Zahvaljujem se predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, kao što je nagovestio u načelnoj raspravi naš ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naš drug Dejan Radenković, SPS će nesumnjivo podržati kompletan set zakona o kojima danas raspravljamo.
Ja ću se u svojoj diskusiji fokusirati na dva zakona. Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Zakona o posebnim uslovima prodaje nepokretnosti u vlasništvo Republike Srbije.
Naravno da postoje kvalitetna rešenja u zakonu koji se vezuje za racionalizaciju javnog sektora i tu imate našu podršku, kako sa aspekta poštovanja onoga što Vlada radi, a to je konsolidacija finansijskog sektora u celosti, tako i u pravcu podizanja stepena efikasnosti javnih službi, jedinica lokalnih samouprava, AP, i na kraju krajeva državnih organa Republike Srbije.
Međutim, uvažena ministarko, i gospodine Vujoviću, kao ministru, moram postaviti nekoliko pitanja koja se konkretno vezuju za grad iz koga dolazim, a na ta pitanja me je na neki način stimulisao i uvaženi kolega Dragan Jovanović, pa sam očekivao da će ta pitanja postaviti i moj sugrađanin Jovan Marković, ali nažalost, ta pitanja su izostala. Ja ih moram postaviti kako bi konačno shvatili da li Užice zaista kao grad doživljava jednu dimenziju, neću reći diskriminaciju, ali u svakom slučaju, nepovoljniji položaj u odnosu na ostale gradove.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što ste u uvodnom izlaganju istakli da će se pokušati izbeći to tzv. linearno smanjenje broja zaposlenih. Da li uvažena ministarko u toj situaciji dolazimo u jednu drugu opasnost? Ako nije linearno, onda je zaista moj grad u jednom problemu. Evo zašto, Užice ima sedamdeset osam hiljada i nešto više, možda blizu 80.000 stanovnika. Prema zakonu je kategorisano po članu 8. prema Predlogu zakona. Ako uzmemo parametar koji ste vi predložili u zakonu, da je broj zaposlenih ograničen na 11,50 na 1.000 stanovnika to znači da je 900 stanovnika manje, izvinjavam se 900 zaposlenih, kao ograničavajući broj.
Ako od 1.600 oduzmemo 900, onda će taj višak da se manifestuje kroz veliki broj i to je blizu 700 zaposlenih koji će morati da budu otpušteni iz javnog sektora.
Uvažena ministarko, to je u odnosu na Kragujevac, na Niš, na Novi Sad, na Beograd, ogroman procenat, to je preko 40%. Postavljam pitanje svima nama ovde, jer će se desiti da i neki drugi gradovi, možda ne samo Užice, budu opterećeni jedinim ovakvim, po meni, kao građanin grada Užica, nepravednim teretom.
Drugo pitanje, ako već idemo u tom pravcu, zbog čega se onda ovaj parametar, pa čak ni ovi korektivni parametri koje ste naveli u sledećem stavu, član 8. ne prilagode onome što jedan grad zaista može da izdrži.
Užice je našlo nevolju sa jedne strane, a na sreću sa druge strane izdržavalo je mnogo štošta, nestašice vode, zagađenje vode, poplave, itd. Nadam se da ćemo i ovo izdržati bez mnogo tereta, ukoliko uvažite ove primedbe koje u ime građana Užica ističemo.
Postavlja se pitanje, ako ovoliki broj tretiramo kao višak, ogroman procenat, kako ćemo onda osposobiti funkcionalnost javnog sektora, kako će funkcionisati javna preduzeća, kako će funkcionisati javne službe, kako će funkcionisati državna uprava i svi ostali sektori i organizacioni oblici, koji predstavljaju tzv. javni servis građana?
Da li ćemo doći u situaciju da pojedina preduzeća, upravo zbog ovog problema imaju određene probleme koji ih mogu dovesti do kolapsa? Sledeće pitanje, opet se vezujem za ono što mi je najpraktičnije da vam predočim i sa činjenicama da ukažem na probleme. Užice je prema popisu iz 2013. godine imalo ukupan broj zaposlenih od 1.564, a 2015. godine je taj broj smanjen za 53. Znači, od 2013. godine do 2015. godine u Užicu je smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru za 53, tako da je taj broj sveden na 1.511. Ako sada dodatno opteretimo moj grad sa ovom primenom parametra, izvinjavam se, iz predloženog zakona, onda je to dodatni procenat viška koji je zaista, najblaže rečeno, nepravičan.
Naredno pitanje koje će se ovde postaviti vezuje se za opasnost od kolizije ovog zakona sa nekim drugim zakonom. Da li je možda bilo preuranjeno rešavati na ovaj način, pitanje metodologije utvrđivanja viška zaposlenih u javnom sektoru? Zašto govorim da li je negde u koliziji sa drugim zakonima, iz dva razloga?
Prvo, što su određenim zakonskim regulativama propisani standardi koji su preuzeti od EU kao međunarodni standardi za zapošljavanje na pojedinim pozicijama.
Recimo, na bazenima broj spasilaca se vezuje za površinu vode. Gradski bazen u Užicu po tom standardu, mora da zaposli i ima zaposlenih devet spasilaca. Zašto devet? Zbog toga što je to taj standard koji podrazumeva standard obezbeđenja prisutnih na bazenu, standard koji poštuje stanovište bezbednosti i sigurnosti i taj standard podrazumeva imperativnu normu. Šta to znači? To znači obavezu da morate imati devet spasioca.
U ovoj situaciji ako krenemo sa ovim parametrom da li ćemo morati doći u taj problem da više nemamo devet spasilaca nego, možda ću parafrazirati sedam, pet, četiri i da li tada dolazimo u koliziju sa onim što podrazumeva standard koji smo prihvatili i gde težimo da prihvatimo bukvalno sve ono što EU od nas traži, kako bi postali njen stalni član i putem kojim vi sigurno idete i Vlada Republike Srbije, ali sa druge strane, ovim zakonom dolazimo u problem.
Kakva će biti situacija u vrtićima? Vrtići takođe po standardima podrazumevaju obavezu zaposlenih vaspitačica prema broju dece određenih starosnih kategorija, a taj standard opet mora biti poštovan na način koji je propisan i ovim zakonom. Onda dolazimo u problem da li ćemo taj broj zaposlenih imati na taj način, ako se konkretno ovi parametri primene na te situacije.
Ja sam ova pitanja otvorio i na Odboru za pravosuđe i državnu upravu, pošto sam tada imao prilike da mišljenja razmenim sa vašim državnim sekretarom.
Sledeće pitanje koje se ovde postavlja, a ja se nadam da ćete vi pojašnjenjem na ova pitanja mojim Užičanima pomoći da ovo ne prihvataju kao jednu vrstu bojazni da će doći do jednog bukvalno socijalnog udara u gradu Užicu kad je upitanju javni sektor. Da se ne bih odvajao od pitanja, konkretno ću postaviti i obrazložiti problem koji se vezuje za radna mesta koja podrazumevaju obaveznost poštovanja kriterijuma kako u pogledu stručnih referenci tako i provedenog radnog iskustva. Ako na tim radnim mestima, shodno parametrima koji su ovde postavljeni smanjimo broj zaposlenih i imamo prirodni odliv u penziju, postavlja se pitanje kako ćemo onda doći do mogućnosti da zaposlimo one koji će steći mogućnost da nakon pet godina radnog iskustva zauzmu tu poziciju, to radno mesto, bez obzira da li se radi o opštinskim, gradskim upravama ili drugim javnim službama i servisima? Dakle, radi se o nečemu što podrazumeva deficit struke, a taj deficit struke postoji opasnost da se ne može nadomestiti ukoliko dosledno primenimo ovaj zakon.
Ova pitanja, u svakom slučaju, su samo izneta zarad mogućnosti da još jednom razmotrimo kompletne odredbe ovog zakona u smislu njihove praktične primene i eventualnih posledica praktične primene ovog zakona, kako bi možda još jednom mogli odreagovati i na neki način poboljšati odredbe ovog zakona. Naravno da to ni u kom slučaju ne dovodi u sumnju podršku zakonu koja je bezrezervna.
Na samom početku sam rekao, pre svega poslanička grupa Socijalističke partije Srbije i te kako stoji na stanovništvu da u javnom sektoru postoji višak zaposlenih, da se tog viška zaposlenih Vlada Republike Srbije na neki način mora, neću reći osloboditi, već racionalizovati, ali u svakom slučaju po veoma jasnim kriterijumima i merilima koja podrazumevaju ono što ni u kom slučaju ne podvodi bilo koga pod načelo zabrane diskriminacije kao ustavno načelo, bukvalno tako.
Ne bih više o ovom zakonu, imajući u vidu da sve ostale odredbe imaju sa stanovišta posmatranja poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije afirmativnu podršku. Afirmativnu zbog toga što nije dovoljna samo podrška, već je potrebno i afirmisati sve ono što je ovde navedeno. Dosta dobro je usklađeno i ono što se vezuje za zaštitu, odnosno nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Čini mi se i da su dobra rešenja koja se odnose kako na isplatu novčanih naknada, tako i na isplatu otpremnina.
Moram samo skrenuti pažnju na određene reakcije koje su, faktički, usledile zbog nedovoljnog učešća u javnoj raspravi povodom ovog zakona. Radi se o reakcijama Reprezentativnog sindikata i radi se o reakcijama nekih drugih društvenih slojeva koji se opet vezuju za javni sektor, koji smatraju da su kroz javnu raspravu mogli poboljšati odredbe ili barem pojedine odredbe ovog zakona. Zašto? Zbog toga što je od strane Reprezentativnog sindikata zauzet stav da je Vlada prilikom donošenja predloga, odnosno izrade predloga ovog zakona imala faktički komunikaciju ujedno samo sa Stalnom konferencijom gradova i opština, a da je na neki način Reprezentativni sindikat zaobiđen. Takođe, Reprezentativni sindikat ima i određeni stav koji se vezuje za isplatu otpremnina za ceo radni vek.
Naravno, ja ne istupam u ime Reprezentativnog sindikata, već kao član Socijalističke partije Srbije i socijalista, član moje poslaničke grupe, smatram da su samo ovo neka pitanja koja samo mogu da dodatno omoguće vama da odgovorite na sve ono što podrazumeva nejasnoće kod bilo koga ko ovaj zakon nije dovoljno ili na vreme pročitao i analizirao. Jedino što mi kao stranka koja se bori za program socijalne pravde imamo obavezu da vam skrenemo kao pažnju jeste da treba razmisliti da vraćanje zarada po Uredbi Vlade Republike Srbije kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru sa srednjom stručnom spremom na iznos od 24.000 dinara nije dobar zbog jednog više socijalnog aspekta posmatranja zato što se radi o jednom veoma niskom iznosu zarade koji je vrlo blizu minimuma održivosti egzistencije.
Tako da bi u tom pravcu trebalo razmisliti da li je ovaj način opredeljivanja visine zarade, kada su u pitanju oni koji podrazumevaju srednji sloj, odnosno oni sa srednjom stručnom spremom, zaposleni u javnom sektoru adekvatno nagrađeni za svoj rad.
Što se tiče zakona kojim se reguliše prodaja posebne imovine ili nepokretnosti u vlasništvu Republike Srbije, moram da skrenem pažnju da ovde imamo jedan ili da možemo imati jedan problem koji je više sistemske prirode. Obratiću se i gospodinu Vujoviću. Da li je prodaja koja se vezuje za posebnu imovinu, kao što su stanovi, kao što su garaže, kao što je poslovni prostor, prodaja koja odgovara načelima obligacionog prava? Da li je u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima?
Zašto ovo govorim? Zbog toga što po ovom zakonu ekskluzivitet za kupovinu ove nepokretne imovine imaju isključivo zakupci. Prihvatio bih ovo rešenje da postoji potpuna autonomija volja ugovarača. Prihvatio bih ovo rešenje da postoji mogućnost da se ugovarači među sobom dogovore da zakupac ima pravo preče kupovine, što je dozvoljeno u obligacionim odnosima da ima pravo preče kupovine, i to ne bi bilo sporno. Sistemskim rešavanjem i davanjem sistemskim putem ekskluziviteta zakupcima da se pojavljuju kao kupci, privilegovani, bez bilo koga drugog, mislim da nije u skladu sa onim što propisuje Zakon o obligacionim odnosima, nije u skladu sa načelom ekvivalencije, nije u skladu sa duhom obligacije koja je inače nešto što u ovom slučaju nije moglo i nije smelo da se izbegne.
Naravno, mi u SPS prihvatamo vaše razloge koji se odnose na popunjavanje budžeta i na finansijsku konsolidaciju sa ovog aspekta i tu imate našu podršku, ali sa druge strane moramo da skrenemo pažnju samo na jedan pravi okvir, na načelo legaliteta i sve ono što se mora imati u vidu kada je primena zakona u pitanju, a da se ne dovede u situaciju kolizije sa drugim zakonom.
Na samom kraju, želim da još jednom istaknem da imate podršku poslaničke grupe SPS, da imate podršku za ovaj set zakona, da ćete i ove primedbe, kao i primedbe gospodina Dragana Jovanovića, još jednom dopunski analizirati i da eventualno kroz amandmane, u raspravi u pojedinostima, možemo učiniti još jedan izvestan pomak napred u pravcu poboljšanja kvaliteta ovog zakona.
Nemojte mi zameriti što sam Užice, jer nije Užice jedini grad u Srbiji, nije Užice jedina jedinica lokalne samouprave u Srbiji koja na neki način mora da prihvati sva ona rešenja o kojima ovde danas raspravljamo, a koja ćemo verovatno usvojiti u smislu zakona, ali ne želim da kao građanin Užica i one koje predstavljam, pre svega, dovedem u situaciju svojim glasom, pa i mi u poslaničkoj grupi SPS, nose teret veći nego što bi trebalo. U svakom slučaju, podrška za zakone postoji. Hvala.