Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima dr Vesna Rakonjac.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, čuli smo da su policajci privilegovani ovim zakonom. Nisu privilegovani. Plata koju zarađuju je plata sa više od sedam kora. Posao je gori nego rudarski. To znaju oni koji su članovi porodice, koji imaju porodicu i u porodici policajce. Prema tome, nisu oni povlašćeni ni u jednom jedinom trenutku. Idu u zasluženu penziju zato što to njihov posao zahteva, po statistikama koje govore da policajci imaju kraći životni vek nego drugi stanovnici iste životne dobi na drugim profesijama.
Prema tome, njima zaslužno pripada penzija tako kako je zakonom regulisano. Ali, nemojmo da im onemogućimo, ja bih zamolila kolege da se malo utišaju…

Molim kolege da dozvole da gospođa Rakonjac završi izlaganje.

Ali nemojmo da im onemogućimo da se bave poslovima koji su u skladu sa njihovim zvanjem, sa njihovom stručnom spremom i nakon što odu u penziju.
Ovde trebamo da napravimo jednu razliku. Oni ne idu u invalidsku penziju. Oni idu u penziju koju su zaslužili prema zakonu o osobama koje imaju beneficirani radni staž. Prema tome, oni mogu potpuno ravnopravno, kao i drugi građani, da obavljaju dodatnu delatnost nakon odlaska u penziju. A kada dođe vreme da napravimo zakon kojim će to biti regulisano za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, onda ćemo sesti, razgovarati i napraviti dobar evropski zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Nisam nameravao da se javim, ali, povodom ove tačke ima nekoliko stvari koje želim da istaknem.
Juče smo na Odboru razgovarali o nekoliko stvari koje su važne. Pre svega, kad pogledate broj lakih i teških telesnih povreda koje se dogode u jednoj profesiji, shvatićete da su policajci ti koji su izloženi tome u svom svakodnevnom radu. Dakle, od jednog derbija, održavanje javnog reda i mira na ulici, sličnih aktivnosti, vi imate ljude koji su povređeni, bilo kamenicom, bilo da ih je neko odgurnuo, udario, itd. Naravno, nisu strane ni upotrebe različitih vrsta oružja, pa i vatrenog oružja. Sreća je što nemamo često vest o tome da je neko od policajaca tragično stradao ili je teško povređen. Ali, takve stvari se dešavaju u ovoj profesiji. I zato ljudi moraju da shvate, kada tražimo za njih prevremeno penzionisanje, i to samo dve godine pre njihovog redovnog penzionisanja, ne tražimo nekakvu spektakularnu privilegiju. Plus što je to potreba službe. To je potreba Republike Srbije. A oni ne mogu da obavljaju funkciju, pogotovo uzevši u obzir specijalne jedinice. Nije ljudski da te ljude, posle svega što su uradili za svoju zemlju, stavljamo na radna mesta na kojima ili treba neko da im učini da bi ostali tu do penzije a da suštinski ne daju svoj doprinos, ili da ih stavimo na radna mesta za koja oni nisu osposobljeni i nemaju dovoljno znanja da obavljaju te poslove.
Zato smatram da ovo nije bilo kakva vrsta diskriminacije, a što se tiče radnog mesta nakon završetka ovog procesa, i drugi zakoni koji se bave, recimo, detektivskom delatnošću, čak možemo da kažemo da bi bilo i pozitivno da policijski službenici rade u tim kompanijama, zbog poznavanja zakona, iskustva u primeni policijskog ovlašćenja i obuke koju su do tada imali.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine Svrljig, pored najlepšeg grada u Srbiji, Niša, i normalno da ću podržati ovaj zakon i sve ovo što je sada govorio ministar Nebojša Stefanović i dr Vesna Rakonjac, jer ja dolazim iz porodice gde je moj otac bio policajac, čovek koji je časno i pošteno radio svoju službu i radio svuda gde je trebao da bude. Kao sin čoveka koji je non-stop bio na terenu, u svim delovima naše Srbije gde je bilo potrebe, znam kako se radilo i kako se radi.
U potpunosti podržavam ovaj zakon da ljudi, policajci, ljudi koji su ceo svoj radni vek bili na terenu, radili veoma teške i opasne poslove, da odu u penziju ranije. Ali, ljudi koji imaju 52 godine, pa i više, posle toga mogu da u skladu sa svojim mogućnostima, zdravstvenim i psihofizičkim, rade sve poslove, pa zašto to ne bi mogli da rade i policajci, ili neki drugi iz te struke koji su otišli u penziju, kad mogu da rade medicinari, medicinski tehničari, farmaceutski tehničari, itd. Recimo, kada neki farmaceutski tehničar ode u penziju, radi u bilo kojoj privatnoj apoteci, a čovek koji je završio srednju školu, farmaceut, ne može da radi? Zato ja kažem – ako može svaki radnik koji ode u penziju da radi i kao penzioner, zašto to ne bi mogao policajac koji je služio ovoj zemlji i radio one najteže stvari koje su trebale?
Zato podržavam ovaj zakon u potpunosti i pozivam sve poslanike da odbacimo ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Moram strpljivo da sačekam da se završe ovacije kolegi poslaniku Miliji i da ne bi ostao bez odgovora, sa tako vatrenim govorom i sa tako vatrenom podrškom. Farmaceutski tehničar ne ide u penziju sa 52 godine, nego sa 65.
Narodni poslanici dobacuju – nema veze. Kako da vam kažem? Nemojte da vičete da nema veze. To je uvreda za policajce. Jeste uvreda za policajce ako vičete da nema veze što on ide u penziju sa 52 godine, jer on ide sa 52 godine u penziju zbog vrste posla kojom se bavi 30 godina. I treba da ide sa 52 godine.
Da li će vas uveseljavati da poredite neuporedivo? Da li ćete smatrati razlogom za odbijanje amandmana to što su farmaceutskom tehničaru koji ode u penziju sa 65 godine ugrožena prava time što ja predlažem amandman da policajac koji ide u prevremenu, idu u svoju punu penziju, s pravom ide?
To je na vama, ja bih samo da podsetim da sam već rekla dva puta i da ponovim treći put, o ovome ćemo opet razgovarati.
Nadam se da ćete sa istim veseljem, ali ne iz istih razloga kojim podržavate kolegu narodnog poslanika Miliju iz Svrljiga reagovati i na usvajanje vrlo slične odredbe, ako u međuvremenu ne budete zaboravili da je nešto ovde rečeno.
Sklonost u ovoj Skupštini da nema veze šta se govori je opasna aktivnost jer mi ovde koristimo poziciju javne reči i javne moći da podelimo svoj argument, da podelimo činjenice i svoj stav. Zato bih volela da svi mi pre nego što utvrdimo da je svejedno da li si farmaceutski tehničar ili policajac koji je 30 godina radio u spremanju za antiterorističku jedinicu pa onda radio tamo, da drugi put dobro promislimo šta poredimo, zašto i sa kojim ciljem.
Ovacije je uvek lako zaraditi i to kolegi narodnom poslaniku dobro polazi za rukom. Hvala.