Hvala gospodine predsedavajući.
Po amandmanu i najpre bih podsetio na one argumente koje je iznela koleginica Vlahović pre nego što smo ušli u raspravu o mnogim drugim pitanjima. Opet, hajde da pričamo ozbiljno kako bi i trebalo to da radimo. Reč je o pitanju kvaliteta. Čuli ste i sami, uvaženi predlagači, opet imamo problem neodgovarajućeg kvaliteta. Jezičke nepravilnosti, koleginica je napomenula tačku 5, nažalost nisu jedine. Dodatno, napomenuo bih i da imam rezerve prema upotrebi termina „istražno“, ali pričaćemo o tome sigurno i po nekim drugim predlozima kada je reč o amandmanima koji su pred nama.
Kratak komentar na još neke, nazovi, razloge koje smo čuli tokom rasprave danas, za to da li amandman treba ili ne treba biti prihvaćen. Između ostalog, pitanje glasanja, da li onaj ko nešto predlaže treba za to i da glasa i kakvu to poruku šalje ostalima, šta im govori u prilog da li treba da podrže njegov predlog?
Slažem se sa tim da ocene kao što je ono paganski običaj, šta smo već čuli danas, apsolutno nisu primereni i nema im mesta danas. Ali, ima svakako mnogo veze to da li je neko spreman da podrži sopstveno rešenje i nekim konkretnim delom sa utiskom kakav ostavlja na ostale. Ima, ima, jer zaista ja mogu da potvrdim utisak koji je koleginica navela, da često ponašanje nekih ovde podseća na one reći, mislim da je reč o grupi „Zabranjeno pušenje“ – ponaša se kao pesnik što ne veruje u vlastite stihove. Često neke stvari ovde deluju baš na taj način, ali da budemo vrlo precizni, zašto neko ne glasa za sopstvene amandmane? Stvar je više nego jasna svima nama koji smo ovde često. Zato što tokom glasanja nažalost nema previše prostora da se bude u krupnom kadru, biće da je to nekom glavni motiv za sve što radi ovde.
Druga stvar, da li procenat prihvaćenih amandmana ima ili nema veze sa razlozima da se nešto novo što se predlaže prihvata ili ne? Pa, naravno da nema. Dakle, niko ovde stvar ne odbija zbog toga što dolazi sa određene strane, niti nekom broji, statistički meri rezultat, pa na osnovu toga donosi neku odluku – e, sada ćemo prihvatiti, sada nećemo. Tako da, pozivam da i po ovom pitanju budemo više nego ozbiljni i da zaboravimo na one skoro pa lakrdijaške pokušaje da se neka statistika preračunava i izvode se neki zaključci da bi se nadugačko i naširoko pričalo.
Pre nego što dođemo u situaciju da računajući procenat prihvaćenih amandmana, pa neku kao implikaciju na podršku u glasačkom telu, jednog dana, daleko bilo, neki narodni poslanik ovde počne svoje izlaganje rečima – jutros sam krenuo na sednicu, krenuo sam da se obujem i od dve cipele pronašao sam obe, znači sto posto ljudi me podržava. Da se uozbiljimo, molim vas.
Poslednja stvar, da li neko ko sebe smatra najaktivnijim predlaže nešto amandmanski, ima bilo kakve veze sa tim da li njegov predlog treba da se uvaži? Pa, svakako nema. Ali podeliću sa vama još jedan utisak. Vrlo često kada od nekih ovde čujem – mi smo najaktivniji po ovom, onom aspektu, iz ovog ili onog razloga. Padne mi na pamet jedna anegdota koja se vezivala za nekadašnju JNA. Znate, tu je bio onaj sistem ocenjivanja po opisnom principu. Pa, kako beše, ocene su bile nezadovoljava, zadovoljava, ističe se i posebno se ističe kao najviša ocena. Bila je i jedna neformalna, bespotrebno se ističe. Ne znam što mi je ovo sada palo na pamet. Hvala.
