Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 20, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 134 od ukupno prisutno 154 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I IZDAVANjA GRAĐEVINSKE DOZVOLE RADI REALIZACIJE PROJEKTA „BEOGRAD NA VODI“.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, poštovane Nišlije, predložio sam izmenu i dopunu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanje građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Dva su razloga zbog kojih sam predložio izmene članova ovog zakona koje je ova Skupština usvojila pre više meseci.
Jedan razlog je, a toga smo svesni na osnovu svega onoga što se priča u medijima, da je ovaj zakon protivustavan zato što je Vlada da bi pristupila izradi komercijalnih sadržaja, predložila Skupštini a Skupština je usvojila da je javni interes izuzimanje privatnog vlasništva radi davanja drugom privatniku koji treba da gradi stanove i komercijalne sadržaje. To u našem zakonu ne piše, to u našem Ustavu ne stoji tako. Ovo je strašno pogrešno što je ova Skupština usvojila, a ova Vlada primenjuje.
Drugi razlog zbog koga sam predložio izmenu ovog zakona, a nadam se da ćete vi to podržati, je način finansiranja celog ovog projekta. U Zakonu koji ste vi usvojili, javni interes je interes Grada Beograda i Republike Srbije, a ono što je suština da sve ono što treba da se finansira u okviru pripreme terena izuzimanja građevinskog zemljišta, komunalno opremanje, ide na teret republičkog budžeta, na teret budžeta Republike Srbije. Kako smo čuli, kada je usvajan ovaj zakon, upitano je preko 800 miliona evra.
(Zoran Babić, s mesta: Hajde da se vratimo onim…)
Ja bih molio gospodina Babića da me sasluša. Ako imate nešto predsednik je tu pa da ja mogu, ja se izvinjavam, ne mogu da se koncentrišem.

Poslaniče, vi isto nemojte tuđu ulogu da preuzimate, nego vi samo pričajte.

I to finansiraju svi građani Republike Srbije, komunalno opremanje, a podsetiću vas, u vašim lokalnim samoupravama ono kada grad radi ili opština eksproprijaciju, radi se iz gradskog budžeta, tj. opštinskog budžeta. Kada se finansira komunalno opremanje, finansira se iz vaših lokalnih budžeta. Jedino, komunalno opremanje Savskog platoa, kako god da se zove, se radi iz budžeta Republike Srbije i to za šta? Ne za otvaranje 20 hiljada radnih mesta koji su najavljivani, nego za izradu 300 stanova, od koga će veći deo da bude verovatno jednosobnih i dvosobnih stanova.
Ako želite investicije, tih 800 miliona ste mogli da upotrebite za meke kredite privrednicima u Srbiji, da se otvori minimum 80 hiljada radnih mesta, a ne investicije u komunalno opremanje.
To treba da radi Grad Beograd…

Poslaniče, ne slušate me, svađate sa poslanicima, isteklo vam je vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 141 od ukupno prisutno 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Blagoje Bradić predložio je da se na dnevni red sednice dopuni tačkom – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Dakle, ovo je šesti put da predlažem Predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i to člana 41. koji se odnosi na stomatološku zdravstvenu zaštitu i vidove osiguranika koji imaju pravo da preko Republičkog fonda popravljaju zube i leče bolesti usta.
Po važećem zakonu popravku zuba i lečenje bolesti usta imaju mladi do 18 godina, oni koji studiraju do 26 godine i stariji od 65 godina, uz određene grupe pacijenata koji imaju određene dijagnoze i trudnice.
Ja sam predložio, a tih koji imaju pravo preko Republičkog fonda je ukupno negde oko 2,5 miliona, ja sam predložio da svi osiguranici RFZO imaju pravo da na teret Republičkog fonda popravljaju zube i leče bolesti usta, i to se odnosi na onih 4,5 miliona radno sposobnih koji uplaćuju doprinose u RFZO, a nemaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu. Ljudi koji pune budžet Republičkog fonda nemaju pravo da koriste deo sredstava koji uplaćuju za lečenje usta i zuba.
Nadam se da ćete prihvatiti moj predlog, jer ne treba povećavati broj radnika. Sasvim dovoljno ima stomatologa u državnom zdravstvu da pruži tu uslugu. Treba samo izdvojiti sredstva za kupovinu stomatološkog materijala, a podsetiću vas, ono što sam vam govorio prošli put, u budžetu RFZO na poziciji stomatologije imate neraspoređenih 350 i nešto miliona dinara, što je sasvim dovoljno za kupovinu materijala da u zemlji Srbiji ljudi mogu da imaju pravo na stomatološku zdravstvenu zaštitu preko Republičkog fonda.
Vlada mi je odgovorila da u budžetu nema para. Ja sada pitam vas, poštovane kolege, ako u budžetu RFZO, koji je deo budžeta Republike Srbije, koji smo mi usvojili ovde u Skupštini, piše da ima nesraspoređenih 350 miliona dinara, a nije bilo rebalansa, a premijer je pre par dana rekao da neće ni biti rebalansa, znači da je stanje u kasi budžeta Republike Srbije dobro, ne vidim razlog zašto ne bi doneli odluku da pomognemo našim sugrađanima i omogućimo im u ovo teško vreme, kada ima veliki broj nezaposlenih, kada ljudi imaju vrlo niska primanja, da im pomognemo da od dela svog novca koji uplaćuju, znači, to je njihov novac, mogu da imaju stomatološku zdravstvenu zaštitu. Pozivam vas da glasate i podržite moj predlog. Zahvaljujem se.

Hvala.
Stavljan na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i konstatujem za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 155 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dopuni dnevni red tačkom PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM MEDIJSKIM SERVISIMA
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Koleginice i kolege, poštovani građani, predložio sam izmenu Zakona o informisanju i medijima i sledećeg zakona koji ću posle ovog obrazlagati, o javnim medijskim servisima. To je nekako bilo u paketu i kada smo donosili takvu odluku.
Podsetiću građane Srbije, taj zakon je donesen pre nešto više od godinu dana, i tim zakonom je juna ove godine ukinuto pravo lokalnim samoupravama da mogu da finansiraju lokalne javne medijske servise.
Tim zakonom kao javni medijski servisi u Republici Srbiji postoje dva medijska servisa: RTS i RTV, sa svoja tri, dva televizijska kanala i tri radio programa.
Tim zakonom koji je usvojila ova Skupština građani Srbije su dovedeni ispod Save i Dunava u podređen položaj. Objasniću zašto tako mislim.
Zakonom koji smo tada usvojili pretplata je prevedena u nivo takse, i ona će biti obavezna da se plaća od januara meseca sledeće godine, a do januara meseca sledeće godine ista količina novca koja će se ubirati tom taksom, koju će plaćati svi građani Republike Srbije, se izdvajaju iz republičkog budžeta. Znači, to su opet naše narodne pare, građana Republike Srbije.
To bi sve bilo u redu da, pošto pretplata mora da se plaća ja Javni medijski servis, da svi imamo pored istih obaveza, da imamo ista prava. Ali, nije tako. Građani ispod Save i Dunava nemaju ista prava kao što imaju građani grada Beograda i Vojvodine, Vojvodina zato što ima RT Vojvodine, a Beograd ima RTS i Radio StudioB. Dakle, RTS je medijska kuća koja pokriva teritoriju cele Republike Srbije, ali gro programa koji ima RTS se bazira na Beogradu i onome što se dešava u Beogradu. Ostali delovi Srbije, naročito južno od Save i Dunava, su zastupljeni u informacijama dopisništva. Evo, za grad Niš ja mogu da kažem da je to otprilike 15 sekundi dnevno, pa da vidimo šta vi možete da vidite iz Srbije šta se dešava u Nišu i okolini, šta mogu građani Niša da vide u 15 sekundi koje imamo mogućnosti preko RTS. Šta da kažu manja mesta, Prokuplje, Vranje, Lebane, Raška, Novi Pazar?
Zbog toga smo predložili da se naprave regionalni javni servisi, koji će biti finansirani isto onako kao što se finansira RTV, tj. 70% pretplate će ostati…

Hvala, nastavićete.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 140 poslanika od ukupno prisutnih 157 narodnih poslanika.
Konstatujem da skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INFORMISANjU I MEDIJIMA
Nastavite.

Zahvaljujem.
Nastaviću gde sam stao. Dakle, finansiranje tog radio-televizija uža Srbija, kako smo mu dali radni naziv, a naziv zavisi kako Skupština, kada budete usvojili, donela odluku, će biti 70% će ostati radio-televiziji uža Srbija, a 30% će ići za finansiranje RTS, koji nesporno treba da postoji.
Zašto to insistiramo? Dva su razloga. Prvo, informisanje lokalnih sredina. Mnogo bolje će biti informisanje u Nišu i okolini ako postoji regionalni javni servis. Mnogo bolje će biti informisanje u Kragujevcu, Kraljevu, Šapcu i ljudi će znati ono što im život znači, za šta su zainteresovani da imaju, koji nivo informacija.
Lepo je to znati da li ima vode na Dorćolu, lepo je znati da li je iznešeno smeće sa Senjaka, ali ja to hoću da imam kao drugu informaciju, kao moguću informaciju. Ne želim da mi to bude osnovna informacija. Mene interesuje šta se dešava u mome gradu, da li su, recimo, one četiri ulice koje su raskopane pre tri meseca napokon završene ili nisu završene, da li autobus ide na relaciji Niš – Niška Banja, ili ne ide ili kasni, da li će distribucija u nekom delu grada da isključi struju zbog toga što radi redovni remont trafo stanice.
Druga stvar koja je vrlo bitna za regionalni javni servis je ono na šta smo obavezni zakonom, a to – zastupljenost u javnom servisu nacionalnih manjina. Nacionalne manjine u Vojvodini i u Beogradu su u prednosti u odnosu na nacionalne manjine ispod Save i Dunava. Zašto? Nemaju regionalni javni servis. Onda imate paradoks da je zakon dozvolio da nacionalne manjine imaju pravo da organizuju svoje glasilo, a mi koji smo većinski narod na toj teritoriji nemamo pravo da imamo svoje glasilo finansirano od sredstava koje uredno plaćamo i koje ćemo davati uredno preko takse za javni servis. Zbog toga, drage moje kolege i koleginice, ja vas molim da prihvatite moj predlog, da damo šansu da svi imaju jednaka prava kod informisanja, kod javnog medijskog servisa, kao što imaju jednake obaveze, tj. kao što su po ovom zakonu koji ste vi predložili i usvojili, imaju obavezu plaćanja pretplate. Zahvaljujem.