Reč ima narodni poslanik Milija Miletić, po amandmanu?

Zahvaljujem se, predsednice.
Uvažena potpredsednice Vlade, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih isto govorio o amandmanu, s tim što normalno ne podržavam kolege preko puta, vezano je za brisanje ovog člana amandmana Zakona o zakupu zemljišta.
Ja dolazim iz jedne male opštine Svrljig, koja ima velikih potreba za ulaganjem. Ima zemljište koje može da se kupi, ali onaj koji može da se kupi zemljište, nema dovoljno para i zato bi možda hteo da uzme zemljište u zakup. Ukoliko brišemo ovaj član zakona, taj čovek ne može uzeti zemljište u zakup, ne može uložiti i ne može uposliti nove ljude. Na taj način, mi ćemo malim i siromašnim opštinama onemogućiti da mogu da se razvijaju, da upošljavaju ljude i da idu napred.
Zbog toga ja predlažem mojim kolegama i koleginicama poslanicama da se ovaj amandman ne prihvati i da glasamo za ovaj zakon svi, jer mislim da ćemo na ovaj način imati mogućnosti da obezbedimo investicije, nova radna mesta u celoj Srbiji, a ja potenciram, kao prvo, to su male, siromašne opštine, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Merošina, Žitorađa, Gadžin Han i ostale opštine koje su pored Niša i u Nišavskom okrugu.
Glasaću za ovaj zakon. Normalno, neću glasati za ovaj amandman. Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, glasaću za sve zakone koje predlaže naša Vlada na čelu sa premijerom Vučićem.

Narodni poslanici Goran Ćirić, Vesna Martinović, Aida Ćorović zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 19. doda novi naziv člana i član 19a.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažena gospođo ministarko, uvažene kolege, poštovani građani, član 20. govori, to su prelazne i završne odredbe, i on kaže – rešavanje zahteva za konverziju podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona obustaviće se, a podnosioci uputiti na podnošenje zahteva u skladu sa odredbama ovog zakona.
Predložili smo da se dodaju reči „u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.
Gospođa ministarka i Vlada su nam odgovorili da se amandman ne prihvata, s obzirom da ovim predlogom zakona nije predviđen rok u kome se podnosi zahtev za konverziju uz naknadu, jer se radi o stečenom pravu.
Pravna posledica propuštanja rokova bi bila oduzimanje ili ograničavanje stečenog prava korišćenja, što nije u saglasnosti sa načelom pravne sigurnosti, s obzirom da je to pravo stečeno na osnovu zakona.
Sada pitam, vi rekoste da ćemo za godinu dana, dve, da imamo milijardu i 460. Mi predlažemo da vremenski ograničimo i obavežemo one koji imaju pravo korišćenja da uđu u proceduru bez izvesnosti kad će da se završi, a vi kažete ne. Ne može ni to, nego biće kad se steknu uslovi. Kako ćemo da punimo budžet?
Sada mi stvarno nije jasno koja je intencija Vlade? Šta je hteo zakonopisac ovim zakonom da uradi? Da li da omogući što pre zidanje po bilo kojoj ceni i angažovanje, besplatno, ili želi da to uradi tako što će neko ko će imati benefit, govorim o komercijalnom zidanju, to nije zidanje javnih objekata, to je komercijalno zidanje, stanovi i poslovni prostor, da plati nešto što dobija to građevinsko zemljište? Vi kada kupite kuću imate plac, ne dobijate ga. Zahvaljujem.

Na član 20. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov i Nataša Vučković.
Reč ima magistar Jovan Marković. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, hoću još jednom da vam se obratim i da obratite i vi pažnju na član 20. stav 2. koji je vrlo problematičan, koji kaže ovako – lica iz člana 1. stav 2 ovog zakona koja su do stupanja na snagu ovog zakona podnela zahtev za izdavanje građevinske dozvole u skladu sa odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji, po upisu prava svojine na objektu imaju pravo na konverziju u skladu sa članom 8. ovog zakona.
Gospodo kolege narodni poslanici, ovaj član, odnosno ovaj stav direktno je povezan sa članom 1. koji se ovde pominje i koji kaže da ova lica koja su ostvarila ova prava do 13. maja 2003. godine imaju prava o kojima se govori. Znači, 13. maj 2003. godine, a u članu 135. koji se odnosi na član 102. o Zakonu o planiranju i izgradnji se kaže da ova lica koja su ovde pomenuta svoje uređenje građevinskog zemljišta itd, ostvaruju prava do 13. maja 2013. godine.
Smatrao sam da je dobro da se ovaj član briše i da se na takav način reši problem. Iskreno i pošteno je da se kaže da ćete vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru sa izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. Ako je gospodin Martinović rekao da je Zakon o planiranju i izgradnji krovni zakon koji tretira i sve druge zakone, odnosno oni moraju da se uklope u njega, otvoreno se postavlja pitanje kako mislite da rešite problem deset godina usklađivanja ovih članova, deset godina u kojima se pominju sve privatizacije koje su bile loše od 2004. pa na dalje? Hvala.

Vreme.
Zahvaljujem.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Katarina Rakić, Zoran Babić, Ivan Jovanović, magistar Dejan Radenković, Zoltan Pek, Veroljub Arsić, Vojislav Vujić, Milosav Milojević, dr Aleksandra Tomić i prof. dr Vladimir Marinković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, magistar Aleksandra Jerkov i Nataša Vučković.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

  Predloženi član izmena i dopuna zakona odnosi se na Zakon o kontroli državne pomoći i neophodno je da Zakon o kontroli državne pomoći bude u ovim izmenama i dopunama.
Naš amandman predlaže ne samo jezičku, ali pre svega jezičku izmenu, da u prvom stavu gde se govori da se obavezuju nadležni organi da vode evidenciju o kontroli državne pomoći u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći, da reč „propisima“ zamenimo rečju „zakonom“, jer se o Zakonu o kontroli državne pomoći radi.
Svaka argumentacija - da bi se primenio Zakon o kontroli državne pomoći, potrebno je doneti podzakonske akte onog nivoa i one vrste koju zakon sam propisuje svojom sadržinom, nije dovoljan argument i ovo je amandman koji bi trebalo usvojiti , bez obzira na stav o tome šta većina misli o drugim amandmanima koje sam podnosila zajedno sa kolegama.Odustala sam da podnosimo amandman i na treći stav člana 21, koji kaže – obavezuje se ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva da vodi centralni registar o odobrenoj državnoj pomoći.
Vrlo je skliska ovakva odredba, ali u cilju toga da damo šansu da se jedna oblast uredi, ostali smo samo na zahtevu da reč „propisima“ zameni rečju „zakonom“. Zakon o kontroli državne pomoći je i predmet primedbi, sugestija i kritičkih opaski koje ima i Agencija za borbu protiv korupcije i zbog sasvim jasno utvrđene analize da imamo problem sa kontrolom primene zakona i sa primenom Zakona o kontroli državne pomoći, zajednička je korist da ovaj amandman bude prihvaćen. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 22. doda novi član 22a.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O OTKLANjANjU POSLEDICA POPLAVA U REPUBLICI SRBIJI
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović, Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena gospođo ministarko, poštovane koleginice i kolege, amandman smo podneli na član 1. koji se odnosi na član 46, a kaže – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a prestaje da važi istekom jedne godine od dana stupanja na snagu.
To znači da je on faktički već trebao da bude van snage i da je za ovu proteklu godinu ispunio sve ono o čemu smo pričali kada je ovaj zakon donošen.
Da vas podsetim, poštovani gledaoci, ovaj predlog je predložila gospođa ministarka i Vlada Republike Srbije, ovaj rok od godinu dana su oni sami sebi dali i ograničili delovanje zakona. Na sve ono što smo ukazivali pre godinu dana, da je šteta velika, da ljudima treba pomoći, da ne treba ograničavati, skupštinska većina i Vlada su bili kategorični da će to biti gotovo za godinu dana.
Sada, posle godinu dana, ali po hitnom postupku, ne mesec dana ranije, ne dva meseca ranije, kada mu je red, nego po hitnom postupku, bez ikakve rasprave tražimo produženje do 31. decembra 2015. godine. Ja pitam – a zašto? Gde ste našli baš 31. decembar 2015. godine? Šta će da se desi ako opet dođemo i produžimo rok? Koja je garancija, koji je kredibilitet predlagača da mu se veruje u ono što kaže? Da li je završeno sve ono što je planirano ovih godinu dana ili je završen, hajde, ne znam, nasip kod Šapca?
(Predsedavajući: Vreme. Zahvaljujem.)