Naravno.
Dame i gospodo narodni poslanici, insistiram da nam predlagač objasni da li je mislio na mišljenje ili na miljenje. To je veoma bitno navesti zašto, mislim da je veoma bitno. Postoji i jedno i drugo. Mišljenje je mišljenje, a miljenje, ja znam šta je miljenje, miljenje je postojalo za vreme stranke bivšeg režima, dok je vladala, čiji je pripadnik bio i sam predlagač amandmana. Najverovatnije je on mislio na ono - ko je kome bio mio, pa se dobro obogatio. Znači, ono, tri šećerane za tri evra. Zato insistiram da predlagač amandmana kaže da li je mislio na miljenje ili na mišljenje. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku.

Mislim da je povređen član 107, gospodine predsedavajući. Treba da reagujete u ovim situacijama zato što ovo stvarno gubi smisao i povreda je zdravog razuma u Skupštini Srbije zbog toga što greška u kucanju nadležnih stručnih službi Skupštine se sada ističe kao greška poslanika opozicije i o tome se raspravlja, evo, već deset minuta i vi to sve nemo gledate i puštate tu besmislicu da se nastavlja na ovaj način.
Molim vas da reagujete i da se rasprava vrati u okvire amandmana. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću, mada bih voleo da reagujete svaki put kada takva situacija bude, a ne samo u konkretnim slučajevima kada vi mislite da je to u vašu korist.
(Jovan Marković, s mesta: Vi ste odgovorni da reagujete.)
Gospodine Markoviću, jel nešto imate da mi dobacite? Javite se za reč, ako imate nešto da kažete. Ne dozvoljavate do kraja da kažem rečenicu da bi mogli da razumete iz kog razloga nisam mogao da reagujem.
Zamolio bih ponovo sve narodne poslanike da kada govore, govore u mikrofon jer mi ovde, kao predsedavajući, vrlo često ne možemo da čujemo i ja veliki deo izlaganja gospodina Rističevića nisam mogao da čujem i da reagujem povodom onoga što je rekao gospodin Stefanović.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Član 108. stav 1, gospodine predsedavajući, mislim da je prekršen. Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, ali čini i mnogo veći broj ljudi koji marljivo, vredno i odgovorno rade svoj posao u okviru sekretarijata, u okviru nadležnih skupštinskih odbora, pa do onih vrednih žena koje kada mi završimo sednicu one završe sa ovom salom, da nas sačeka sutradan u pristojnom stanju, do obezbeđenja, do mnogih drugih ljudi koji vredno i odgovorno i više od nas rade u ovoj Narodnoj skupštini. Loše je kada se odgovornost prebaci na loše kucanje nekoga u nadležnim službama odbora.
Samo bih zamolio kolegu koji je reklamirao Poslovnik, ali i kolegu koji je pisao ovakve amandmane, verujem da je greška, da nije neznanje, siguran sam da je greška koja može da se omakne i koja može da se desi svakome, dešava se i meni i dešavaće se, to je sigurno, ali je nedopustivo da odgovornost prebacujemo na ljude iz stručnih službi Narodne skupštine Republike Srbije. Ukoliko imamo list koji je napisao i potpisao gospodin Janko Veselinović, u kojem se jasno kaže u trećem redu amandmana broj 2: „ukoliko se ta miljenja“ i „ukoliko se ta miljenja“ je potpisao prof. dr Janko Veselinović, onda je to zaista nedopustivo da kažemo da su to stručne službe Skupštine pogrešile.
Jedna greška, jedna omaška siguran sam da nije namera bila gospodina Veselinovića da to uradi, ali je mnogo gore ukoliko takve greške mi prebacujemo stručnim službama Narodne skupštine Republike Srbije, a to su ljudi koji zaista vredno i odgovorno rade svoj posao.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Potpuno ste u pravu kada su u pitanju stručne službe Narodne skupštine i ne treba nikad, u takvoj situaciji, reći za njih da su oni napravili grešku. Slažem se sa vama da greška sigurno nije namerno učinjena. Greške se opraštaju, jedino nama predsedavajućim to ne može da se oprosti, a svima ostalima može.
Izvolite, gospodin Veselinović.

Reklamiram član 27. Poslovnika. Kaže - predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika, i onda kaže – koga zamenjuje posle.
Gospodine predsedavajući, vi niste sposobni da vodite sednice Narodne skupštine po Poslovniku. Dok je pre vas bila ovde predsednica Narodne skupštine, mi smo pričali o zakonu, o veoma važnom zakonu. Vi ste dozvolili da se ova skupština pretvori u lakrdiju zbog jedne gramatičke greške službenika, kojeg ja, naravno, ne okrivljujem, jer sam ja to potpisao, ali je taj službenik zaposlen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. I, vi dozvoljavate da se pola sata priča o tome, umesto o konverziji zemljišta. Vi ste nesposobni da radite vaš posao. Vi ste nesposobni i treba da pustite da predsednica predsedava ovom sednicom.

Zahvaljujem se gospodine Veselinoviću, na onome što ste izrekli. Prihvatam sve to što ste rekli.
Znači, ja sam nesposoban kada poštujem Poslovnik i kažnjavam vas zbog toga što ne govorite o dnevnom redu, a isto sam nesposoban što dozvoljavam da narodni poslanici govore. Znači, jednom odlučite da li treba da dozvolim narodnim poslanicima da govore i da govore o svemu što misle da treba da govore i da, u ovom slučaju, ukazuju na greške koje vi, kao poslanici, napravite, ili to ne treba da radim.
Evo ja u vašem slučaju zbog opomene koju ste mi dali da sam nesposoban, ja to prihvatam i od ovog trenutka kada ste vi u pitanju striktno ću poštovati Poslovnik, neću dozvoliti da u ni jednom trenutku uradite nešto što nije u skladu sa ovim Poslovnikom.
(Janko Veselinović, s mesta: U mom slučaju?)
U vašem slučaju i u slučaju drugih narodnih poslanika. A ovo što ste sada izgovorili više govori o vama gospodine Veselinoviću, nego o meni. Zahvaljujem.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
(Janko Veselinović, s mesta: Nesposoban si.)
Gospodine Veselinoviću, ne morate da dobacujete, ponašajte se kulturno kao i ostali narodni poslanici u ovoj Skupštini. Vrlo dobro se zna ko u ovoj Narodnoj skupštini, od početka saziva, svojim ponašanjem blati i unižava ugled Narodne skupštine. Vrlo se to dobro zna gospodine Veselinoviću. Vrlo se dobro zna gospodine Veselinoviću, kako se ide iz stranke u stranku, ali to je opet na čast vama a ne meni, kao predsedavajućem.
( Borislav Stefanović, s mesta: Kakve to sad veze ima.)
Zahvaljujem se gospodine Veselinoviću. Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni? Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite gospodine Jovanoviću.

Ja bih da ipak raspravu vratimo na dnevni red i da raspravljamo isključivo o amandmanima i da amandmanima pristupamo sa posebnom dozom ozbiljnosti, da ih analiziramo onako kako zaista to amandmani zaslužuju, a Poslovnik nalaže.
Moram da skrenem pažnju, ponovo se vraćajući na svoj amandman, uz, naravno, javljanje po amandmanu prethodnika, gospodina Veselinovića, sa isticanjem koje se ovde ne može dovoditi u sumnju.
Nije samo sudska praksa iznedrila institut veštačenja u primeni, gde se veštačenjima, recimo i u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju utvrđuje vrednost, bilo nepokretnosti, bilo pokretne stvari na osnovu koje se vrši njena prodaja. S druge strane, takođe, prisutno je u praksi ono što se vezuje za procenu od strane poreske uprave, i mi to ne dovodimo u sumnju.
Mogu da razumem ukoliko nije postojao adekvatan amandman kojim bi prihvatio i jedno i drugo rešenje kao dva modaliteta, ali moram da skrenem pažnju da i poreske uprave angažuju veštake u postupcima u kojima postupaju poreski organi. Tamo gde poreski organi utvrđuju vrednost, pa uzimaju u obzir tzv. stimulativne faktore i uzimaju u obzir tzv. faktore umanjenja ili korektivne faktore, kako god.
U konkretnoj situaciji, ukoliko zaista postoji amandman kojim bi se prihvatilo da se ili veštačenjem ili na osnovu onoga što se pribavljaju kao parametri poreske uprave, možemo doprineti kvalitetu ovog zakona iako ću sa stanovišta struke, iz koje polazim, uvek zastupati stanovište da se vrednost može utvrđivati isključivo preko ovlašćenog procenitelja, odnosno sudskog veštaka. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić, po amandmanu. Izvolite.