Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre Vujoviću, iskreno, žao mi je što u ovom trenutku u sali nije potpredsednica Vlade gospođa Udovički. Dolazim iz opštine Topola koju vodim deset godina, koja je u tih 20% opština koja nema višak zaposlenih ni po ovom najnovijem predlogu zakona. Ali, moram se najviše osvrnuti na ovaj Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih. Nelogično mi je, uvaženi sada ministre Vujoviću, neke moje kolege su već to pomenule, da ovaj zakon uređuje do tančina lokalne samouprave, a da ne uređuje javna preduzeća na republičkom nivou. To mi prosto nekako ne ide.
S druge strane, moja dodatna pitanja vezano za ovaj zakon su jasna, a tiču se maksimalnog broja zaposlenih na hiljadu stanovnika u odnosu na manje sredine i na velike gradove. Beograd na hiljadu stanovnika – 18,5 zaposlenih, a neka lokalna samouprava koja ima do 45 hiljada stanovnika – devet i po zaposlenih. Ja se stvarno pitam nekad, uvaženi ministre, zašto mi ovde svakoga dana govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju i da li neki stanovnik, ne znam ovde, Sopota, koji živi na 20 kilometara od centra Beograda, ima manja prava od nekoga ko živi ovde na Starom gradu, Vračaru ili Savskom vencu.
Ne mogu prosto da razumem i da shvatim, okej ako vi imate određene nadležnosti uprave u velikim gradovima koja nisu uslovno potrebna manjim sredinama, ali razliku u tome da jedan građanin Beograda ima duplo veće privilegije nego što ima neki stanovnik npr. u Aranđelovcu, Topoli ili Rači kragujevačkoj, to apsolutno ne mogu da shvatim jer ovde u Beogradu su i središta vladinih institucija, republičkih javnih preduzeća i tim pre smatram da bi na hiljadu stanovnika ta razlika mogla biti najviše jedan i po, a nikako da bude celih dva. Tu je moja osnovna primedba.
Tamo gde imam još primedbi, uvaženi ministre, ali ne znam da li možete vi da mi odgovorite ili gospođa Udovički, jeste - šta se odnosi na domove zdravlja? Domovi zdravlja u lokalnim samoupravama, osnivač je lokalna samouprava stopostotno. E, sada, mi imamo u sredinama po Srbiji, a naročito kod nas u Šumadiji, koji su razuđeni, imamo veliki broj sela koja pripadaju opštinama, imamo određeni broj lekara koje mi sufinansiramo sa domovima zdravlja. Negde ih plaćamo stopostotno, a negde ih plaćamo sa 50%. Evo, uvažena gospođa Udovički ulazi, pa bi ovo pitanje bilo i za nju. Šta se sada dešava? Znači, zašto u ovoj kvoti nisu domovi zdravlja?
Šta se dešava sa osnovnim školama, gde smo mi takođe osnivači, gde imamo i određeni broj nastavnika na seoskom području koji se finansiraju iz lokalnih budžeta i šta će sada biti sa tim isturenim odeljenjima? Znate kako, kada se u selu zatvori škola, nema crkve, selo se gasi. Zbog toga bih molio, prosto, da nam se da objašnjenje šta se dešava i da li će ti zaposleni biti u ovim kvotama koje ulaze u devet i po zaposlenih u upravi, u odnosu na ukupan broj stanovnika.
Pažljivo sam slušao u prepodnevnom delu što je uvažena ministarka Udovički rekla – komercijalizacija republičkih javnih preduzeća. Ali, ja dolazim iz opštine koja ima apsolutno solidna javna preduzeća i komunalno javno preduzeće koje ne isplaćuje dinara platu iz opštinskog budžeta. I kakve ima veze plata u komunalnom preduzeću jedne opštine sa opštinskim budžetom? Sa druge strane, mi iz istog tog budžeta dajemo platu doktoru koji radi u selu koje je od opštine udaljeno 35 kilometara i za koje Republički zavod za zdravstveno osiguranje nema nikakav, kažu, interes da ga finansira. Da li ima interes dom zdravlja iz sopstvenih prihoda sa sufinansira sa 10% ili 20% nečiju platu? Ovo, gospođo, znači život u jednom selu, koje bez ovakvih stvari ne može da funkcioniše.
Još jedna stvar koju moram da vas upitam, a koja je životno značajna. Vi u Predlogu zakona ostavljate mogućnost da imamo dogovore između lokalnih samouprava, da možemo da racionalizaciju vršimo, da kažem, na zajedničkom osnovu. Evo, ja ću vam reći primer, opština Topola i Rača kragujevačka, gde smo mi njima pozajmljivali, pod znacima navoda, građevinskog inspektora, jer Rači je prosto potrebno da bar jedan dan ima građevinskog inspektora i onda dođe upravni inspektor iz Kragujevca i kazni nas što smo to radili, kažu – nije po zakonu. A vi sada kažete ovde u Predlogu zakona da mi možemo zajedno da rešavamo na ovakav način konkretne probleme.
Kada sam rekao da dolazim iz opštine koja se nalazi u ovih 20%, moram da kažem da je kvota za Topolu, ako smo mi to precizno izračunali, 212 zaposlenih. Mi imamo trenutno negde oko 200 ili 201. Ali je pitanje za vas i za ministra Vujovića - da li to znači, kada usvojimo novu sistematizaciju, a imamo potrebu, šest meseci pišemo, svakoga meseca molimo da nam se dozvoli da se zaposli jedan ekološki inspektor jer je prethodni otišao u penziju, nama se to ne dozvoljava? Ne možemo da ga iznajmimo od susedne opštine.
Postavlja se pitanje - šta će se desiti kada donesemo novu sistematizaciju? Da li će nam ministar Vujović dozvoliti da mi onda uvećamo masu zarada? To treba isto da nam se kaže, znači, za opštine koje su u ovih 20%, kada usvoje nove sistematizacije, da li će odmah moći da rade rebalanse budžeta i da onda za te kadrove koji su im potrebni, a koji će biti u okvirima nove sistematizacije, jer mi sada imamo zakovanu masu plata i nećemo biti, prosto, i ako možemo eventualno da primimo nekog, to bi značilo da smanjimo plate svima ostalima.
Takođe, još jedno pitanje koje se tiče pre svega ministra Vujovića. Imamo Predlog zakona o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih, angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava. Znate šta, gospodine Vujoviću, meni se to ponekad čini da mi donosimo zakone, a mi već sve to imamo. Mi u lokalnim samoupravama, kada dajemo plate, svaki spisak zaposlenih sa tačnim dinarom koji se isplaćuje iz opštinskog budžeta ide upravo za javna plaćanja. Zar vi samo ne možete da uzmete taj jedan spisak i da date dvojici vaših službenika da to reše …