Veoma jednostavno. Dakle, na primer, u Zakonu o detektivskoj delatnosti, fizičko-tehničkom obezbeđenju, imate obavezu da se za određeno lice koje vrši tu delatnost uradi bezbednosna provera. Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, dužni ste za svako lice za koje se vrši bezbednosna provera po ovom osnovu, a da se ne radi o postupku, odnosno istrazi, kao što ste rekli, što je definisano Krivičnom zakonom, odnosno Zakonom o krivičnom postupku, dužni ste da dostavite saglasnost tog lica i tu nema, a, ako, ali, dužni ste, i policija ne vrši bezbednosne provere ni za koga, niti će vršiti, bez dostavljene saglasnosti lica da se može izvršiti bezbednosna provera u cilju njegovog zaposlenja. Radi se o firmama za fizičko-tehničko obezbeđenje, radi se o Upravi carina, na onim poslovima gde je potrebno da lice koje se bori protiv krijumčarenja ima takvu vrstu bezbednosne procene, finansijskoj policiji i takvim institucijama.
Dakle, ovim se zakonom samo daje mogućnost, odnosno precizira se način kako će se bezbednosna provera vršiti, na osnovu zahteva privatnih kompanija i pre svega usaglašava se sa Zakonom o detektivskoj delatnosti. Mi prosto imamo i obavezu da to usaglasimo. Do sada oni nisu imali pravo da od policije to traže, niti je policija imala način, možda ćemo mi moći da sada na taj način to naplatimo, jer mi trošimo neke resurse, kao što se često dešava. Juče smo i na Odboru raspravljali o tome. Mi smo preko 56.000 događaja obezbeđivali u prvoj polovini ove godine, 56.000 događaja. Da je izašao jedan policajac na te događaje i bio dvadeset minuta, to nešto košta. Negde je država obavezna da to uradi, u skladu sa Ustavom i zakonom, a za neke uslove koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova, prosto ćemo morati da ih naplaćujemo, jer određene kompanije i lica ostvaruju korist od toga, ostvaruju profit, a Ministarstvo ima trošak, trošak obrade i to je vrlo prosto.