Ja vam zahvaljujem. Nemojte, molim vas, da analizirate ljude.
Da li to ima veze sa članom 107. ili nema?
To kako reaguju kolege iz moje poslaničke grupe, da li sam ja u pravu kada reč „junoša“ znači – mlad čovek u punoj snazi, to ostavite nama, a vi se držite člana 107.

Znači, reaguju upravo onako kako očekuju uz vašu podršku da reaguju. Znači, oni se sa podsmehom odnose na ovo što ja govorim. Ja sebi nikada ne bi mogao da dam za pravo, recimo, da gospodinu Jovičiću kažem da je junoša…

Evo sada ću se ja vama zahvaliti ljubazno, pošto vi nećete da pričate o članu 107, nego analizirate redom poslanike, ja mislim da to nije u redu.

Za vas to nije uvredljivo?

Puno vam hvala. Ljubazno sam vas shvatila, 107. Smatrate da sam povredila član 107. zbog značenja reči „junoša“. Ja sam pročitala šta to znači u rečniku, jer sam odmah tražila značenje i to je to.
Znači – mlad čovek u punoj snazi. Meni nije uvredljivo da kažete da sam ja mlada u punoj snazi, iako nisam.

Niste čuli ovo što izlazi…

Puno vam hvala. Samo sedite, nećemo se raspravljati ovako.
Zaista vam hvala, vaše je pravo da glasamo o povredi člana 107. Vaše je pravo da tražite.
Tražite li, poslaniče Markoviću? (Ne.)
(Jovan Marković dobacuje s mesta.)
Psujete me, nije problem, ali ja ne reagujem na psovke.
Replika, da li je tako?

Ja vam se zahvaljujem gospođo predsednice, jer ljudi koji su navikli da se u obraćanju nama obraćaju sa „stoko“, „đubre“, „ološu“, kao što je to radio i gospodin Šutanovac i gospodin Živković, nisu navikli da sa druge strane neće dobiti „ne“, da neće dobiti uvredu, već nešto što je i afirmativno i dobro.
Junoša u mojoj Šumadiji, i meni je žao što je za mene prošlo vreme kada su me tako zvali, jer pripadam sada i u godinama sam koje se zovu – srednje godine, ali bih voleo da me zovu junoša, to znači – mlad čovek, mladić.
Gospodin Božović to jeste. Ja mu čestitam na njegovim godinama i na svemu tome što je stekao za sve te godine. Tako da, nemojte se buniti, smejaće vam se vaši Užičani, kada mislite da je junoša bilo šta negativno. Ne poznajete vaš jezik.
Sa druge strane, ovakvom primenom zakona i zakonima koje ste pravili i sprovodili, u Luci Beograd i Luka Beograd, kao pravno lice, je na ime naknade za korišćenje tog zemljišta koje ste im vi prodali… Znate li koliko je do sada plaćala državi? Znate li, gospodine Božoviću, koji ste onako najborbeniji da se naplate sve obaveze tajkuna, bilo kako da se oni zovu? Nula dinara, gospodine Božoviću. Nula dinara.
Kada ste privatizovali Luku Beograd? Koja je površina? Kada je privatizovana? Koje godine je privatizovana?

Hvala. Dve minute i četiri sekunde. Hvala.

Naravno, naravno, više od 10 godina, vašom vlašću nikada ni u pokušaju niste naplatili naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta. Toliko o vašoj želji da se napuni budžet Srbije.