Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladan Milošević.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Gospodine ministre, uvaženi gosti, drage kolege, smatram da ovaj amandman treba odbiti, prvo zbog toga što piše – briše se, bez predloga drugog. Drugo, mnogo sam se konsultovao oko ovog zakona sa pripadnicima Službe unutrašnjih poslova i video sam da je otprilike njihov stav da je ovo neki optimum i za odlazak u penziju i sa brojem godina staža i sa brojem godina starosti. Ako ti ljudi sa iskustvom tako misle, mislim da je ovo prava mera i ne vidim razloga zašto bi nešto drugo radili. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Miloševiću.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Amandman kojim se želi menjati član kojim se uvodi pravo na izuzetak trebao je da dva odgovora od kojih je jedan malopre ministar i dao.
Dakle, uvođenje posebnog prava kojim se pravi izuzetak od Zakona o PIO za pripadnike policijske službenike koji imaju 52 godine života i 30 godina efektivnog radnog staža, je da je puna penzija to je važno. Pošto je član na koji sam podnela amandman podrazumevao da se to utvrđuje sa ministrom za rad. To ne bi smelo da se utvrđuje sa ministrom za rad nego ovim zakonom. Dakle, ko ima 52 godine i 30 godina radnog staža on mora da punu penziju. Ne može da odlukom drugog ministra da bude u dilemi da li mu se umanjuje ili ne umanjuje ili kako se to računa.
Ono što smo koleginica Aleksandra Jerkov i ja takođe želele je nešto što će nas sačekati za koju godinu. Za nas koji pratimo evropske integracije i evroatlanske integracije dosta su jasne odredbe Zakona o posebnom penzionisanju, Zakona o izuzetnom penzionisanju kojih je bilo drastičnih u zemljama kao što su Slovačka, Češka i Rumunija i nešto blažih u zemljama kao što su Crna Gora, Hrvatska i Slovenija. Mi takvog zakona posebnog nismo doneli, a posebno o penzionisanju, ali će nas čekati. Tada ćemo imati ovu odredbu o kojoj govorim da policijski službenik koji je radio na poslovima koji zaslužuju izuzetak od Zakona o invalidsko-penzionom osiguranju da ne može da se bavi sličnim poslovima. Svi su morali da donesu takvu odredu, jer se dogodilo da odjednom imate neformalne, vrlo uticajne, dal konsultantske grupe, dal grupe koje rade paralelno sa sistemom, ali u svakom slučaju ni jedna od njih korisna za vladavinu prava u tim društvima.
Kao i u slučaju prethodnih amandmana, ovo nije amandman koji prihvatanjem ili odbijanjem menja moju odluku. Zahvaljujem na odgovoru da policijski službenici koji će steći pravo po ovom zakonu da sa 52 godine odu u penziju, da će imati punu penziju. Nadam se da će primena ovog zakona, pošto je u pitanju poslednji amandman koji smo koleginica Aleksandra Jerkov i ja podnele, ja se nadam da će primena ovog zakona biti i efikasna, i detaljna, i temeljita, u delu i u članu kojim se definiše reorganizacija, formiranje specijalne atiterorističke jedinice i način subordinacije.
Gledano iz ugla zakonodavca koji uvek pokušava da uvidi na koga se zakon odnosi ovo je taj član najvažniji u ovom zakonu, za sve one koji podrazumevaju članove bezbednosne mere i posebne planove aktivnosti u slučaju situacija koje niko ne voli da vidi u svojoj državi. Nadam da neće biti ni primenjivanja, a policijskim službenicima koji će po ovom zakonu sa 52 godine otići u penziju srećnu i mirnu penziju, i da ih zovete na godišnjice, i da ih zovete da vam pomognu iskustvom i radom u reorganizaciji policije u delu kako je sada isplanirano. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik dr Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti iz MUP-a, ne slažem se sa ovim delom da radnik Ministarstva unutrašnjih poslova koji je otišao u zasluženu penziju sa 54 godine života ne može da se bavi dopunskim radom i dok je u penziji.
Svakako postoji već zakonska regulativa koja jasno kaže kojim poslovima oni mogu da se bave? Pa, tako ih nećemo svakako očekivati da pripadnika antiterorističke jedinice osnuje konsultantsku kuću za protivteroristička dejstva i da angažuje ljude i da pravi paralelne jedinice tog sistema. Ili, zamislite molim vas, izgleda trivijalno, ali da jedan saobraćajac zakupi privatnu raskrsnicu i na njoj da reguliše saobraćaj.
To svakako nisu poslovi koje možemo očekivati da će da rade ove osobe. Zašto ne bismo angažovali osobu koja je 20 i više godina provela u radu sa prilikom obučavanja pasa da uz dopunsko angažovanje i dopunsku edukaciju osnuju agenciju koja će se baviti obukom recimo za pse vodiče i da tako uštedimo i unapredimo naš sistem.
Postoje mnoga časna zanimanja koje osobe svojim iskustvom, radom i znanjem mogu da obavljaju, pa i razne konsultantske kuće, pa i razna udruženja. Prema tome, nemojmo ih onemogućiti da rade taj posao. Zašto neko ko je proveo 20 godina kao saobraćajac, aktivno radeći taj posao ne može da osnuje, recimo, jednu konsultantsku kuću, savetodavnu kuću koja neće biti paralelna sistemu.
Prema tome, trebamo im omogućiti da rade da svoja iskustva prenose mladim ljudima i da budu radno angažovani dok god mogu da rade kao što to mogu da rade lekari, ekonomski, pravnici, advokati. Hvala.

Zahvaljujem dr Rakonjac.
Reč ima dr Predrag Mijatović. Izvolite gospodine Mijatović.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, s obzirom da je ovo poslednji amandman i dosta je od toga i koleginica Rakonjac pre mene rekla što sam imao nameru da kažem, tako da ću u svakom slučaju biti vrlo kratak.
Smatram da ovaj amandman nije primeren, odnosno mislim da dovodi u potpuni neravnopravni položaj radnika policije, jer onog momenta kad radnik policije sa 30 godina radnog staža i 52 godine života stekne pravo na penziju on se u potpunosti mora izjednačiti sa svim ostalim građanima Republike Srbije koji su stekli pravo na penziju.
Prema tome, ako se drugim građanima koji su se bavili nekim drugim poslovima ne zabranjuje da nastave da se bave svojim nekim poslovima, bilo da je inženjerski, advokatski, bilo kakvi drugi, mislim da u tom slučaju ne bismo smeli ni da radnicima policije zabranimo da se bave nekim poslom koji je na izvestan način sličan onom poslu kojim se bavio u policiji. U svakom slučaju, postoje neka ograničenja gde su neki možda tajne službe i tako dalje, to je već regulisano drugim zakonima, ali i ono što je i gospođa Rakonjac rekla, ima mnogo toga čime se ti radnici mogu baviti. Samim tim, uneti to u zakon da im se zabranjuje, apsolutno ih dovodi u neravnopravni položaj sa ostalim građanima Srbije koje su regularno penzionisani. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Mijatović.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po amandmanu. Izvolite.

  Zahvaljujem.
Zbog argumentacije o neravnopravnom položaju pripadnika koji se ovim zakonom stavljaju u izuzetak da mogu da idu u penziju sa 52 godine života i 30 godina staža, to je neravnopravno za sve druge koji idu u penziju sa 63, 65 i sa 40 godina staža. Zato pravite izuzetak kojim uvodite da su neki ravnopravniji od drugih. Pripadnici službe, pripadnici MUP policijski službenici s punim pravom se stavljaju u to da smo svi jednaki pred penzijskim uslovima, da su neki jednakiji zbog prirode posla kojim se bave.
Nemam ništa protiv, naprotiv, za odluku da se ljudima koji su, a zato što provode na tim poslovima 30 godina, da im se kaže zakonom hvala što štitiš, čuvaš i služiš. Mi znamo kakav je to napor i zato ideš u penziju sa 52 godine. Ali, ako ti dajem pravo da ideš u penziju sa 52 godine zato što ti je posao takav, da štitiš, čuvaš i služiš, ja govorim slični poslovi, postoje ozbiljni razlozi zašto je dobro da ovakva odredba bude. Onda nemoj da se baviš sličnim poslovima posle.
Jer time odredbu koja ja smatram dobrom, da poslovi policijskog službenika Ministarstva unutrašnjih poslova posebne, dakle, znam ja da se to ne odnosi na sve pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, ti poslovi su izvor, da su oni ravnopravniji pred odlukom o odlasku u penziju po sili zakona nego neki drugi koji su ovde spominjani.
Ja vas molim da pažljivo upotrebavate izraze ko je ravnopravan, ko je neravnopravan, zbog toga što ovakva argumentacija pokazuje da kao da mi uvodimo sve druge ljude koji treba da idu u penziju u neravnopravan položaj u odnosu na pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, što nije tačno. Apsolutno nije tačno. Ali, zato što im je posao kojim se bave osnovni razlog da budu u položaju da idu sa 52 godine u penziju, ja kažem – nemoj da se baviš sličnim poslom. I to je stvar, ja ću biti u prilici, potpuno sam sigurna, da kolege koji to spore, za koju godinu da im čitam stenograme, zato što će tada podržavati moj amandman. Ali, tako je sa „sic transit Gloria mundi“ – ko neće da sluša, on ponavlja, pa kad dođe vreme da sluša, onda podržava nešto što ja na vreme upozoravam. Savetujem Vladu da prihvati, jer ćemo do toga doći pre ili kasnije. Hvala vam.