite, izvolite.
Narodni poslanik Aleksandar Marković ima reč. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman, dakle, amandman na član 6. predloženog zakona, baš iz obrazloženja koje ste i sami pročitali malopre. Između ostalog, neozbiljno bi bilo da prihvatimo ovaj amandman, a i ovakvo obrazloženje amandmana koje je predložio uvaženi, podsetiću, doktor pravnih nauka. A zašto? Zato što u obrazloženju ovog amandman piše: „ekspoprisano“. Meni je zaista žao što danas imam ceo dan ulogu ispravljanja, ali ne mogu da pređem preko toga. Znači, piše „ekspoprisano“, a ne „eksproprisano“. „Eksproprisano“ ima svoje značenje, „ekspoprisano“ ne znači ništa. Na šta vam to liči? Ovo nije prvi put danas. Ovo je ko zna koja značajna greška od jutros. Sad samo ne znamo hoćete li opet da svaljujete krivicu na stručnu službu. E, pa ne možete da svaljujete krivicu na stručnu službu. A zašto? Ispred mene je dopis koji je upućen Narodnoj skupštini, predsedniku Narodne skupštine, sa nizom i sadržajem amandmana i sa obrazloženjem tih amandmana, potpisan od strane narodnog poslanika prof. dr Janka Veselinovića, na stranu što se lažno predstavlja pa piše ovde nekakav „Pokret za preokret“, umesto da stavi samostalni poslanik, ali to sada i nije važno.
Predlažem da se odbije ovaj amandman. Nadam se da ćemo ga odbiti u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, pa onda Marijan Rističević.