Poštovani gospodine Arsenoviću, imam za vas pitanje, član 104.
Da li se ovaj Poslovnik odnosi podjednako i na članove parlamenta iz opozicije i na članove parlamenta iz vlasti?
Pročitaću vam član 104, da bi razjasnio: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.“
Niste mi dali pravo na repliku, iako sam pomenut po imenu i prezimenu, iako sam pogrešno protumačen, a ja u svom izlaganju niti sam uvredio poslanika Radenkovića, niti sam bilo šta loše rekao o njemu, a njemu ste dali repliku.
Zaista, nije prvi put da vi ovo činite. Ne znam da li imate nešto lično protiv mene, a to možete i da mi kažete, ali, nijednom ne mogu da dobijem repliku kada mi se pomene ime i prezime kada vi predsedavate. Hvala.

Zašto sam dao pravo replike gospodinu Radenkoviću – vi ste pomenuli njegovo ime i prezime. I mislim da niste vi njegov advokat da tumačite i da javno objavljujete njegov postupak i čin u vezi ostavke na određenu funkciju. Vi imate pravo da to kažete za sebe, ali ne za drugoga, pogotovo što je narodni poslanik Radenković tu, bio u Skupštini. Iz tog razloga sam smatrao da on ima pravo da da dodatno obrazloženje. I ništa drugo.
Vas ni po čemu nije uvredio. Naprotiv, samo se pozvao da ste vi to izjavili i na tome se završilo. Zbog toga smatram da niste imali pravo na repliku. Smatram i da nisam povredio Poslovnik. Još jednom podvlačim – stvarno nemam ništa protiv vas, niti protiv bilo koga drugoga.
Ako želite, možete da se u Danu za glasanje izjasnimo? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani ministri, poštovani predstavnici Vlade, poštovani kolege poslanici, gospodine ministre Vujoviću, ja mogu da zamislim koliko je vama drago i kako je veliko vaše zadovoljstvo, koje i sam osećam kada čujem poslanike nekih drugih stranaka koji su godinama bili u koaliciji sa Demokratskom strankom, a koji sada imaju neku naknadnu pamet i kako sada hoće, onako prilično sa neke ozbiljne vremenske distance, da pokažu kako nekada nisu bili za neka rešenja, a sada su, zaboga, prihvatili sve reforme i kako su neki drugi krivi za mnoge propuste u ovoj državi, kao da oni nisu godinama bili deo koalicija, deo vlasti. Ja mislim da i vas čeka ono što su govorili nekad o nama, odnosno danas govore o nama, ali to je neko drugo pitanje.
Gospodine Vujoviću, smatram da je vaša obaveza bila danas u prvoj rečenici, kada se obraćate ovom parlamentu i građanima Srbije, da kažete da povlačite iz procedure zakon, pre svega o javnim nabavkama i još neke druge zakone, iz više razloga.
Prvi razlog – poslanici opozicije su u subotu posle podne, a neki i u večernjim satima, dobili ove predloge zakona koji su vrlo ozbiljni. Zakon o javnim nabavkama, gospodine ministre, ima 92 nova člana. Ako uzmemo u obzir da je prethodni zakon imao 178 članova, dolazimo do saznanja da se u ovom predlogu zakona menja više od 50% članova. To, gospodine ministre, dalje znači da je danas trebalo da pričamo o novom zakonu, a ne o izmeni postojećeg zakona.
Ja vama hoću da čestitam na hrabrosti što ste ovim činom predlaganja zakona u stvari potvrdili sve ono što je DS govorila tri godine, a to je da je prethodni zakon bio jako loš. Pre tri godine smo pričali o tome da Zakon o javnim nabavkama, koji je do 2012. godine podrazumevao oko tri i po do četiri milijarde evra, postoji u transakcijama između institucija ove države, da ste samo zbog populizma, neznanja i nesposobnosti predložili zakon koji je sve to ukinuo, odnosno doveo do toga da smo u 2012, 2013. godini imali obrt novca u iznosu između 800 miliona evra i milijardu evra, tri do četiri puta manje, nego što je to bilo ranije. Vi ste možda neposredno ili posredno, kako god, u svojoj izjavi potvrdili da su procedure koje su predviđene ovim zakonom, odnosno ranijim zakonom, bile takve da ste imali prigovore koji su trajali mesecima.
Po vašoj izjavi ti prigovori su bili 120 do 190 ili 200 dana. To znači šest meseci ste ostavljali pravo nekom da opstruiše procese. To znači da ste svojim nepostupanjem i u školama doveli do toga da nema krede, da nema papira, da nema energenata, u vrtićima da nema mesa, mleka i jaja, hrane. Doveli ste do toga da u zdravstvenim ustanovama nema mogućnosti…
Gospodine Babiću, ne znam šta je smešno, vi to možda ne osećate jel imate prolaze svuda, ali u zdravstvenim ustanovama ljudi zbog toga što nemaju mogućnosti da se sprovedu javne nabavke čekaju mesecima na operacije, na intervencije, nema gaze, nema hrane, nema sanitetskog materijala.
Znači dozvolili smo da upravo zbog lošeg zakona sve stoji u Srbiji i sam gospodin Arsić, koji je godinama pričao kako je to dobar zakon, danas kaže kako se dnevno rešava preko sto zahteva. Znači, nešto gospodo nije dobro sa zakonom i ne možete danas doći u Skupštinu i praviti se kao da ništa nije bilo, kao da je tri godine bilo sve u redu u državi i reći nam kako predlažete neke izmene zakona, a u stvari predlažete novi zakon.
Pokušali smo da u ovih manje od 30 sati predložimo desetine amandmana. Ukazali smo na to da nije dobro da nemate ovde rokove recimo za usvajanje plana javnih nabavki. Dali smo rešenja, dali smo mnogo amandmana koji ukazuju kako da se popravi ovaj zakon, ali je to, verujte, nemoguće. Nemoguće je u 30 sati dati toliko amandmana da se popravi nešto što je loše. Očekivali smo da upravo zbog toga što imate autoritet i što verujem, u to, hoćete da napravite najbolje rešenje danas predložite povlačenje ovog zakona, da se on vrati u raspravu da se svi nedostaci i problemi isprave i da se ponovo pojavite ovde u parlamentu sa dobrim rešenjem.
Takođe, što se tiče zakona koji se tiče načina i kriterijuma za broj zaposlenih u javnoj upravi, mislim da je jako loše da se danas u ovoj atmosferi sa ovako malo poslanika priča o ovom zakonu. Ranije smo na odborima ukazali na sve štetne posledice primene ovakvih predloga.
Rekli smo da je najvažnija stvar koja treba da se desi posle usvajanja ovog zakona i ishodi i zaista mi je drago da je velika razlika u izjavama koje je gospođa Udovički govorila pre godinu, godinu i po dana, kada se pričalo o desetinama hiljada otkaza i viškova došli smo do jednog vrlo racionalnijeg predloga i rešenja, ali žao mi je što gospođa potpredsednica Vlade ćuti u ovoj istoj Skupštini pre mesec dana kada ministar Vulin priča o 850.000 – 870.000 zaposlenih u javnom sektoru, a ona je dva, tri dana pre toga rekla da postoji 495.000 zaposlenih u javnom sektoru i da je bila greška što ste pre godinu dana pokušali da u jednoj vrlo lošoj atmosferi napravite potpuni kolaps u funkcionisanju javnog sektora zastrašujući ljude otkazima. Ne govorimo više o tome koliko je desetina i stotina ljudi zaposleni u vreme kada ste rekli da nema zapošljavanja u lokalnim upravama, preduzećima itd.
Primer Užica, mogu da vam pričam kakve su katastrofalne posledice zapošljavanja 200 ljudi u periodu kada vi kažete - nema zapošljavanja. Ali, takođe, verujem da je ovaj princip koji ste danas postavili o tome da se ide korak po korak dobar. Ima mnogo propusta. Jedan od propusta je, po meni, ono što ste rekli malopre, veliki gradovi, veliki broj korisnika. Veliki broj stanovnika zahteva i mnogo drugačiju uslugu. Znači, pođite od toga da ishod svih procesa mora biti kvalitet i mora biti to što je usluga prema ljudima.
Hteo sam da vam ukažem da nije dobro da regionalni centri kao što je recimo Užice bude u ovim principima koje ste vi uspostavili, kao što je nekoliko drugih gradova u Srbiji zanemaren, odnosno da nemate uvida ili da nemate obzira prema tome što je to regionalni centar koji ima, recimo, Narodno pozorište koje je profesionalno. Narodno pozorište kao stub kulture u tom regionu ima saradnju ne samo u regionu nego i šire. Ono mora da ostane kao takvo, ono mora da ima na neki način uticaja na druge lokalne uprave koje su u okruženju ili Narodni muzej koji vrši usluge za još deset opština u okruženju ili regionalna deponija koja prikuplja otpad za deset gradova i opština u okruženju.
Znači, ne možete imati iste aršine i dobro je da se donekle to promeni..

Vreme.

… ali vas pozivam, nemojte otpuštati ljude. Zaposlite ljude.

Hvala lepo.

Samo još minut, pola minuta.

Završite, ako je toliko stala ta rečenica, ali već minut skoro duže govorite. Izvolite. Prijavite se ponovo.

Gospođo Udovički, nije dobro da pričate o otpuštanju ljudi u isto vreme kada u analizi funkcionisanja i lokalnih uprava i institucija u ovoj državi kažemo, u Užicu, Čačku, Kraljevu i Valjevu izdato je po pet, šest dozvola građevinskih godišnje. U svim oblastima i u svim sektorima imate problem da ljudi nemaju uslugu. Zaposlite ljude…

Hvala. Stvarno vam ne mogu više tolerisati. Hvala.
Reč ima ministar dr Kori Udovički. Izvolite.