Da li još neko želi reč? (Ne.)
Mogu da otvorim raspravu dalje?
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jovana Jovanović, dr Dijana Vukomanović, Branko Ružić i Zlata Đerić.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima – PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLICIJI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, sekretar MUP Milorad Todorović, savetnik ministra unutrašnjih poslova, Milena Vuković, pravni savetnik za normativne poslove u Sekretarijatu MUP, Nataša Milidragović i glavni policijski inspektor u Upravi kriminalističke policije Milan Andrić.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici, kao i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

U članu 1. smatramo da reč „evropskih integracija“ je višak u suštini, zato što je već opisano u prethodnoj reči međunarodnih institucija.
U svakom slučaju mislimo da ne treba davati tome neki prioritetni značaj i smatramo da zadaci ne bi trebalo tako da se kvalifikuju. Smatramo da je prethodna formulacija, da se odnosi na čitav svet i da nema potrebe za nekim posebnim davanjem značaja na tom delu. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Borisav Kovačević.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, ja sam podneo amandman, na član 2. u situaciji kada nema predloga direktora policije, šta onda radi ministar. Moje je viđenje da naravno, Direkcija policije svakodnevno ministru unutrašnjih poslova dostavlja izveštaje kompetentnih, stručnih i ovlašćenih lica o stanju bezbednosti i adekvatne procene. Ono što je procena, nije nešto, što je egzaktno. Znači, neko može proceniti da treba dati predlog da ministar preduzme određene mere, na delu teritorije Republike Srbije, koje su između redovnog i vanrednog stanja, kada dođe u opasnost i ugrožavanje bezbednosti ljudi i imovine u većem obimu, ali naprosto, bez obzira na stručnu procenu, može izostati formalno taj predlog direktora policije, pa naprosto šta raditi u toj situaciji?
Pretpostavka je da to neće da se desi, ali je moguće i da se desi. Zbog toga sam ja podneo ovaj predlog, bez mog rigidnog stava da sam ja u pravu.

Izvolite, ministar ima reč.

U načelu, prihvatajući ono što je u raspravi rečeno i u tome sam se, tim jednim delom složio sa vama, prihvatanjem amandmana gospodina Kovačevića, smatramo da, pošto je on izneo jedan sličan stav i rekao da je ovo pitanje koje je suštinsko, političko pitanje, da ministar treba da pokrene inicijativu, a direktor policije faktički propiše mere i način upotrebe policijskih snaga, prihvatanjem toga, mada mislim da je suštinski prihvaćena i vaša zamisao. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović.

Hvala gospođo predsednice, poštovani ministre i saradnici MUP i poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić SDS-ZZS-ZS, podnela je amandman na član 2. stav 1. gde se dodaje i glasi: „ministar je dužan da u roku od tri dana od dana izdavanja naloga iz stava 1. ovog člana podnese izveštaj nadležnom odboru Narodne skupštine o zadacima čije je izvršenje naložio i rezultatima koji su postignuti“.
Mi smo želeli da ovim amandmanom ministar unutrašnjih poslova u kratkom roku izvesti nadležni odbor Narodne skupštine o zadacima čije je izvršenje naložio i rezultatima koji su postignuti tim ciljem.
Naime, radi se o situaciji koja je po svojoj prirodi vanredna i visokorizična, te zbog toga zahteva hitnost u postupanju, ali zahteva da i zakonodavna vlast ima mehanizam posebne kontrole nad radom izvršne vlasti u ovakvim situacijima, naročito kada se ima u vidu iskustvo sa poplavama u maju 2014. godine i njene posledice. Obrazloženje koje je dato povodom odbijanja ovog amandmana, kao verujte, mi smo, znali smo kada smo podnosili ovaj amandman, da postoji nadležni odbor i da taj nadležni odbor može da zaseda, ali smo upravo, ovo što sam rekao iz nekog iskustva, tražili smo da oročimo da za tri dana zaseda odbor i da ministar izvesti pre svega o rezultatima.
Ponavljam, ovo nije politička, već bezbednosna kontrola policije, kako bi se u kriznim situacijama postigao što širi konsenzus izvršne i zakonodavne vlasti.
U plenarnom delu, ja sam vas razumeo kada sam govorio o ovom članu, da ćete prihvatiti i stvarno ne vidim razlog zbog čega ovo nije prihvaćeno, jer prosto namera je bila samo da imamo što bolju kontrolu i kao što sam rekao, u plenarnom delu, da postoji mogućnost zloupotrebe i da ne bi došlo do te zloupotrebe, imajući u vidu kakva je naša politička situacija, mi smo predložili ovo. Hvala.

Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Smatram da ne može doći do zloupotrebe zato što se ovim članom ne daju nikakva drugačija, niti nova prava ni ministru, ni direktoru policije. Angažovanje policijskih snaga i u ovom trenutku i bez ovog člana zakona su u polju nadležnosti ministra i direktora policije koji mogu iskoristiti svoje pravo da angažuju sve policijske kapacitete za sve što ih zakon i Ustav ovlašćuju. Dakle, nema novih prava kojim bi se ovim omogućila zloupotreba.
Što se tiče Odbora, Odbor za unutrašnje poslove i bezbednost u svakom trenutku može tražiti od ministarstva nad kojim ima nadležnost da zaseda i da odgovori ministarstvu, odnosno ministar na svako od ovih pitanja. Dakle, Odbor ima pravo da od nas zatraži da se u roku od sat vremena sastanemo i da razgovaramo o pitanjima koji se tiču ove materije, dakle mi na to ne možemo ko ministarstvo da utičemo, to je suverena odluka Odbora, tako da je mehanizam kontrole potpuno čvrst u parlamentu.