Ako negde nema novca, nema ga zato što je potrošeno po takvim kriminalnim zakonima o javnim nabavkama, na takve neke stolice i neki nameštaj. I ne samo u BIA, nego i u seriji drugih organa i organizacija. Da to nije jedan i samo poseban, separatan primer, preduzeće „DG kompani d.o.o“ iz Subotice, čiji je vlasnik otac, a direktor brat bivšeg ministra životne sredine i rudarstva Olivera Dulića, dobilo je u avgustu 2010. godine posao sanacije deponije u Subotici, čija je vrednost 47 miliona dinara. Bez ikakvog tendera, direktnom pogodbom. Opet je bilo dovoljno samo pojaviti se na tenderu i reći – ja sam otac bivšeg ministra ili ministra ne znam koga. Da li možete da kažete da je neko od moje familije, od porodice gospodina Martinovića, gospodina Vujovića, gospođe Kori Udovički i drugih ljudi u Vladi Republike Srbije, da se koristio na takav način i na takav način dolazio do posla?
Ono što sa ponosom mogu da kažem, jeste da su važećim Zakonom o javnim nabavkama u značajnoj meri smanjene mogućnosti za zloupotrebu i korupciju u odnosu na 2011. godinu. Jedan od najznačajnijih preduslova stvoren je značajnim smanjenjem učešća pregovaračkog postupka, ovog po kojem je Đelić dobijao posao. Oliver Dulić je dobijao posao sa 28% u 2011. godini, a u 2014. godini je to 5%, evropski prosek. Pa mi valjda guramo i idemo ka evropskim vrednostima, a ne vraćamo se nazad. Ne može jedna trećina svih javnih nabavki da bude tako što ću ja otići kod gospodina Markovića u Užice i kao – ti meni ovo, ja tebi ono i to smo se dogovorili. Ne sme više na takav način. Zbog toga smo menjali. Zbog toga je ovaj Zakon o javnim nabavkama čedo Srpske napredne stranke. Dičimo se, ponosimo se Zakonom o javnim nabavkama koji smo doneli i zbog ušteda, ali i zbog smanjenja korupcije koja je bila osnova bivšeg režima.

Hvala.
Gospodine Arsiću, vas nije spomenuo prethodni govornik, prema tome ne vidim osnova za repliku.
Dejane Radenkoviću, vas takođe nije spomenuo, tako da ni tu ne vidim osnova za repliku.
Gospodine Markoviću, rekao vam da vam neću dati sada repliku. Jeste, spomenuo je vas, ali po tom osnovu vam neću dati, zato što ste vi izazvali repliku i ja negde moram da završim i da idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.
(Dejan Radenković, s mesta: Poslovnik!)
Izvinjavam se, Dragane.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, zamolio sam vas da mi date kao ovlašćenom predstavniku SPS-a reč na repliku na izlaganje prethodnih govornika. Dali ste jednom, dali ste drugom, a meni ne dozvoljavate. Hajte vodite sednicu kako treba, uz puno poštovanje. Ja sam samo hteo da iznesem neki podatak i ništa više, a ne da ulazim u bilo kakvu diskusiju. Hoću da ovu diskusiju preokrenem u konstruktivnu diskusiju.
Samo sam hteo da napomenem da je nakon donošenja Zakona o javnim nabavkama 2012. godine broj pregovaračkih postupaka pao na 5% sa 37%. Taj podatak sam samo hteo da kažem, kao i da ove izmene što su urađene, urađene su po direktivama EU. Nemojte da pričamo ovde, pa šta ste vi, protiv EU sada? Sada se ne slažete sa direktivama EU? Hvala.

Hvala, ali to je već replika, gospodine Radenkoviću. Gospodine Radenkoviću, ja vas molim da pročitate dobro član 104, kada imate pravo replike. Niste imali osnova za repliku i ja smatram da nisam učinio povredu Poslovnika. To što vi imate želju, ja mogu da razumem potrebu da to kažete, ali jednostavno ne po ovom osnovu.
Imate pravo da tražite da se izjasnimo u Danu za glasanje o povredi? (Ne.)
Reč ima gospodin Marković, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 106. Poslovnika, prvi stav koji govori da je govornik obavezan da govori o tački dnevnog reda. Zaista mislim da je bila vaša obaveza da gospodina Babića prekinete u momentima kada je ponovo, po ko za koji put, optuživao ljude da su nezakonito prisvojili dobit, optuživao ljude da uzimaju neki mito i korupciju. Optužuje ljude ovde da urušavaju sistem ove države. Znači, čovek koji nije ovde u sali ne može da se brani na sve ove optužbe. Razume da vi nemate hrabrosti da se suprotstavite, ali red je… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Markoviću, neću vam dozvolite sada repliku. Ja mogu da prihvatim samo da obrazložite povredu Poslovnika i ja nisam uopšte shvatio u čemu je sada moja povreda Poslovnika.
(Jovan Marković, s mesta: Mogu da obrazložim?)
Pokušali ste i niste uspeli. Hoću da vam pročitam član 109, da se opomena može izreći licu koje se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku. Ja sam do sada vama mogao tri opomene da izreknem. Nemate pravo da se obraćate drugom narodnom poslaniku po imenu i prezimenu. Pre nego što nisam dao repliku, upozorio sam vas da vam po tom osnovu, zato što ste izazvali po imenu i prezimenu, a ovaj drugi uzvratio takođe po imenu i prezimenu, neću dati pravo na repliku.
Prema tome, nisam povredio Poslovnik. Ja vas molim, nema razloga, neću ja sada da dozvolim, evo došla je i predsednica, ali dozvoliće da završim ovo što sam započeo, neću dozvoliti sada da mi ovu sednicu razvučemo u nekom drugom pravcu i da jednostavno sada se prepričavamo ko je šta uradio, gde je šta uradio. Tu postoje istražni organi koji to treba da rade i nije moje da ja utvrđujem istinu. Ja sam ovde da slušam, da vodim računa da neko nekoga ne uvredi, da poštujem Poslovnik i to je to.
Molim vas sedite, Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite Dragane.
Prijavite se samo.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre Vujoviću, iskreno, žao mi je što u ovom trenutku u sali nije potpredsednica Vlade gospođa Udovički. Dolazim iz opštine Topola koju vodim deset godina, koja je u tih 20% opština koja nema višak zaposlenih ni po ovom najnovijem predlogu zakona. Ali,  moram se najviše osvrnuti na ovaj Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih. Nelogično mi je, uvaženi sada ministre Vujoviću, neke moje kolege su već to pomenule, da ovaj zakon uređuje do tančina lokalne samouprave, a da ne uređuje javna preduzeća na republičkom nivou. To mi prosto nekako ne ide.
S druge strane, moja dodatna pitanja vezano za ovaj zakon su jasna, a tiču se maksimalnog broja zaposlenih na hiljadu stanovnika u odnosu na manje sredine i na velike gradove. Beograd na hiljadu stanovnika – 18,5 zaposlenih, a neka lokalna samouprava koja ima do 45 hiljada stanovnika – devet i po zaposlenih. Ja se stvarno pitam nekad, uvaženi ministre, zašto mi ovde svakoga dana govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju i da li neki stanovnik, ne znam ovde, Sopota, koji živi na 20 kilometara od centra Beograda, ima manja prava od nekoga ko živi ovde na Starom gradu, Vračaru ili Savskom vencu.
Ne mogu prosto da razumem i da shvatim, okej ako vi imate određene nadležnosti uprave u velikim gradovima koja nisu uslovno potrebna manjim sredinama, ali razliku u tome da jedan građanin Beograda ima duplo veće privilegije nego što ima neki stanovnik npr. u Aranđelovcu, Topoli ili Rači kragujevačkoj, to apsolutno ne mogu da shvatim jer ovde u Beogradu su i središta vladinih institucija, republičkih javnih preduzeća i tim pre smatram da bi na hiljadu stanovnika ta razlika mogla biti najviše jedan i po, a nikako da bude celih dva. Tu je moja osnovna primedba.
Tamo gde imam još primedbi, uvaženi ministre, ali ne znam da li možete vi da mi odgovorite ili gospođa Udovički, jeste - šta se odnosi na domove zdravlja? Domovi zdravlja u lokalnim samoupravama, osnivač je lokalna samouprava stopostotno. E, sada, mi imamo u sredinama po Srbiji, a naročito kod nas u Šumadiji, koji su razuđeni, imamo veliki broj sela koja pripadaju opštinama, imamo određeni broj lekara koje mi sufinansiramo sa domovima zdravlja. Negde ih plaćamo stopostotno, a negde ih plaćamo sa 50%. Evo, uvažena gospođa Udovički ulazi, pa bi ovo pitanje bilo i za nju. Šta se sada dešava? Znači, zašto u ovoj kvoti nisu domovi zdravlja?
Šta se dešava sa osnovnim školama, gde smo mi takođe osnivači, gde imamo i određeni broj nastavnika na seoskom području koji se finansiraju iz lokalnih budžeta i šta će sada biti sa tim isturenim odeljenjima? Znate kako, kada se u selu zatvori škola, nema crkve, selo se gasi. Zbog toga bih molio, prosto, da nam se da objašnjenje šta se dešava i da li će ti zaposleni biti u ovim kvotama koje ulaze u devet i po zaposlenih u upravi, u odnosu na ukupan broj stanovnika.
Pažljivo sam slušao u prepodnevnom delu što je uvažena ministarka Udovički rekla – komercijalizacija republičkih javnih preduzeća. Ali, ja dolazim iz opštine koja ima apsolutno solidna javna preduzeća i komunalno javno preduzeće koje ne isplaćuje dinara platu iz opštinskog budžeta. I kakve ima veze plata u komunalnom preduzeću jedne opštine sa opštinskim budžetom? Sa druge strane, mi iz istog tog budžeta dajemo platu doktoru koji radi u selu koje je od opštine udaljeno 35 kilometara i za koje Republički zavod za zdravstveno osiguranje nema nikakav, kažu, interes da ga finansira. Da li ima interes dom zdravlja iz sopstvenih prihoda sa sufinansira sa 10% ili 20% nečiju platu? Ovo, gospođo, znači život u jednom selu, koje bez ovakvih stvari ne može da funkcioniše.
Još jedna stvar koju moram da vas upitam, a koja je životno značajna. Vi u Predlogu zakona ostavljate mogućnost da imamo dogovore između lokalnih samouprava, da možemo da racionalizaciju vršimo, da kažem, na zajedničkom osnovu. Evo, ja ću vam reći primer, opština Topola i Rača kragujevačka, gde smo mi njima pozajmljivali, pod znacima navoda, građevinskog inspektora, jer Rači je prosto potrebno da bar jedan dan ima građevinskog inspektora i onda dođe upravni inspektor iz Kragujevca i kazni nas što smo to radili, kažu – nije po zakonu. A vi sada kažete ovde u Predlogu zakona da mi možemo zajedno da rešavamo na ovakav način konkretne probleme.
Kada sam rekao da dolazim iz opštine koja se nalazi u ovih 20%, moram da kažem da je kvota za Topolu, ako smo mi to precizno izračunali, 212 zaposlenih. Mi imamo trenutno negde oko 200 ili 201. Ali je pitanje za vas i za ministra Vujovića - da li to znači, kada usvojimo novu sistematizaciju, a imamo potrebu, šest meseci pišemo, svakoga meseca molimo da nam se dozvoli da se zaposli jedan ekološki inspektor jer je prethodni otišao u penziju, nama se to ne dozvoljava? Ne možemo da ga iznajmimo od susedne opštine.
Postavlja se pitanje - šta će se desiti kada donesemo novu sistematizaciju? Da li će nam ministar Vujović dozvoliti da mi onda uvećamo masu zarada? To treba isto da nam se kaže, znači, za opštine koje su u ovih 20%, kada usvoje nove sistematizacije, da li će odmah moći da rade rebalanse budžeta i da onda za te kadrove koji su im potrebni, a koji će biti u okvirima nove sistematizacije, jer mi sada imamo zakovanu masu plata i nećemo biti, prosto, i ako možemo eventualno da primimo nekog, to bi značilo da smanjimo plate svima ostalima.
Takođe, još jedno pitanje koje se tiče pre svega ministra Vujovića. Imamo Predlog zakona o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih, angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava. Znate šta, gospodine Vujoviću, meni se to ponekad čini da mi donosimo zakone, a mi već sve to imamo. Mi u lokalnim samoupravama, kada dajemo plate, svaki spisak zaposlenih sa tačnim dinarom koji se isplaćuje iz opštinskog budžeta ide upravo za javna plaćanja. Zar vi samo ne možete da uzmete taj jedan spisak i da date dvojici vaših službenika da to reše …

Vreme ste potrošili.

… nego smo mi u situaciji da donosimo nov zakon da bismo gledali svaki dinar?

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vera Paunović.