Hvala gospođo predsednice.
Dakle, vi ćete stvarno vrlo kratko, jer da, zaista bi smo mogli da podvučemo i objasnimo detaljno da zakup apsolutno nije isto što i sticanje i upis prava svojine na zemljište i to se uostalom vidi i u ovom članu i da je predloženo upravo zato da bi se čak i tamo gde je potrebno određeno vreme gde se neće odmah realizovati ova konverzija ipak na neki način ostvari prihod u međuvremenu. Kako? Kroz mehanizam zakupa.
Dakle, sve je ovo osmišljeno tako da postoji korist kakve trenutno nema, ali ja bih ipak potrošio ovih tridesetak sekundi koliko sada opredeljujem na jednu drugu stvar za činjenicu da je ovo jedan divan pokazatelj nivoa ozbiljnosti, nivoa razumevanja i uopšte svesti o onome što se danas u ovoj sali radi od strane predlagača.
Tu je, čini mi se, još uvek u sali potpredsednik koji je najavio ovaj amandman. Reč je, ispraviće me ako grešim, o amandmanu na član 18. koji je predložio narodni poslanik Balša Božović i mi smo od strane predlagača ovde slušali o tome kako je zakup katastrofalno rešenje koje sve obesmišljava da ga treba potpuno izbaciti, član 18. da se briše, itd.
Onda pogledate a šta je uopšte taj amandman na član 18. narodnog poslanika i čitate – On je predložio da se u stavu 4. broj 99 menja brojem 18. Onda pogledate tekst šta to zapravo znači, vidite da on uopšte nije ni pomenuo stav 3. gde se govori o 99 godina zakupa, on je to ostavio, njemu je to u redu. Promenio je broj 99 samo u stavu 4. gde se procenjuje kolika je godišnja rata. Kako? Povećao je čovek. Nije više jedna devedesetdevetina nego je sada jedna osamnaestina i onda će za recimo tih 99 godina čovek da isplati koliko? Između pet i šest puta tržišnu vrednost. Ovo apsolutno veze s vezom nema. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet navesti paralelan primer između Inđije i ovog predloga. Dakle, u Inđiji je zemljište dato u zakup na 99 godina, jednokratno je naplaćeno po tadašnjim cenama i nema nikakve valorizacije da bi se to uvećalo. Za razliku od toga šta je radila stranka bivšeg režima u Inđiji, ovaj Predlog zakona garantuje da se to neće desiti.
Pod broj dva, gospodin Božović je ovde govorio, svaka druga reč je bio Milan Beko. Ja moram priznati da gospodina poznajem. Ja sam gospodina upoznao 1993. godine u sedištu Demokratske stranke, kada je vodio marketinšku kampanju. Ne, ja sam malo stariji. Ovde nema nijedan član stranke bivšeg režima iz 1990. godine. Dakle, ja odgovorno tvrdim da sam upoznao gospodina u sedištu Demokratske stranke 1993. godine i da im je vodio marketinšku kampanju u tim izborima.
Kada se već govori o hrabrosti, moram i to reći da hrabrost nije samo kada se ničega ne bojiš, već i kada se ničega ne stidiš, što je prethodni govornik, o kome sam govorio, i potvrdio. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović, replika zato što je spominjana Demokratska stranka.

Zahvaljujem, gospođo predsednice Narodne skupštine.
Ipak je u pitanju period kada je predsednik Demokratske stranke bio pokojni premijer Srbije dr Zoran Đinđić. Mislim da ove optužbe govore samo o gospodinu Marijanu Rističeviću i njemu mogu da sude građani da li je on u poslednjih 15 godina posle 5. ili pre 5. oktobra radio u interesu građana Srbije ili ne.
Ali, da se priča o Demokratskoj stranci na jedan takav način, ja lično ne mogu da dozvolim, pošto sam i ovlašćen po ovoj tački dnevnog reda. Ako hoćete baš iskreno, gospodina Milana Beka je doveo gospodin Vesić u Demokratsku stranku, ali ne da bude član. Prema tome, to raspravite sa onima koji su danas članovi SNS. Uopšte ne želim dalje da polemišem vezano za to.
Želim samo da kažem da je nekorektno i nije prvi put danas da se na ovaj način priča o istorijatu jedne političke organizacije, najstarije u Srbiji i da se na ovaj način govori o nekim ljudima koji ne mogu možda ni da odgovore na neke od optužbi, a s druge strane, da se dozvoljava blaćenje i skreće pažnja javnosti sa danas veoma važnog zakona na to da li je nekog doveo ovaj ili onaj.
Dakle, to nas zaista ne zanima i nećemo se baviti tim stvarima. Građani moraju da znaju da ovaj zakon u interesu Republike Srbije i njih lično. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mi svi svedoci ovde. Ja nisam govorio o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. Godine 1993. on i nije bio premijer. Dakle, bio je predsednik Demokratske stranke. Ja sam govorio da sam svedok tog vremena i da tvrdim da sam gospodina Milana Beka upoznao u sedištu Demokratske stranke 1993. godine, kao jedan opozicionar, da sam ga upoznao i da je vodio kampanju stranke bivšeg režima i iza toga stojim. Ako to nije tačno, ja ću dati ostavku, ali ako je to tačno, onda bih zamolio prethodnog govornika da od podnese ostavku, ali mislim da je on potvrdio već moje reči kada je rekao da ga je u tu stranku doveo Goran Vesić.
Znači, nedvosmisleno je da je Milan Beko bio u izbornoj kampanji, vodio izbornu kampanju, marketinški vodio kampanju, a to je najodgovornije u jednim izborima za jednu izbornu listu, za jednu političku stranku. Znači, potvrđeno je da je pomenuti često prozivan i Milan Beko bio sastavni deo stranke bivšeg režima. Hvala.

Dobro

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine…
(Zoran Babić, s mesta: Mogu li ja da dobijem repliku?)

Može, ali moram ovako sada, a onda vas dvojica.