Poslaniče molim vas, dve minute i 15 sekundi. Hvala.
Pozvali ste se na član 108. da se predsednik ili predsedavajući, ko god već, stara o redu na sednici Narodne skupštine, pokušali smo da dokažemo poslaniku Veselinoviću da nema nikakve zavere protiv njega, jer stvarno je takav redosled i dostavljen, s tim što moram stvarno da kažem da unutar grupa može da se vrši raspored.
Znači, ne možemo da dodajemo više ljudi koji nisu na listi, ali oni koji su prijavljeni mogu da se menjaju između sebe, ali nije danas ni tako urađeno i neću više da se pravdam, idemo da radimo dalje, zaista je tema potpuno deplasirana. Vrtimo se.
Izvolite poslaniče Rističeviću po Poslovniku. Koji član?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, reklamiram član 107. Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, član 107. stav 1. Bez obzira što sam ja poslanik sa posebnim privilegijama i posebnim tretmanom, mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine time što je gospodin Janko Veselinović, predstavnik nevladine udruge Pokret za preokret, ovde izvršio pravu malu istragu povodom redosleda govornika i pri tome mislim da je narušio dostojanstvo Narodne skupštine, jer to pravo pripada eventualno predsedavajućem, odnosno njegova primedba je trebala biti pismena i predsedavajući je trebalo razmotriti ukoliko je bilo nekog mešanja govornika na listi, s obzirom da su neki govornici odustali od diskusije, a neki nisu.
Pravo narodnog poslanika jeste da reklamira Poslovnik. To pravo ne osporavam ni predstavniku nevladine udruge Janku Veselinoviću, ali njegovo pravo nije svakako da vrši istragu na licu mesta i da pri tome omalovažava Narodnu skupštinu i da svi čekamo dok gospodin Janko Veselinović ne završi svoju istragu povodom pomeranja nekog njegovog navodnog utiska da je pomeren redosled govornika i veće teme za ovu državu nema, nego od pomeranja tog redosleda, odnosno zato što je neko govorio posle Janka Veselinovića. Zato mislim da ubuduće kada ovo bude reklamirao, ja ću tražiti prevodioca, jer ništa ne razumem. Hvala.

Da vam kažem, poslaniče, član 107. povrede je već bio u ovom krugu, tako da nema glasanja i da hoćete.
Bilo je, beležimo sve.
(Marijan Rističević, s mesta: Nije.)
Pa, dobro, poslaniče, kada budete vodili sednicu, vi ćete imati drugačiju evidenciju. Naša evidencija govori - član 107. je bio.
Izvolite.
Koji član? Član 105.
Ne govori se o njemu, nego ukupno o povredi Poslovnika, jednih za drugim poslanika.

Hvala, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 105. Poslovnika, koji govori o tome da niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne odobri, a to se upravo malo pre desilo.
Mislim da ste u najboljem slučaju mogli da odredite pauzu, pa da se onda ispričate sa uvaženim poslanikom Jankom Veselinovićem. Mislim da niste trebali da dozvolite onako, da kažem, i neistinite i vrlo zlonamerne ocene koje je on izgovorio i za mene lično, a i za poslaničku grupu SNS.
Nije se prvi put desilo da redosled bude takav da ja govorim posle Janka Veselinovića. Prosto se to nekad tako desi, ali je prvi put da on ovako reaguje, zato što ga je zabolela suština onoga što sam rekao. Zabolela ga je suština da je 20. oktobra 2011. godine…

Poslaniče, molim vas, povredu Poslovnika. Malopre ste me opominjali na moje ponašanje, sad ja moram vas. Znači, samo povreda Poslovnika.
Ja prihvatam sugestiju meni, ili šta god hoćete da kažete, ali sada ne možete ni vi da prekoračite nešto više od objašnjenja iz člana 105.
Zahvaljujem.
Inače, ja sam dozvolila Janku Veselinoviću da priđe. Želela sam da smirim situaciju, a potpuno je irelevantna čitava ova diskusija da li ste vi bili iza ili niste, kada lepo stoji da jeste.
Ja bih vas molila sada da pređemo dalje, pošto priča o tome da li je neko 104. ili broj 105, u govorima sedmi ili osmi.
Da li je tako, poslaniče Veselinoviću, da je ovo potpuno nebitno postalo?
Sledeći govornik na listi je Borislav Stefanović. Ne. On je odustao. Ne, moram da čitam. Nemojte molim vas samo da mi sugerišete, jer će se javiti neko pa će reći - što sam ja izbrisan. Znači, on je izbrisan.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS Stefana Miladinović istakla da će Poslanička grupa SPS podržati set zakona o kojima danas raspravljamo, ja ću se toj podršci samo pridružiti i shodno najavi ovlašćenog predstavnika, govoriću isključivo o izmenama i dopunama Zakona o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
Zašto? Pa, zbog toga što za razliku od drumskog saobraćaja, pre svega, putnik u avionu je zaštićen. A, cela moja diskusija bi trebala da bude i biće fokusirana isključivo na zaštitu putnika i prava putnika, pre svega prava putnika u vazdušnom saobraćaju, na obeštećenju.
Kada se uzme u obzir da je prosečna avionska karta znatno veća od autobuske karte, da se radi o daleko komfornijem putovanju, daleko kraćem putovanju, jasno je da ova pravila koja se vezuju za vazdušni saobraćaj i zaštitu putnika u vazdušnom saobraćaju moraju biti daleko jasnija i preciznija od bilo kojih drugih pravila i u tom pravcu, uvažena ministarko, imate našu maksimalnu i snažnu podršku.
Međutim, ono što ostaje kao pitanje i dilema i nas u poslaničkoj grupi SPS, a sigurno i većine i građana i poslanika, jeste dilema koju je na neki način otvorio poslanik Bradić i u jednom izvesnom smislu dobio određeni odgovor sa vaše strane. Ali, ono što mi smatramo da je trebalo dopuniti i produbiti upravo tu temu u smislu bolje analize, jeste činjenica da čak i u EU, prema statističkim podacima koji daju dosta pouzdane podatke, samo 2% odštetnih zahteva, dakle, samo 2% reklamacija putnika u vazdušnom saobraćaju bude usvojeno. Dakle, od ukupnog broja reklamacija, samo 2% se usvaja.
Na čak 25% reklamacija avio prevoznici u EU, dakle, ne radi se samo o našem avio prevozu, koji je nesumnjivo respektabilan po svim parametrima, čak 25% reklamacija postoji na koje se uopšte ne odgovara. Zbog toga je ovaj rok od 60 dana za donošenje odluke povodom reklamacija, odnosno prigovora putnika na neki način sporan.
Zašto sporan? Nije sporno da je Republika Srbija potpisnik multilateralnog sporazuma o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području, nije sporno i nije sporno da se u tom smislu mora prilagoditi normativima koji su propisani ovim sporazumom. To nije sporno, ali je sporno da se pa čak i našem avio prevozniku putnici obraćaju, da čekaju neprimereno dugo na odgovore po njihovim reklamacijama, da ti odgovori često budu neadekvatni, odnosno nesaglasni sa onim što podrazumeva činjenično stanje vezano za odštetne zahteve i na kraju dolazimo u situaciju da sam taj rok bude predug s jedne strane, s druge strane, da u slučaju ćutanja nadležnog organa nemamo adekvatnu sankciju.
Zašto nemamo, uvažena ministarko, adekvatnu sankciju? Zbog toga što preko 67% putnika nije upoznato sa svojim pravima, 67% putnika od ukupnog broja putnika koji koriste vazdušni saobraćaj nije upoznato sa svojim pravima posmatrano na nivou svih avio prevoznika u EU, dakle, ne samo u Srbiji, već u celoj EU. Taj nedostatak edukacije, transparentnosti, upoznavanja putnika sa pravima iz oblasti zaštite putnika u avio saobraćaju i mogućnostima da ostvare svoje odštetne zahteve jeste problem koji traje dugo. U tom pravcu treba posmatrati da li je moguće da se eventualno čak i amandmanom odbora poboljša kvalitet ovog zakona tako što će se reći ono što je Evropski parlament zauzeo kao stav.
Mi ovde imamo i među našim narodnim poslanicima evropske parlamentarce, poslanike Evropskog parlamenta, koji su zauzeli stav da bi trebalo da u slučaju da se odštetni zahtev posmatra kao ćutanje nadležnog organa, u toj situaciji, ako nadležni organ po odštetnom zahtevu ne odgovori, da se automatski smatra da je taj zahtev prihvaćen. Evropski parlamentarci u tom pravcu imaju i te kako značajno razmišljanje, da se izmene zakonski propisi kojima se reguliše ova materija.
Zašto? Zbog toga što će se s jedne strane disciplinovati svi nadležni organi koji postupaju po odštetnim zahtevima avioprevoznika, odnosno izvinjavam se, nadležni organi avioprevoznika po odštetnim zahtevima putnika. S druge strane ćemo imati vrlo brz, transparentan postupak u kome će putnici biti jasno edukovani.
Ukoliko se stav evropskih parlamentaraca prihvati, u tom pravcu bi se moglo intervenisati u Predlogu ovog zakona, jer nije redak slučaj da se i prema Er Srbiji kao našem domaćem autoprevozniku upućuju zahtevi ovakve sadržine. Nije redak slučaj da dođe do povrede prava putnika, a ja ću samo ukazati na neka od prava putnika koja su zakonskim, odnosno sistemskim rešenjima garantovana jer su vrlo jasno normirana. Gde se može žaliti putnik, na koje okolnosti? Okolnost uskraćivanja ukrcavanja, otkazivanja letova, kašnjenja letova, smeštaja u nižu klasu itd, itd.
U koliko s jedne strane ne preduzmemo sve mere da putnike edukujemo da se uvek, ali uvek zbog povrede prava obraćaju nadležnoj ustanovi ili instituciji, to je Direktorat za vazduhoplovstvo, a s druge strane izvršimo jednu vrsto, ja moram tako pežorativno da kažem, disciplinovanja organa koji treba da postupaju, onda ćemo uspeti u smislu praktične primene ovog zakona. U suprotnom, ostajemo na polju nedovoljne ili neadekvatne zaštite putnika u vazdušnom saobraćaju.
U tom pravcu bih voleo da se uz jedno onako, pre svega, uvažavanje dobronamerne sugestije poslaničke grupe SPS prihvati mogućnost da se u ovom delu zakona Predlog zakona izmeni ili dopuni i da zaista u slučaju neodgovaranja, nedostavljanja odluke putniku se smatra da je njegov zahtev, kako odštetni tako i reklamacija, u svakom slučaju prihvaćen.
Naravno da sve ono što je sadržano u ovom zakonu, koji u principu nije suštinski zakon o kome danas raspravljamo, jeste jedan iskorak koji Vlada već duže vreme čini u pravcu harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Da imate podršku u pravcu preciziranja pojedinih odredaba Predloga ovog zakona, da se radi o terminološki daleko boljim rešenjima, odnosno da sada imamo daleko jasnije, preciznije formulacije u tekstu zakona koje neće ostavljati nedoumice i zablude.
Jedino ostaje ovo otvoreno pitanje o kome smo govorili, pri čemu smatram da mi ne treba da robujemo, uslovno rečeno, sa onim što je u sporazumu navedeno jer u svakom slučaju rok od 60 dana će se poštovati, ali se postavlja pitanje - da li taj rok, pod jedan, treba skratiti, ako ga nećemo skratiti za šta smatram da je opravdano da ne mora da se skraćuje, onda je opravdano tražiti odgovornost onoga ko ne odgovara po zahtevu, a ta odgovornost u zakonu zaista nije dovoljno dobro obrađena.
U svakom slučaju, vi imate maksimalnu podršku za usvajanje ovog zakona od strane poslaničke grupe SPS i nadamo se da ćete uz uvažavanje naših amandmana doprineti kao što i mi želimo da se po kvalitetu ovaj zakon poboljša, a u svakom slučaju bez obzira na činjenicu da li će amandmani autentično biti prihvaćeni ili neće mi ćemo glasati u Danu za glasanje za Predlog ovog zakona. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima dr Zorana Mihajlović.

Hvala vašoj poslaničkoj grupi što ćete glasati za predloge ovih zakona.
Što se tiče dilema koje imate vi, a nadam se da većina građana neće imati te dileme, zato što na svakom pultu svakog avioprevoznika mora da stoji informacija o tome kako mogu da zaštite svoja prava. Inspektori Direktorata su dužni da se staraju o sprovođenju zakona. Ukoliko, recimo, evo da krenem odatle, na pultu avioprevoznika ne stoje sve informacije inspektori Direktorata imaju obavezu po zakonu da takvog avioprevoznika, odnosno aviokompaniju kazne.
Dodatno 60 dana naravno stoji zato što je to usklađeno sa svim direktivama i normama, ali kao što sam prethodno takođe komentarisala, jednog od prethodnih poslanika, a to je da stvar je same aviokompanije i prevoznika hoće li, a ja mislim da će svaka valjda želeti da odgovori što pre, a ukoliko, naravno, putnik ne bude time zadovoljan ili ukoliko ne dobije odgovor, sledeća tačka jeste Direktorat koji će morati da da svoje mišljenje o tome.
U 2014. godini, recimo, je bilo ukupno 77 reklamacija kod Direktorata od čega je 31 reklamacija, koje su obrađene, tiču se kašnjenja letova, što je skoro polovina od ukupnog broja, zatim 17 reklamacija koje se tiču otkazivanja letova, osam reklamacija u kategoriji uskraćivanja ukrcavanja i sedam reklamacija u kategoriji prtljaga, gde je Direktorat dao određena rešenja avioprevoznicima.
Zaista smo se trudili, a opet u skladu sa svim našim obavezama i željom da zaštitimo prava putnika jer to jeste na prvom mestu, da kroz ovaj zakon do svih detalja obezbedimo putnika, odnosno prevoz putnika, prtljaga i tereta. Hvala.

Reč ima Ivana Stojiljković, a neka se pripremi Vladimir Orlić.

Zahvaljujem predsednice.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, pred nama su veoma bitna tri zakona iz oblasti saobraćaja, pre svega vazdušnog saobraćaja koji bi trebalo danas, u stvari na dan kada ih budemo izglasali, kada ih budemo prihvatili, da zaokruže pravni osnov i usaglašavanje sa propisima EU, nakon čega se definitivno može reći da ovaj vid saobraćaj čvrsto ulazi u EU.
Kao što smo već čuli od uvažene ministarske, prva faza prilagođavanja propisa je već pri kraju, završena je, što je već uslov za pregovore i otvaranje Poglavlja 14.
Dakle, ovih dana potvrdiće se Sporazum o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i SAD koji je potpisan 29. maja ove godine i meni je jako drago što je vrlo malo prošlo od samog potpisivanja sporazuma do njegovog usvajanja, iako su mnogi sumnjali da će to zaista tako biti. To znači da ćemo već kroz neko vreme imati direktan let iz Srbije prema Americi i naravno i u suprotnom pravcu.
Pored toga, ovaj sporazum će donekle pospešiti i međusobnu bilateralnu saradnju naših zemalja, odnosno naše zemlje i Amerike i pokazati da je Srbija i sve naše kompanije da su pouzdan partner i da su dobri partneri u svetu.
Takođe, potrebno je napomenuti da je Srbija da bi se došlo do ovog sporazuma prošla vrlo ozbiljne kontrole i da danas će biti među, odnosno kroz koji dan biti među retkim zemljama koje će imati direktan let, a tačnije biće jedina u regionu. To će svakako privući i potencijalne putnike iz naših susednih zemalja, što će i ekonomski ojačati i našu aviokompaniju Er Srbija.
Drugi zakon koji je pred nama, odnosno izmene i dopune zakona, radi se obligacionim i osnovnim svojinsko-pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju i kao što smo čuli izmenjeno je 11 članova, takođe sa ciljem usaglašavanja sa zakonima EU da bi se bolje utvrdila terminologija, znači, da bi se jasnije definisala i ono što je najbitnije, a malopre smo kroz diskusiju čuli, da bi se poboljšali uslovi i zaštita prava putnika da bi i dalje putnik bio na prvom mestu.
I danas imamo raspravu oko novog zakona, Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Dakle, ovo je bila oblast istraživanja definisana kroz nekoliko različitih zakona. Sada se donosi, odnosno osetila se potreba da se donese jedno jedinstveno uređenje ove materije radi većeg stepena zaštite života, zdravlja, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine.
Dakle, nakon nesreće istraga se kreće u različitim pravcima. Imamo sudske istrage, imamo bezbednosne istrage i ono što je razlika među njima jeste šta je cilj ovih istraga. Dakle, cilj sudske istrage je da ukaže ko je kriv i odgovoran za nesreću. Međutim, predmet ovog zakona je da se pronađu uzroci nesreće. Dakle, ova istraga odgovora na tri pitanja, šta se desilo, zašto se desilo i naravno da se daju preporuke šta se može učiniti da do takvih događaja više nikada ne dođe.
Takođe, razlog za donošenje i usaglašavanje sa propisima EU, kao što sam već ranije rekla, ispunjavaju se međunarodne obaveze, pripreme za pregovaračku grupu za otvaranje Poglavlja 14 i to se očekuje vrlo skoro zato što je završena prva faza prilagođavanja propisa.
Dakle, Centar će da utvrđuje uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda, dakle, davaće preporuke radi poboljšanja bezbednosti, vodiće bazu podataka i davaće je na uvid i davaće stručnu pomoć relevantnim, odnosno pravosudnim organima.
Ako se uzme u obzir ono što smo čuli na početku ove načelne rasprave, da je u nekom prethodnom periodu bilo preko 2.000 nesreća u ova tri vida saobraćaja, da je stradalo oko 150 ljudi, da je materijalna šteta bila preko 270 miliona evra, dakle, primena ovog zakona definitivno će imati rezultat smanjenja broja nesreća, smanjenje broja žrtava, materijalne štete i sprečavanje zagađenja životne sredine, što je veoma značajno za našu zemlju.
Zbog svega ovoga, Srpska napredna stranka će čvrsto podržati ove predloge zakona i velika sreća u budućem radu. Zahvaljujem.