Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, na dnevnom redu pored seta zakona koji se nalaze, nalazi se i pred nama poslanicima Narodne skupštine RS i Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, o kome ću danas govoriti.
Javni sektor je ovim zakonom definisan kao sektor koji je propisan budžetskim sistemom. Maksimalan broj zaposlenih će se odnositi na sledeće sisteme u okviru javnog sektora – na državne organe, na javne službe, na autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave.
Ukupan broj zaposlenih na određeno i neodređeno vreme prema podacima koje smo dobili od ministarke Udovički iznosi 500.538 zaposlenih. U ovaj broj nisu uračunati svi oni zaposleni koji radi u javnim preduzećima.
Da je vrag odneo šalu i da je doneta Strategija reforme javne uprave i Akcioni plan koji je donela Vlada RS i ova Skupština usvojila da se moraju ispoštovati i primeniti do kraja svedoče i sledeći statistički podaci koji idu u pravcu zaključka da nemamo dovoljno zaposlenih u privredi, da taj broj u strukturi iznosi 34,2% što je malo u odnosu na razvijene zemlje zapadne unije. Nemamo više dovoljan broj zaposlenih u privatnom sektoru koji više pod ovakvim uslovima i ovakvim kriterijumima može da finansira državne činovnike i sve ostale zaposlene u javnom sektoru.
Sektorskim pregledom po resorima, na osnovu broja radnih mesta i na osnovu broja rashoda na zarade, ukazuje se neophodnost reformi javne uprave, kako bi se unapredio rad institucija koje se finansiraju iz javnih sredstava u okviru javne uprave, a sve u skladu sa principima evropskog administrativnog prostora, tj. kako bi se obezbedio visoki kvalitet usluga kako samih građana, tako i privrednim subjektima koji sve češće kucaju na šaltere državnih administracija. Reformom javnog sektora doći će i do konsolidacije javnih finansija. Takođe, doći će i do uspostavljanja zdravog privrednog ambijenta. Godine za nama nose pečat loših situacija koje su nam se dešavale.
Da vas podsetim, imali smo periode loših sumnjivih privatizacija, veliki broj administrativnih radnika je zaposlen u zdravstvu koji nas neće lečiti, koji nisu naši lekari, koji nisu naše medicinske sestre, koji nam ne mogu obezbediti kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Takođe, imali smo periode i partijskog zapošljavanja, kao i nabavku opreme koja je finansirana iz budžeta Republike Srbije, koja je završila po nekim magacinima i koja nam apsolutno ne koristi, ne koristi u interesu poboljšanja kvaliteta života građana. Imali smo i takozvane virtuelne kampanje, kampanja „Očistimo Srbiju“, koje su imale samo za cilj kako da se očisti budžet Republike Srbije i kako da se zaduže naša deca.
Problemi sa kojima se nova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem suočavala su i loša struktura zaposlenih u javnom sektoru, loš raspored, nedovoljna opterećenost pojedinih kadrova na pojedinim radnim mestima, nedovoljna opterećenost, dupliranje funkcija, viškovi nekih profila i pre svega nedostatak kvalifikovane uskospecijalizovane stručne radne snage. Sve ovo je imalo za cilj da se troškovi zaposlenih u odnosu na bruto društveni proizvod iz godine u godinu sve više povećavao. U poređenju sa drugim razvijenim zemljama EU, pre svega u resorima zdravstva, državnog sektora, obrazovanja, administracije, beležimo zaostatke.
Moja koleginica Aleksandra Tomić vas je podsetila da je Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru vezan za nastavak reformskog procesa, koji je u svom ekspozeu obećao premijer. Srpska napredna stranka, želim da kažem, vodi odgovornu i hrabru politiku. Pokušavamo da konačno uvedemo red u državu, što niko do sada nije smeo ili nije želeo da uredi. Osnovni cilj je utvrđivanje broja zaposlenih u skladu sa brojem stanovnika i zaista pravim potrebama organa vlasti, ali i kvalitetom pruženih usluga koje od nas zahtevaju građani kada kucaju na jedan od naših šaltera. Glavni cilj je smanjenje procenta bruto društvenog proizvoda koji ide na plate zaposlenih u javnom sektoru. Želim da podsetim narodne poslanike da se sa sadašnjih 11,8% prelazi na planiranih 8%.
Ministarka Udovički je u više navrata najavila da neće doći do linearnog smanjenja, kako neke kolege od poslanika žele da predstave, već da će primenom ovog procesa doći zapravo do optimizacije realnog optimalnog broja potrebnih radnika u svakom organu, koji će utvrditi organ i odgovorna lica na osnovu objektivnih kriterijuma, poput broja građana koji servisiraju svoje potrebe na šalterima, značaju funkcije koja se obavlja, za koje je potrebno obavljanje određenog radnog mesta i kompleksnosti samog posla.
Cilj je, kako bih rekla, ovim izmenama i ovim zakonima da idemo ka humanijem licu uprave. U tom smislu želimo da svako od nas, svako od nas od građana, svako od nas od narodnih poslanika, da postavimo sebi jedno osnovno pitanje – šta je to dobra uprava, koji su to kriterijumi koje dobrom upravom želimo da rešimo? Da li kada se obratimo na neki šalter, da li taj državni činovnik postupa isključivo u skladu sa zakonom? Da li su stručno i efikasno odgovorni za sve zahteve građana koje primaju? Da li su okrenuti potrebama građana i njihovom ispunjavanju? Da li je svaki naš organ, svaka naša institucija u okviru državne uprave dovoljno otvorena i lako dostupna građanima? Da li prema građanima postupamo sa posebnom i budnom pažnjom i sa uvažavanjem? Da li prihvatamo i ispravljamo sopstvene greške kao predstavnici organa lokalne samouprave? Da li nanosimo štetu građanima? Da li kada nanesemo štetu kao državni organ, da li smo spremni da se izvinimo i da tu grešku ispravimo? Da li jednako postupamo sa svim građanima Republike Srbije u istim ili sličnim situacija? Da li ne diskriminišemo sve građane, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, pol, rasu, boju kože? Da li uvek ne zloupotrebljavamo svoja ovlašćenja? Da li postupamo nezavisno i nepristrasno? Da li štitimo privatnost podataka informacije od javnog interesa naših građana? Verujem da kao građanin Republike Srbije mogu reći da je na veliki broj ovih pitanja odgovor negativan.
Očekujem od resorne ministarke Udovički i od gospodina Vujovića da će započeti reformski proces biti završen tek izmenom Zakona o javnim preduzećima i Zakona o platama i da će na osnovu toga kroz uvođenje stalnog sistema usavršavanja i napredovanja u javnom sektoru, kako bi naše opštine, naši gradovi i ostale institucije bile pravi servis građana i šalter na kome građani mogu da dobiju sve informacije, da dobiju odgovore na pitanja kako bi neki zahtev mogli da realizuju, kako ne bi imali i ne bi bili u situaciji da bez ikakvog mita i korupcije mogu da završe neki posao. Želim da ih na tim šalterima sačekuju ljubazni i nasmejani činovnici, koji su tu zbog građana i privrednih subjekata pre svega, a posle toga i zbog svega ostalog.
Možda težimo ovim zakonskim rešenjima i idealnom sistemu dobre uprave, koja počiva na osam osnovnih karakteristika: principima participacije, vladavine prava, transparentnosti, pouzdanosti, orijentisanosti ka postizanju javnog interesa kroz posredničku ulogu i stalnu komunikaciju sa civilnim sektorom, kako bi se javni interesi i opšte dobro realizovalo. Želim da verujem da ćemo primenom ovih principa jednakosti, uključenosti, efikasnosti, ekonomičnosti i odgovornosti pred javnošću i privatnom sektoru i organizovanom civilnom društvu doći i dosegnuti bar delimično idealni sistem dobre uprave.
Na samom kraju, profesionalizacijom upravljanja javnim preduzećima, eliminacijom gubitaka u javnim preduzećima, smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, brani ka partijskim kadrovima zaposlenih ne samo na osnovu njihove stručnosti, već na osnovu partijske pripadnosti, da ćemo utvrđivanjem visine zarade, koja više ne može da izdrži privatni sektor iz čijih sredstava se te plate finansiraju, biti samo od jednih izazova koje ćemo u nastupajućem periodu rešiti.
Javni sektor Srbije je veći nego u mnogim zemljama sa kojima želimo da se poredimo. Ljudi koji rade u javnom sektoru pošteno rade svoj posao. Imamo čestite nastavnike, ugledne lekare, dobre policajce koji su tu da građanima u svakom trenutku pruže uslugu. Ali, radi i znatan deo onih ljudi koji, želim na kraju da kažem, dobijaju plate mesečno, svakog meseca redovno, a ne rade gotovo ništa kako bi se kvalitet usluga građana Srbije popravio. Očekujem takođe da će i Zakon o platama doprineti boljem sistemu nagrađivanja i kažnjavanja zaposlenih u javnom sektoru, za svoj posao za koji se plaćaju iz budžeta Republike Srbije.
U danu za glasanje pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podrže reformski kurs koji ovaj set zakona donosi. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Nije tu.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, ja ću danas govoriti o predlogu zakonskih izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, a reći ću nešto i o Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
U ovom trenutku apsolutno je neophodno uraditi i obezbediti jedinstveno tržište i vršiti permanentnu kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica i reviziju javnih sredstava. Vreme je pokazalo da dobro uređen jedinstven sistem javnih nabavki obezbeđuje uslove za slobodno delovanje konkurencije među ponuđačima. Upravo ta slobodna konkurencija omogućava državi da pod najpovoljnijim uslovima nabavlja dobre usluge i radove potrebnog kvaliteta i da time na najekonomičniji način koristi novac poreskih obveznika. Praksa je pokazala da se na taj način stvaraju značajne uštede i omogućava da se ušteđena sredstva upotrebe za povećanje kvantiteta i kvaliteta usluga koje država pruža građanima, čime se svakako unapređuje životni standard.
Posebno ističem da ovaj zakon jača transparentnost, prisustvo jake i snažne konkurencije u ovoj oblasti, doprinosi jačanju konkurentnosti domaćih preduzeća, što je svakako ključni činilac za ubrzanje ekonomskog razvoja, rasta zaposlenosti i životnog standarda građana. U potpunosti mi je jasna namera naše Vlade da želi da nastavi sa reformom sistema javnih nabavki. Iscrpnom analizom efekata primene Zakona o javnoj nabavci utvrđeno je da efikasnost postupka javne nabavke i dalje nije na odgovarajućem nivou, odnosno naručioci i dalje najveći deo svojih napora usmeravaju na zadovoljenje formalnih zahteva, postupak javne nabavke traje dugo, a to na izvestan način ima za posledicu nemogućnost da se obezbede preduslovi za nesmetano odvijanje procesa rada.
Kako je naša zemlja u procesu pristupanja EU i usklađivanja naše domaće regulative u ovoj oblasti javnih nabavki sa relevantnim aktima EU, odvija se postepeno i u skladu sa realnim mogućnostima naručilaca i ponuđača, tako da do prijema u članstvo EU nacionalni propisi moraju biti potpuno usklađeni sa pravnim tekovinama EU.
Ja ću se malo baviti članom 59. u kome su uređene javne nabavke radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća, odnosno udesa. Naime, važeći Zakon o javnim nabavkama, osim izuzeća od primene tog zakona, pored ostalog, i u slučaju nabavki koje se sprovode radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova, u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju živote i zdravlje ljudi ili životnu sredinu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od takvih nepogoda.
Kada smo se našli u takvim situacijama, neophodno je hitno preduzimanje mera i aktivnosti odmah po nastupanju tih događaja radi otklanjanja neposredne opasnosti za bezbednost i zdravlje ljudi. Hitnost u postupanju neophodna je i nakon prestanka neposredne opasnosti od elementarne nepogode jer je potrebno obnoviti ili izgraditi porušene objekte građana, obnoviti druge kapacitete. U dosadašnjoj praksi, mnoge su se nabavke podvodile pod izuzeće od primene tog zakona, što je imalo za posledicu velike zloupotrebe i nekontrolisano korišćenje javnih sredstava koja su budžetom opredeljivana za te namene, a to izaziva nekvalitetno izvođenje radova na sanaciji, rekonstrukciji, izgradnji objekata i infrastrukture, baš zbog odsustva konkurentnosti i javnosti izbora izvođača radova.
Zbog uopštene i široke forme preduzeća, ta vrsta ograničenja prosto izgubi smisao, tako da se nameće neminovnost potreba dopune Zakona o javnim nabavkama dodavanjem novog poglavlja u kome bi se sistematizovale sve odredbe koje se odnose na posebnosti sprovođenja javnih nabavki, radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i drugih nesreća, uz istovremeno preciziranje slučajeva koji se po Zakonu o javnim nabavkama smatraju izuzecima, odnosno na koje se taj zakon primenjuje.
Takođe, ovaj zakon predviđa u članu 66. da se briše obaveza da veštak za javne nabavke položi stručni ispit za službenika za javne nabavke, s obzirom da je već propisano da su veštaci za javne nabavke lica koja su upisana u registar stalnih sudskih veštaka, a što podrazumeva da poseduju stručna znanja i praktična iskustva u određenoj oblasti veštačenja i da ispunjavaju uslove predviđene Zakonom o sudskim veštacima. Pri tome, potrebna angažovanja veštaka za javne nabavke o radu Republičke komisije nisu znanje iz oblasti javnih nabavki kojima raspolaže Republička komisija, već posebna stručna znanja iz oblasti koja je predmet veštačenja.
Ako se bavimo analizom dosadašnje primene Zakona o javnim nabavkama, jasno nam je da određenim izmenama povećavamo ekonomičnost i efikasnost javnih nabavki, slabosti koje su uočene u pogledu ponuđača u njihovom sve manjem učešću. Intenzitet konkurencije u 2014. godini bio je 2,6 što je najniži nivo u protekle četiri godine. Takođe, analiza pokazuje da je čak svaki peti obustavljeni postupak iz razloga što nije dobijena ni jedna ponuda, kao i da je u gotovo polovini sprovedenih postupaka dobijena samo jedna ponuda. Stoga, u cilju jačanja sistema javnih nabavki, predložene su ove izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, koje su opet usklađene sa pomenutim direktivama.
Što se tiče drugog zakona, Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, razlozi su jasni i potpuno je vidljiva potreba racionalizacije čiji je cilj povećanje zaposlenosti, sprovođenje fiskalne
konsolidacije, a samim tim zaustavljanje rasta javnog duga i njegovo smanjivanje do 2017. godine.
Ako je u javnom sektoru prisutan višak zaposlenih, to je u izvesnom smislu teret za našu čitavu privredu. Član 18. ovog zakona predlaže odredbe o internom tržištu rada. Kako bi se proces racionalizacije sprovodio na najcelishodniji način, neophodno je omogućiti funkcionalnu preraspodelu sistema u lokalnoj samouprave. Tako imamo šansu da angažujemo zaposlene na onim radnim mestima na kojima su najpotrebniji, sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave. Posebno treba naglasiti da smanjenje broja zaposlenih ne sme da se sprovodi po ceni kvaliteta i efikasnosti rada. Mnogi možda ne pokazuju spremnost da se prilagode ili nemaju kapacitet da prepoznaju potencijalne mogućnosti za smanjenje broja zaposlenih, odnosno smanjenje troškova zarada.
Ova reforma mora da odgovori na ključna tri cilja - da smanji troškove zaposlenih, da permanentno povećava kvalitet javnih usluga i da smanji troškove organizacije. Sve ove aktivnosti za krajnji cilj imaju unapređenje rada javne uprave u celini.
Moram posebno da naglasim da treba izbeći što je moguće više povećanja rizika siromaštva, povećanje socijalnih razlika i da je prioritet sprovesti takvu racionalizaciju na osnovu prethodnih analiza funkcija poslova, organizacije, broja i strukture zaposlenih u naredne tri godine.
U prethodnom periodu bilo je zaista prekomernog zapošljavanja, moramo to da priznamo. Nekada su racionalizacije značile prijem novih službenika, čak i u većem broju u odnosu na obim prethodnog smanjenja. Pre nekoliko godina mnoge ustanove javne službe u našoj zemlji bile su praktično svojevrstan plen jedne političke partije sa sloganom „Stručnost ispred politike“, ali to je bila jedna svojevrsna bujica koja je brisala sve politički nepodobne i neposlušne. Moja velika želja bi bila upravo da ova naša Vlada da svoj pečat i potvrdu svog rada i da pokaže da na taj način što će birati najstručnije i najbolje i što će efekte takvog njenog rada najbolje znati da prepoznaju naši građani.
Bitno je, dakle, da depolitizujemo državnu upravu, tj. javni sektor, i da procenimo koje su nam realne potrebe. Citiraću poruku sa ove brošure koju smo upravo danas dobili od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – Sa manje možemo više. Nama, kao državi, trebaju bolji rezultati i mora se promeniti način rada i odnos prema poslu i odgovornosti.
Moja molba za vas, ministre, bila bi da sve lokalne samouprave ne budu tretirane na isti način. Pri tome mislim na one koje su prekomerno zapošljavale, da moraju sada da naprave veće rezove i da ulože veći trud kako bi sproveli proces racionalizacije, a one koje su bile savesnije, koje su, dakle, manje zapošljavale, da malo manje podnesu taj teret.
Na kraju, u danu za glasanje ja ću podržati oba zakonska predloga, zajedno sa poslaničkom grupom SNS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege, povodom zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije, citiram: „Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je prodaja nepokretnosti u državnoj svojini, radi ostvarivanja dodatnih prihoda budžeta Republike Srbije, bez povećanja poreskog opterećenja za građane i privredu, a sve u cilju makroekonomske stabilnosti i sprovođenja mera fiskalne konsolidacije.“
Čemu onda u naslovu posebni uslovi? Koji su to posebni uslovi, a da ti uslovi već nisu definisani već nekom određenom postojećom regulativom, recimo, radom direkcije koja upravlja državnom imovinom, Zakonom o obligacijama i ostali? Prvo treba definisati te posebne uslove i njihovu osnovanost. Kako to da prodaja obuhvata i nepokretnosti koje nisu uknjižene na Republiku Srbiju? Da li to znači da će kupac legalno kupiti i neuknjižen objekat? Neophodno je pre prodaje uknjižiti objekat zbog sigurnosti pravnog posla i kasnijih mogućih posledica. Takođe smatram da bi uknjiženje objekata uticalo na samu visinu cene.
Takođe smatram da poreska uprava konstatuje zatečeno stanje na tržištu, možda i skalu vrednosti date nepokretnosti ili u slučaju licitacije početnu donju cenu vrednosti nepokretnosti. Uloga poreske uprave počinje i završava se u određivanju skale poreza koji treba platiti po osnovu ove vrste pravnog posla, odnosno kupoprodaje, a ne da poreska uprava određuje tržišnu vrednost. Po nama, to nije potrebno.
Problem vidimo i u članu 8, gde se primećuje da ne postoji usklađenost i koordiniranost podataka od države i mogućnosti lakog i jednostavnog dolaska do ove vrste informacija od državnih organa i institucija po osnovu odgovarajućeg ovlašćenja, a da ne sprovodi svojevrsni pravni postupak i proceduru za koju smatramo da je, po nama, gubitak vremena. To ne utiče na efikasnost državnih organa.
Takođe, dobija se utisak da se kroz članove 3. i 10. ozakonjuje izbegavanje odgovornosti. Takav stav koji državu oslobađa odgovornosti može dovesti do potencijalnih tužbi zbog skrivenih namera. Mislimo da i postupak određivanja cene nepokretnosti nije potpuno do kraja definisan. Zbog svega navedenog, razumećete da imamo rezerve na ponuđena rešenja.
Na Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru Srpska narodna partija nije uložila nijedan amandman jer smo protiv ovakvog načina utvrđivanja broja zaposlenih. Da bih bio precizniji, nismo ni protiv smanjivanja broja zaposlenih tamo gde to opterećuje poslovanje preduzeća. Međutim, ovaj zakon bi trebalo da sadrži preciznije kriterijume i jasnije uslove za sprovođenje i realizaciju samog tog zakona. Koja je garancija da će biti otpuštanje partijskih kadrova iz javnog sektora? Mi to ne vidimo nigde, obzirom da je to osnovna ideja donošenja ovog zakona.
Takođe, davanje ovlašćenja ministrima da utvrđuju kvalitet rada pojedinaca u preduzećima, po nama, nije ipak logično rešenje. Ministri nisu dovoljno upoznati i dovoljno stručni sa radom svih zaposlenih u delatnostima kojima rukovode i konkretno mislim da ministarstvo kojem rukovodi ministar za vanredne situacije, javnost je potpuno upoznata sa tim nemilim događajem u toku poplava.
Takođe takvo mišljenje imamo i za nekoliko lokalnih samouprava. Mnogi parametri za zapošljavanje po preduzećima određuje se po starom šematskom principu po broju stanovnika. To je, uglavnom, osnovi princip koji se koristi. To ne može biti čak ni osnovni kriterijum za zapošljavanje, jer se mora uzeti u obzir specifičnost te lokalne samouprave same, koje se to tiče, znači turistička, industrijska ili bilo koja bezbednosna kao što je kolega pričao, ili bilo koja druga.
Primerno u određenom JKP u Beogradu zaposlenost se kreira prema broju stanovnika, a zamislite koliko građana Srbije, ne samo građana Beograda, i stranaca prolazi kroz našu prestonicu. Zamislite taj obim posla koji je potreban tom radniku. Iz navedenih razloga smatramo da polurešenja koja su predstavljena nisu adekvatna ni potpuna da bismo ih podržali.
Povodom Predloga zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, mišljenja smo da se vrši neophodno usaglašavanje sa Zakonom o platnim uslugama koji uskoro stupa na snagu i zbog toga je predviđeno, pretpostavljamo, da navedeni predlog zakona se usvoji po hitnom postupku i takav način možemo podržati. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani potpredsedniče bilo bi lepo da gore ispod mog potpisa stoji Pokret za PREOKRET, nadam se da ćete to ispraviti.
Tačno pre tri godine u ovoj sali, 27. 07. 2012. godine, jedan čovek, sada potpredsednik Vlade izložio je ovde ekspoze. Jedan drugi čovek mu je aplaudirao sada, ministar. Obećavali su pre tri godine da će se u Srbiji živeti bolje, da će biti više radnih mesta, veće plate, veće penzije, da će cela Srbija biti gradilište. Gospodo ministri, danas ovde prisutni, vi tada se niste ukrcali u taj Titanik, vi ste se nešto kasnije ukrcali.
Danas, posle tri godine ste ovde da nam ponudite nova otpuštanja radnika, radnika kojima su u međuvremenu smanjene plate, kojima je oduzet minuli rad, penzioneri su ostali bez dela svojih penzija. U Srbiji se živi sve lošije i lošije. I vi umesto zakona koji bi stvorili prostor za nova radna mesta, gospođo Udovički i gospodine Vujović, nudite otpuštanje. Otpuštanje servirki u bolničkim sobama, otpuštanje spremačica i mislite da ćete tako izvući državu iz krize. Ne. To je kraj gospodo vaših priča i pretpostavljam da su građani uvideli da vi nemate druge mehanizme osim smanjenja standarda građana, osim smanjenja plata, smanjenja penzija i sada ukidanje 9.000 radnih mesta. Ko je 9.001 koji će ostati bez posla, gospođo Udovički? Ko je sledeći?
Dakle, vi danas podnosite devet zakona pred narodne poslanike bez ijednog zakona koji bi se mogao nazvati razvojni, bez ijednog zakona koji bi mogli reći da otvara jedno radno mesto. Evo, zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije.
U obrazloženju piše, gospodo ministri – smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, direktno utiče na kupovnu moć značajnog broja stanovnika, a time na visinu prihoda koje država naplaćuje po osnovu poreza na potrošnju. Vi znate šta sa ovim kažete – smanjili smo plate, smanjili smo penzije, smanjili su se državni prihodi da bi povećali državne prihode prodaćemo državne nepokretnosti. Prodaćemo državne nepokretnosti na način koji omogućava jednom čoveku da kupi tu nepokretnost bez ikakve mogućnosti konkurencije.
Predlažete izmene Zakona o javnim nabavkama. Kada smo vam govorili pre nekoliko godina da taj zakon neće povećati efikasnost, neće smanjiti korupciju, da će on samo zakomplikovati javne nabavke, vi ste govorili o uštedi. Ovim zakonom se vraćate na period pre donošenja tog osnovnog zakona. Omogućujete ne transparentnost, omogućavate da male javne nabavke, umesto tri miliona dinara budu pet miliona dinara. Zašto? Da biste sada pred izbore omogućili vašim kadrovima po lokalu da nabavljaju mimo javnog poziva. To je vrlo jasno i svi ovi zakoni na neki način jesu priprema za naredne izbore. Svi ovi zakoni jesu pokazatelj da vi nemate nikakav plan, da nemate nikakvu ideju.

Vreme gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministri, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, neću trošiti vreme poslaničke grupe na način kako je to radio prethodni govornik, dakle, drastično izlaziti iz okvira onoga što je tačka dnevnog reda, pričati razne neistine i besmislice, podsećati na neke datume iz istorije šta je bilo pre tri godine, šta je bilo pre pet godina i tako dalje. Ali, to je nešto što ste vi trebali da sugerišete.
Držaću se strogo onoga što je tačka dnevnog reda, a danas raspravljamo o veoma važnim predlozima zakona iz oblasti javnih finansija, iz oblasti javnog sektora, javnog duga, imovine i tako dalje. Pokušaću, mada je mnogo toga već rečeno od strane mojih kolega iz poslaničke grupe, pokušaću da obuhvatim najvažnije teze iz predloženih rešenja.
Ovim predloženim rešenjima prvenstveno nastavljamo kako smo i čuli institucionalne i strukturalne reforme u oblasti javnih finansija i javnog sektora koje su započete kada je formirana ova Vlada, aktuelna Vlada Republike Srbije.
Šta su ciljevi? Podizanje nivoa finansijske discipline, konsolidacija i ozdravljenje javnih finansija, smanjenje javnog duga, sređivanje jednog neodrživog stanja u javnom sektoru koji smo imali do sada, usklađivanje sa tekovinama uređenih finansijskih sistema u svetu, ali i efektivan primena ovih zakona u praksi. To su svakako ciljevi koje želimo da postignemo ovim zakonskim rešenjem.
Ako se prethodni govornik ne slaže sa ovim ocenama mi smo danas čuli najrazličitije zamerke na ove predloge zakona. Bilo je tu i dobro namernih sugestija, konstruktivnih predloga, čak rekao bih i opravdane brige. To je ono što je dobro, ali je bilo i krajnje neprimerenih izjava, malicioznih ocena i krajnje tendencioznih iznošenja neistina i rekao sam već besmislica.
Danas smo mogli da čujemo za konferenciji za štampu prethodnog govornika da današnji zakoni imaju svrhu cementiranja partijske države. To kaže poslanik koji je samo do skoro bio glasno govornik jedne stranke, stranke bivšeg režima koja je sinonim za uspostavljanje partijske države, te stranke koja je imala predsednika države koji je tada bio i predsednik stranke i predsednik države i predsednik mesne zajednice i predsednik kućnog saveta i svega predsednik u ovoj zemlji i od njega dobijamo takve ocene.
Dalje, kaže se da se na ovaj način omogućava da se kadrovi SNS i dalje zapošljavaju pod strogom kontrolom republičkih i lokalnih vlasti. Pa, vi ste izmislili partijsko zapošljavanje. Vi ste patentirali partijsko zapošljavanje.
Dakle, to je vaš proizvod, to je vaš izum, to je vaš patent. Čistačica nije mogla da se zaposli bez partijske knjižice DS u vaše vreme. Šta dalje kaže? Kaže, ovaj zakon stvoriće nesigurnost u zdravstvu, obrazovanju, u kulturi i drugde. Verovatno je mislio na period od 2008. do 2012. godine kada ste ostavili bez posla 400.000 ljudi, a pri tom obećali 200.000 novih radnih mesta, pa nije bilo ni tih 200.000 novih radnih mesta, nego ste još 400.000 ljudi ostavili bez posla. Da li je to ta nesigurnost o kojoj pričate? Nesigurnost zbog stotine i stotine preduzeća, fabrika i firmi koje ste uništili, da li je to da nesigurnost?
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, predložene izmene imaju za cilj, svakako smanjenje pritiska, kako smo i čuli na rashodnoj strani budžeta Srbije i povećanje finansijske discipline u javnom sektoru.
Naime, ukida se, i to je ono što bih istakao, ukida se mogućnost da Republika Srbija daje garancije za kredite i to za potrebe tekuće likvidnosti javnim preduzećima i drugim pravnim licima, prvenstveno mislim na lokalne samouprave itd.
Dakle, ograničava se zaduživanje po osnovu datih garancija, čime se uvodi dodatna finansijska kontrola javnog sektora. Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, treba istaći da je u pitanju usklađivanje sa strategijom razvoja javnih nabavki u Srbiji, kao i sa pratećim akcionim planom te strategije, kao i sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast. Ove izmene svakako će omogućiti ekonomičnije raspolaganje javnim sredstvima, otklanjanje svih ovih nedostataka koji su do sada uočeni u dosadašnjoj praksi primenom, odnosno prilikom sprovođenja javnih nabavki, unapređenje efikasnosti samog postupka javnih nabavki, kao i sprečavanje mogućih zloupotreba u postupcima javnih nabavki i to na interes, kako naručilaca, tako i ponuđača.
Ministar je već objasnio u nekoliko navrata konkretne izmene oko iznos za male nabavke, dakle, podizanje sa tri miliona na pet miliona, odnosno 10 miliona kada je reč o određenim slučajevima, kao i deo vezan za definisanje aktivne legitimacije, zatim deo oko modernizacije sistema komunikacije, da ja sada ne bih ponavljao sve ono što je do sada rečeno. Kada je reč o Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije, želim da istaknem da je krajnje vreme bilo da se uspostavi red u ovoj oblasti i da se imovina stavi u funkciju.
Dosadašnje stanje koje je bilo apsolutno neuređeno stvaralo je velike probleme u pogledu nepostojanja adekvatnog popisa državne imovine, kao i veliki broj državnih nepokretnosti, koji nije bio u funkciji ili korišćen od strane državnih organa ili organizacija i drugih pravnih lica, čiji je osnivač Republika Srbija. Ovim zakonom svakako se uređuje oblast i preciznije se definišu uslovi za prodaju određenog dela državne imovine. Način na koji se utvrđuje cena, kao i sam postupak prodaje dela državne imovine, a sve u cilju domaćinskog upravljanja državnom imovinom, uz afirmaciju tržišne vrednosti. Kada govorimo o Predlogu zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, treba istaći da se njime obezbeđuje nastavak reformi u javnom sektoru, zatim poboljšanje efikasnosti javne uprave, ali se značajno doprinosi i finansijska konsolidacija Srbiji i ozdravljenju, da tako kažem, ukupnog privrednog rasta. Optimizacija i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, predstavlja neophodan uslov za dalju reformu javne uprave, ali i unapređenje kvaliteta javne uprave, što je jedan od osnovnih ciljeva kada govorimo o uspostavljanju dugoročne održivosti javnih finansija, i stvaranja preduslova za održivi rast.
S obzirom da su prethodni govornici ukazali na sve one pozitivne efekte koji su predviđeni ostalim predlozima zakona, koji su danas na dnevnom redu, ja ne bih više trošio vreme poslaničke grupe, ali bih pozvao da podržimo predložena rešenja. Hvala.

Reč ima ministar Vujović.