Htela sam da iskoristim ovu priliku da još malo elaboriram na to pitanje, jer ja znam da je najveći deo viška u javnim preduzećima, lokalnim i republičkim, nije to sporno, i da to građane onda intrigira - zašto je ovaj zakon ostavio republička javna preduzeća izvan?
Ministar Vujović je već objasnio da se na tim preduzećima rade programi, a ja hoću da obrnem taj argument i da kažem: „Hajte da ih stavimo tu, hajte da stavimo te upravne odbore“. Da bi smo mi nagađali koliko je pravilno, koji je cilj, za koje vreme, šta je moguće da se za svako od tih javnih preduzeća uradi, mi bi opet morali da se vratimo u procedure i vrlo složeni posao koji se već radi na restrukturiranju tih preduzeća, sa svim tim informacijama.
Zašto to ne moramo da uradimo kada je u pitanju „Vodovod“ u Leskovcu ili u nekoj drugoj lokalnoj samoupravi? Zato što se ovaj zakon ne bavi pojedinačnim javnim preduzećima. Upravo smo analizirali i razmišljali kako, ja sam to već rekla na početku, da napravimo manju nepravdu od nekakvog linearnog smanjivanja, na osnovu informacija koje možemo da imamo, a da ne napravimo veliku grešku. Baš zato što gledamo sve zaposlene u lokalnoj samoupravi i svim javnim preduzećima u lokalu istovremeno, mi znamo da će za procente viška, koji će se određivati u odnosu na to, sigurno uvek sama lokalna samouprava moći da identifikuje ona javna preduzeća gde naročito ima viška, a da ne moraju da diraju…
Recimo, mi sada ovako i ovde ne bi mogli da propišemo koliko zaposlenih treba da bude u svakoj lokalnoj samoupravi, recimo u vodovodu, jer postoje vrlo velike razlike u uslovima poslovanja. Zbog toga to mora da bude sada posao koji se radi u naredne tri godine. Znači, da se razvijaju standardi za pojedinačne oblasti, za lokalne samouprave, odnosno za komunalna preduzeća na lokalu, ali ako uzmete sve skupa nećete pogrešiti. Hvala.
