Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 139 poslanika od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Branka Karavidić, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom informisanju medijima.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Slobodan Homen, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 143 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o predlaganje zakona. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo predlažem da se dnevni red dopuni Predlogom zakona o predlaganju zakona. Zato što je ova materija regulisana sada podzakonskim aktima i to vladajuća većina koristi da većinu zakona donosi po hitnom postupku bez javne rasprave, a ako ima javne rasprave, pitanje je kada se ona sprovede na adekvatan način.
Zatim, većina zakona predviđa da stupa na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ne dostavljaju se predlozi podzakonskih akata zajedno sa predlozima zakona, kao što je predviđeno Rezolucijom o zakonodavnoj politici. Donose se zakoni bez prethodne rasprave, uvide javnosti u predloge i bez uvažavanje mišljenja državnih organa.
Posebno je bitno da se pribave mišljenja državnih organa Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kada se zakoni iz njihove oblasti.
Sve ono što je izuzetak kod ove vladajuće većine je u postupku donošenja zakona ostalo pravilo. Zato predlažemo da se donese ovaj zakon koji to na čvrsti način regulisao ovakvo postupanje dovodi često u praksi do toga da se potkradaju nepravilna i nezakonita rešenja u zakonima, da se zakoni često ponovo nalaze na dnevnom redu radi izmena i dopuna i da se na nedovoljno poznavanje propisa u javnosti zbog čestih izmena i nepostupanja po usvojenim zakonima pa i do toga da predsednik Republike koji je do skoro bio predsednik najveće pozicione stranke odbija da potpiše zakona koji je izglasala ta stranka u ovoj Skupštini i to uglavnom iz razloga koje smo i mi navodili u raspravi po zakonu kada smo osporavali njegovo donošenje.
Zato predlažem da se ovaj zakon stavi na dnevni red i da se ova materija reguliše zakonom.

Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao 141 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Biljana Hasanović Korać, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Po ne znam već koji put predlažem da se na dnevni red stavi zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi. Suština je da se dopuni član 20. tako što će se proširiti nadležnosti lokalne samouprave i predvideti uvođenje i obezbeđivanje i stipendiranje učenika i studenata.
Lokalne samouprave i sada iznalaze sredstva da pomognu svojim sugrađanima, učenicima i studentima koji su lošijeg materijalnog stanja, kao bi mogli da se iškoluju i dovijaju se na različite načine jer nemaju pravni osnov. Donošenjem dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi mi bi pružili samoupravama pravni osnov da to rade legalno. Mislim da je vreme da se sada donese ovaj zakon, odnosno da se stavi na dnevni red i izglasa, kako bi lokalne samouprave imale vremena da u budžetu na pravi način imenuju ova sredstva i da donesu kriterijume i merila za raspodelu ovih sredstava.
Ovo je važno da se donese na pravi način da ne bi imali problema pri reviziji završnog računa, a višestruko je korisno kada lokalna samouprava stipendira mlade studente. Ona kod njih stvara moralnu obavezu da oni posle školovanja ostanu tu i da rade, da ne odlaze u inostranstvo kao što većina radi ili u veće centre.
Ovim načinom lokalna samouprava može da utiče da se školuju i stipendiraju kadrovi koji su deficitarni na tom području i koji će kasnije lakše doći do posla. Zato još jednom apelujem da imate razumevanje za ovu materiju i da stavite na dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 143 od ukupno prisutnih 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.

Hvala gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, po drugi put želim da vam iznesem i obrazložim razloge za stavljanje na dnevni red sednice Narodne skupštine Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Kao što ste videli ovaj zakon suštinski sadrži samo jednu izmenu, jedan član, ali sa dalekosežnim i dugoročno pozitivnim efektima po ekonomiji Republike Srbije. Pojedini ekonomisti, finansijski stručnjaci, ali i oni koji se tako predstavljaju, a i ova Vlada sigurno smatraju da opšti porezi ne mogu biti niski, jer bi ovo dovelo do rasta deficita i javnog duga.
Stopa poreza na dobit u Srbiji povećana je u mandatu ove Vlade sa 10% na 15%, što znači 50%. Podaci sa kojima raspolažemo ukazuju da nije došlo do rasta prihoda od ovog poreza.
Podsetiću narodni poslanici, da direktne strane investicije su u periodu od 2008. do 2012. godine iznosile bezmalo dve milijarde evra godišnje, danas su one tri, skoro četiri puta manje. Znači porez na dobit je bio samo jedan od faktora za privlačenje stranih investicija.
Mnoge tranzicione zemlje imale su relativno niske stope poreza na dobit kompanija i to se pokazalo kao važan fiskalni instrument u funkciji razvoja ekonomije, povećanja zaposlenosti i obezbeđivanje visoke stope rasta u budućnosti, pre svega kroz povećanja izvoza.
Sa ovim poreskim rasterećenjem počećemo da stvaramo za investitore i sve one koji posluju jedan atraktivni poreski sistem u službi privrede i postepeni rast BDP. Samo sniženje poreske stope na dobit sa 10% neće rešiti sve strukturne probleme naše ekonomije, ali svakako može biti jedan od važnih fiskalnih instrumenata za ozdravljenje i rast naše ekonomije.
Zbog toga vas narodni poslanici pozivam da glasate da se ovaj zakon stavi na dnevni red. Hvala.

Stavljam na glasanje.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 144 od ukupno prisutnih 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju i načinu isplate penzija.
Da li želite reč? (Da.)

Hvala poštovana predsednice.
Naša poslanička grupa Boris Tadić,Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije predložili su zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Krajem ovog meseca navršiće se godinu dana kako je skupštinska većina na Predlog Vlade usvojila zakon kojim je za preko pola miliona građana, penzionera Republike Srbije, umanjen iznos penzija od 10, 15, u nekim slučajevima i preko 20%. Razlozi za ovakvu meru bili su da u vreme finansijske krize mora da se izvrši štednja i konsolidacija javnih finansija.
Od početka ove godine slušamo kako je stanje u budžetu savršeno, nikad bolje, toliko dobro da nas je sramota, da je kao u apoteci i slične stvari. Mi smatramo, ako je to stvarno tako, danas godinu dana posle usvajanja zakona, koji u samom nazivu, ima reč privremeno, znači označava privremeni karakter, da je došlo vreme da ovaj zakon stupi van snage i da se teret ušteda koje su napravljene u budžetu ravnomernije podele.
Naime, ako gledate stanje u srpskom budžetu stvarno, bez ovih opisnih karakteristika koje dobijamo od Vlade, nego gledate sirove brojeve, videćete da velikih ušteda, osim smanjenja na iznose penzija i plata, nema. Najveća ušteda je tu. Sledeća druga ušteda je negde na nivou 15 milijardi dinara, na nivou godine su kapitalni rashodi. Znači, ono što bi država trebala da potroši kako bi podigla domaću privredu, podigla rast bruto nacionalnog dohotka.
Ove mere, nažalost, su kratkoročne i naš je strah da ne mogu da ozdrave srpske finansije, pre svega zato što srpske finansije ne mogu same od sebe da ozdrave. Da bi one ozdravile mora da ozdravi privreda, mora da se poveća privredna aktivnost, da se podignu investicije, da se zaposle ljudi. Svega toga nedostaje. Nedostaje. U poslednjih godinu dana, to nismo videli i zato smatramo da je danas došao trenutak da prestane da važi Zakon o privremenom smanjenju penzija, pre svega zato što smo uvereni da će krajnji ishod ovog zakona biti da će ona suma, koja je ušteđena, na osnovu ovoga morati da se nadoknadi građanima kada sud u Strazburu bude doneo svoju presudu. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 147 poslanika od ukupno prisutna 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ova predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala.
Poštovana predsednice, jedan od razloga za podnošenje ovog zakona - naša poslanička grupa imala je brojne pozive početkom leta kada su stigla poreska rešenja za 2015. godinu. Tada su građanima Srbije stigli računi za porez na imovinu koji su bili veći u iznosu od 10, 20, 80, u nekim slučajevima i preko 200%. Sve to u istoj godini kada je država rešila da zavuče ruku u džep građana i smanjila plate i penzije, a na drugoj strani traži da građani napune budžet, ne znam od kojih para, u iznosima nekoliko puta većim nego što su bili u 2014. godini.
Smatramo da je to nepravedno i da postoje druga mesta za štednju koja ova država ima, a ne da povećanjem poreza na imovinu pokušava da popuni rupe u budžetu.
Kada gledamo analizu budžeta, to povećanje poreza na imovinu koje je došlo usled povećanja poreskih rešenja dovelo je do toga da su budžeti lokalnih samouprava naplatili tokom avgusta meseca 10 milijardi dinara više nego što je bilo planirano budžetom za ovu godinu, odnosno njihovim budžetima za ovu godinu.
Naš Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na imovinu se sastoji iz sledećeg – to je da se promeni način oporezivanja tako da ne postoji više oslobođenje od 50%, a najviše do 20 hiljada dinara za vlasnika objekta, nego da se uvede oslobađanje na površinu do po 25 kvadrata za svakog člana porodice. Smatramo da je ovo primerenije rešenje, da je 25 kvadrata po članu domaćinstva nešto što je neka mera pristojnog života i da stan u kome ljudi žive, u kome žive njihove porodice ne može da bude predmet plaćanja poreza na imovinu.
Porez na imovinu treba da se plaća na višak u odnosu na ovu kvadraturu, treba da se plaća na one stanove i kuće koje se izdaju u kojima porodice ne žive, treba da se plaća na zemljište koje je veće od 10 ari, veće površine od 10 ari, zato što na površini od 10 ari smatramo da domaćinstvo živi i može da ostvari elementarnu egzistenciju i da to ne može da bude predmet oporezivanja.
Takođe smatramo da porez na imovinu, odnosno ne može da se uvećava više od 7% godišnje. Hvala.