Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, na samom početku moram da kažem da ću se držati pre svega dva predloga izmena i dopuna Zakona i to Zakona o železnici i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice upravo iz razloga što su to tokom današnje rasprave neki poslanici iz opozicije stalno potencirali temu koja u ovim zakonima nije na dnevnom redu, odnosno ne bi trebalo da bude razlog za današnju debatu.
Takođe bih želela da uputim, da obavestim radnike koji su zaposleni na železnici da nijednim članom ova dva zakona ne tiče radnih mesta zaposlenih u železnici. Vizija i misija SNS i ove Vlade na čelu sa njenim premijerom Aleksandrom Vučićem jeste da se obezbede uslovi kako bi se građani Srbije zapošljavali, a ne da se stvaraju uslovi kako bi se radnici Srbije otpuštali. Naravno neophodno su strukturne reforme i neophodno je da u svakom preduzeću rade zaposleni koji imaju šta da rade.
Prema tome, to je takođe jedan od prioriteta strukturne reforme. Ali, ponovo ću se vratiti na ova dva zakona.
Najpre, želim da izrazim veliku zahvalnost Vladi, ali vašem Ministarstvu gospođo ministarka zato što ste prošle godine u vreme velike elementarne nepogode koja je zadesila našu zemlju, a to je vreme poplava uspeli da u propisanom i u periodu koje je pratilo dinamiku radova sanirate, rekonstruišete i obnovite kompletnu infrastrukturu na Koridoru 11, u pitanju je tunel „Savinac“ na međunarodnoj pruzi Beograd – Bar.
Ta pruga je značajna i za građane jugozapadnog dela Srbije, pre svega opština Priboj, iz kojeg ja dolazim i Prijepolje zato što je to najbrža veza sa unutrašnjošću sa ostalim delovima Srbije, pre svega najbrža veza sa Beogradom. Ovde su moje kolege poslanici govorili da je pruga prvi put otvorena pre 131 godinu, i to pruga Beograd – Niš 1884. godine.
Ta pruga kretala se brzinom 40 kilometara na sat. Za vreme prethodnog režima nažalost brzina pruga je smanjena i to smo već čuli da je na nekim deonicama pruga brzina vozova iznosila i 30 kilometara. Ali, poštovana gospođo ministar, nije to ono najgore što nam se desilo u vreme prethodne vlasti, a tiče se železničkog saobraćaja.
S obzirom da sam i ja vrlo često konzument železničkih usluga, odnosno prevoza železnicom, odgovorno tvrdim da sem brzina od 15 kilometara vrlo često pune železničke stanice ostajale su pune putnika upravo iz razloga što su vozovi otkazivani i to otkazivani u onom momentu kada je trebalo da dođu u određeno službeno mesto.
Takođe, želim da istaknem da je ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Železnici pre svega značajan aspekt unapređenja efikasnosti i unapređenja ekonomičnosti, unapređenja, stvaranje tržišnih uslova radi jedne zdrave konkurencije jer samo stvaranjem tržišnih uslova možemo da povećamo kakva bezbednost na železnici, kako naravno možemo da ostvarimo i adekvatnu cenu usluga koju plaćaju i prevoznici roba, ali i koju plaćaju putnici.
Ono što takođe želim posebno da naglasim, a vezano je za ovaj zakon, za ovaj predlog, to je član 64. koji se odnosi na javno privatno partnerstvo i koncesije.
Smatram, veoma značajnim, a u cilju stvari približavanja i konkurentnosti naše železnice, jedinstvenom evropskom tržištu.
Naravno, strategije EU nije da stvori jedinstvenu železnicu, nego da stvori takve uslove koji će biti efikasniji, koji će biti jednaki za sve i neće biti diskriminatornog ponašanja ni prema jednom korisniku železničkih usluga.
Ono što posebno želim da naglasim, a vezano je za drugi zakon koji se tiče bezbednosti, to je usaglašavanje ovog zakona takođe sa evropskim zakonodavstvom, ali i sa sporazumom zajednice evropskih železnica i evropske federacije, transportnih radnika, a vezano je upravo za radno vreme onih koji su najodgovorniji onda kada se prevoze putnici, ali i onda kada se prevozi roba, a to su mašinovođe.
U ovom zakonu, njihov položaj izjednačen je sa položajem njihovih kolega koji rade na tržištu EU. Takođe, želim da naglasim da su ovde pridodate i nadležnosti direkcije za železnice i to posebno u delu koji se odnosi na kontrolu sertifikata, data je nadležnost železnicama, da periodično vrše kontrole tih sertifikata, upravo da bi utvrdili dali i dalje postoje uslovi za njihovo korišćenje, a sve u cilju bezbednosti i sigurnosti svih učesnika na železničkom saobraćaju.
Takođe, želim da navedem da je Direkciji za železnicu data i nadležnost nezavisne ocene, zajedničke metode ocene rizika i to je nešto novo što se pojavljuje u ovom predlogu zakona, ali takođe želim da naglasim da je ovim predlogom zakona, pooštrene su kazne za nesavesna fizička lica koja na posredan ili neposredan način utiču i ugrožavaju bezbednost saobraćaja, pa i u tom smislu kazna sa 100 hiljada dinara, koja je inače bila gornja, povećana je na 150 hiljada dinara.
Takođe, želim da naglasim da u delu stručne osposobljenosti zaposlenih na železnici, izvršene su neke izmene, pa se stručna osposobljenost radnika vrši, umesto na četiri, sada na dve godine a ono što je takođe značajno sa aspekta bezbednosti i sigurnosti putnika, jeste i činjenica da lice koje položi stručni ispit mora godinu dana da vozi, da upravlja vozom u prisustvu mašinovođe sa većim radnim iskustvom.
U svakom slučaju, železnica jeste vitalni deo privrednog razvoja jedne zemlje. Ova Vlada i ovo Ministarstvo kao odgovorno, prepoznali su da je železnički sistem da je poboljšanje stanja u železničkom sistemu u stvari poboljšanje ekonomskog i privrednog stanja.
Kao što je juče objavljen podatak, da je industrijski rast u Republici Srbiji 13% porastao, u odnosu na prethodni period, nadam se da će rast železničkog prevoza beležiti svake godine još veći napredak. Zahvaljujem se.