Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Nebojša Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.
Poštovana ministarko sa saradnicima, moram da kažem da sam takođe na stanovištu da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz nekoliko razloga.
Prvo, ako pročitate tekst samog Predloga zakona, u članu 22. stav 2. kaže, upravo vezano za ovo o čemu ste pričali – Centar može da nadležnim pravosudnim organima, na njihov zahtev, pruži, pa sada se nabraja – tehničku pomoć i dostavi informacije o udesu i ozbiljnoj nezgodi, kao i izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi.
Ovde se u samom tekstu zakona govori i o pružanju tehničke pomoći. Iz tog razloga nije moguće uneti obaveznost Centra da tehnički odrađuje poslove za pravosudne organe, jer bi time došlo do subordinacije koja nije u skladu sa onim što kaže član 15, a to je da je celokupna procedura istrage Centra potpuno nezavisna od bilo kog drugog orana ili neke druge organizacije.
Dakle, radi se o tome da tehnička pomoć može da se pruži u onoj meri u kojoj je centar u mogućnosti da je pruži, a ne može da se pruži po zahtevu pravosudnih organa tamo gde centar nije u mogućnosti ili nije, da kažem, osposobljen da takvu tehničku pomoć pruži. Prosto, postoje određena ograničenja, postoje određeni nivoi mogućnosti pomoći. Stavljanjem u tekstu zakona obaveznost – dužan je, ostavili bismo prostor pravosudnim organima da možda postave neke zahteve na koje centar ne bi mogao da odgovori.
Što se tiče informacije, što se tiče izveštaja, oni su javno dostupni, javno publikovani. U praksi čak, što je nešto o čemu treba takođe da se vodi računa, dostavljaju se svim relevantnim organizacijama i organima, tako da i saradnja sa pravosudnim organima u tom smislu je nešto što predstavlja dvosmernu ulicu i nešto što zaista treba ostaviti da u budućnosti centar, glavni istražitelj u određenim protokolima o saradnji ne samo sa pravosudnim organima nego i sa nekim drugim organima, dakle organima MUP-a, regulišu te međusobne odnose i tu međusobnu saradnju. Dakle, potrebna je pomoć i pravosudnim organima i organima MUP-a, potrebna je pomoć i centru s njihove strane. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Želela bih samo da pojasnim zbog diskusije kolege, ne radi se o subordinaciji organa nego o saradnji i ako je pri udesu i nesreći koju istražuje centar bilo sumnje da postoji krivično delo, epilog toga treba da bude pred pravosudnim organima. U tom slučaju, svi smo dužni, pa i centar, da dostavljamo informacije, podatke i da pružimo pomoć pravosudnim organima da sprovedu svoj postupak. I ne vidim zašto bi to na neki način dovelo centar u podređen položaj, kad svi imamo tu obavezu prema pravosudnim organima, jer svima nam je stalo da se završe postupci pred pravosudnim organima i da se kazne počinioci, ako postoje, i da se zadovolji i pravo i pravda.

Zahvaljujem.
Na član 23. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković, narodni poslanik Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Goran Ćirić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Ivan Jovanović i Jovan Marković.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Ovo je još jedan od amandmana gde smo u prethodnim slučajevima smo reči – radna grupa, tražili da se zamene rečima – istražna komisija, a ovde reč – centar da se zameni rečima – istražna komisija.
Razumem ja nameru predlagača u članu 23, ali bojim se da će biti ovde slučaj kod člana 23, kad se poredi sa članom 22. i članom 21, da imate shodnu primenu na radnu grupu. Jer, u članu 23. se ne govori o radnoj grupi, nego se govori o centru. Kaže se u prvom stavu: „Centar je ovlašćen da preduzme potrebne mere za obavljanje istraživanja, bez obzira da li je pokrenuta druga zvanična istraga. Nadležni organi i druga pravna i fizička lica moraju da omoguće centru da efikasno i nezavisno obavlja istražne poslove“. Znači, sada i centar obavlja istražne poslove. Tamo je formirana radna grupa, formirao je glavni istražitelj. Kažem – shodna primena zakona.
Nikad nije dobro. Nikad nije dobro, pogotovo ne u ovakvim slučajevima kada ćete imati da se prepliću nadležnosti. Da ne govorim o onom što smo razjasnili, da će biti urađeno posebnim protokolom, a to su ovlašćeni predstavnici nadležnih organa drugih država koje se obaveštavaju o udesu, jer moraju da se obaveste.
Sada, u ovom članu, imate da se udes istražuje. Tim više ima logike da se ono što rešenjem formira glavni istražitelj, to je njegovo pravo, ne zove radna grupa nego istražna komisija. Ali, dobro.
I ovde se govori o opštim nadležnostima centra, „dok istražuje udes ili ozbiljnu nezgodu vazduhoplova“, na šta sve ima prava. To se kaže ukupno u sedam tačaka. U tački 1 – na neograničen i neometan pristup mestu udesa ili ozbiljne nezgode, vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini. Tačka 2 – da bez odlaganja sačini listu dokaza i obezbedi kontrolisano uklanjanje olupine ili delova vazduhoplova, radi njihovog daljeg ispitivanja odnosno analize. Tačka 3 – da ima neposredan pristup i kontrolu nad uređajima za snimanje leta, njihovom sadržinom i drugim relevantnim snimcima. Tačka 4 – da zahteva obdukciju tela poginulih lica, da sarađuje na obdukciji i da ima neposredan pristup rezultatima obdukcije ili testova izvršenih na uzetim uzorcima. Tačka 5 – da zahteva lekarski pregled lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova ili da zahteva da se sprovedu testovi na uzetim uzorcima i da ima neposredan uvid u rezultate pregleda, odnosno testova. Tačka 6 – da pozove i ispita svedoke i da od njih zahteva da dostave informacije ili dokaze u vezi sa istraživanjem. Tačka 7 – na slobodan pristup svim relevantnim dokumentima i podacima koje poseduju vlasnik, korisnik ili proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, centar za obuku, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i nadležne civilne vazduhoplovne vlasti.
Dakle, ovim se članom definiše šta su ovlašćenja centra. U slučaju zaista ozbiljnog udesa, nezgode, imaćemo da se ova ovlašćenja, koja su sva istražna, smatraju da su ovlašćenja radne grupe. To je još samo jedan od razloga da je možda ipak trebalo razmisliti i govoriti o istražnoj komisiji, jer ta radna grupa očigledno radi istražne radnje i ova ovlašćenja će biti prilično komplikovano harmonizovati sa svim onima koji takođe učestvuju u istrazi, koji takođe moraju da imaju neometan pristup.
Kod protokolima o saradnji se to može urediti, ali je naš amandman podnet sa željom da bude van svaki sumnje šta su nadležnosti glavnog istražitelja istražne komisije koju on reformira svojim rešenjem uz, kako smo čuli, protokole za ovlašćene predstavnike drugih država, koji takođe mogu da učestvuju u istrazi i da sve to bude u skladu sa Čikaškom konvencijom i članom 3. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo Čomić.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Uz poštovanje onoga što je koleginica Čomić rekla pre mene, još jedan pokušaj da uverimo predlagača da ovaj amandman zajedno sa drugim ima za cilj samo to da spreči jednu konfuziju koja je napravljena u ovom na brzinu sročenom zakonu sa mnogim manama. Uvodimo četvrtu kategoriju u istragu, imamo glavnog istražitelja, imamo vojno-civilnu komisiju, imamo radnu grupu i imamo centar i svi imaju nekakva prava, a nigde se ne definiše njihov međusobni odnos, hijerarhija.
Onda imamo to da ćemo, ako ovako ostane, a ja sam siguran da će ovaj zakon doći na izmene i dopune pre nego što stupi na snagu, a nije realno da stupi na snagu u narednih godinu dana i po tome što ne postoje podzakonski akti i po tome što ne postoje budžetska sredstva za finansiranje delatnosti, što nije ni blizu formiran centar, što nije doneta ni izmena Zakona o ministarstvima.
Znači, nikakva potreba nije bila da se ovaj zakon donosi preko kolena, na ovaj hiper brzi način, ali verovatno za to postoji neko opravdanje koje nije među politički racionalnim. No, to nije pitanje za mene, nego je to pitanje za aktuelnu vlast.
Prema tome, razmislite još jednom o nekoliko stvari. Prvo, treba da povučete zakon iz procedure i da ga do redovnog zasedanja dovedete u red, tako da može da se čita, da se razume, da bude ustavno i pravno saglasan sa onim što definiše ustavno-pravni sistem Srbije, ili da ga popravljamo ovim amandmanima, da ga krpimo, a to nije dobar put.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, gospođo Mihajlović i uvažene gošće iz Ministarstva, smatram da smo imali priliku, ako nije bilo možda vremena za neke narodne poslanike da pročitaju obrazloženje za prihvatanje ovog amandmana na član 23, da smo u nastupima gospođe Čomić i gospodina Živkovića imali dodatnih argumenata gospođe Mihajlović da se razmisli o prihvatanju ovog amandmana ili da se možda dodatno pojasni zašto vi smatrate da ovaj amandman ne treba da se prihvati.
Naravno, ključna argumentacija, po mom sudu, tiče se dve važne linije preko kojih posmatramo sada ovaj predlog zakona. Jedna linija tiče se člana 3. Ustava, jer smo videli i uverili se u to tokom današnje rasprave i povodom ovog amandmana da imamo problema sa koncepcijom vladavine zakona, odnosno vladavine prava, sada se uveravamo u to, evo i povodom rasprave o ovom amandmanu.
Ona druga važna linija, preko koje možemo da pratimo sadržinu ovog predloga zakona, odnosi se na tu jednu hitnost, brzinu, preko koje je Predlog zakona došao u Skupštinu i veoma brzo postao deo dnevnog reda jedne sednice Narodne skupštine, a sada primećujemo da ima mnogo razloga …
(Zoran Babić, s mesta: Istražna komisija!)