Tri minuta, vreme, molim vas

Uredu, samo jednu rečenicu, ako mi dozvolite.

Dobro, daću njemu…

Rekli ste, zašto niste popisali? Pa, nismo popisali tri godine, a vi niste popisali 15 godina.         

Daću repliku dužu i Stefanoviću, jer pričala sam sa Živkovićem,  moj je propust. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.
Ne znam čime sam zaslužio ovakvu repliku, s obzirom na to da uvaženog kolegu nisam spomenuo niti čini mi se stranku, ako jesam izvinjavam se, spomenuo sam neke druge kolege.
Pa, znate kako, slab vam je taj ili što biste vi rekli tanak vam je pokušaj da vezujete nasilje za ono što ja propagiram i što tražim. Prvo zato što naši penzioneri bi se verovatno gurali ispred bankomata kada bi imali šta da podignu, ali nemaju zahvaljujući vašoj vlasti. Znate, i 70 evra dnevno, 60 evra dnevno je misaona imenica za njih, gospodine Babiću, ako niste znali, najviše zahvaljujući vašim makro i mikro ekonomskim merama i smanjivanju penzija. To je prva stvar.
Drugo, nemojte da vređate ljude koji su glasali za DS, nemate vi tu menzuru. Znate, ne možete vi da izmerite to o čemu sada pričate. To se zove vaš subjektivni osećaj, kao kad znate da vam je toplo i vruće ili hladno. Dakle, kako vi to možete da znate? To je prosto nešto što vi mislite da je to tako ali ovim vređate jedan značajan deo građana Srbije bez obzira što ne misle isto kao vi i to je blago rečeno nekorektno. Znate, ja ne vređam ljude koji glasaju za vas oni imaju pravo na to. Oni sve manje imaju smisla i pronalaze smisao u glasanju za vas, ali to je nešto drugo, zato što se smisao nalazi u ispunjenim obećanjima i realizovanom boljem životu, sada toga nema. Sada toga nema, to je činjenica.
A ta vaša arheološka politika, to pričamo o onome što je bilo bez ikakvog gledanja napred nas je dovela u ovu situaciju pošto vi gledate stalno unazad, udaramo glavom u banderu uporno. To je Srbija danas. Dobro, izvinjavam se što nije 9.000, 6.000. Isto pitanjeostaje, šta ćemo sa tim ljudima? Gde će oni da rade? Kako ćete da ih obezbedite? Po kom kriterijumu ćete da ih otpustiti? Hvala.

Izvolite. Replika.

Znate, kada neko 15 godina priča o 90-im, a onda se poziva, odnosno kritikuje zašto se neko poziva na zadnjih sedam, osam godina pogubne vlasti bivšeg režima onda mi stvarno nije jasno. Jesmo 15 godina slušali da im za sve krive 90-te godine i za sav mogući izbor izgovori su bili u 90-im godinama. Prema tome, nemojte pričati o toj nekoj zaostavštini, jer ste se hvatali za nju veoma često pa se hvatate i sada.
Što se tiče toga na koji način se meri podrška, pa 6,09% to je vaš rezultat na prošlim izborima, a u Vojvodini 5,86%. U toj larvi demokratije, 5,86%. To nisam rekao ja, to nije rekao kolega Martinović, to su rekli građani i građanke koji žive u Srbiji. Vam smeta to, smeta vam taj odnos, pa najbolje ljudi u Srbiji znaju koga hoće, koga neće i pod čijom vlašću žive bolje ili gore.
Sa druge strane, ako već hoćete i pokazujete tu demokratičnost i kako treba krenuti od sebe, a zašto ne krenete od sebe. Zašto ne pokažete i ne popišete jednom spisak zaposlenih u AP Vojvodini i koliko se ljudi zaposlilo u prethodnih 15 godina. Pa, ima li nekoga da se zaposlio, a da mu je komšija naprednjak. Pa, ni to niste dali, a kamoli da on bude član neke druge političke stranke. I, to je bilo malo, pa ste čak i fondove AP Vojvodine, budžet ste praznili na taj način što ste samo davali članovima DS. Pa, samo su se demokrate bavile humanitarnim radom u Vojvodini. Niko drugi nije mogao da dobije novac, a uslov je bio član DS. Hajde, da popišemo malo i te ljude. Hajde, da vidimo koliko ste opteretili „Vojvodina vode“, „Vojvodina šume“. Koliko ste opteretili javna preduzeća i koliko je narastao broj zaposlenih.

Hvala vam.
Idemo dalje. Ko od ovlašćenih želi reč? Molim ovlašćene da se javljaju i da ne pitamo posle svakog govornika da li neko želi da govori. Pošto ne možemo da planiramo sednicu ako niko ne želi.
Prelazimo onda na listu govornika. Prvi je Zoltan Pek.
Ja lepo molim, molim i poslanike da učestvuju u raspravi, nemojte mahati rukama, niti vikati, već na moj poziv molim ovlašćene da se prijavljuju. Daću vam reč, ali stvarno molim da netaktizirate do besvesti, nego da se javite.
(Dejan Radenković, s mesta nešto dobacuje, ali se ne čuje.)
Reč ima Veroljub Arsić. Nemojte se odjavljivati, kada vam ne odgovara redosled.
Ne kažem vama, molim vas da ne vičete poslaniče, moraću i vama da izreknem opomenu, ako budete vikali na predsedavajućeg.
(Dejan Radenković, s mesta nešto dobacuje, ali se ne čuje.)
Izvolite gospodine Arsiću. Molila bih vas da me ne vređate, pošto sam jednaka sa vama, pa ne mogu da uzvratim.

Nisam se ja odjavljivao iz neke taktike, nego sam razumeo da kolega koji pripada manjoj poslaničkoj grupi, ima prvenstveno, ali to je sada neki drugi problem.
Pažljivo sam slušao svoje kolege kada su pričali o ovom setu zakona i ipak, kada su neke diskusije u pitanju, ne mogu da se ne začudim. Znači, imamo priču i postavlja se pitanje šta ćemo sa zaposlenima u javnom sektoru. Slažem se. Ni jedna sudbina, i jedan čovek kada ostane bez posla je teško, a kamo li kada to bude sa 4000, 5000 ili 9000 ljudi, ali hajde da pogledamo nešto drugo. Šta je potrebno da država ima, a da ne otpušta te radnike? Mora da ima privredu, mora neko da radi, mora neko da zarađuje, mora neko da stvara novu vrednost.
Nemaju građani ništa protiv, kolega iz DS, oni samo jednostavno ne žele više da ta stranka vodi Srbiju, zato što su oni ostajali bez svojih fabrika koje su izdržavale te zaposlene u državnoj upravi. Na sednici Odbora za finansije, moj zamenik, koga je izuzetno cenim, napadao je, takođe iz DS, način obračuna vrednosti imovine koja može da bude predmet prodaje po ovom zakonu. Kada čovek tako razmišlja, ja samo postavljam jedno drugo pitanje – u čemu je razlika bila za DS između društvene imovine i državne imovine koju sada branim. Ta društvena, to nije bilo naše, to smo prodavali po pedeset puta jeftinije nego što stvarno košta na tržištu. Onda ćemo da zamenjujemo teze, kako i šta uraditi u nekim ovakvim okolnostima.
Možemo da pričamo i to je uvek popularna tema, smanjivanje penzija, smanjivanje plata u javnom sektoru.
Postavljam ponovo jedno pitanje, a šta puni taj budžet, neka kaže – građani plaćaju porez, ne bre, puni ga privreda. Privreda puni budžet, ali to nema.
Ako neko očekuje da to može da reši jedna vlada za godinu, dve ili tri, gospodo, godine su vama trebale da se to uništi, a mnogo je lakše uništavati nego stvarati.
Sada imao takve zakone i nismo srećni zbog njih, mnogo su iznuđeni, pokušaj da se nešto reši na pravi način. Pričamo o tajkunima, što će neko stanove da kupi, kome živi zakupac tog stana, a zaboravili smo kako su se rasprodavali stanovi 90-tih godina i niko se tada nije ljutio što se to dešava. Kome su odlazili ti stanovi? Najčešće tim ljudima koji su živeli u njima. Nema neke velike razlike između društvene i državne imovine, bar tada nije bilo, samo zbog nekih ustavnih ograničenja i načina rukovođenja, eto imali smo neku društvenu imovinu. To je bilo državno, tako da mene čude ovakve diskusije.
Hajde dajte alternativu, kažite šta ova Vlada može da uradi da ne otpusti te ljude? Hajde da pogledamo, sa javnim dugom, koliki je, 66%, 68%, javni dug za koji nije kriva ova Vlada. Čini mi se da je 135 milijardi samo kamata, dinar da se ne zadužimo. Dakle, 135 milijardi su kamate, to je oko 3% BDP, kamate 5%, 6%, 7%, 8%, a nekome je to smešno, a meni nije.
Zakon o javnim nabavkama. Očekivao sam da će bar neko nešto da kaže u vezi tog zakona, ali nije sada trenutno politički aktuelan zakon, a što, što ne pogledamo šta piše u tom zakonu?