Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre Verbiću, koji se i dalje branite ćutanjem, tri su stvari sada koje želim da saopštim u replici profesoru Stojmiroviću i jednim delom gospodinu Orliću.
Drago mi je da je ova antička misao, koju je zapisao u svom čuvenom delu „Zakoni“ Platon, ostala ovde upamćena među nekim narodnim poslanicima. Platon je rekao da je obrazovanje najvažnija stvar od svih stvari sa kojima se srećemo od malih nogu. Ali, ja sam hteo da kažem ovde, poštovana gospodo, da tu misao u svom delanju ne sledi ministar koji je zadužen za obrazovanje u našoj Republici, pa ni naprednjačka većina koja u takvoj vrsti delanja podržava takvog ministra, poštovana gospodo.
Gospodine Stojmiroviću, nikome ja nisam pretio. Možda sam uneo jedan žar zato što me pitanja obrazovanja uvek posebno interesuju, poštovana gospodo, a naročito kada dođemo do visokog obrazovanja i kada ja, ja mislim sa razlogom, zameram ministru i naprednjačkoj većini koja ga sledi, kada ministar u godini tri meseca nađe vremena da menja jednom Zakon o visokom obrazovanju po pitanjima akreditacije, drugi put po pitanjima broja ispitnih rokova, ali na neprimeren način, ja mislim, a nema vremena da reaguje na poplavu plagijata sa kojima smo suočeni, evo, godinu i po dana. Pa, mi smo mu sugerisali da se ovde usvoji Predlog zakona o dopunama Zakona kojim se usvaja akademska čestitost, poštovana gospodo.
Podneli smo, gospodine Orliću, 31 amandman na Predlog zakona o udžbenicima. Dva amandmana na Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju i jedva čekam, poštovana gospodo, amandmansku raspravu, gospodine Orliću, da detaljno obrazložim svaki od ovih 33 amandmana.