Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomoć.

Zahvaljujem.
Ovo je drugi amandman koji je postao sastavni deo Predloga zakona. Samo da dodam da i amandman Odbora, o kojem smo saglasni, i ova dva koja su postali sastavni deo Predloga zakona zahtevaju proceduralnu intervenciju. Sadržinski su sasvim u redu i podržavam i da treba da se glasa, a ne treba jer su postali sastavni deo zakona. Ali, s obzirom da je došlo do usvajanja amandmana na različitim mestima, imamo problem sa proceduralnim stvarima. Ništa drugo. Hvala vam.

Hvala.     
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomoć i mr Aleksandar Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
O ovom amandmanu sam u toku načelne rasprave imala opasku. Dakle, radi se o amandmanu koji je predložen u ovim izmenama i dopunama, a kao direktna posledica prihvatanja inicijative građana i ideje da se u slučaju prijave nestanka lica, gde postoji osnovana sumnja da je to lice žrtva krivičnog dela, da su policijski službenici dužni, u saradnji sa drugim nadležnim organima, sa udruženjima građana i sa građanima svim, odmah da postupaju. Nažalost, imamo ovaj amandman u proceduri zbog samih povoda, odnosno učestalih otmica, kidnapovanja dece i odraslih, a često sa smrtnim ishodima. Sa druge strane, srećom imamo ovaj amandman u proceduri, jer to znači da i mi kao Skupština i Vlada sluša šta je to što je zahtev građana za postupanje onih koji treba da ih štite, čuvaju i da im služe. To su prvenstveno pripadnici MUP, ali i svi mi drugi.
U toj opasci sam rekla da ja znam da je pravničko tumačenje reči „odmah“ da je to trenutno, sada. Zna se i da je nepotrebno da bude u roku od 24 časa. Ovaj amandman je podnet i zbog činjenice da je dobro da ovde imamo svest da ovaj član uveden neće biti moguće odmah primenjivati bez izmena Zakona o krivičnom postupku. Tamo se pojavljuje rok od 24 časa i to je bio jedini motiv. I, rekla sam da prihvatanje ili ne prihvatanje ovog amandmana ne menja moju odluku da glasam za zakon, jer smatram da je dobar i način na koji smo došli do izmena i dopuna ovog zakona i da će biti dobro da bude u primeni. Ponavljam, opet sa nadom da kada je reč o nestancima maloletnih lica, da mogu samo da se nadam da nikad nećemo primeniti ovaj član, da nikada nećemo morati kao pripadnici MUP-a da reagujemo odmah, jer postoje sumnje da je u pitanju lice koje je žrtva krivičnog dela. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Adrijana Anastasov. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, zaista uvažavam dobre namere podnosioca amandmana, ali smatram da zaista reč „odmah“ ne treba dodatno objašnjavati kroz ovaj amandman. Dakle, najkasnije u roku od 24 sata, reakcija policije treba biti momentalna i aktiviranje svih policijskih službi. Mislim da je tako bilo u prethodnih nekoliko slučajeva nakon monstruoznog ubistva Tijane Jurić. Smatram da su zaista ovi događaji pokazali da policija mora efikasnije i brže da radi svoj posao i nakon usvajanja ovog „Tijaninog zakona“ odmah po prijavi. Smatram da ne treba biti dodatno objašnjeno da to mora biti najkasnije u roku od 24 sata, ali, kažem, uvažavam koleginice i podnosioce amandmana zbog njihove odlične namere. Hvala. 

Hvala.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Slobodan Homen i Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Ministre, da li prihvate ovaj amandman?

Vlada prihvata amandman Odbora.

Konstatujem da se prihvata amandman. Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomoć i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Radi se o amandmanu kojim se definiše kako se vrši bezbednosna provera. Član koji je predmet izmene i dopune definiše bezbednosne provere lica koje želi da se zaposli u MUP ili u nekom njegovom delu. On je podrazumevajući, radi se rutinski. Dakle, lice koje želi da se zaposli na svoj zahtev traži bezbednosnu proveru.
Problem je ovaj član koji se dodaje, a koji glasi: „Bezbednosna provera vrši se i na osnovu zahteva drugog organa ili pravnog lica u slučajevima kada je propisana posebnim zakonom“, a naš amandman glasi da se dodaju reči: „koji nije u vezi sa zahtevom za zapošljavanje u Ministarstvu“.
Zašto je podnet amandman i šta je cilj amandmana? Zbog toga što ovakav član, da se bezbednosna provera vrši na osnovu zahteva drugog organa ili pravnog lica, ostavlja nejasno da li lice o kome se vrši bezbednosna provera ima saznanja da se o njemu vrši bezbednosna provera. Ako se zapošljava, onda ima, zato što traži. Pod kojim uslovima vi tražite zakonom omogućavanje bezbednosne provere o licu, a da ono nema saznanja da o njemu vršite bezbednosne provere? Postoje dva slučaja, da to posebno stoji u bilo kom drugom zakonu, kako ovde piše, ili da je u pitanju istraga. Ako je u pitanju istraga ili bezbednosna pretnja, onda to ne treba da stoji u ovom zakonu. Ako je u pitanju ono što se meni čini, da je pred nama i predlog zakona o izmenama i dopunama ili novi Zakon o nacionalnim službama bezbednosti, onda razumem da će biti praćen kontekstom u tome ko je to, koji je organ ili pravno lice koje traži bezbednosnu proveru o nekom licu.
Ovaj član ostavlja nejasno i da li se on odnosi na pripadnike MUP-a ili na bilo koga, a razlika je ogromna. I ako se odnosi na pripadnike MUP-a i ako se odnosi na bilo koga, tek tu onda možemo da imamo problem. Ja znam da ovako kako je napisano u Zakonu o policiji on ne može da proizvodi posledice koje su neželjene, zbog toga što je kontrola načina vršenja bezbednosnih provera omeđena drugim zakonima. Ali, smatram da je važno razjasniti kroz prihvatanje ili odbijanje ovog amandmana da se tačno precizira da oni nisu u vezi sa zahtevom za zapošljavanje u Ministarstvu, da se onda odgovori na pitanje o kojim licima se vrši bezbednosna provera. Da li lice o kome se vrši bezbednosna provera po članu 111a ima saznanja da se o njemu vrši bezbednosna provera i na koji način mu se to stavlja do znanja?
Da li lice o kome se vrši bezbednosna provera, po članu 111a, ima saznanja da se o njemu vrši bezbednosna provera i na koji način mu se to stavlja do znanja? Da li se radi samo o pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova ili o bilo kome i da li je ovaj član da se bezbednosna provera vrši na osnovu zahteva drugog organa ili pravnog lica, u slučajevima kada je propisana posebnim zakonom, da je vezana za lica koja su pod istragom koja podrazumeva bezbednosnu proveru?
Dakle, ponavljam da amandman, prihvatanje ili odbijanje, nije relevantan za moju odluku da za zakon glasam. Znam da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno nadležne službe rade bezbednosne provere na osnovu svojih nadležnosti.