Zahvaljujem se.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodo ministri, uvaženi članovi Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati sve ove zakone iz oblasti finansija, iz oblasti državne uprave.
Prvo bih rekla nekoliko reči o Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Cilj ovog zakona je smanjenje troškova i povećanje kvaliteta i efikasnosti državne uprave. Potpuno je jasno, gospođo Udovički, da smo došli do crvene linije, da je ovaj zakon apsolutno bio neophodan. Očekujem da on ima jasne kriterijume na osnovu kojih će lokalne samouprave do 2018. godine izvršiti racionalizaciju državne uprave i da će ona biti sprovedena po ovom zakonu apsolutno u roku i kako on nalaže u svim segmentima državne uprave.
Ono što je neophodno pored racionalizacije, ne bih koristila taj termin smanjenja broja zaposlenih, zato što verujem da će pored smanjenja biti i zapošljavanja, to mi, ovo što ste rekli i uopšte Predlog zakona, otprilike oslikava, ali uz ovaj zakon i racionalizaciju državne uprave potrebna je i modernizacija. Ja očekujem u narednom periodu da praktično ta dva segmenta budu paralelna da ćemo, znači, kao država paralelno sa racionalizacijom i modernizovati našu državnu upravu jer ćemo samo na taj način doći do te efikasnosti koja nam je neophodno potrebna.
Što se tiče finansijskih zakona, apsolutno su oni usmereni na konsolidaciju finansijskog sistema. Ja ću ukratko reći o Zakonu o obavljanju plaćanja pravnih lica, da je predlagač u obrazloženju naveo da ovaj Zakon o platnim uslugama prestaje da važi praktično do 1. oktobra, da je potrebno ovim zakonom prevazići tu pravnu prazninu i imati novi pravni osnov. Po mom mišljenju je dobro što su u ovaj zakon inkorporirana rešenja i Zakon o platnim uslugama koja su se pokazala efikasnim u dosadašnjoj praksi. Mislim da su u ovom zakonu najvažnije dve odredbe i to u članu 2. i u članu 3. Vrlo je važno da vlasnici tekućih računa, da pružaoci platih usluga, odnosno da se sve platne transakcije vrše preko tekućeg računa i da praktično gotovine ima što manje. To nam je cilj i mislim da sa ovim zakonom idemo ka tom cilju.
Mislim da je dobro i ovo rešenje da banke bez naknade u iznosu od 600 hiljada dinara uplaćuju novac bez naknade, a ništa manje važna nije ni zabrana izmirivanja međusobnih novčanih obaveza i potraživanja asignacijom, odnosno kompenzacijom ili na neki drugi način koji poznaje Zakon o obligacionim odnosima. Mislim da se na ovaj način sprečava da se izigravaju poverioci, a pre svega, država kao poverilac po osnovu poreskih dugova.
Što se tiče izmena koje se predlažu u Zakonu o rokovima izmirenja, novčanih obaveza, mislim da treba konačno staviti tačku i na dugovanja u nedogled, na taj začarani krug, da treba izaći iz tog začaranog kruga u kojem se kao društvo i kao država nalazimo. Naravno da u tom zakonu treba da budu i pripadnici i članovi javnog sektora koji su do sada na neki način bili izuzeti.
Pre tri godine smo doneli ovaj zakon, ali nismo jednostavno u njega ubacili obuhvat proširenja na javni sektor. Mislim da je u dogovoru sa MMF postignuto da se i ovim zakonom uređuju i rokovi izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između pravnih lica koja pripadaju javnom sektoru, što do sada nije bio slučaj. Razlika je u roku. U pitanju je 60, a ne 45 dana, koliki je inače opšti rok u zakonu i dobro je što će kontrolu sprovođenja ovog zakona vršiti Ministarstvo finansija, odnosno Odeljenje za budžetsku inspekciju, koje će imati ovlašćenje da podnosi prekršajne prijave u slučaju kršenja odredaba ovog zakona, a Uprava za Trezor će negde predstavljati servis Ministarstvu finansija, odnosno Odeljenju za budžetsku inspekciju sa informacijama koje će davati, odnosno dostavljaće podatke o neizmirenim obavezama javnih preduzeća.
Zbog građana Srbije bih rekla jednu novinu, da će i parlament Srbije uskoro, da su članovi GOPAK-a sa Odborom za finansije inicirali uvođenje portala na osnovu kojeg će i narodni poslanici i službe zaposlene u parlamentu pratiti kontrolu budžeta, odnosno rashodnu i prihodnu stranu i mislim da je to jedan takođe veliki pomak u obavljanju kontrolne funkcije Narodne skupštine RS.
Što se tiče predloženog Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti, ideja predlagača je da se izvrši i tu racionalizacija i da se država na neki način oslobodi imovine koja se neracionalno koristi, da se ona proda i da se državna kasa zahvaljujući tom prihodu uveća.
Ono što je problem je što mi kao država nemamo pouzdan, ni do kraja razvijen inventar svoje sopstvene imovine. Mislim da je to veliki problem. Imamo različite podatke. Na probleme sa kojima se u toj oblasti suočavamo upozorava i DRI koja godinama unazad ukazuje da država nema još sve nepokretnosti popisane, pa samim tim i nemamo informacije sa koliko zaista, koliko u stvari vredi imovina kojom raspolažemo.
Direkcija je svojevremeno procenila da u vlasništvu države imamo oko šest milijardi evra u oblasti nepokretnosti, dok je DRI utvrdila da je vrednost te imovine u završnom računu za 2012. godinu iznosila čak oko 20 milijardi evra, a mreže za restituciju pokazuju da se sa činjenicama koje oni raspolažu, da se imovina prodaje pre kompletiranja svojinske evidencije.
To su zaista problemi koje u narednom periodu moramo rešiti. Iako je Direkcija za imovinu na svojim portalima ukazivala javna objavljivanja transparentno da traži od korisnika informacija o popisu imovine, do neke konačne cifre i konačnog podatka se još uvek, nažalost, nije došlo.
Kada je u pitanju postizanje optimalnog finansijskog efekta za državu, možda je trebalo razmisliti i o ideji da se ne ide na zatvoreni postupak prodaje i time favorizuju aktuelni zakupci, nego da se jednostavno nekretnine ponude na otvorenom tržištu putem licitirane prodaje.
Kada pominjem poresku upravu kao organ koji je nadležan da utvrdi tržišnu vrednost nepokretnosti, želim da vas obavestim da je poslanička grupa Nove Srbije intervenisala sa nekoliko amandmana, a u ovom slučaju sa amandmanom u članu 6. stav 1. Predloga zakona, sa željom da tekst zakona bude precizniji i jednostavniji za tumačenje i primenu. Amandmanom smo predložili da poreski organ jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi predmet prodaje, bude isključivo nadležan za utvrđivanje tržišne vrednosti, koristeći analogno rešenje u nedavno usvojenom Zakonu o konverziji građevinskog zemljišta.
Predloženi zakon vidimo kao šansu da se stanje u velikoj meri popravi kada je u pitanju evidencija o nepokretnostima, jer će aktuelni zakupci, u skladu sa odredbom u članu 7, imati dosta kratak rok, od 30 dana od dana stupanja zakona na snagu, da se obrate direkciji sa zahtevom za kupovinu nepokretnosti koju trenutno koriste i da se pri tome deklarišu sa validnim papirima, kojima dokazuju svoje svojstvo zakupca. Naravno, dobro je i što u ovom slučaju zakupci prethodno moraju da imaju sve svoje finansijske obaveze izmirene.
Samo želim da navedem jedan podatak, da je u 2012. godini potraživanje direkcije po osnovu nenaplaćenih kirija za lokale, kancelarije, garaže i otkup stanova iznosilo 180 miliona dolara.
Kada pominjem odredbu u članu 7. Predloga zakona, moram da pitam da li država u ovom slučaju ima plan B? Šta se dešava ako se ne prijavi dovoljan broj zakupaca u predviđenom roku? Da li će u tom slučaju na snazi ostati status kvo, ili će se zatečeno stanje menjati na neki drugi način? Ponovo ponavljam, mislim da je bilo bolje rešenje ići na otvoreni postupak prodaje, jer postoji realna opasnost da celokupan proces otuđena navedene nepokretne imovine bude u velikoj meri obesmišljen ukoliko nemamo adekvatan odziv zakupaca.
Još jedan detalj mi je zapao za oko. U članu 8. stav 3. navodi se da će Direkcija, nakon dobijanja povratnih informacija od Agencije za restituciju i Poreske uprave, obavestiti zakupca da li ispunjava uslove propisane zakonom, kao i o datumu zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti. Ovde vidim nelogičnost i ona je u tome da ukoliko se zakupac određene nepokretnosti obrati Direkciji sa zahtevom za njenu kupovinu, normalno bi bilo da u nekom razumnom roku bude obavešten i o njenoj ceni, koju je naravno utvrdio nadležni organ. Jer, kako možete pristupiti zaključenju ugovora o kupoprodaji, a da pri tome sam kupac nije upoznat sa njegovim najbitnijim elementima, a to je cena? Pošto ovde govorimo o nepokretnostima kao o predmetu kupoprodaje, u pitanju su sigurno ozbiljne cifre koje za ovako kratak rok, od mesec, dva ili tri, može veoma mali broj potencijalnih kupaca da praktično pripremi.
Na kraju bih želela da postavim još jedno pitanje, a ono se odnosi na imovinu Vojske Srbije. U Predlogu zakona se navodi da predmet prodaje, u skladu sa njegovim odredbama, ne mogu biti vojni objekti. Međutim, uvidom u oglase Direkcije ustanovila sam da je više od 20 vojnih kompleksa koji nisu neophodni zafunkcionisanje Vojske Srbije oglašeno za otuđenje u prethodnih mesec dana, tako da je jasno da je napravljena suštinska razlika između imovine Vojske koja može da bude predmet prodaje i ona koja to nikako ne može biti.
U svakom slučaju, poslanička grupa Nove Srbije će u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospođo Filipovski.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima šef poslanike grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine predsedavajući, uvažena gospodo ministri i gosti, uvažene kolege narodni poslanici, ovde imamo set nekoliko zakona koji se ponovo donose na brzinu, u sred leta, bez neke ozbiljnije javne rasprave, sa očiglednom željom vlasti da ove stvari što pre završi, zakopa ispod debelih slojeva sećanja i da niko više u septembru ne zna šta ste vi ovde danas uradili. Ono što planirate da uradite, ja ću govoriti samo o dve stvari, jedno je otpuštanje 9.000 građana Srbije iz javnog sektora, a drugo je ovaj zakon koji omogućava zakupcima da kupe imovinu države Srbije.
Prvi zakon o kojem ću govoriti je ovaj zakon, hajde da ga pojednostavljeno nazovem zakon o otpuštanju 9.000 građana Srbije iz javnog sektora, bez javnih preduzeća. Javna preduzeća se ovde ne tretiraju, tj. ovaj zakon se ne odnosi na zaposlene u javnim preduzećima. Tačno je da su određene kvote na lokalu. Tačno je da se sada zna procentualno koliko ko treba da ima zaposlenih u lokalnim upravama. Tačno je da smo sličnu stvar imali i do sada, pa se nije poštovala. Tačno je da je dobro da imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, ali je tačno i to da se vaša vlast toga ne pridržava.
Tačno je i to da se, poštovani građani Srbije, pripremaju da otpuste 9.000 zaposlenih i 9.000 porodica da bace na ulicu, a istovremeno Siniša Mali prima 1.000 komunalaca. Tačno je da u „Elektrošumadiji“ za dan primite 125 ljudi u radni odnos. Tačno je da u svakom lokalnom javnom komunalnom preduzeću, recimo u Novom Sadu, u Nišu ili u Kragujevcu nemaju više ljudi gde da sede, sede jedni drugima na glavi. Tačno je i to da su to radile i prethodne vlasti, ali, ponavljam, vi ste birani da budete bolji. Ja vas uporno molim da budete bolji od samih sebe, a vi nikako to da postignete, niste u stanju.
Kako ćete objasniti tu nekonzistentnost? Šta će Beogradu 1.000 novih komunalaca, dok otpuštate 9.000 ljudi iz javnog sektora, iz školstva i zdravstva? Ona vlast, uvažene kolege i uvažena ministarko, koja počiva na otpuštanju spremačica i servirki u bolnicama, ta vlast nema nikakvu perspektivu, nikakvu. Znate li šta rade, uvažene kolege? Otpustiće servirke i spremačice iz naših bolnica, a staviće ljude, tj. žene koje će da čiste tamo za 7.000 socijalne pomoći koje dobijaju od Vulina. E to ste smislili. To je budućnost u koju verujete – ima da radite za socijalnu pomoć.
Devet hiljada ljudi ide na ulicu, devet hiljada porodica će dobiti otpremnine i naknade, tačno je, koje će potrošiti da vrate stare dugove, jer Srbija, ponavljam, jede na crtu, dame i gospodo. Kada to pojedu, moje pitanje je šta će biti sa tim ljudima? Otići će u privatni sektor? Pa, nemojte da se zasmejavamo ovde. Ovo je kraj, gospodo. Dalje nema od ovoga. Ko uradi ovakvu stvar, a ovo je tek početak sa otpuštanjima koje ste pripremili, taj više nema čemu da se nada. Da ne pričam o firmama u stečaju, pa kada se udruže sa ovih 9.000, recimo ljudi iz Sindikata „Vršačkih vinograda“. Dobili ljudi otpremnine jer su ukazivali na nepravilnosti u svojoj firmi. „Vršački vinogradi“ ako vam propadnu, pa vi onda ne znate ništa da uradite, sem da otvarate liftove.
Devet hiljada ljudi. Po kom kriterijumu će se određivati devet hiljada ljudi? Ne piše nigde, piše procenti, piše alokacija. Ne piše po kom kriterijumu. Hajde, da ja predložim kriterijum. Neki tih devet hiljada bude delić, mali deo, naprednjaka od 50.000 koje ste primili od kada ste na vlasti. Evo, nemojte od demokrata, krenite od vaših.
Hajde da predložim još jednu stvar. Zašto ne pretresete sve ugovore o privremenim i povremenim poslovima, gde vam armija ljudi radi danas, armija vaših ljudi. Jel se neko od vas može usuditi da ode na aerodrom Beograd? Pa idite da vidite šta se tamo radi. Koliko ljudi su primili? Gde će oni da lete? Leteće u istoriju kada padnete sa vlasti, eto gde će da lete.
Moram da vam kažem da je rađeno bez kriterijuma, da je rađeno na brzinu, da je vruć krompir dat ministarki Udovički da u Skupštini ponovo obrazloži nešto što se ne može obrazložiti, sem rečenicama - moramo zbog tržišta, moramo jer je država loš poslodavac. To nije istina. To nije istina. Kao što država ne može biti loš titular vlasništva. To nije tačno. Može biti loš menadžer. Ovo što vi radite je, da kažem, jedan tih, stidljiv način na koji pratite tu vašu doktrinu i pratite doktrinu neoliberalizma i privatizacije i svega ostalog i otpuštanja i štednje i sve ostalo što radite. U tome ste genijalni, jer to ne primenjujete na vas, nego na građane. I sada kada imamo ovakav zakon i kada se neko usudi da pita zašto, po kom kriteriju, devet hiljada zaposlenih u javnom sektoru Republike Srbije procentualno manje je zaposlenih, nego u zemljama EU i zemljama kandidatima EU. Manje.
Pričali ste o sedamsto i nešto hiljada u javnoj upravi, a sada je ispalo 500.000. Tako ste pričali, da su, ne znam, prethodne vlade otpustile 600.000 zaposlenih, a ono je ispalo ispod 400.000, iako je ijedan previše. Ijedan je previše. Ja se tu slažem, vi znate da nikog ne aboliram. Samo što nikako da budete bolji i već se plašim, imam jezu da vi ne možete da bude bolji. To je problem. Koliko bi se građani Srbije radovali kada umesto ovih devet hiljada bi bilo devet hiljada zaposlenih za konkursu, bez članske karte bilo koje partije. U Srbiji u kojoj je stranačko zapošljavanje krivično delo, kao što predlažu, to bi obradovalo građane Srbije, da vide pravdu, da vide jednaku šansu, da vide jednakost u zemlji u kojoj ispod 2% radničke dece ide na univerzitet, da vide neku jednakost, gde preko milion građana Srbije nema šta da jede.
Danas u Srbiji ne što ste smanjili plate i penzije, nego imamo devet hiljada ljudskih sudbina koje niko od vas neće hteti da obrazloži, nego ćete pričati samo o tome da ima previše zaposlenih. A gde su ljudi? Gde će oni da rade? To je naše zajedničko pitanje, tu nema stranačkih boja. Šta će biti sa njima? Koje je to tržište koje će da uposli servirku iz Kliničkog centra? Gde će da radi ta žena? Ja ću vam reći – nigde. Nigde. Juriće socijalnu pomoć, koju Vulin naplaćuje kroz radno angažovanje, a deca moraju doneti potvrdu da idu u školu svaki dan, da ne bi jedan dinar falio. Uveli ste prvi put u evropskoj istoriji da je socijalna kategorija - tržišna kategorija. Svaka čast. Ja ovo nisam do sada video, zaista. Zakon koji će omogućiti da 1.800 ljudi u Nišu ostane bez posla i čime će približiti, recimo, uzimam za primer grad Niš, 40% nezaposlenih. Neko hoće da ga ugasi, da svi odu u Beograd ili u inostranstvo. Na primer, da ne govorim o manjim opštinama, dok mi ovde raspravljamo o devet hiljada, uvažene kolege, ja znam da me tu podržavate, ja znam da vi to takođe osuđujete, neki ljudi na lokalu dan-danas primaju ljude preko partije u radni odnos, dan-danas, na poslove koje ne mogu ni na koji način, po bilo kom kriterijumu da se opravdaju, uvažena ministarka, ne mogu.
Kako objašnjavate da pomoćnik gradonačelnika Novog Sada ima preko 10 pomoćnika, pa svaki pomoćnik ima zamenika pomoćnika, pa to su sve partijski ljudi, to je sve novac građana Srbije. Nebitno iz koje su partije, svi ga plaćaju. Zašto to niste zaustavili? Zašto niste odredili jasne kriterijume? Zašto partijsko zapošljavanje nije bilo glavna meta vaše oštrice? Ono što prvo udarate su ljudi koje ste vi doveli. Tu je vaša snaga i konzistentnost. Ja bih prvi aplaudirao tome. Verujte, uopšte me ne interesuje iz koje ste partije. Tu bi se pokazala politička snaga vaše uvažene partije. Ovako, hajde da stavimo gospođu Udovički, neka ona to nekako sprovede. Devet hiljada je samo početak. Otpustićete Srbiju. Vama je višak, vama je knjigovodstvena stavka građanin Srbije koji je na budžetu. To je ta filozofija. To je toksična neoliberalna kapitalistička doktrina. To je čist trošak.
Onda dolazimo do sledećeg zakona – imovina. Šta će nama državna imovina? Dajte da napunimo budžet malo, MMF je rekao da napunimo budžet, pazite vi taj kriterijum. Ko je birao MMF? Ko je glasao za njih? Jeste li vi glasali? Jesu li vaši u Krupnju glasali za MMF? Ne. Glasali su za Vučića, a Vučić treba da sluša svoje birače. On je premijer moje Republike. On ne treba da sluša Marija Dragija i ljude iz Evropske komisije oko našeg budžeta, za koji smo mi glasali. Zakon koji omogućava zakupcu državne imovine, koju niste popisali, za koju ne znate kolika je, za koju ne znate koliko vredi, koja je po 30 puta ista nekretnina upisivana. Vi ne znate šta mi imamo, kao država. Mi ne znamo šta imamo, kao država. Nijedna vlast to nije uradila. Pa tri godine ste na vlasti, valjda ste mogli smeniti direktora Republičke direkcije za imovinu pa dovesti, šta ja znam, Veroljuba Arsića, on bi to dobro uradio. Evo, to kažem zaista pozitivno kao primer. Mogao bi i Jovičić to da uradi. Isto kažem pozitivno. Znači, mislim da nije ništa uvredljivo. Pa uzmete, popišete šta Republika ima, pa onda da vidimo šta ćemo sa imovinom. A ovako, bez tendera, pazite, direktnom pogodbom, na inicijativu zakupca, bez javne licitacije, prodajete stanove, lokale, garaže, nekretnine Republike Srbije zakupcu, uz 25% umanjenja za ulaganja koja utvrđuje kroz proceduru, dakle, utvrđuje se kroz veštačenje, do 25%, na osnovu ulaganja.
U redu. Ali, šta to znači? Koja to država otuđuje svoju imovinu? Grčka? Pa mi smo Grčka, gospodo. Pa pogledajte šta radite. Mene samo zanima jedna stvar. Ovo kažem zaista u pozitivnom smislu. Mene samo zanima jedna stvar. Uvaženi kolega koji se smešite, kažite mi - zašto u Predlogu zakona nema veb-sajt, nema jasan spisak ko su zakupci koji će da kupe ove nekretnine? Voleo bih da vidim njihova imena, recimo. Znam da biste i vi, uvaženi kolega, voleli da vidite njihova imena. Ovo je pozitivno, složićete se.

Molim vas, gospodine Stefanoviću, nemojte da se obraćate kolegama. Vrlo dobro znate da, po Poslovniku, možete da se obraćate samo meni.

Dobro, usredsrediću se na vas. Na vas ću se orijentisati. Dakle, zašto nema javnog nadmetanja? Zašto nema sajta? Zašto ne možemo da vidimo u svakom momentu, svakog dana ko je kupio te nekretnine, kako se ta osoba zove i preziva? Ko su ti ljudi? Ja želim to da vidim. To je kao Zakon o poreklu i imovini, urbana legenda, svakih 15 dana se najavljuje, a ono – op, pa nećemo baš sva povezana lica. Pa nećemo baš u zadnjih deset godina, nego samo sada. Ne, u stvari, pro futuro, samo za budućnost. Šta vi mislite, da to niko ne vidi šta radite? Pa normalno da će svaki građanin Srbije da posumnja u ovaj zakon, da nameštate da neko kupi državnu imovinu, kao što je bilo ono za tajkune, konverzija. Opasna je to stvar za budućnost Srbije. Ja vas molim da razmotrite, nije kasno da se ova stvar povuče.
Ko su ljudi, koji su zakupci, koji će da kupe lokale i stanove? Kako se oni zovu? Gde rade ti ljudi? U kojim preduzećima? Kako su stekli imovinu? Ko ih je ovlastio? Kada su uzeli zakup, pod kojom vlašću, pod kojim ministrom? I, to da znamo. Da vidimo ko im je to dao, pa da onda vidimo, još zanimljiviju stvar, ko im sada omogućava da to kupe. Pazite to, niko im nije omogućio da kupe, sada će im omogućiti da kupe. To bih ja voleo da vidim.
Hvala vam na strpljenju i vremenu, ako može na određena pitanja da se odgovori. Mislim da, zaista imamo ove zakone pred skupštinom. Bez dovoljne rasprave, previše na brzinu, u ubrzanoj proceduri, po hitnom postupku, nejasno je zašto. Nejasno je šta ćemo dobiti ovim. Nejasno je kakvo je to opterećenje kada znamo da neko sa osnovnom i srednjom školom u javnom preduzeću, recimo EPS-u ima veću platu od hirurga u ovoj zemlji. Kada znamo da ljudi koji će ponovo biti oštećeni su već prekarijat, kada je uništen srednji sloj u zemlji u kojoj je nezaposlenost najveći problem ove države. Apsolutno najveći problem je nezaposlenost. Normalno je da kada Vlada dođe ovde da nam vrlo širok prikaz i socijalnih mera i podsticaja i bilo čega drugog kada se dolazi za devet hiljada sudbina. Umesto toga, čuli smo stručne, sveobuhvatne, ali nemojte se ljutiti, fraze. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS narodni poslanik Zoran Babić.

Znam gospodine predsedavajući da bi neko voleo da je i u Beogradu Atina i Solun, znam da bi neko voleo da od Srbije napravi Grčku, a od sebe Sirizu. Niti je najpopularniji, niti je Siriza, niti ispred bankomata u Beogradu stoje penzioneri u redu da dnevno mogu da podignu par desetina evra, što im nije dovoljno ni za normalan život, ni za lekove, niti za bilo šta. Niti ćemo dozvoliti takvu vrstu nestabilnosti, niti ima nemira, niti ima paljenja, niti ima sukoba na ulicama Beograda i ako se to nekome u ovoj sali, koji je tako vešto levičari, priviđalo još u predizbornoj kampanji, pa je predviđao samo grčke scenarije, već i ukrajinske scenarije, već i mnogo drastičnije i lošije stvari, samo da bi došao na vlast.
Neko se ovde zabrinuo na devet hiljada ljudi. Nije devet hiljada ljudi zato što tih devet hiljada ljudi, tri hiljade ide u penziju i prirodnim odlivom odlazi iz javnog sektora. Zato što 4. 939 će otići sa otpremninama, a šta ćemo sa 400 hiljada ljudi kasirki, običnih ljudi, bez otpremnina koje ste otpustili i koje ste pustili niz vodu i nije vam bilo briga, za četiri godine, 400 hiljada ljudi. Tada nije postojala Siriza u Grčkoj, tada nije postojao levičar u Srbiji, koji će reći, pak šta ćemo sa tim ljudima, koji je tada mogao i Tadića i Cvetkovića da pita šta radite sa tim ljudima. Ne, nije, radio je važnije poslove, nije mu bilo do levičarenja.
Je li to život u Srbiji? Da, jeste. Četiri stotine hiljada ljudi ste ostavili bez posla, bez budućnosti, bez egzistencije,400 hiljada porodica. Imaju li ti ljudi decu? Koga su oni slali na posao, koga su slali u školu? Sa kojim novcem su slali u školu? Tada niste brinuli, a sada brinete za, nad šest hiljada ljudi od kojih će 4. 939 dobiti otpremninu.
Sa druge strane, niko da se zapita, a ko plaća te ljude u javnom sektoru? Da li u javnim preduzećima, ili u lokalnoj samoupravi, ili u autonomnoj pokrajini? Ko plaća? Građani Republike Srbije, porezima, privreda, oni plaćaju. Zašto ne pitate da li imaju da plaćaju ovakvu državnu upravu. Lako je reći, pa pođite od naprednjaka, pa naravno, jer ne možete da kažete pođite od demokrata, jer oni više ne postoje.
Hajde kažite mi ko to podržava DS sa ovakvom politikom koji su vodili i sa primenjenom politikom koju su vodili zadnjih 15 godina. Pokažite mi te ljude koji će reći, ja sam demokrata i podržavam DS. Pa, nema ih. Naravno, da ćemo poći od onih drugih. Naravno, da ćemo poći od sebe.

Vreme, hvala. Izvinjavam se.

Kaže te, a zbog čega nije…