Prelazite na vreme grupe.

Da, hvala.
Ono što nam treba, kao odgovor, je da li se to odnosi na bilo koga, da li se odnosi na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i da li se odnosi samo na organe koji su spomenuti u zakonima vezanim za bezbednosne provere i ko su pravna lica koja imaju prava da traže bezbednosnu proveru od Ministarstva unutrašnjih poslova? Hvala vam.

Reč ima ministar.

Veoma jednostavno. Dakle, na primer, u Zakonu o detektivskoj delatnosti, fizičko-tehničkom obezbeđenju, imate obavezu da se za određeno lice koje vrši tu delatnost uradi bezbednosna provera. Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, dužni ste za svako lice za koje se vrši bezbednosna provera po ovom osnovu, a da se ne radi o postupku, odnosno istrazi, kao što ste rekli, što je definisano Krivičnom zakonom, odnosno Zakonom o krivičnom postupku, dužni ste da dostavite saglasnost tog lica i tu nema, a, ako, ali, dužni ste, i policija ne vrši bezbednosne provere ni za koga, niti će vršiti, bez dostavljene saglasnosti lica da se može izvršiti bezbednosna provera u cilju njegovog zaposlenja. Radi se o firmama za fizičko-tehničko obezbeđenje, radi se o Upravi carina, na onim poslovima gde je potrebno da lice koje se bori protiv krijumčarenja ima takvu vrstu bezbednosne procene, finansijskoj policiji i takvim institucijama.
Dakle, ovim se zakonom samo daje mogućnost, odnosno precizira se način kako će se bezbednosna provera vršiti, na osnovu zahteva privatnih kompanija i pre svega usaglašava se sa Zakonom o detektivskoj delatnosti. Mi prosto imamo i obavezu da to usaglasimo. Do sada oni nisu imali pravo da od policije to traže, niti je policija imala način, možda ćemo mi moći da sada na taj način to naplatimo, jer mi trošimo neke resurse, kao što se često dešava. Juče smo i na Odboru raspravljali o tome. Mi smo preko 56.000 događaja obezbeđivali u prvoj polovini ove godine, 56.000 događaja. Da je izašao jedan policajac na te događaje i bio dvadeset minuta, to nešto košta. Negde je država obavezna da to uradi, u skladu sa Ustavom i zakonom, a za neke uslove koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova, prosto ćemo morati da ih naplaćujemo, jer određene kompanije i lica ostvaruju korist od toga, ostvaruju profit, a Ministarstvo ima trošak, trošak obrade i to je vrlo prosto.

Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću.
Gospođa Čomić, po amandmanu. Izvolite.

  Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe DS.
Samo za potvrdu, dakle, i zahtev organa i pravnog lica za bezbednosnu proveru ide uz pismenu saglasnost lica o kome se provera obavlja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Izvolite, narodni poslanik Milan Petrić ima reč.

U članu 6. koji se tiče odlaska u penziju po navršenih 52 godine starosti i 30 godina rada u službi, mišljenja smo da bi tu trebalo dobrovoljnost imati ozbiljan kriterijum. Mislimo da po dobrovoljnom osnovu to bi bio dobar član zakona i da tu ne bi imali nikakvu primedbu.
Međutim, ovde smatramo da, pogotovo u situaciji u kojoj se nalazimo sada trenutno i sa ovim najavama koje se, nažalost, protežiraju u novinama i koje pojedinci protežiraju, mislsimo da to iskustvo koje je godinama ulagano u naše pripadnike Službe bezbednosti, Službe policije, mislimo da bi bilo izuzetno korisno, kako su i kolege u klupama preko puta objašnjavale prekjuče, mislimo da ta logistika koja je njima već, da kažemo, naučena i kojom oni vladaju da bi bila izuzetno korisna za ove situacije.
Takođe, ovaj amandman koji sam uložio je napisan – briše se. Inače, to je prvi amandman koji sam pisao – briše se. U suštini, nismo imali dovoljno vremena da se posvetimo tim problemima. Nakon kasnijih konsultacija koje smo obavili sa nekim pripadnicima službi policije, tu se nailazi na još jedan problem koji bih sada želeo ministru da predložim jer postoji mogućnost razdvajanja tih uslova. Ako, recimo, ostavimo uslov ili 52 godine starosti ili 30 godina staža, jer imamo situacije u kojima se u policiju pristupa sa 18 godina.
Imamo te određene radnike koji sa 30 godina navršavaju svojih 48 godina starosti i kao takvi opet ostvaruju onaj jedan od karaktera za odlazak u penziju. Želeo bih i o tome da razmislite. Možda je to razdvajanje, jedna dobra pozicija, možda je to rešenje za ovaj amandman koji bi dosta doprineo jer ukoliko je 30 godina stvarno puno za osobu da se bavi tim poslom, mislimo da sa svojih navršenih 48 godina i 30 godina staža može ostvariti jedan od uslova za odlazak u penziju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Jedini nam je problem tu kada razmatramo mogućnosti penzionog sistema. Mi smo mogli da propišemo i manje, 25 godina efektivnog staža i, recimo, 45 godina života. Mogli smo da je pošaljemo u penziju i sa 40 godina života. Ali, u principu, naš penzioni sistem to ne bi mogao da izdrži.
Mi smo pronašli normu koja odgovara zaista realnim potrebama MUP-a, da su to ipak ljudi koji, a složićete se, 52 godine, ipak su to ljudi koji nemaju ni tako mali ni tako veliki broj godina, nisu baš ni oni koji su za redovno penzionisanje, za muškarce je u ovom trenutku potrebno 65 godina. Dakle, zbog posebnog angažovanja pripadnika policije i njihovih posebnih napora koje imaju tokom službe, mi smo predložili ovu meru kao neko rešenje koje je optimalno, nešto što u ovom trenutku zadovoljava i potrebe Ministarstva, a istovremeno omogućava da penzioni sistem to izdrži, odnosno da postoji dovoljno novca da se oni prevremeno penzionišu u punom kapacitetu. Dakle, oni ne gube ni dinar od svoje penzije, dok bi da u redovnim uslovima idete u prevremenu penziju to bilo moguće, ali plaćate penale i penzija može da vam se umanji, čini mi se, čak i do 30%, ne znam tačno kako piše u penzionom zakonu, što znači da bi vaša penzija bila dramatično manja da idete sa pet, šest, sedam godina ranije u penziju. Ovako, idete u penziju, imate punu penziju, država je zahvalna za ono što ste uradili za nju, potrebe MUP-a se ispunjavaju i penzioni sistem taj broj lica zaposlenih u MUP-u može da izdrži.