Gospodine Pavićeviću, ja vas molim.

Istražna komisija, gospodine Babiću. Tako je, istražna komisija.

Gospodine Babiću, gospodine Pavićeviću…
(Vladimir Pavićević, s mesta: Gospodine Babiću, vi niste čitali, izgleda, amandmane, obrazloženje amandmana. Vi sledite instrukcije gospodina Babića. On jeste šef vaše poslaničke grupe…)
Čije instrukcije slušam, gospodine Pavićeviću? Bilo kog poslanika koji ukaže da se ne poštuje Poslovnik i ne govori o tački dnevnog reda koja je na dnevnom redu. A vi, gospodine Pavićeviću, ako nemate argumente u prilog amandmana koji ste podneli, ja vam tu ne mogu ništa. Vidim da ste spremili kolegu, ali da vi o tome ništa ne znate da kažete, niti govorite. Govorite samo neku priču koja je uopštena, govorite o zakonima, o vladavini prava, a ne govorite o amandmanu.
Ja vas molim, gospodine Pavićeviću, ili ćete govoriti o amandmanima koji su na dnevnom redu, u ovom slučaju, amandman na član 23, ili jednostavno neću dozvoliti, ja sam to rekao, da se govori van dnevnog reda.
Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović.

Vezano za član 23, odnosno amandman, vrlo jasno piše da centar obavlja poslove istraživanja samostalno u članu 22. ili kada je to potrebno u saradnji sa drugim državnim organima i centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži tehničku pomoć, dostavi informacije itd.
Prema tome, obavlja samostalno ili, kada je to potrebno, u saradnji sa drugim državnim organima. To je tema, rekla bih, i ovog amandmana. Dakle, centar utvrđuje uzroke. Centar je kapa praktično nad, i tako se i zove - centar za istraživanje udesa i niko ovde ne uvodi mnogo nekih instituta, kao što ste pominjali, komisije i radne grupe itd, nego vrlo jasno u zakonu piše ko šta radi, a centar je samostalan.
Ono što je jedan od prethodnika rekao, to je da će ovaj zakon da se popravlja, da neće biti podzakonskih akata, da nema novca i da će se menjati Zakon o ministarstvima, sve jedna i druga i treća stvar nisu tačne.

Zahvaljujem, gospođo Mihajlović.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Milorad Mijatović, prof. dr Branko Đurović, Milena Bićanin, dr Ivan Bauer, prof. dr Vladimir Marinković, prof. dr Vesna Besarović, dr Muamer Bačevac, Meho Omerović, Branka Bošnjak i Ljiljana Nestorović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Ivan Jovanović i Jovan Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Amandman koji smo kolege narodni poslanici i ja podneli menja stavove 1, 2, 3. i 4. člana 24. osnovnog teksta Predloga zakona.
U stavovima 2. i 3. i stavu 4. posledično tražimo da umesto „Centar“ i „radna grupa“ svugde stoji „Istražna komisija“, zbog toga što se bavi istražnim radnjama, bavi se istragom.
Stav 1. smo smatrali da treba bolje definisati. Naime, u predloženom tekstu zakona taj stav glasi: „Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova i u druge svrhe se ne mogu koristiti.“ To je samo jezička izmena na kojoj nemamo drugog razloga da insistiramo, osim potrebe da se još jedanput napomene – Sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja udesa i u druge svrhe se ne mogu koristiti.
S obzirom da postoji stav predlagača da ostane pri formiranju radne grupe i upotrebi „Centar“, umesto „Centar za istraživanje nesreća“, naravno, ja ne očekujem prihvatanje amandmana, ali smatram obavezom da objasnim razloge, motive i logiku podnošenja amandmana i na član 24. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 24. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? Ne. Zahvaljujem.
Na član 25. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Ivan Jovanović i Jovan Marković.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Još jedan posledični amandman u kojem se menja član 25, stavovi 3, 4, 8. i 10.
Naša namera da ustanovimo istražnu komisiju, kao telo koje se formira rešenjem centra za istraživanje nesreća, podrazumeva i da se, recimo, u stavu 10. reči: „Centar, na predlog rukovodioca radne grupe“ zameni rečima: „Rukovodilac istražne komisije“.
Ali, ono što je zanimljivo u ovom članu 25. je činjenica na koju ne može biti podnet amandman, pogotovo u poslednjem stavu, koji glasi - Centar, na predlog rukovodioca radne grupe, može da da saglasnost za ranije raspolaganje vazduhoplovom koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi i njegovoj propratnoj dokumentaciji, po zahtevu korisnika ili vlasnika vazduhoplova, i to samo ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka.
Ovaj poslednji deo rečenice, ja nisam uspela da napravim dobar amandman, dakle, ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka. Šta se radi? Da li mu daješ dozvolu da leti ranije ako su potrebni za završetak istražnog postupka ili ako su sačuvani?
Ja sam imala deo amandmana koji sam povukla – koji su potrebni za završetak istražnog postupka, ali to mi nije zvučalo logično. Ako pročitate taj poslednji stav, jasno je da vi nemate dilemu. Ja je imam, jer se radi o dozvoli centra na ranije raspolaganje vazduhoplovom, ako su sačuvani svi dokazi koji mogu da ukažu na uzrok udesa ili ozbiljne nezgode ili su potrebni za završetak istražnog postupka. Ne može oba, tako mi se čini.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović i poštovane gošće iz Ministarstva, poštovani gospodine Bečiću, ovo je pretposlednji amandman, osmi, koji sam ja podneo na ovaj Predlog zakona u istovetnom tekstu, kao što je to uradio i gospodin Zoran Živković.
Gospođa Mihajlović nije prihvatila ovaj amandman i ja sam najavio i jutros na sednici Odbora, poštovana gospodo, da je neophodno da prisustvo gospođe Mihajlović ovde iskoristim da argumentujem jednu stvar preko jedne knjige, poštovana gospodo. Nadam se, gospodine Bečiću, da gospodin Babić nema ništa protiv knjige, da gospođa Mihajlović nema ništa protiv knjige i da i vi nemate ništa protiv knjige i da u dva minuta, na koje imam pravo, mogu valjda da ukažem na relevantnu knjigu na osnovu koje sam se pripremao za ovu sednicu Skupštine, poštovana gospodo.
(Zoran Babić, s mesta: Istražna komisija!)
Evo, gospodin Babić ima nešto protiv knjige. Gospodine Babiću, evo knjige. Gospodine Bečiću, gospođo Mihajlović, vi ste pročitali jednu knjigu koju sam vam poklonio, danas sam vam predstavio još jednu, a povodom ovog amandmana, gospođo Mihajlović, evo jedna važna knjiga. Naziv knjige „Rano hrišćanstvo od Isusa do Hrista“, autor, čuveni sociolog religije kod nas, profesor na Filozofskom fakultetu, profesor Milan Vukomanović. A ključna reč, gospođo Mihajlović, za razumevanje, ja mislim i vašeg delanja i ovog predloga zakona i zbog čega je ova knjiga važna, jeste zatrpavanje ranohrišćanske bazilike, koja se tiče i naše rasprave danas, poštovana gospodo. Nije konzervirana, gospođo Mihajlović.