Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću pokušati da iznesem stavove poslaničke grupe SVM u vezi Zakona o železnici i o jednom sporazumu.
Važeći Zakon o železnici je donet 2013. godine, sa ciljem da se poboljša efikasnost železničkog sistema Republike Srbije i da se integriše srpska železnica u železnički sistem EU. U postojećem Zakonu o železnici izvršeno je delimično usklađivanje sa direktivom 2012/34/EZ, kojim se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje. Rok za implementaciju ove direktive u zemljama članicama EU je sredina ove godina, tj. sredina 2015. godine.
Jedan od najbitnijih razloga što je danas ovaj zakon ispred nas je neophodnost usklađivanja našeg Zakona o železnici sa relevantnim propisima EU. Činjenica je da su železnice jedan od najvitalnijih dela transportnog sistema zemalja članica EU. Mi moramo naš železnički sistem poboljšati da bi se mogao integrisati u sistem železničkog transporta EU.
Ovde je najbitnija reč - konkurentno tržište prevoza roba i usluga. Evropska unija je počela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja EU, a nije reč o jedinstvenom evropskom sistemu železnice, nego je reč o jedinstvenom i efikasnom sistemu koji će omogućiti rok ili tok robe i usluga bez prepreke i diskriminacije svih učesnika.
Znači, ako hoćemo da se integrišemo u ovo veliko tržište, onda moramo što-šta da odradimo, jer, iskreno rečeno, naš sistem železnica je jako daleko od evropskog standarda, nažalost. Ovaj posao moramo odraditi što pre, tim bolje, jer se već osećaju neke posledice, kao npr. zaobilaženje Koridora 10. Svi iz Evrope znaju da put od zapadne Evrope do Bliskog istoka je put preko Srbije. Ali, ako nemamo traženi kvalitet transporta usluga i roba, onda će se ovaj tok nažalost promeniti i skrenuće prema Rumuniji i Bugarskoj. Nažalost, ovaj deo trase se već koristi. Što se više koristi zaobilazni tranzit, veće su štete za našu privredu. Ovo su nažalost činjenice. Znači, moramo da počnemo da radimo da bismo prevazišli ovaj problem.
Kao što su i činjenice da je sadašnja struktura „Železnice Srbije“ neodrživa, prevaziđena, kao i najveći deo naše železničke infrastrukture. Do sada su „Železnice Srbije“ imale monopol i nivo ulaganja u tehnologiju, u infrastrukturu, a u poslednjih 30-35 godina nažalost su na minimalnom nivou.
Daću jedan primer koji sam ovde sebi zapisao. Mi imamo srebrnu munju kod nas gore u Vojvodini za šinobuse, koji kreću u pravcu Subotice prema Kikindi, preko Sente. Mi ih zovemo srebrna munja pošto su kola srebrna, ali nažalost brzina nije brzina munje, nego je poslednjih godina sve manja i manja. Kada sam počeo svoje studije osamdesetih godina u Subotici, sa ovim šinobusom sam išao u Suboticu i dan danas je relacija ista, ista su kola, ali sve je manji broj putnika i, nažalost, manja je brzina ovih šinobusa.
Ako pogledamo budžet Republike Srbije, subvencije za železnice su dosta velika stavka u našem budžetu. Nadamo se da će se ubuduće ove subvencije koristiti za poboljšanje sistema „Železnice Srbije“. U analizi efekata ovog zakona istaknuto je da će nivo ovih subvencija ostati isti. Jednom rečju, to znači da za sprovođenje ovog zakona neće biti potrebno obezbediti dopunska sredstva iz budžeta.
O samom zakonu bih još prokomentarisao još nekoliko članova. U članu 8. Predloga zakona promenjen je stav 1. član 9. važećeg Zakona o železnici i glasi: „Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje upravljač infrastrukture nema ekonomski interes, prenose se upravljaču infrastrukture koga osniva AP, odnosno jedinica lokalne samouprave“. U odnosu na odredbu važećeg zakona iz 2013. godine stav 1. člana 9, razlika je u tome što u važećem zakonu poslove upravljanja mogu preneti, dok se sada nameće obaveza prenosa poslova upravljanja. Ostaje jedno veliko pitanje – odakle će se obezbediti novčana sredstva AP Vojvodine ili lokalnim samoupravama?
Znači, ovde se radi o prenosu prava upravljanja na pruge od regionalnog i lokalnog značaja, na zahtev AP, odnosno jedinica lokalne samouprave, s tim da odluku o prenosu poslova donosi upravljač infrastrukture, a na tu odluku saglasnost daje Vlada. Izmena je i da odluku o prenosu poslova upravljanja donosi upravljač infrastrukture, a ne društvo, jer je u tački 39. člana 3. Predloga zakona, tamo je značenje izraza, navedeno da je upravljač infrastrukture javno preduzeće, što do sada nije bilo, društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom.
Poslanička grupa SVM neće dati amandmane na ovaj zakon. Mislili smo da ne treba da damo, jer oni amandmani koje smo dali 2013. godine na Zakona o železnici u neku ruku su i u ovom tekstu. Podsećam na jedan amandman što smo tada dali, 3. maja 2013. godine na Predlog zakona o železnici, koji je u jednom delu identičan sa tekstom izmenjenog stava 1. člana 9. važećeg zakona, jer je bila upotrebljena formulacija: „prenosi se“, a ne: „mogu se preneti“.
Drugim amandmanom što smo tada dali poslanička grupa je predlagala definisanje modela javnog privatnog partnerstva u cilju izgradnje, rekonstrukcije, modernizacije i održavanja pojedinih delova železničke infrastrukture na nacionalnom nivou, na nivou autonomne pokrajine ili lokalne samouprave. Kao što smo videli iz predloženog zakona, uvodi se poglavlje 11 – koncesija i javno privatno partnerstvo.
U novom članu 64a definiše se koncesija i javno-privatno partnerstvo. Mogu se davati za izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje železničkom infrastrukturom, u skladu sa propisima kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesija. Znači, i ovaj amandman prethodni u 2013. godini je u neku ruku u tekstu ovog zakona.
Što se tiče novog člana 49a, ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja uređaja i naprave i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na tom prelazu snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.
Isto se i postavlja još ono pitanje kao što sam prethodno postavio – da li će imati lokalne samouprave toliko sredstava da to obrade ili moramo u Zakonu o budžetu nekako da predvidimo ta sredstva za pomoć lokalnim samoupravama ili ponekad i AP Vojvodini?
Kao poslednje, u članu 43. Predloga zakona menja se rok tri meseca na donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona. Malo mi je neverovatno one dve godine što je tamo pisano i zato sam ovo i istakao jer do sada to nije bilo tako izrečeno, npr. od nekoliko meseci prelazimo na godine.
Na kraju, za ovaj zakon poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će da glasa.
Na kraju, jedan sporazum - Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u drumskom prevozu putnika i stvari. Usvajanjem i stupanjem na snagu prestaju da važe ona tri sporazuma koji su svojevremeno sklopljeni između tadašnje Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske. Jedan sporazum je u Budimpešti potpisan 1962. godine, drugi sporazum 1965. u Beogradu, a treći u Segedinu 1982. godine.
Ovim sporazumom što je danas ispred nas unapređuje se ekonomska i trgovinska saradnja između dveju zemalja, što je pozitivno, i Sporazum se odnosi samo na drumski saobraćaj, znači, za ostale vidove saobraćaja, kao što su rečni, vazdušni, železnički, nije u pitanju samo drumski saobraćaj.
Znači, ovaj sporazum je potpisan na Samitu Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske, koji je održan u Beogradu, dana 1. jula 2014. godine. Sporazum koji se nalazi ispred nas je detaljan, moderan akt koji će omogućiti lakši, brži i efikasniji prevoz lica i stvari drumskim putem.
Primenom ovog sporazuma očekuje se poboljšanje na tlu privrede između Republike Srbije i Mađarske. Još jednom da istaknem da poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara će glasati na ove zakone. Hvala vam.