Poslaniče, ne razlikujete repliku i ipak želite da govorite o amandmanu. Skoncentrišite se, molim vas.

Ne, ja repliciram na…

On je govorio o amandmanu, o tome zašto smatra da ne može da se prihvati vaš amandman.

Tako je.

Vi želite njemu da replicirate tako što ćete govoriti o amandmanu? To ne može.

Ne, gospodin Marković je rekao da ovaj amandman ne može ili ne treba da se prihvati, a ja tvrdim da treba da se prihvati i da bi…

Dobro, znači nećete da me poslušate. Ja sam mislila da ćete o perjanici, jer to je jedino što bi bilo povod eventualno za repliku.

Dobro, evo…

Ne, neću dozvoliti bez veze neke replike sada da bi vi kupili vreme da govorite o amandmanu. Vi ste vaše vreme neracionalno potrošili.
Dajem reč narodnom poslaniku Aleksandru Seniću, pa Neđi Jovanoviću.

Zahvaljujem.
Dakle, koristiću vreme šefa poslaničke grupe.
Gospodine ministre, ja želim da se vratimo na amandman kojim smo predvideli da se briše stav 3. Postoji jedna odredba u našem Poslovniku o radu koja kaže, pod uslovom da prihvatite naš amandman, dakle – u toku glasanja u pojedinostima amandmane u pisanom obliku mogu da podnose i predlagač zakona i nadležni odbor, odnosno Vlada, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandman.
Dakle, suština je da vi možete sada da prihvatite amandman kojim se briše stav 3. u članu 3, a da zatim kao predlagač zakona date amandman kojim ćemo obrisati i reč „ili vanknjižnom“ na stav 1. Dakle, ako zaista mislite da je dobro da se prihvati naš amandman, postoji mogućnost da se ispravi i stav 1. u članu 3. na taj način. Zahvaljujem.