Gospodine Stefanoviću, da li ćete po dnevnom redu? Pošto su ovde počele teške reči da se govore, ja moram ovo da prekratim i da se vratimo na temu. Izvolite, gospodine Stefanoviću, da li želite o dnevnom redu?

Ne samo da ne razumem pitanje, što bi rekao Berisavljević, ne slažem se s vašim pitanjem.
Ono što je ovde očigledno, uvažene kolege i poštovana ministarko, jeste da je ovaj zakon donet da bi se određene stvari u njemu upodobile sa direktivama EU i to je pozitivno.
Ono što nije dobro je koren tih promena koje se tiču parcelizacije, tj. cepkanja „Železnice Srbije“ na četiri društva – Železnica AD, Infrastrukture, Srbija-kargo i Srbijavoz, koje su isto sprovedene po nalogu i u dogovoru sa MMF-om. U toj situaciji, neke izmene su napravljene da se daju veća ovlašćenja infrastrukturi i to je vrlo interesantno.
O tome smo govorili i prethodni put kad ste bili ovde, ministarka, i tad sam vas molio, ako se sećate, da se povede mnogo više računa o tome da, kako nama javljaju ljudi iz železnice, određeni kadrovi se guraju baš u to društvo, i to baš kadrovi koji su bliski vladajućoj stranci, jer se tu očekuje i veće ulaganje u infrastrukturu, zbog kredita koji se spominju već godinama.
Članom 51. Zakona, tj. članom 21. Predloga zakona koji se briše, kaže se da se izgradnjom i rekonstrukcijom pruge moraju poštovati određeni propisi. Evo, recimo, to se briše i to mi nije jasno zašto se briše.
Ali, ono što mi je jasno iz svega ovoga, definitivno, i što potvrđuju ljudi iz železnica i što su čak govorili i javno, ono malo koji su se usudili da imenom i prezimenom govore, jeste da, i vi i ja ćemo se složiti, i sve kolege poslanici će, siguran sam, potvrdno odgovoriti na pitanje da li su nam železnice u jako lošem stanju – jesu, da li su bile u boljem stanju ili lošijem pre tri, četiri, pet godina – bile su jednako loše ili lošije i ja tu zaista ne vidim apsolutno nikakvog prostora da aboliramo na bilo koji način bilo koje prethodno rukovodstvo.
Vozovi su nam spori, vozovi nam kasne, pruge su u užasnom stanju, ima zaposlenih na železnici koji u ovom trenutku ne znaju šta su im zaduženja, ne znaju ko šta radi, neki nisu ni prve plate dobili po novoj sistematizaciji i neki zaposleni u ovom preduzeću koje resorno pripada Ministarstvu saobraćaja nam to i kažu, a kažu i za sredstva javnog informisanja.
Prema proceni određenih konsultanata iz kompanije „Železnice Srbije“ treba da se otpusti više od šest hiljada zaposlenih. Dakle, poštovani građani, očekuje vas otpuštanje više od šest hiljada zaposlenih u „Železnici“.
Nakon što su podelili „Železnice“ na četiri društva, da bi u jedno od tih društava stavili gro kadrova bliskih vladajućoj stranci, dok su druga zapostavili, usvojili su sistematizaciju, isplatili su platu nekima, nekima nisu, većina ljudi apsolutno funkcioniše u neregularnom stanju, ne zna se ko šta radi, ne zna se šta je čije zaduženje.
To se ide dotle da po novinama, ja ne znam da li je to tačno, voleo bih da nije, direktor jednog od tih društava, „Kargo Srbija“, Miroljub Jeftić, koji je spominjan, ovde i prethodni put, ministarka, sećate se, kada sam vas molio da sa tim čovekom se stvari sprovode na stručan način, da treba dati šansu itd, on je recimo poželeo da ide u Zagreb, i to piše u novinama na dva dana, na službeni put, i morao je da vas moli, a Vi ste mu rekli – gledajte da budete u zemlji, uglavnom i to maksimum na par sati.
Dakle, šest hiljada ljudi će ostati bez posla, restrukturiranje, reforme tržišne, privatizacija delova Železnice, sve užasno loše stvari koje treba zaustaviti.
Svaka država u Evropi kojoj je stalo do sebe, gleda da ako nema, da vrati monopol, i da vrati železnice u svoje ruke, a samo mi gledamo da ih prvo rascepkamo, pa da ih prodamo i pre toga šest hiljada ljudi da gurnemo na ulicu, dobiće otpremnine koje će da iskoriste, da plate dugove koje su napravili, jer Srbija danas u senci Visoke peći, jede na crtu, poštovana gospodo i to je istina i šta kada vrate te dugove, šta će tada da rade? Pa idite na tržište, pa na koje tržište? Gde će da rade?
Vi se sećate da smo se zajedno složili oko nekih ranijih puta, čak možda i u prethodnom sazivu kolega se seća, da su nam pruge u takvom stanju, da onaj Mile iz one pesme može komotno da legne i da spava na njima. Da, i to je istina. To je tužno, vlasti se smenjuju, a situacija se nije popravila.
Dobili smo kredit od Rusije, koji se realizuje, a to je dobijeno za vreme one prethodne loše vlasti, i taj kredit se ne realizuje dinamikom kojom je potrebno da se realizuje u delu i priznajem to.
U kakvom su nam stanju pruge, ali ćemo otpustiti šest hiljada ljudi, pa ćemo uštedeti novac, i to da, to se slažete, jel?
Puno se o tome pričalo, o restrukturiranju Železnice i očigledno je da je urađeno nešto što je dogovoreno sa MMF, u određenoj vrsti žurbe.
Ja ne želim da kritikujem to, ali očigledno da nit je urađena dobra procena, nit dobra analiza, govorim o ovoj parcelizaciji društava i naravno da je posledica toga konfuzija koja tamo vlada.
Ima ljudi tamo koji su navikli da dobijaju platu , a da ne rade ništa, ali većina ljudi su pošteni i stručni ljudi koji drže jedan strateški resurs ove države, svake države.
Samo što su menjani, recimo zaposlenima, koeficijenti, nekima nisu obračunate plate kako treba, pa onda nisu dobili iznose koje treba, trebalo je ići po fazama, trebalo je da se uradi temeljeno, trebalo je napraviti profesionalnu, a ne na vrat-na nos analizu, itd.
Ukratko, mi imamo jedan sistem koji se prenosi iz jedne vlade u drugu bez nekih većih konkretnih rezultata. Svaka garnitura na vlasti kupuje svoju garnituru vozila. Te vozove nam škrabaju ili razbijaju. Oni se voze po prugama koje su zaparložene u korovu i koje su spore.
U međuvremenu, recimo, u Nišu nikako da se reši problem za koje ova država od Svetske banke uzela kredit za vreme prethodne vlasti, devet miliona evra koje nikad nije realizovala i šta je bilo s tim? Nemamo pojma. Hoćemo da elektrifikujemo, kako se kaže, prugu kroz grad. To nema nigde u Evropi. Nema.
Za vreme prethodne vlasti i za vreme ove vlasti, su i ono malo pruga što je bilo, recimo u Vojvodini, potpuno zapostavljene, napuštene i ljudi koji zavise od šinobuskog prevoza mogu da zaborave uskoro da to uopšte postoji.
Neki napredak je napravljen u okviru „Beovoza“. Neki napredak je urađen u okviru realizacije ruskog kredita na određenim deonicama, ja to priznajem, jer to je činjenica, ali je problem, poštovana ministarka, što vi vrlo dobro znate, da je u pitanju jedan sistem koji duboko neefikasan, koji je isparcelizovan, koji je pod vlašću uvek bio partijskih direktora, koji je i sada takav, ima tu i stručnih ljudi, ali koji suštinski nije reformisan kako treba?
U članu 88, recimo, vi ukidate državni i uvodite privatni monopol. Kažete - Na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza, ugovora o obavezi javnog prevoza se može dodeliti.
To kažu građani da znate, da će moći da se pravi neposredni dogovor ugovora o prevozu. Pa, onda idu dalje od toga - Na osnovu javnog konkursa otvorenog za sve železničke prevoznike, uz poštovanje načela transparentnosti i nediskriminacije ja bih ovde stao, što je inače i deo našeg amandmana, ali ne, vi idete dalje - Koji može nakon dostavljanja ponude i eventualnog prethodnog izbora uključivati pregovore u skladu sa tim načelima. Prethodnog izbora. To znači dogovorimo se prethodno pa onda idemo na to. To je to.
Dakle, vi imate situaciju u koju u dogovoru sa međunarodnim finansijskim institucijama dobrovoljno parcelizujete železnice, što može biti dobra stvar, uzimajući u obzir prirodu delatnosti određenih delova železnica, neke su teretni saobraćaj, neki putnički. Dakle, ja nemam ništa protiv u tom smislu, ali način kako je to urađeno je loš. Posledica te reforme je otpuštanje, potencijalno podvlačim, potencijalno otpuštanje šest hiljada zaposlenih koji neće imati gde da rade u ovoj državi, koji nisu glasali za ovakvu „Železnicu“ i za ovakvu državu koju ste napravili. Oni su glasali za nešto drugo. Oni su glasali da budete bolji od gospodina Markovića, ne vas, nego prethodnog direktora.
I znam, mnogi će reći - Nije to teško. Pa znam, slažem se, ali vam ponavljam, nikako ne mogu da vidim napredak u onome što su najveći izazovi, a „Železnica“ je svakako jedan od najvećih izazova.
Ogroman broj ljudi, ogroman broj porodica zavisi od plate koje, njihovi članovi tamo porodice rade. Šest hiljada je ogromna cifra. Šest hiljada na ulicu, a uz to devet hiljada, ovo što Kori Udovički spominje, koliko će to na kraju biti, videćemo, pitanje je da li će gospođa Udovički to uopšte i sprovoditi na kraju, ali, to je posledica, dozvolite mi to da kažem jedne političke i ekonomske filozofije.
Ta filozofija kaže – Ako vi gospodo niste rentabilni i tržišno profitabilni, vi nam ne trebate. Problem je samo u tome, ja to poštujem. Što to ne kažete građanima pre izbora, nego kažete građanima kroz ovakve izmene zakona koje donosite?
Vi potencijalno omogućavate neposredne pogodbe za učesnike na konkursu pre toga pa im onda produžavate rokove na čak 22 godine korišćenja, 22 godine za ugovor o prevozu. To je slika buduće „Železnice“, ne ove sada, ova sada je vrlo loša. Ona nova će biti možda efikasnija sa mnogo manje zaposlenih, mnogo skuplja za naše građane, mnogo skuplja i to će biti „Železnica“ koja će teško da funkcioniše onako kako smo svi želeli, da to bude uz energetiku kičma ovog društva, toga sada nema, a neće ga ni biti, plašim se, ako se ove stvari, svakako poljoprivreda, ako se ove stvari sprovedu na ovaj način.
Moja kritika je, dakle, da završim, usmerena na način podele „Železnice Srbije“, na određenu vrstu konfuzije koja je nastala u „Železnicama Srbije“ nakon toga, na favorizovanje određenih rukovodilaca, na potencijalno otpuštanje šest hiljada ljudi i na problem koji nas očekuje zato što je cela „Železnica“ strukturirana, sada nameštena tako da određeni delovi treba i mogu i verovatno hoće da se prodaju i onda ćemo mi, kao i Britanci, jednog dana možda imati privatnu železnicu u Srbiji, pa da će neka nova vlast da dođe ovde pa će da kaže – Mi hoćemo da vratimo našu „Železnicu“ u državni posao. To je sukob između mene i vas, politički naravno, zato što ne verujem u tržište i ne verujem u ekonomske odnose eksploatacije kao jedinog merila vrednosti, a naročito ne verujem u tržište i reformu „Železnice“ uz svo uvažavanje koje sprovodi Naprednjačka Vlada. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović.

Hvala na vašoj diskusiji, hvala što brinete o „Železnicama“, ali dragi poslaniče da vam kažem, mi ćemo „Železnicu“ srediti tako da od Beograda do Novog Sada se ide za 30 minuta za dve godine.
Da vas podsetim takođe i da vam kažem da nije zbog SNS situacija takva da mi moramo u „Železnicu“ godišnje da dajemo najmanje 10 milijardi dinara, nije to zbog SNS. To je zbog toga što se prethodnih 10 godina ruinirala i uništavala „Železnica“.
Takođe ću vam reći da 2000. godine u „Železnici“ je radilo 30 hiljada ljudi. Godine 2015. radi 17 hiljada ljudi. Vi ste te ljude otpustili, nije to uradila SNS.
Ne samo to, tako ste ih otpuštali da ste otpuštali one ljude koji su bili glavni izvršioci, pa sada „Železnica“ nema dovoljno mašinovođa, na primer, i nema dovoljno ljudi koji zaista treba da rade posao na „Železnici“.
Kada govorite o brojkama, ne smete to da radite zato što te brojke prvo nisu tačne i za nas ljudi nisu brojke. Dakle, mi smo reformu „Železnice“ počeli da radimo jednako onako brzo kao što smo pokrenuli i sve kredite. Vi ste ti koji ste ugovorili povlačenje kredita IBRD 2010. godine za lokomotive, odnosno za vozove.
Niste uradili ništa, mi smo plaćali penale kada smo došli na vlast, a uspeli smo 2013. godine, krajem godine da potpišemo ugovor i da dobijemo Štedlerove vozove.
Šta ste radili tri godine? Zašto tri godine mi moramo da plaćamo penale zbog toga što niste mogli da se dogovorite, odnosno da javnim pozivom zaista uspostavite da ova zemlja dobije vozove. To nije greška SNS, to nije greška ove Vlade, to je vaša greška.
Pet zarez sedam miliona evra, koliko je država platila, samo kamata zbog nepovučenih kredita, nije greška SNS i ove Vlade, nego je greška vaša, tako da te sada priče o tome kako jako brinete o zaposlenima na „Železnici“, kako vam je jako stalo do „Železnice“, ne može niko da poveruje. Ja ne mogu da verujem.
Vrlo važna stvar vezana za preduzeća. Ne postoji, kako ste rekli, parcelizacija preduzeća. To možda možemo da pričamo o građevinskim parcelama ili zemljištu, ali ne možemo da pričamo o preduzećima. Za nas su preduzeća vrlo važna i upravo u skladu sa direktivama EU koje ste vi sami sada pohvalili, napravljena je određena podela, ali ne zbog toga da bi smo partijske kadrove, kako vi kažete, stavljali u ta preduzeća, jer to je radila DS, nego baš zbog toga da bi došli ljudi koji znaju da rade svoj posao, da bi zajedno sa Vladom i sa svim drugim institucijama u isto vreme, kao što sam rekla, uradili i reformisanje i pokretanje investicija.
Ono što mislim da je veoma važna priča o privatnom monopolu, nije tačna, pogrešili ste, niste čitali zakon. Razumem da niste možda stigli da ga pročitate, ja ću da vam pročitam. Privatni monopol ne postoji i privatni monopol neće postojati u „Železnici“.
Vrlo jasno u članu 88. zakona stoji, vrlo jasno - ugovor o obavezi javnog prevoza može se dodeliti: pod jedan, na osnovu odluke nadležnog organa. Znate li ko je nadležni organ? To vam piše u članu 85, to je Vlada, to je Autonomna pokrajina, ili, to je lokalna samouprava, dakle, nadležni organ neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza. Dakle, nadležni organ, recimo, jedna opština, može da odluči da sklopi ugovor sa „Srbijavozom“, npr. to je jedna mogućnost koja se nudi. Zašto? Da bismo zaštitili domaćeg operatera. Ali, isto tako, u isto vreme, može da odluči da to ne uradi, nego da raspiše javni poziv i da dobije nekog drugog privatnog operatera koji će raditi na toj liniji. To nije privatni monopol.
Dakle, vrlo je jasno i vrlo je pregledno i postoje kriterijumi. Zato što postoje kriterijumi, zato će i postojati ovo što sam rekla s početka, a to je da ćemo imati prugu Beograd – Budimpešta, ili da ćemo imati prugu, od Beograda do Novog Sada ćete putovati 30 minuta, ono, da se ručak ne ohladi, da se stigne za 30 minuta, u modernim vozovima, modernom železnicom.
Što se tiče, još jednom, zaposlenih u železnici, veoma ćemo voditi računa, da rade ljudi koji su potrebni železnici. Vodićemo računa o strukturi ljudi koji rade u železnici. Nećemo dozvoliti da odu oni izvršioci koji su neophodni da bi ta železnica zaista funkcionisala.
Još jednom da vas podsetim, upravo zbog vrlo neodgovorne politike prethodnih 10 godina, pruge, odnosno brzina na prugama je bila ispod 30 kilometara na sat. Ne možete reći da li je bilo bolje ili lošije pre četiri ili pet godina. Bilo je jako loše. Nije ni sada najbolje, ali ove godine i u poslednjih godinu i po dana Železnice i Vlada Srbije su napravile pomak. Pomak je 130 kilometara modernizovane pruge koja će ići u proseku 100 kilometara na sat. To je ogromna stvar. Ne postoji kredit koji nije pokrenut. Od tog ruskog kredita koji vi pominjete, i treba da se stidite zato što niste pipnuli ruski kredit, znači, niste ga pipnuli, u poslednjih godinu dana po svakom aneksu ruskog kredita se radi. Iz ruskog kredita se isporučuju lokomotive, iz ruskog kredita otvaramo deonice koje idu prosečno 120 kilometara na sat, iz ruskog kredita se kreće u rekonstrukciju i barske pruge.
Prema tome, bilo bi poštenije da kažete da ste grešili, i da date podršku onome što je dobro u ovoj zemlji, ukoliko zaista želite dobro građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministarka.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)

Gospodine predsedavajući, vi ste mi dali reč, a gospodin Marković mi ne dozvoljava. Ne znam ko predsedava Skupštinom.

Izvolite, nastavite gospodine Babiću.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo Mihajlović, saradnici iz Ministarstva saobraćaja, građevine i infrastrukture, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, daleko je naša zemlja po izgrađenosti infrastrukture u odnosu na one zemlje na koje se ugledamo, ali imamo pravo da maštamo, imamo pravo da kada se iz te mašte probudimo, da zasučemo rukave kao što je zasukala rukave Vlada Republike Srbije i da gradimo osnove i temelje takve države i takve infrastrukture.
Verujem da će kolege i koleginice iz Novog Sada u budućnosti putovati pola sata od Narodne skupštine, odnosno od Beograda do Novog Sada. Verujem da ćemo se i mi u budućnosti radovati i imati infrastrukturu, imati pruge kao što ih imaju Japanci, pri čemu je njihov Maglev, voz, koji je u probnoj vožnji napravio brzinu od 603 kilometra na čas, istina, u probnoj vožnji.
Međutim, do tog željenog cilja se ne dolazi preko noći. Do tog željenog cilja se ne dolazi tiradama ovde u Narodnoj skupštini, pa onda izađete na konferenciju za novinare, pa odete kući. Tu infrastrukturu je potrebno uraditi.
Kakav je odnos u železnici, pokazuju, evo, ja sam uzeo stenogram iz 2011. godine, gospođo Mihajlović. Bio sam tada narodni poslanik. Neka druga skupštinska većina je odlučivala sudbinu ove zemlje. I tada su, gospođo Mihajlović, verujem da znate, i tada je predložen Zakon o železnici i o tom Zakonu o železnici se raspravljalo 26. decembra 2011. godine. Raspravljalo se i u pojedinostima i u načelu, ali nikada zakon nije izglasan, nikada. Hvalili su ga, govorili su da je najbolji, da je reformski, da je ne znam ti kakav, ali ga nikada u Narodnoj skupštini nisu izglasali. Zašto? Zato što nisu mogli da se dogovore oko plena, zato što nisu mogli da se dogovore ko će kome i koji deo da pripadne.
Sada kažu – strašno je stanje na železnici, spore su pruge. Evo nekoliko rečenica koje je tada izgovorila sada koleginica narodni poslanik, žao mi je što nije tu, gospođa Aleksandra Jerkov. Rekla je – reći ću jedan podatak, da je pre Prvog svetskog rata voz od Beograda do Subotice išao brže nego što je to slučaj danas i ljudi su stizali brže iz Beograda u Suboticu vozom, nego što danas mogu to da učine, ako je uopšte moguće to danas raditi. To je izgovorila gospođa Aleksandra Jerkov u decembru 2011. godine.
Da li je za takve vozove i takvu brzinu odgovorna SNS? Ja znam da se kolega Marković tada bavio nekim drugim stvarima u Užicu. Nije propratio tada ni to zasedanje, ni to šta su govorile njegove kolege o stanju u srpskoj železnici. Kako je to tada bilo katastrofalno? Ko je odgovoran, možda tadašnja opoziciona SNS? Ne, naravno da nije.
Reče kolega malopre – strašno je stanje, mnogo je smeća oko pruge. Hvala vam što ste me podsetili na akciju „Očistimo Srbiju“, međutim, samo se očistio budžet Srbije.
Ponovo ću vas podsetiti gospođo Mihajlović na reči drugog narodnog poslanika, nije više u ovom sazivu, moj zemljak iz Kruševca, uvaženi gospodin Srđan Milivojević, narodni poslanik DS. Znate li šta je on u svom izlaganju rekao? „Takođe, imamo u članu 59.“, tog Zakona o železnici koji nikada nije izglasan u Skupštini, „još jednu važnu odredbu, a to je“, kaže: „zabranjeno je odlaganje otpada i smeća. Kada pođete prugama Srbije, vidite depoe smeća koje tu svako odlaže onako kako mu je drago.“ Mi sada imamo gradove u Srbiji koji imaju komunalnu policiju. Komunalnoj policiji treba dati nadležnost itd. I tada je uvaženi kolega Milivojević rekao realnost, rekao istinu, o tonama i tonama smeća pored srpskih pruga. Govorim o 2011. godini.
Ko će biti odgovoran za to smeće iz 2011. godine? Siguran sam za kolegu Markovića da će i tada reći – odgovorna je gospođa Mihajlović i SNS. Samo nikako on da se pogleda u ogledalo.
Ovde su neki ljudi imali dovoljno hrabrosti da kažu šta je realnost. Ono što je zanimljivo je da je ispred poslaničke grupe DS govorio samo Srđan Milivojević, da se otprilike znalo da taj zakon nikada neće biti izglasan zato što dogovora nije bilo ko će, šta i kome pripasti, ali o tome ću nešto kasnije, bar kad je to rasparčavanje, kako je uvaženi kolega malopre rekao.
Mislim da je gotovo sa vođenjem jedne i rizikovaću da me opomenete, a to je sa vođenjem jedne šizofrene politike, bar kad je izgradnja…

Molim vas, gospodine Babiću, svesni ste kada ste to izgovorili da ta reč, taj termin ne bi trebalo da se koristi.

Ja se izvinjavam, pogrešne politike, bar kad je železnica i izgradnja železničke infrastrukture u pitanju. Zato što smo o te 2008, 2009, 2010, 2011. godine, uvaženi gospodine Bečiću, bili ste narodni poslanik tada, gledali ste i tada zakone kojima se potvrđuju ugovori o zajmu, i da su tada desetine i stotine miliona evra kao zajam, kao kredit smo uzimali i obavezivali se, obavezivali budućnost.
Znate šta je kupovala tadašnja Vlada i tadašnja država? Vagone, lokomotive. Pazite, kada nemate infrastrukturu, kada nemate temelj, a vi kupujete crep, nemate temelj, a vi ste već nameštaj kupili koji će propasti dok ne napravite kuću. Kupovane su lokomotive, a nije bilo pruga po kojima su te lokomotive morale da vuku svoje kompozicije i teret. Nisu postojala tržišta, ali ste kupovali lokomotive. Zašto?
Meni je zadovoljstvo sada kada prođem i voleo bih da naša infrastruktura, bar kada je „Železnica“ u pitanju, bude svuda, jer kada idem ka Vrnjačkoj banji idem preko Malog Požarevca i Mladenovca ka Topoli, Kragujevcu i dalje kroz Šumadiju, pa vidim onu prugu oko Mladenovca ka Beogradu i zadovoljstvo je videti novu prugu. Žao mi je što neke kolege ne putuju tuda ili kada prolaze ne žele da vide ono što je zaista urađeno.
Ja moram da se vratim ponovo na tu 2011. godinu i moram da se vratim na ovu tvrdnju da se nešto rasparčava. Jedno je rasparčavanje koje je korporativno, kada jedno pravno lice delite na više celina zbog boljeg poslovanja, rentabilnijeg, bržeg poslovanja, a drugo je jedna opasna stvar zbog koje Zakon o železnici 2011. godine nije ni usvojen.
Ponovo ću vam pročitati izlaganje gospođe Jerkov: „Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, meni je žao što Vlada Republike Srbije nije prepoznala princip koji se pokušava uspostaviti amandmanima određenih poslaničkih grupa koje je podržala i Vlada AP Vojvodine, a to je princip da onaj ko je nešto finansirao, izgradio i održavao mora imati upravljačka, osnivačka, vlasnička prava nad istim tim što je u potpunosti ili pretežno finansirano, što je godinama održavano, a da ta prava ne treba da ima onaj koji nije ulagao nikakva sredstva u to i koji je, šta više, pokazao da ni na koji način ne ume da odgovarajuće održava svu tu infrastrukturu“, itd, itd.
Tadašnji Zakon o železnici amandmanima koji nisu usvojeni, pa nije usvojen ni zakon, trebao je da se rasparča i trebala je da se rasparča po teritorijalnoj osnovi, da ovo rasparčavanje po korporativnoj osnovi je uslov za bolje poslovanje, za efikasnije poslovanje. Kome je tada dao saglasnost na to rasparčavanje i predsednik Vlade AP Vojvodine, koji je to i sada, istina, sa 6% podrške? Tada je Bojan Pajtić dao nalog, dao saglasnost za rasparčavanje „Železnica Srbije“. Kako to da sada toliko disonantni tonovi dolaze iz njegove poslaničke grupe koji kažu – ne, kakvo crno rasparčavanje? Da li su to promenili mišljenje ili su promenili predsednika ili su promenili predsednika poslaničke grupe? Nešto jeste, ali da disonantni tonovi apsolutno postoje, da ono što je tada planirano da se uradi na autonomaškoj osnovi, a za šta su imali saglasnost Bojana Pajtića, tadašnjeg i sadašnjeg sa 6% podrške predsednika Vlade AP Vojvodine, je zaista veoma opasno.
Za SNS i zakon koji smo usvojili ovde 2013. godine je imao punu podršku, imaju podršku i ove izmene i dopune Zakona o železnici koje su u najmanjoj meri usklađivanje sa evropskim normama. Siguran sam da je ovo uvod i posvećenost izgradnji infrastrukture, da je to jedna usklađenost sa železnicama u Evropi. Trebaće nam vremena za tako nešto, trebaće mnogo prolivenog znoja da do tog nivoa dođemo, ali mislim da je ovaj zakon put do ispunjenja naših snova.